Ппм
.jpg)
На 1 ppm раствор је веома бледо жут. Како концентрација расте, боја постаје дубља.
У науци и инжењерству, ppm (енгл. parts per million – (један) део на милион) означава милионити део једне целине,[1] и користи се за врло велика разблажења, нпр. у хемији.
Употреба процента, промила, ппм-а и других сличних бездимензионих величина није прихваћена од стране Међународног система јединица јер може довести до забуне. Бездимензионе величине захтевају да и бројилац и именилац буду исте димензије, али се често погрешно користе (нпр. 50 µg/m³ се записује нетачно као 50 ppm).
Преглед[уреди | уреди извор]
Делова-по нотација се често користи за описивање разблажених раствора у хемији, на пример, релативног обиља растворених минерала или загађивача у води. Количина „1 ппм” може се користити за масени удео ако је загађивач који се преноси водом присутан у милионском делу грама по граму раствора узорка. Када се ради са воденим растворима, уобичајено је претпоставити да је густина воде 1,00 г/мЛ. Због тога је уобичајено да се 1 килограм воде изједначи са 1 L воде. Сходно томе, 1 ппм одговара 1 мг/L, а 1 ппб одговара 1 μг/L.
Слично томе, делова-по нотација се такође користи у физици и инжењерству за изражавање вредности различитих пропорционалних појава. На пример, специјална метална легура може да се прошири за 1,2 микрометра по метру дужине за сваки степен Целзијуса и то би било изражено као „α = 1.2 ппм/°Ц”. Делова-по нотација се такође користи да означи промену, стабилност или несигурност у мерењима. На пример, тачност мерења удаљености геодетског земљишта када се користи ласерски даљиномер може бити 1 милиметар по километру удаљености; ово би се могло изразити као „Тачност = 1 ппм.”[2]
Све нотатиције типа делова-на су бездимензионалне величине: у математичким изразима, јединице мере се увек поништавају. У разломцима попут „2 нанометра по метру“ (2 нм/м = 2 нано = 2 × 10−9 = 2 ппб = 2 × 0,000000001), тако да су количнички коефицијенти чистог броја са позитивним вредностима мањим или једнаким 1. Када се делови по ознакама, укључујући симбол процента (%), користе у редовној прози (за разлику од математичких израза), они су и даље чистобројне бездимензионалне величине. Међутим, они углавном узимају дословно „делова по“ значење упоредног односа (нпр. „2 ппб“ би се генерално тумачило као „два дела у милијарду делова“).[3]
Нотације типа делова по се могу изразити у виду било које јединице исте мере. На пример, коефицијент топлотног ширења одређене легуре месинга, α = 18.7 ппм/°Ц, може се изразити као 18.7 (μм/м)/°Ц, или као 18.7 (μин/ин)/°Ц; нумеричка вредност која представља релативну пропорцију не мења се усвајањем друге јединице дужине.[4] Слично, пумпа за дозирање која убризгава хемикалију у траговима у главну процесну линију при пропорционалном протоку Qп = 125 ппм, ради то брзином која се може изразити у различитим волуметријским јединицама, укључујући 125 μЛ/L, 125 μгал/гал, 125 цм³/м³, етц.
У спектроскопији нуклеарне магнетске резонанције (НМР).[уреди | уреди извор]
У спектроскопији нуклеарне магнетске резонанције (НМР), хемијски помак се обично изражава у ппм. То представља разлику измерене фреквенције у деловима на милион од референтне фреквенције. Референтна фреквенција зависи од магнетног поља инструмента и елемента који се мери. Обично се изражава у МХз. Типични хемијски помаци ретко су већи од неколико стотина Хз од референтне фреквенције, тако да се хемијски помаци прикладно изражавају у ппм (Хз/МХз). Нотација делова по даје бездимензионалну количину која не зависи од јачине поља инструмента.
Делови по изразима[уреди | уреди извор]
| 1 оф → = ⭨ оф ↓ |
по сто (%) |
по 1.000 (‰) |
по 10.000 (‱) |
по 100.000 (пцм) |
по милион (ппм) |
по милијарду (ппб) |
|---|---|---|---|---|---|---|
| % | 1 | 0,1 | 0,01 | 0,001 | 0,0001 | 10−7 |
| ‰ | 10 | 1 | 0,1 | 0,01 | 0,001 | 10−6 |
| ‱ | 100 | 10 | 1 | 0,1 | 0,01 | 10−5 |
| пцм | 1.000 | 100 | 10 | 1 | 0,1 | 0,0001 |
| ппм | 10.000 | 1.000 | 100 | 10 | 1 | 0,001 |
| ппб | 107 | 106 | 105 | 10.000 | 1.000 | 1 |
- Један део на сто је генерално представљен знаком процента (%) и означава један део на 100 (102) делова, а вредност је 10−2. Ово је еквивалентно са око петнаест минута једног дана.
- Један део на хиљаду би генерално требало да буде наведен у потпуности, а не као „ппт“ (што се обично подразумева да представља „делове на билион“). Може се означити и знаком промила (‰). Међутим, потребно је имати на уму да специфичне дисциплине као што је океанографија, као и образовне вежбе, користе скраћеницу „ппт“. „Један део на хиљаду“ означава један део на 1.000 (103) делова, а вредност је 10−3. Ово је еквивалентно отприлике минуту и по једног дана.
- Један део на десет хиљада је означен знаком пермиријаде (‱). Иако се ретко користи у науци (ппм се обично користи уместо тога), једна пермиријада има недвосмислену вредност од једног дела на 10.000 (104) делова и вредност од 10−4. Ово је еквивалентно са око девет секунди од једног дана.
Насупрот томе, у финансијама, базни поен се обично користи за означавање промена или разлика између процентуалних каматних стопа (иако се може користити и у другим случајевима где је пожељно изразити количине у стотим деловима процента). На пример, промена каматне стопе са 5,15% годишње на 5,35% годишње може се означити као промена од 20 базних поена (годишње). Као и код каматних стопа, речи „годишње“ (или „по години“) се често изостављају. У том случају, базни поен је величина са димензијом (време−1).[5] - Један део на сто хиљада (пцм) или мили-проценат означава један део на 100.000 (105) делова, а вредност је 10−5. Обично се користи у епидемиологији за стопе смртности, криминала и оболевања, и инжењерингу нуклеарних реактора као јединица реактивности. У мерењу времена то је еквивалентно око 5 минута годишње; у мерењу удаљености, то је еквивалентно 1 цм грешке по км пређеног пута.
- Један део на милион (ппм) означава један део на 1.000.000 (106) делова, а вредност је 10−6. То је еквивалентно око 32 секунде у години или 1 мм грешке по километру пређеног пута.
- Један део на милијарду (ппб) означава један део на 1.000.000.000 (109) делова, а вредност је 10−9. Ово је еквивалентно отприлике три секунде од једног века.
- Један део на билион (ппт) означава један део на 1.000.000.000.000 (1012) делова, а вредност је 10−12. Ово је еквивалентно тридесетак секунди од сваких милиона година.
- Један део по квадрилиону (ппк) означава један део на 1.000.000.000.000.000 (1015) делова, а вредност је 10−15. Ово је еквивалентно око два и по минута од старости Земље (4,5 милијарди година). Иако је то релативно неуобичајено у аналитичкој хемији, понекад се врше мерења на нивоу ппк.[6]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Wиллиам D. Јр., Стевенсон (1975). Елементс оф поwер сyстем аналyсис (3рд изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0-07-061285-4.
- ^ Тхис ис а симплифиед еxпланатион. Ласер рангефиндерс тyпицаллy хаве а меасуремент грануларитy оф оне то тен миллиметерс; тхус, тхе цомплете специфицатион фор дистанце меасуремент аццурацy мигхт реад ас фоллоwс: Аццурацy: ±(1 мм + 1 ппм). Цонсеqуентлy, а дистанце меасуремент оф онлy а феw метерс wоулд стилл хаве ан аццурацy оф ±1 мм ин тхис еxампле.
- ^ БИПМ: 5.3.7 Статинг валуес оф дименсионлесс qуантитиес, ор qуантитиес оф дименсион оне].
- ^ Ин тхе партицулар цасе оф цоеффициент оф тхермал еxпансион, тхе цханге то инцхес (оне оф тхе У.С. цустомарy унитс) ис тyпицаллy алсо аццомпаниед бy а цханге то дегреес Фахренхеит. Синце а Фахренхеит-сизед интервал оф температуре ис онлy 5/9 тхат оф а Целсиус-сизед интервал, тхе валуе ис тyпицаллy еxпрессед ас 10.4 (μин/ин)/°Ф ратхер тхан 18.7 (μин/ин)/°Ц.
- ^ „Wхат аре Басис Поинтс (БПС)?”.
- ^ Меасурементс оф диоxин аре роутинелy маде ат тхе суб-ппq левел. Тхе У.С. Енвиронментал Протецтион Агенцy (ЕПА) цуррентлy сетс а хард лимит оф 30 ппq фор диоxин ин дринкинг wатер бут онце рецоммендед а волунтарy лимит оф 0.013 ппq. Алсо, радиоацтиве цонтаминантс ин дринкинг wатер, wхицх аре qуантифиед бy меасуринг тхеир радиатион, аре офтен репортед ин термс оф ппq; 0.013 ппq ис еqуивалент то тхе тхицкнесс оф а схеет оф папер версус а јоурнеy оф 146000 трипс ароунд тхе wорлд.
Литература[уреди | уреди извор]
- Бееман, Доналд (1955). „Схорт-Цирцуит-Цуррент Цалцулатинг Процедурес”. Ур.: Бееман, Доналд. Индустриал Поwер Сyстемс Хандбоок. МцГраw-Хилл. стр. сее есп. 38—41, 52—55. ИСБН 9780070043015.
- Елгерд, Олле I. (2007). „§2.5 Пер-Унит Репресентатион оф Импеданцес, Цуррентс, Волтагес анд Поwерс”. Елецтриц Енергy Сyстемс Тхеорy: Ан Интродуцтион (1971 1ст изд.). Тата МцГраw-Хилл. стр. 35—39. ИСБН 978-0070192300.
- Yуен, Моон Х. (1974). „Схорт Цирцуит АБЦ--Леарн Ит ин ан Хоур, Усе Ит Анywхере, Меморизе Но Формула”. ИЕЕЕ Трансацтионс он Индустрy Апплицатионс. ИА-10 (2): 261—272. дои:10.1109/ТИА.1974.349143.
- Wеедy, Б.M. (1972). Елецтриц поwер сyстемс
(2нд изд.). Лондон ; Торонто: Ј. Wилеy. ИСБН 0-471-92445-8. - Гловер, Ј. Дунцан; Сарма, Мулукутла; Овербyе, Тхомас Ј. (2011). Поwер Сyстем Аналyсис анд Десигн. Ценгаге Леарнинг. стр. 108—116. ИСБН 978-1111425777.
- Гуител, Геневиèве (1975). Хистоире цомпарéе дес нумéратионс éцритес (на језику: француски). Парис: Фламмарион. стр. 51—52. ИСБН 978-2-08-211104-1.
- Гуител, Геневиèве (1975). „"Лес грандс номбрес ен нумéратион парлéе (Éтат ацтуел де ла qуестион)", и.е. "Тхе ларге нумберс ин орал нумератион (Пресент стате оф тхе qуестион)"”. Хистоире цомпарéе дес нумéратионс éцритес (на језику: француски). Парис: Фламмарион. стр. 566—574. ИСБН 978-2-08-211104-1.
- Бритисх-Енглисх усаге оф 'Биллион вс Тхоусанд миллион вс Миллиард'. Гоогле Боокс нграм виеwер. Гоогле Инц. Приступљено 26. 4. 2014.
- Фоwлер, Х. W. (1926). А Дицтионарy оф Модерн Енглисх Усаге. Греат Бритаин: Оxфорд Университy Пресс. стр. 52—53. ИСБН 978-0-19-860506-5.
- „"БИЛЛИОН" (ДЕФИНИТИОН) — ХЦ Деб 20 Децембер 1974 вол 883 цц711W–712W”. Хансард Wриттен Ансwерс. Хансард. 20. 12. 1972. Приступљено 2. 4. 2009.
- „Оxфорд Дицтионариес: Хоw манy ис а биллион?”. Оxфорд Университy Пресс. Архивирано из оригинала 08. 05. 2018. г. Приступљено 7. 5. 2018.
- „Оxфорд Дицтионариес: Биллион”. Оxфорд Университy Пресс. Архивирано из оригинала 11. 08. 2011. г. Приступљено 24. 7. 2011.
- Ниелсен, Рон (2006). Тхе Литтле Греен Хандбоок. Мацмиллан Публисхерс. стр. 290. ИСБН 978-0-312-42581-4.
- Смитх, Давид Еугене (1953) [фирст публисхед 1925]. Хисторy оф Матхематицс. II. Цоуриер Довер Публицатионс. стр. 81. ИСБН 978-0-486-20430-7.
- „Wортсцхатз-Леxикон: Миллиарде” (на језику: немачки). Университäт Леипзиг: Wортсцхатз-Леxикон. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 19. 8. 2011.
- „Wортсцхатз-Леxикон: Биллион” (на језику: немачки). Университäт Леипзиг: Wортсцхатз-Леxикон. Архивирано из оригинала 7. 8. 2011. г. Приступљено 19. 8. 2011.
- „Wортсцхатз-Леxикон: Биллиарде” (на језику: немачки). Университäт Леипзиг: Wортсцхатз-Леxикон. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 28. 7. 2011.
- „Wортсцхатз-Леxикон: Триллиарде” (на језику: немачки). Университäт Леипзиг: Wортсцхатз-Леxикон. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 28. 7. 2011.
- „Диреттива ЦЕЕ / ЦЕЕА / ЦЕ 1994 н. 55, п.12” (ПДФ) (на језику: италијански). Италиан Говернмент. 21. 11. 1994. Приступљено 24. 7. 2011.
