Кријејтив комонс лиценце

С Википедије, слободне енциклопедије
Лого Цреативе Цоммонс организације

Цреативе цоммонс лиценце су породица цопyригхт лиценци које омогућавају власнику ауторског дела да заштити свој рад, али и уједно омогући коришћење свог дела уз услове које је сам одабрао. Ове лиценце су засноване на ауторском праву, па се њима не може заштитити нешто што се законски не сматра ауторским делом. Пустила их је у употребу непрофитна америчка организација Цреативе Цоммонс 16.12.2002. године.[1]

Особине[уреди | уреди извор]

Цреативе Цоммонс лиценце нису искључиве и нису опозиве. Неискључивост значи да је могуће дело које је заштићено овом лиценцом објавити и под другачијим условима, тј. заштитити неком другом лиценцом. Неопозивост лиценце значи да је немогуће спречити коришћење ауторског дела, ако је у складу са условима лиценце, чак и ако се дело повуче из промета. Престанак дистрибуције дела не утиче на већ умножене примерке.[2]

Основни типови лиценце[3][уреди | уреди извор]

Аттрибутион Ауторство (Аттрибутион) - Дозвољава умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, као и прераду оригинала, под условом да се наведе име аутора.

Нонцоммерциал Некомерцијално (Нонцоммерциал) - Дозвољава умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, као и прераду, али само у некомерцијалне сврхе.

Но Деривативе Wоркс Без прерада (Но Деривативе Wоркс) - Дозвољава умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, али не дозвољава прераде.

Схаре Алике Делити под истим условима (Схаре Алике) - Дозвољава умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, као и прераду, али само под условом да се прерада дистрибуира под истом или сличном лиценцом.

Комбинације[уреди | уреди извор]

Комбиновањем основних типова лиценци добија се 16 могућих лиценци, од којих је 11 валидно. Од 11 валидних, пет не садрже Ауторство, које аутори траже у највећем броју случајева. Тако остаје шест највише коришћених комбинација:

бy-са

Ауторство - Делити под истим условима (Аттрибутион - Схаре Алике) - Ова лиценца представља комбинацију два основна типа лиценце - ауторство и делити под истим условима, па је одређује комбинација њихових услова. Дозвољава умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, и прераде, ако се наведе име аутора на начин одредјен од стране аутора или даваоца лиценце и ако се прерада дистрибуира под истом или сличном лиценцом. Дозвољава комерцијалну употребу дела и прерада. Слична је лиценцама којим се штити опенсоурце софтwаре.[4]

бy-нд

Ауторство - Без прерада (Аттрибутион - Но Деривативе Wоркс) Ова комбинација омогућава употребу дела у комерцијалне сврхе. Дозвољава умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, под условом да се наведе име аутора, али забрањује прераду, преобликовање и употребу дела у склопу неког другог.[5]

бy-нц

Ауторство - Некомерцијално (Аттрибутион - Нонцоммерциал) - Ова лиценца не дозвољава употребу дела у комерцијалне сврхе. Умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, као и прерада, су дозвољени уз услов да се наведе име аутора.[6]

бy-нц-са

Ауторство - Некомерцијално - Делити под истим условима (Аттрибутион - Нонцоммерциал - Схаре Алике) - Ова комбинација не дозвољава употребу дела у комерцијалне сврхе. Кориснику дела је дозвољено множавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, као и прерада, подсу ловом да се наведе име аутора и да се прерада дистрибуира под истом или сличном лиценцом.[7]

бy-нц-нд

Ауторство - Некомерцијално - Без прерада (Аттрибутион - Нонцоммерциал - Но Деривативе Wоркс) - Ова лиценца највисе ограничава корисника. Не дозвољава употребу дела у комерцијалне сврхе. Дозвољава умножавање, дистрибуцију и јавно саопштавање дела, са забраном прераде, преобликовања и употребе дела у склопу неког другог , под условом да се наведе име аутора.[8]

Права и обавезе корисника дела[уреди | уреди извор]

Цреативе Цоммонс лиценце се додају делу и омогућавају сваком да га користи у складу са условима лиценце. Према условима које је одредио аутор, корисници имају права да дело умножавају, дистрибуирају, јавно приказују и изводе дело и др. Свака лиценца од корисника дела захтева да од аутора изричито тражи дозволу за сваку употребу која није дозвољена лиценцом, да упозорење о ауторским правима остане нетакнуто, да не мењају услове лиценце, да у копијама дела изврше референцу на изворно дело итд.

Три "слоја" лиценце[9][уреди | уреди извор]

Цреативе Цоммонс лицнце садрже такозвани "трослојни" дизајн.

  1. Садржај уговора (Легал Цоде лаyер) је први слој сваке лиценце, разумљив правницима. Обезбеђује правну снагу уговору о лиценци.
  2. Основни опис (Тхе Цоммонс Деед) се налази "изнад" садржаја уговора и представља свима лако разумљив опис лиценце.
  3. Дигитални код (метаподаци, метадата) је део лиценце који је читљив рачунару. Он омогућава WЕБ претрагу дела која су заштићена лиценцом.

Како добити лиценцу?[уреди | уреди извор]

Пре лиценцирања неопходно је проверити да ли се дело може законски сматрати ауторским. Такође, морате бити сигурни да сте носилац права на дело. Постоји разлика у лиценцирању дела које је у електронском облику од лиценцирања дела у неелектронском облику.

Лиценцирање дела у електронској форми (онлине)[уреди | уреди извор]

Први корак је попуњавање електронског формулара на званичном сајту Цреативе Цоммонс-а и избор лиценце. Након тога је потребно свом делу додати ХТМЛ код који је задужен за појављивање ознаке да је дело лиценцирано Цреативе Цоммонс лиценцом. Овај ХТМЛ код садржи и метаподатке.

Лиценцирање дела у неелектронској форми (оффлине)[уреди | уреди извор]

Први корак је попуњавање електронског формулара на званичном сајту Цреативе Цоммонс-а и избор лиценце. Након тога је потребно своје дело означити изјавом типа: "Ово дело је лиценцирано Цреативе Цоммонс лиценцом [унесите опис]. Да бисте видели копију ове лиценце, погледајте [унети урл]"; или, "пошаљите писмо Цреативе Цоммонс, 171 2нд Стреет, Суите 300, Сан Францисцо, Цалифорниа, 94105, УСА.”[10] Разлика је у томе што оффлине дела не садрже метаподатке.

Примена Цреативе Цоммонс лиценци[уреди | уреди извор]

Цреативе Цоммонс лиценце се могу применити на дела која су заштићена ауторским и сродним правима, те се законски могу сматрати ауторским делом. У ову групу спадају књижевна дела, научни радови, уметничка дела, звучни и видео записи, радиодифузна емитовања, интерактивна дела и сл. Цреативе Цоммонс лиценце се не могу применити на дела која не спадају у домен ауторског законодавства, као што су идеје, математички концепти, службени документи, народна књижевна и уметничка дела итд.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 21. 05. 2014. г. Приступљено 20. 05. 2014. 
  2. ^ [1][мртва веза]
  3. ^ [2][мртва веза]
  4. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 20. 05. 2014. г. Приступљено 20. 05. 2014. 
  5. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 20. 05. 2014. г. Приступљено 20. 05. 2014. 
  6. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 20. 05. 2014. г. Приступљено 20. 05. 2014. 
  7. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 06. 09. 2009. г. Приступљено 20. 05. 2014. 
  8. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 20. 05. 2014. г. Приступљено 20. 05. 2014. 
  9. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 21. 05. 2014. г. Приступљено 20. 05. 2014. 
  10. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 15. 05. 2011. г. Приступљено 19. 05. 2011. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Krijejtiv_komons_licence&oldid=27748457”