Кожа (материјал)

С Википедије, слободне енциклопедије

Уколико сте тражили кожу као телесни омотач, погледајте чланак кожа.
Различити производи од коже и алати за обраду коже

Кожа је материјал који се добија штављењем сирове животињске коже. Употреба животињске коже почела је још у праисторији човека. Како сирова кожа временом постаје крута и ломљива, људи су развили разне методе обраде. Најранији облик прераде коже се састојао у димљењу и подмазивању масноћом. Из ових активности је развијен занат, а затим и индустријска грана - кожарство. Кожарство је напредовало проналаском хромног штављења. Поједини вештачки материјали данас замењују кожу, али немају толико добре особине као природна кожа.

Кожа најчешће потиче од говеда, оваца, коза, копитара, бивола, свиња и водених животиња као што су фоке и алигатори.[1][2]

Кожа се може користити за израду разних предмета, укључујући одећу, обућу, ташне, намештај, алате и спортску опрему, и траје деценијама. Израда коже се практикује више од 7.000 година, а водећи произвођачи коже данас су Кина и Индија.[1][2][3]

Групе за заштиту права животиња тврде да модерна комерцијална производња коже и потрошња њених производа неетички убија животиње.[4] Према извештају о процени животног циклуса (ЛЦА) за Организацију Уједињених нација за индустријски развој, 99% сирове коже која се користи у производњи коже потиче од животиња узгајаних за производњу меса и/или млека.[5]

Критичари кожара тврде да се баве неодрживим поступцима који представљају опасност по здравље људи и околине у њиховој близини.[6] Фазе обраде коже користе хиљаде литара воде за једно крзно или животињску кожу и ослобађају токсични течни отпад у животну средину који може изазвати исцрпљивање земљишта и здравствене проблеме везане за људску кожу, респираторни систем и још много тога. Међутим, направљен је напредак у количини и третману воде коју користе кожаре да би се смањио утицај.[7]

Производни процеси[уреди | уреди извор]

Сушење коже у Источном Тимору
Древно штављење коже у Фесу, Мароко
Штављена кожа у Маракешу
Модерна кожара у Леону, Мексико.
Главни чланак: Процеси производње коже

Процес производње коже подељен је на три основна подпроцеса: припремне фазе, штављење и стварање коре. Следећи подпроцес, дорада, може се додати у секвенцу процеса обраде коже, мада се не примењује за све врсте коже.

Припремне фазе су када се кожа припрема за штављење. Припремне фазе могу укључивати намакање, уклањање длака, закречавање, откречавање, бачење, бељење и кисељење.

Штављење је процес који стабилизује протеине, посебно колаген, сирове коже како би се повећала термичка, хемијска и микробиолошка стабилност коже, чинећи је погодном за широк спектар крајњих примена. Основна разлика између сирове и штављене коже је у томе што се сирова кожа исушује и формира тврд, нефлексибилан материјал који ће, када се поново навлажи, трулити, док се штављени материјал суши до флексибилног облика који не подлеже труљењу када се поново навлажи.

Кожа се може науљити да би се побољшала отпорност на воду. Овај процес обраде након штављења допуњује природна уља која остају у самој кожи, која се могу испрати поновљеним излагањем води. Често науљивање коже уљем нерца, уљем за неатсфоот оилчиста стопала или сличним материјалом одржава кожу гипком и драматично продужава њен животни век.[8]

Методе штављења[уреди | уреди извор]

Процеси штављења се у великој мери разликују по томе које се хемикалије користе у течности за штављење. Неки уобичајени типови укључују:

  • Биљно штављена кожа се штави коришћењем танина екстрахованих из биљних материја, као што је кора дрвета припремљена у млиновима за кору. То је најстарија позната метода. Савитљива је и светло браон боје, а тачна нијанса зависи од мешавине материјала и боје коже. Тамна боја добија име по изгледу необојене биљно штављене коже. Биљно штављена кожа није стабилна у води; има тенденцију да промени боју, а ако се остави да се потопи, а затим осуши, скупља се и постаје тврђа, што је карактеристика коже која се производи биљним штављењем која се користи у традиционалној производњи обуће. У врућој води се драстично скупља и делимично згушњава, постајући крута и на крају крхка. Кувана кожа је пример тога, где је кожа очвршћена потапањем у кључалу воду, или у восак или сличне супстанце. Историјски гледано, повремено је коришћена као оклоп након очвршћавања, а такође је коришћена за повез књига.[9][10]
  • Хромом штављена кожа се штави помоћу хром сулфата и других хромових соли. Такође је позната као „мокро плава” због бледо плаве боје необојене коже. Метода тамњења хрома обично траје отприлике један дан, што га чини најпогоднијим за индустријску употребу великих размера. Ово је најчешћи метод у савременој употреби. Податнија је и савитљивија од биљно штављене коже и не мења боју нити губи облик тако драстично у води као биљно штављена. Међутим, постоји забринутост за животну средину са овом методом штављења, пошто је хром тешки метал; док је тровалентни хром који се користи за штављење безопасан, други нуспроизводи могу садржати токсичне варијанте. Метода је развијена у другој половини 19. века пошто су кожаре желеле да пронађу начине да убрзају процес и да кожу учине водоотпорнијом.[11][10]
  • Алдехидно штављена кожа се штављује употребом глутаралдехидних или оксазолидинских једињења. Због своје бледо крем боје назива се „мокро бело”. То је главна врста коже без хрома, која се често виђа у ципелама за бебе и аутомобилима. Формалдехид се у прошлости користио за штављење; његова употреба је укинута због опасности по раднике и осетљивости многих људи на формалдехид.
    • Јеленска кожа је облик алдехидног штављења који производи порозну кожу која веома упија воду. Јеленска кожа се прави коришћењем уља (традиционално уље бакалара)[12] које оксидира да би произвело алдехиде који штаве кожу.

Хемијски састав[уреди | уреди извор]

Сирова кожа у просеку има следећи хемијски састав: 65% вода, 1% масти, 0,5% минералних материја, а остатак су беланчевине (колаген, кератин и еластин). За индустријску употребу су потребне само влакнасте беланчевине (колаген и еластин), а кератин се одстрањује.

Сировине[уреди | уреди извор]

Основна сировина у кожарству је кожа домаћих животиња, (говеђа и телећа), коњска, свињска и овчија кожа. Осим тога, користи се и кожа неких дивљих животиња и гмизаваца, нпр. кожа: змије, леопарда, тигра, антилопе, крокодила и друге.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Гиллан, Кевин; Мурраy, Јасон (мај 2019). Цомпрехенсиве Гуиде то Леатхер Репаир анд Ресторатион: Леатхер Репаир Траининг Мануал. Адванцед Леатхер Солутионс, Инц. стр. 16. Приступљено 10. 6. 2021. 
  2. ^ а б „Леатхер”. Енцyцлопедиа Британница. 5. 3. 2020. Приступљено 10. 6. 2021. 
  3. ^ Кwаснy, Мелисса (17. 4. 2019). Путтинг он тхе Дог: Тхе Анимал Оригинс оф Wхат Wе Wеар. Тхе Университy Пресс. ИСБН 9781595348654. Приступљено 10. 6. 2021. 
  4. ^ Реган, Том (2004). Емптy Цагес: Фацинг тхе Цхалленге оф Анимал Ригхтс (на језику: енглески). Роwман & Литтлефиелд. стр. 120. ИСБН 9780742549937. 
  5. ^ Федерицо, Бругноли (новембар 2012). „Лифе Цyцле Ассессмент, Царбон Фоотпринт ин Леатхер Процессинг”. Унитед Натионс Индустриал Девелопмент Организатион. УНИДО. Архивирано из оригинала 11. 04. 2021. г. Приступљено 29. 10. 2022. 
  6. ^ „Леатхер: Анималс Абусед Анд Киллед фор Тхеир Скинс”. ПЕТА. 15. 12. 2003. Приступљено 10. 6. 2021. 
  7. ^ Мутху, Субраманиан Сентхилканнан (5. 8. 2020). Леатхер анд Фоотwеар Сустаинабилитy: Мануфацтуринг, Супплy Цхаин, анд Продуцт Левел Иссуес. Спрингер Сингапоре. стр. 1—10. ИСБН 9789811562969. 
  8. ^ НИИР Боард оф Цонсултантс (2011). Леатхер Процессинг & Таннинг Тецхнологy Хандбоок (на језику: енглески). НИИР Пројецт Цонсултанцy Сервицес. стр. 323. ИСБН 9788190568593. 
  9. ^ Вариоус (17. 9. 2020). Тхе Вегетабле Таннинг Процесс - А Цоллецтион оф Хисторицал Артицлес он Леатхер Продуцтион. Реад Боокс Лимитед. ИСБН 9781528764384. Приступљено 14. 6. 2021. 
  10. ^ а б „Таннинг--леатхер мануфацтуринг”. Енцyцлопедиа Британница. Приступљено 14. 6. 2020. 
  11. ^ Менгистие, Е; Сметс, I; Ван Гервен, Т (септембар 2016). „Ултрасоунд ассистед цхроме таннинг: Тоwардс а цлеан леатхер продуцтион тецхнологy.”. Ултрасоницс Соноцхемистрy. 32: 204—212. ПМИД 27150762. дои:10.1016/ј.ултсонцх.2016.03.002 Слободан приступ. 
  12. ^ Саху, Биндиа; Јаyакумар, Гладстоне Цхристопхер; Алла, Јаyа Пракасх (2022-07-01). „Рецент трендс ин оил таннинг анд итс апплицатионс - А wаy форwард тоwардс цлеанер аппроацх ин цхамоис леатхер макинг”. Јоурнал оф Цлеанер Продуцтион (на језику: енглески). 356: 131755. ИССН 0959-6526. дои:10.1016/ј.јцлепро.2022.131755. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Кожа на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Koža_(materijal)&oldid=27560256”