Минисателит

Минисателит је секција ДНК која се састоји од кратке серије база 10-60 бп.^[1]^[2] Минисателити се јављају на више од 1.000 локација у хуманом геному. Неки минисателити садрже централну секвенцу са низом „GGGCAGGANG“ (где N може да буде било која база) или генералније наклоност ка појави пурина (аденозин (А) и гуанин (Г)) на једном ланцу и пиримидина (цитозин (C) и тимин (Т)) на другом. По једној претпоставки ови региони олакшавају замену ДНК између хромозома. У алтернативним моделима, присуство суседних цис-делујућих мејотичких дволанчаних прекида су примарни узрок варијација броја минисателитних понављања. Претпоставља се да до соматских промена долази услед репликационих потешкоћа (што може да обухвата репликационо проклизавање, пред других феномена). Кад до тога дође, праве се грешке које узрокују минисателите на преко 1000 локација у геному једне особе да имају незнатно различити број понављања, што чини сваку особу јединственом. Најпроменљивији минисателитни локус до сада описан је CEB1 (D2S90).^[3]

Минисателити се разликују од микросателита (такозваних кратких тандемних понављања или СТР). СТР-ови су такође понављајуће секвенце, али су оне обично 2-13 нуклеотида дугачке. Термин минисателит се често користи на синониман начин са скраћеницом ВНТР (енгл. Variable number tandem repeat).