Кредит

Кредит (лат. credere — веровати) јесте поверење једне стране да обезбеди новац или ресурсе другој страни, где друга страна не узвраћа никакву вредност у том тренутку (ствара се дуг), већ уместо тога даје обећање да ће вратити новац или ресурсе (или неку другу вредност у истој количини) у каснијем периоду. Другим речима, кредит је метода позајмљивања новца или ресурса који је легалан, формалан и доступан широј групи људи који се не познају.

Обезбеђени ресурси могу бити финансијски (уговор о зајму), или у виду добара или услуга (кориснички кредит). Кредит обухвата било који облик одложеног плаћања. Кредит даје кредитор, који се такође назива и зајмодавац, а прихвата дужник, који се такође назива и зајмопримац.

Адам Смит је веровао да је из трампе настао кредит, али најновија антрополошка истраживања су другачије доказала. Трампа се највише одвијала између појединаца који су имали поверење једни у друге нпр. познаници или више племена између себе су најчешће вршили трговину управо трампом. Супротно, чланови истог племена су вршили трговину преко кредита/дугова.

Етимологија

Реч кредит је први пут коришћена у енглеском језику 1520. године. Израз је настао “из француског језика цредит у средњем веку (15. век) који је значио веровање, поверење, из италијанског цредио, из латинског цредитум “зајам, ствар која је поверена другој особи”, из прошлог партиципа речи цредере (вертовати). Комерциално значење речи кредит је оригинално из енглеског језика (кредитор 15. век). Израз “кредитна унија” је први пут коришћен 1881. године у америчком енглеском; израз “кредитни рејтинг” је први пут коришћен 1958. године.

Банкарски Кредит

Банкарски кредит чини највећи део постојећих кредита. Традиционално виђење банака као посредника између зајмодавца и зајмопримца је неправилан. Модерно банкарство је састављено од креирања кредита. Кредит се састоји из два дела, кредит (новац) и његов одговарајући дуг, који захтева повраћај уз камату. Већина (97% до децембра 2013. године ) новца у економији Уједињеног Краљевства је створено путем кредита. Кад банка даје кредит (тј. даје позајмицу), то се књижи у активи на дуговној страни потраживања за одобрене кредите а на потражној на жиро-рачуну банке. У међувремену, зајмопримац добија позитиван прилив новца (који се користи за куповину нечега као што је на пример кућа) али такође еквивалентну негативну обавезу која треба да се исплати банци у току трајања кредита. Већина оставрених кредита се користи за куповину земље и некретнине, што ствара инфлацију на овим тржиштима, која је главни покретач економског циклуса.

Када банка да кредит, она ефективно дугује новац себи. Ако банка дозволи превише кредита (оним зајмопримцима који нису у могућности да тај кредит врате), банка ће постати несолвентна, имаће веће обавезе од потраживања. Материјално безначајна је чињеница да банка ни у једном тренутку није имала новац за позајмицу – лиценца банке дозвољава банци да изда кредит – али оно што је битно је да су укупна потраживања банке буду већа од њених обавеза и да он држи довољно ликвидне активе – као што је готовински новац – да испуни своје обавезе према дужницима. Уколико то не уради она је изложена ризику стечаја.

Постоје два главна облика приватног кредита које банке одобравају; необезбеђени кредит (без гаранције) као што су потрошачке кредитне картице и мале необезбеђене позајмице и обезбеђени кредити (са гаранцијом) за које се типично гарантује самим предметом куповине новцем од кредита (кућа, чамац, аутомобил итд). Да би смањиле изложеност ризику да не добију свој новац назад (неисплаћивање кредита), банке обично одобравају велике кредите онима које сматрају кредитно способним али такође захтевају гарантно обезбеђење; нешто што је исте вредности као позајмица а што ће бити пренето на банку уколико зајмопрималац не испуни услове враћања кредита. У том тренутку, банка користи продају онога што је дато као гарантно обезбеђење да би смањила своје обавезе. Примери обезбеђеног кредита укључују хипотекарне кредите који се користе за куповину кућа, чамаца итд. и ПЦП (кредит са индивидуално дефинисаним планом отплате) кредитне аранжмане за куповину аутомобила.

Кретања финансијског капитала обично зависе не само од трансфера кредита већ и од трансфера капитала. Глобално кредитно тржиште је три пута веће од укупног глобалног капитала. Кредит у суштини зависи од репутације или кредитне способности лица које преузима одговорност за средства. Кредитом се такође тргује на финансијским тржиштима. Најчистији облик таквог тржишта је тржиште размене неисплаћених кредита, то је сутштински тржиште трговине кредитима и у осигурању кредита. Размена неисплаћеног кредита представља цену по којој свака од страна размени ризик – продавац те заштите преузима ризик несиплаћеног кредита уз плаћање накнаде, која се обично обележава базним поенима (један базни поен износи 1/100 процената) фиктивног износа на који се позива, док купац заштите плаћа премију и уколико основна обавеза (позајмица, обвезница или друга врста потраживања) не буде исплаћена, преноси то потраживање на продавца заштите и прима од продавца номиналну вредност (то јест целокупну обавезу).

Врсте

Постоји виша врста кредита укључујући, али се не ограничавајући на кредите банке, комерцијалне кредите, потрошачке кредите, инвестиционе кредите, међународне кредите, државне кредите и кредите за некретнине.

Трговински Кредити

У комерцијалној трговини, термин "трговински кредит" означава одобрење накнадног плаћања купљене робе. Кредит се понекад не одобрава купцу који је финансијски нестабилан или је у финанским потешкоћама. Компаније често нуде трговинске кредите својим клијенитма као део услова уговора о куповини. Организације које нуде кредит својим клијентима обично запошљавању менаџера за кредите.

Потрошачки кредит

Потрошачки кредит се може дефинисати као "новац, роба или услуга која се обезбеђује појединцу у одсуству плаћања које се одмах врши". Уобичајени облици потрошачког кредита укључују кредитне картице, картице продајних ланаца, финансиране куповине моторних возила, позајмице са индивидуалним планом отплате, потрошачке линије кредите, малопродајне позајмице I хипотекарне кредите. Ово је широка дефиниција потрошачког кредита I одговара дефиниције Банке Енглеске "позајмљивање појединцима". Имајући у виду величину I природу хипотекарног тржишта, многи класификују хипотекарне позајмице као посебну категорију индивидуалниих позајмица а хипотекарни кредити везани за некретнине су искључени из неке од дефиниција потрошачких кредита као што је она коју су прихватиле Савезне ресерве САД.

Трошак кредита је додатни износ, који се наплаћује као додатак на позајмљени износ а који зајмопрималац мора да плати. Он укључује камату, трошкове обраде кредита и друге трошкове. Неки трошкови су обавезни, њих је дефинисао зајмодавац као саставни део кредитног аранжмана. Други трошкови, као што су они за осигурање кредита, могу бити опциони; зајмопримаоц одлучује да ли жели да се они укључе у уговор.

Камате и други трошкови су представљени на различите начине али у многим законодавствима се од зајмодавца захтева да достави цену за све обавезне трошкове у форми годишње стопе у процентима.. Циљ обрачуна годишње стопе је да се промовише "истина приликом давања зајмова", да би се потенцијалним зајмопримаоцима створила јаснија слика правих трошкова узимања позајмице и да би се омогућило упоређивање између конкурентних производа. Годишња стопа се изводи из обрасца плаћања аванса и отплате током трајања уговора. Опциони трошкови обично нису укључени у обрачун годишње стопе АПР.

Литература

• О'Сулливан, Артхур; Схеффрин, Стевен M. (2003). Ецономицс: Принциплес ин Ацтион. Уппер Саддле Ривер, Неw Јерсеy 07458: Пеарсон Прентице Халл. стр. 512. ИСБН 0-13-063085-3. 
• Логеманн, Јан, ур. (2012). Тхе Девелопмент оф Цонсумер Цредит ин Глобал Перспецтиве: Бусинесс, Регулатион, анд Цултуре. Неw Yорк: Палграве Мацмиллан. ИСБН 978-0-230-34105-0.