Мејфлауерски договор

С Википедије, слободне енциклопедије
Мејфлауерски договор
Потписивање Мејфлауерског договора 1620., слику насликао Јеан Леон Героме Феррис 1899.
Потписивање Мејфлауерског договора 1620., слику насликао Јеан Леон Героме Феррис 1899.
Оригинални насловАгреемент Бетwеен тхе Сеттлерс оф Неw Плyмоутх
Датум настанка21. новембра (према старом календару 11. новембра), 1620.
Датум повлачењепрви пут је укинут 1686, затим је поново враћен 1689, и коначно поново укинут 1691.
Потписницисписак потписника

Мејфлауерски договор, у оригиналу, Споразум између досељеника Новог Плимута, је био први управни документ Плимутске колоније. Написала га је посада брода Мејфлауер, коју су сачињавали пуританци сепаратисти, истраживачи и трговци. Пуританци су бежали пред верским прогањањима од стране енглеског краља Џејмса I.

Мејфлауерски договор је потписан на броду 21. новембра (по старом календару 11. новембар) 1620. године.[1] Потписао га је 41 од укупно 101 члана посаде.[2] док је Мејфлауер био усидрен у луци Провинстаун на северном крају рта Код.[3]

Због чега је договор потписан[уреди | уреди извор]

Први досељеници Плимута, звани Ходочасници, су се надали да ће стићи до Америке почетком октобра у два брода, али разна одлагања и компликације су их приморале да плове само једним, Мејфлауером. Намеравали су да отплове до Вирџинијске колоније, док је путовање финансирало Лондонско предузимачко друштво. Олује су их, медјутим, приморале да се усидре у близини пешчаног спруда надомак рта Код у Масачусетсу јер није било мудро наставити пловидбу са оскудном количином намирница. Ово је нагнало неке од непуритаских чланова посаде (које су пуританци звали "Странци") да изјаве да ће "искористити сопствену слободу; јер нико нема права да над њима влада" јер се цела посада неће доселити на договорену територију у Вирџинији.[4] Да би спречили овај след догађаја Ходочасници су одлучили да сачине сопствено управно тело, али да још увек остану верни енглеској круни. Тако је Мејфлауерски договор био истовремено базиран и на моделу гласа већине и на оданости краљу. Једноставно речено, то је био социјални уговор у коме су се досељеници заветовали да ће поштовати правила и уредбе заједнице, зарад реда и опстанка.[5]

Текст[уреди | уреди извор]

Брадфордов рукопис договора

Оригинал документа је изгубљен,[6] али постоје три верзије из 17. века: једна штампана у брошури Моурт'с Релатион (1622)[7][8], друга која је поново штампана 1625;[9] и трећа коју је Вилијам Брадфорд записао у свом дневнику Оф Плимотх Плантатион (1646);[10] а коју је штампао Брадфордов нећак Натанијел Мортон у Неw-Енгландс Мемориал (1669).[6] Ове три верзије се разликују не толико у садржају текста колико у спеловању речи, писању великог слова и интерпункцији.[8] Брадфордов рукопис уговора се чува у сефу Народне библиотеке Масачусетса.


Потписници[уреди | уреди извор]

За додатне информације: Потписници Мејфлауеровског уговора

Списак са 41 чланом посаде који је потписао договор пружио је Брадфордов нећак Натаниел Морон 1669 у свом делу Неw Енгланд'с Мемориал. Томас Принц је први набројао имена 1736 у свом делу А Цхронологицал Хисторy оф Неw-Енгланд ин тхе форм оф Анналс.[2] Оригинални документ је изгубљен, тако да је Мортон једини извор о потписницима. Вероватно је имао приступ оригиналу, али није могао да зна којим редом су се потписали простим читањем. Мортонов распоред имена можда и није био онај који је био у оригиналу, а и имена у оригиналу можда и нису била поређана по било каквом редоследу. Принчеви бројеви се заснивају искључиво на Мортону, као што је и сам изјавио.[6]

Мортонов списак имена је био ненумерисан и без титула у свих шест издања (1669-1855), иако се њихов редослед мењао са сваким издањем. У свом оригиналном издању из 1669, имена су била смештена на две стране, формирајући шест кратких спискова, три по страници.[6] У наредним издањима, тих шест спискова су спојени у три дугачка списка на једној страници, али на два различита начина. Тако дајући два различита редоследа ненумерисаних набројаних потписника. Друго (1721) и треће издање (1772) су изменили редослед из првог издања тако што су спојили први и четврти списак у један дуги списак, а слично се десило и са осталим мањим списковима. Пето (1826) и шесто издање (1855) су вратили имена у облик који су имала у првом издању тако што су спојили први и други списак у један дугачки, а слично су учинили и са осталим. Принц је нумерисао имена онако како их је Мортон записао 1669. Додао је титуле (г. или кап.) за 11 имена којима је те титуле дао Вилијам Брадфорд у свом списку посаде и путника на крају свог рукописа.[2][10]

Списак потписника који следи је дат у оригиналу и уређен у шест редова по Мортону (1669) са редним бројевима и титулама по Принцу. Имена су спелована по Морисону.[11]

Заоставштина[уреди | уреди извор]

Поштанска маркица из САД-а, 1920. године. Приказано је потписивање договора.

Током обележавања тристоте годишњице искрцавања са Мејфлауера, Гувернер Калвин Кулиџ, који је неколико година после постао председник, изјавио је у свом обраћању:

Договор који су они потписали био је догађај од огромне важности. Био је то темељ слободи заснованој на закону и реду, и ту смо традицију веродостојно одржали. Организовали су облик самоуправе који је био именован за први прави модерни устав. Био је демократски, признање слободе под законом и редом, и давао је свакој особи право да учествује у управи, докле год су се слагали да поштују законе.


Али оно што је било заиста запањујуће је то што су имали снагу и интегритет да поштују тај уговор од тада па до дана данашњег. Неке управе су боље од других. Али сваки вид управе бољи је од анархије, и сваки покушај да се свргне управа је покушај да се уништи цивилизација.[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Беннетт, Wиллиам Ј. (2010). Тхе Америцан патриот'с алманац : даилy реадингс он Америца. Јохн Т. Е. Црибб. Насхвилле [Тенн.]: Тхомас Нелсон. стр. п. 460. ИСБН 978-1-59555-375-1. ОЦЛЦ 1288399060. 
  2. ^ а б в 1687-1758., Принце, Тхомас, (1852). А цхронологицал хисторy оф Неw-Енгланд : ин тхе форм оф анналс, беинг а суммарy анд еxацт аццоунт оф тхе мост материал трансацтионс анд оццурренцес релатинг то тхис цоунтрy, ин тхе ордер оф тиме wхереин тхеy хаппенед, фром тхе дисцоверy оф Цапт. Госнолд, ин 1602, то тхе арривал оф Говернор Белцхер, ин 1730 : wитх ан интродуцтион цонтаининг а бриеф епитоме оф тхе мост цонсидерабле трансацтионс анд евентс аброад, фром тхе цреатион ... Антиqуариан Бооксторе. стр. Цхронологy 73, 84—86. ОЦЛЦ 84319138. 
  3. ^ Yоунг, Алеxандер (1841). Цхроницлес оф тхе Пилгрим фатхерс оф тхе цолонy оф Плyмоутх, фром 1602-1625. Ноw фирст цоллецтед фром оригинал рецордс анд цонтемпоранеоус принтед доцументс, анд иллустратед wитх нотес. Университy оф Виргиниа. Бостон, C.C. Литтле анд Ј. Броwн. стр. 117—124. 
  4. ^ Брадфорд, Wиллиам (2017-01-19). Оф Плyмоутх Плантатион (на језику: енглески). Лулу.цом. ИСБН 978-1-365-69422-6. 
  5. ^ Yоунг, Алеxандер (1841). Цхроницлес оф тхе Пилгрим фатхерс оф тхе цолонy оф Плyмоутх, фром 1602-1625. Ноw фирст цоллецтед фром оригинал рецордс анд цонтемпоранеоус принтед доцументс, анд иллустратед wитх нотес. Университy оф Виргиниа. Бостон, C.C. Литтле анд Ј. Броwн. стр. п.120. 
  6. ^ а б в г Георге Ернест Боwман. Тхе Маyфлоwер Цомпацт анд итс сигнерс (Бостон: Массацхусеттс Социетy оф Маyфлоwер Десцендантс, 1920) (ПДФ). 
  7. ^ 1595-1655., Брадфорд, Wиллиам, 1590-1657. Wинслоw, Едwард, (1966). Јоурналл оф тхе Енглисх плантатион ат Плимотх. Университy Мицрофилмс. ОЦЛЦ 950528. 
  8. ^ а б едитор., Брадфорд, Wиллиам, 1590-1657. Wинслоw, Едwард, 1595-1655. Деxтер, Хенрy Мартyн, 1821-1890, (1865). Моурт'с релатион, ор, Јоурнал оф тхе плантатион ат Плyмоутх. Ј.К. Wиггин. ОЦЛЦ 18140916. 
  9. ^ аутхор., Пурцхас, Самуел, 1577?-1626,. Хаклуyтус постхумус, ор, Пурцхас хис пилгримес : цонтаyнинг а хисторy оф тхе wорлд ин сеа воyагес анд ланде травеллс бy Енглисхмен анд отхерс. ИСБН 978-1-108-07963-1. ОЦЛЦ 891658573. 
  10. ^ а б Брадфорд, Wиллиам (1898). Брадфорд'с хисторy 'Оф Плимотх плантатион.'. Wригхт & Поттер Принтинг Цо., Стате Принтерс. дои:10.5479/сил.31790.39088001456516. 
  11. ^ Фреиберг, Малцолм; Брадфорд, Wиллиам; Морисон, Самуел Елиот (март 1953). „Оф Плyмоутх Плантатион, 1620-1647”. Тхе Неw Енгланд Qуартерлy. 26 (1): 116. ИССН 0028-4866. дои:10.2307/362345. 
  12. ^ „Имаге 6 оф Тхе Неw Yорк хералд (Неw Yорк, Н.Y.), Новембер 23, 1920”. Либрарy оф Цонгресс, Wасхингтон, D.C. 20540 УСА. Приступљено 2021-12-27. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mejflauerski_dogovor&oldid=26761278”