Полувреме елиминације

С Википедије, слободне енциклопедије

Полувреме елиминације (полувреме излучивања или биолошко полувреме) је време које је потребно да се нека материја (лек, радиоактивни елемент и друго) изгуби пола своје фармаколошке, физиолошке или радиолошке активности[1][2] (MeSH дефиниција). У медицинском контексту, полуживот се такође може описати као време потребно да се концентрација супстанце у крвној плазми преполови.

Полувреме елиминације је важан фармакокинетички параметар и обично се обежава као t1/2[3], а некад и као b1/2 да би се разликовало од времена полураспада радиоактивних елемената.[4] Док се радиоактивни изотопи распадају по принципима кинетике, те им је брзина распадања равномерна, излучивање материје из живог организма се заснива на много комплекснијим принципима, услед акумулације у ткивима, присуства активних метаболита, и интеракције са рецепторима, те га је много теже измерити.[5]

Примери[уреди | уреди извор]

Вода[уреди | уреди извор]

Биолошки полуживот воде у човеку је око 7 до 14 дана. Конзумација великих количина алкохола редукује биолошки полуживот воде у телу[6][7]. То се може користити за деконтаминацију људи контаминираних са трицијумском водом (трицијум).

Алкохол[уреди | уреди извор]

Одстрањивање етанола (алкохола за пиће) путем оксидације алкохолним дехидрогеназама у јетри је ограничено у људском телу. Из тог разлога уклањање већих количина алкохола из крви може да следи кинетику нултог степена. Реакцијски корак који ограничава брзину разлагања једне супстанце може да буде заједнички са другим супстанцама. На пример, концентрација етанола у крви условљава кинетику метанола и етилен гликола. Оксидација метанола у токсични формалдехид и мрављу киселину се може спречити уносом одговарајуће количине етанола у особу затровану метанолом. Метанол је веома токсичан и може да изазове слепило и смрт. Особа која је затрована етилен гликолом може да буде третирана на исти начин.

Лекови[уреди | уреди извор]

Супстанце Полу-живот Напомена
Амиодарон 26-107 дана
Цисплатин 30 до 100 часа
Хлорамбуцил 1.53 часа
Дигоксин 36 до 48 часа
Флуоксетин 4 до 6 дана

Активни метаболит флуоксетина је липофилан и споро мигрира из мозда у крв. Метаболит има биолошки полу-живот од 4 до 16 дана.

Метадон 15 до 60 часа, у ретким случајевима до 190 часова.[8]
Норепинефрин 2 минута
Оксалиплатин 14 минута[9]
Салбутамол 1.6 часа

Метали[уреди | уреди извор]

  • Полувреме елиминације цезијума код људи је између једног и четири месеца. Овај период може бити скраћен уносом пруског плавог. Та супстанца у дигестивном систему делује као чврсти размењивач јона који апсорбује цезијумске и ослобађа калијумске јоне.
  • Полонијум у телу има полуживот од 30 до 50 дана.
  • Жива (као метил-жива) у телу има полуживот од оки 65 дана.
  • Олово у костима има полуживот од око десет година.
  • Кадмијум у костима има полуживот од око 30 година.
  • Плутонијум у костима има полуживот од око 100 година.
  • Плутонијум у јетри има полуживот од око 40 година.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803. 
  2. ^ Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799. 
  3. ^ „ИУПАЦ Голд Боок - биологицал халф лифе”. 
  4. ^ Лејла Сарачевић: Ветеринарска радиобиологија са радијационом хигијеном, Универзитетски уџбеник, Сарајево 1999. година.
  5. ^ Лин ВW, Царденас ДД (2003). Спинал цорд медицине. Демос Медицал Публисхинг, ЛЛЦ. стр. 251—. ИСБН 978-1-888799-61-3. 
  6. ^ Нордберг 2007, стр. 119.
  7. ^ Силк, Кеннетх Р.; Тyрер, Петер Ј. (2008). Цамбридге теxтбоок оф еффецтиве треатментс ин псyцхиатрy. Цамбридге, УК: Цамбридге Университy Пресс. стр. 295. ИСБН 978-0-521-84228-0. 
  8. ^ Манфредониа Јохн (2005). „Пресцрибинг Метхадоне фор Паин Манагемент ин Енд-оф-Лифе Царе”. ЈАОА—Тхе Јоурнал оф тхе Америцан Остеопатхиц Ассоциатион. 105 (3 супплемент): 18С. Архивирано из оригинала 20. 05. 2007. г. Приступљено 29. 1. 2007. 
  9. ^ Ехрссон Ханс; et al. (zima 2002). „Pharmacokinetics of oxaliplatin in humans”. Medical Oncology. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]