Мишо Ковач

С Википедије, слободне енциклопедије
Мишо Ковач
Лични подаци
Пуно имеМате Мишо Ковач
Датум рођења(1941-07-16)16. јул 1941.(82 год.)
Место рођењаШибеник, Краљевина Италија
Музички рад
Активни период1969—данас
Жанрпоп
шансона
Инструментигитара
вокал

Мишо Ковач (Шибеник[1], 16. јул 1941), хрватски певач забавне музике.

Рођен као дете Зринке и Јакова Ковача. Мишо је растао у породици са братом Ратком и сестром Бланком.

Занат тапетара требало је да обележи животни пут Мише Ковача, али је, на једном такмичењу талената у Карловцу, с песмом „И цан´т стоп ловинг yоу“ Реја Чарлса, доживео велики успех, те је тако одређен животни, а и естрадни пут овог харизматичног певача.

Хит којим је трасирао пут ка најуспешнијем певачу забавне музике, икада виђеним на свим просторима бивше Југославије, била је „Више се нећеш вратити“, победничка песма с некад популарног сарајевског фестивала „Ваш шлагер сезоне“ (1969), дело тада младог композитора и текстописца Ђорђа Новковића. Тај сингл продат је у пола милиона примерака, а сарадња с Новковићем обележила је готово читав Ковачев опус, и наставила се све до Новковићеве смрти, 2007. године.

Године 1971. освојио је фестивал у Сплиту песмом Стјепана Михаљинца „Проплакат ће зора“, која је такође продата у пола милиона копија, и дефинитивно се учврстио на трону најпопуларнијег певача у бившој Југославији, а, упркос годинама, његова харизма ни до данас није избледела. Након 1980. и победе у Сплиту са песмом „Добра ти вечер мати моја“ дуги низ година није наступао на фестивалу.

Певач је са далеко највише продатих носача звука тзв. забавне музике у бившој СФРЈ.

Опробао се и глумачким водама глумећи с Радетом Шербеџијом у филму „Послијеподне једног фазана“. Музичка каријера и даље му је цветала, пет пута је проглашаван певачем године, а 1989. године проглашен је за особу године у бившој Југославији.

Од супруге Љубице развео се након четири године брака и 1973. се венчао са Сплићанком Анитом Батурином, која је била мис Југославије, са којом је 1975. године добио сина Едија, а две године касније и кћерку Ивану. На турнејама по Канади и Аустралији 80-тих одбио је да пева под Павелићевом сликом чиме стиче репутацију „комуњаре“ међу усташком емиграцијом која му то није опростила. Пре првих вишестраначких избора у Хрватској у великом интервјуу даном у Недјељној Далмацији под насловом „Далмација у мом оку“ изјавио је: „Ако ови дођу на власт, за мене овдје више нема мјеста“,мислећи ма ХДЗ.

Године 1992, његов син, Еди, који се придружио специјалној јединици Хрватске војске званој „Шкорпиони“ током рата у Хрватској, био је убијен у Загребу под сумњивим околностима. Мишо ту вест никада није потпуно преболео. Полиција је објавила саопштење у којем тврди како је реч о самоубиству. Но, Мишо Ковач и данас тврди како је реч о убиству.

Након синовљеве смрти, изјавио је да више неће наступати. Након тога приступа краткотрајно Парагином ХОС-у сликајући се за новине у црној одори.

У депресији, 14. јануара 1999, у загребачком стану у улици Максимирској 69, Мишо Ковач пуцао је себи у прса непријављеним пиштољем „Берета“, али тај неуспели покушај самоубиства донео му је сазнање да живот мора ићи даље. Током тих истих 90-их година, осим сина Едија, изгубио је мајку, као и млађег брата Ратка. Пре Ковачевог пуцња у прса, брак са Анитом се распао, те је покушао остварити љубавну везу са 30 година млађом астрологињом Силвијом племенитом Калви Марковић. Али после још једног љубавног бродолома, нова Ковачева животна пратиља постала је Лидија Пинтарић.

По опоравку од пуцња у прса, у Сплиту је одржао опроштајни концерт пред око 50.000 људи. То је поновио у загребачком Дому спортова, а након тога уследила је цела серија опроштајних концерата. Ипак, то није био крај Ковачеве каријере. Уследили су и нови албуми.

Године 1999, Мишо је снимио албум „Буди човјек добре воље“, како сам каже захваљујући кћерки Ивани. Сматра да је то његов најбољи албум икад.

Дискографија[уреди | уреди извор]

  • Мишо Ковач (1972)
  • Портрет (1973)
  • Ми смо се вољели (1974)
  • Ој ти душо душе моје (1974)
  • Ово је наша ноћ (1977)
  • Увијек има нешто даље (1979)
  • Човјек без адресе (1980)
  • Јачи од вјетра (1981)
  • Далмација у мом оку (1982)
  • Осјећам те (1983)
  • Заједно смо (1984)
  • Потражи ме у пјесми (1984)
  • Остала си увијек иста (1985)
  • Ти си пјесма моје душе (1986)
  • Мало ми је један живот с тобом (1987)
  • Ла палома - концерт (1988)
  • Сачували смо од заборава (1988)
  • Само нас небо раставит може (1988)
  • Суза небеска (1989)
  • За ким звоно плаче (1990)
  • Гробови ми никад опростити неће (1991)
  • Пјесма за Едија (1993)
  • Стари портрет (1993)
  • Мате Мишо Ковач (1994)
  • Мојој вјерној публици (1995)
  • Ал је љубав болест тешка (1996)
  • Осјећам се јачи (1997)
  • Буди човјек добре воље (1999)
  • Пјевај, легендо (1999)
  • Ране године 1964-69 (1999)
  • Далматино (2001)
  • Забавни мегамиx (2002)
  • Мир у срце (2004)
  • Мишо у Шибенику (2005)
  • Ја сам ковач своје среће (2006)
  • Тхе платинум цоллецтион (2006)

Фестивали[уреди | уреди извор]

Ваш шлагер сезоне, Сарајево:
  • Више се нећеш вратити, победничка песма, '69
  • За твоју љубав све бих дао, '70
  • За мене среће нема, '71
  • Не иди, не иди, '73
  • Рањено је срце моје, '76
  • Да тебе нема, награда за најбољи текст, '78
  • Волио сам жену коју нисам смио, '79

Опатија:

  • Тражим (алтернација са Габи Новак), друга награда жирија, '68
  • Све што ми живот пружа, трећа награда публике, '69
  • Твоје лице (алтернација са Ђорђи Перузовићем), '70
  • Ја сам човјек, пето место, '76

Београдско пролеће:

  • Понекад, треће место, '67
  • Вратићу се Маријана, '72
  • Ноћ ти дира косе црне, '76

Сплит:

  • Одрасли смо, '65
  • Без тебе нисам сретан, '69
  • Серенада, треће место, Бронзани грб града Сплита, '70
  • Има негдје сунца, '70
  • I проплакат ће зора, победничка песма, '71
  • Одвест ћу те на вјенчање, '72
  • Бијела лађа, друго место, '73
  • Обала мојих снова, '74, треће место
  • Ја не могу друго него да је љубим, победничка песма, '75
  • Ноћас ћемо земљи ко матери рећи, победничка песма и награда за интерпретацију, '77
  • Шути срце, могли би те чути, '78
  • Не тугуј Далмацијо, треће место, '79
  • Добра ти вечер, мати моја, победничка песма, '80
  • Враћан ти се Далмацијо мати, прва награда публике и победничка песма, '99
  • Посебна награда: Награда за изузетан допринос хрватској музици, 2013
  • Концертно вече посвећено Миши Ковачу Сплит пјева Мишу, Бијели галеб сплитског фестивала и посебна Плакета хрватског дискографског удружења за продатих 20 миллиона носача звука, 2019

Загреб:

  • Буди таква какву те желим (алтернација са Звонком Шпишићем), '68
  • Музиканти, '69
  • Тужно срце моје / Све што траје, '70
  • Знам да си сама, '71
  • Кад једном одеш, не враћај се више, '76
  • Није лако бити сам, '77
  • Не пиши ми више, '78
  • Пјевај легендо, '97

Југословенски избор за Евросонг:

  • Иди, само иди, Београд '70
  • Посади цвијет, десето место, Нови Сад '83

Песма лета:

  • Сад живим сам, '70

Скопље:

  • Магдалена, трећа награда публике, '70

Хит парада, Београд:

  • Остала си увијек иста, победничка песма, '75

Мелодије хрватског Јадрана, Сплит:

  • Кап од мора, '99

Далматинска шансона, Шибеник.

  • Ноћас ћемо земљи ко матери рећи (Вече старих песама, са клапом Шибеник), 2000
  • Далматинска (Вече старих песама, са клапом Бродарица), 2007

Хрватски радијски фестивал:

  • Далматино (Вече легенди), 2001

Сингл плоче[уреди | уреди извор]

  • КОВАЧ МИШО, Издавач - Југотон, Загреб - ЕПY 3571, Година издавања – 1966

А страна
1. Ја одлазим (Yа ме вои) (Родригез - D. Бритвић - С. Михаљинец)
2. Одрасли смо (П. Готовац - V. Лукатела - M. Прохаска)
Б страна
1. Помогни ми (Аиута ме а диментицаре) (Т. Цусхиара - M. Кинел - M. Макар)
2. Свирај, маестро (M. Лентић - M. Лентић - С. Калодјера)

  • КОВАЧ МИШО, Издавач - Југотон, Загреб - ЕПY 3763, Година издавања - 1966

А страна
1. Вријеме плакања (Црyинг Тиме) (Б. Овенс - D. Бритвић)
2. Не реци куда идеш (Стјепан Михаљинец - Драгутин Бритвић)
Б страна
1. Кад је умро пјесник (Qуанде мори ил поета) (Г. Бецауд - С. Шелебај)
2. Ја нисам тај (П. Готовац - I. Крајач)

  • КОВАЧ МИШО, Издавач - Југотон, Загреб - ЕПY 3869, Година издавања – 1967

А страна
1. Сан Францисцо (Јохн Пхиллипс - Ивица Крајач)
2. Не ругај се, љубави (Стјепан Михаљинец - Драгутин Бритвић)
Б страна
1. Дај да одем (Релеасе ме) (Миллер - Yоунт - Wиллиамс - Харрис - I. Крајач)
2. Хтјела то ти или не (Ло qуиерас о но) (Георгие Данн – Слободан Шелебај)

  • КОВАЧ МИШО, Издавач - Југотон, Загреб - СY 1309, Година издавања – 1968

А страна
1. Да је дужи мој дан (Иф I Онлy Хад Тиме) (Мицхел Фугаин - Ивица Крајач - Стипица Калодјера)
Б страна
1. Тражим (Опатија '68) (Стипица Калогјера - Арсен Дедић - Стипица калогјера)

  • КОВАЧ МИШО - Опатија '69, Издавач - ПГП РТБ, Београд - С 51 008, Година издавања – 1969

А страна
1. ... (...)
Б страна
1. Све што ми живот пружа (Ђорђе Новковић)

  • КОВАЧ МИШО, Издавач - Југотон (Студио), Загреб - СY 1391, Година издавања – 1969

А страна
1. Више се нећеш вратити (ВШС '69) (Ђорђе Новковић - С. Калодјера)
Б страна
1. Реци збогом (Саy гоодбyе) (Цара - Схакеспеар - I. Крајач - С. Калодјера)

  • КОВАЧ МИШО, Издавач - Југотон, Загреб - СY 1465, Година издавања – 1969

А страна
1. Чему да живим (Ђорђе Новковић - Ђорђе Новковић - С. Калодјера)
Б страна
1. А кад се теби опет вратим (Ђорђе Новковић - Ђорђе Новковић - С. Калодјера)

  • КОВАЧ МИШО, Издавач - Југотон, Загреб - СY1571, Година издавања – 1970

А страна
1. За твоју љубав све бих дао (ВШС '70) (Ђорђе Новковић)
Б страна
1. Тужно срце моје (Загреб '70) (Ђорђе Новковић)

  • КОВАЧ МИШО, Издавач - Југотон, Загреб - СY 1660, Година издавања - 1970

А страна
1. Серенада (Ђорђе Новковић)
Б страна
1. Бар сад живим сам (Ђорђе Новковић)

  • КОВАЧ МИШО и ПРО АРТЕ, Издавач - Југотон, Загреб - СY 1734-Ф, Година издавања - 1971

А страна
1. Твоје лице (С. Калогјера - D. Бритвић - С. Калодјера)
Б страна
1. Марија (Ђорђе Новковић)

  • КОВАЧ МИШО, Издавач - Југотон, Загреб - СY 11902, Година издавања – 1971

А страна
1. Морнару за сретан пут (З. Руњић - арр. С. Калодјера)
Б страна
1. Врбе (З. Руњић - ар. I. Келемен)

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]