Псеудоуридин
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
5-[(2S,3R,4S,5R)-3,4-Dihidroksi-5-(hidroksimetil)-oksolan-2-il]-1H-pirimidin-2,4-dion
| |
| Преферисани IUPAC назив
5-(β-D-рибофуранозил)пиримидин-2,4(1H,3H)-дион | |
| Други називи
пси-уридин, 5-Рибозилурацил, бета-D-псеудоуридин, 5-(бета-D-рибофуранозил)урацил
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| |
| Својства | |
| C9H12N2O6 | |
| Моларна маса | 244,20 g/mol |
| Агрегатно стање | Бели грануларни прах |
| Високо растворан у води | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Псеудоуридин (Ψ) је C-гликозидни изомер нуклеозида уридина. Он је најпревалентнији из групе од преко сто различитих нуклеозида нађених у РНК.[3] Ψ је присутан код свих врста и у многим класама РНК изузев иРНК.[4][5] Ψ формирају ензими Ψ синтазе, који посттранскрипционо изомеризују специфичне уридинске остатке у РНК у процесу псеудоуридилације.[6]
Недавна истраживања сугерирају да он можда даје извесну заштиту од радијације.[7]
Он се често јавља у тРНК, у асоцијацији са тимидином и цитозином у TΨC руци и један је од непроменљивих региона тРНК. Његова функција није потпуно разјашњена. Сматра се да учествује у асоцијацији са аминоацил трансферазом током интеракције са тРНК, и отуда у иницијацији транслације.
Псеудоуридин се биосинтетише из уридина посредством Ψ синтазе
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Хамма Т, Феррé-D'Амарé АР (2006). „Псеудоуридине сyнтхасес”. Цхем. Биол. 13 (11): 1125—1135. ПМИД 17113994. дои:10.1016/ј.цхембиол.2006.09.009.
- ^ Цхаретте M, Граy МW (2000). „Псеудоуридине ин РНА: wхат, wхере, хоw, анд wхy”. ИУБМБ Лифе. 49 (5): 341—351. ПМИД 10902565. дои:10.1080/152165400410182.
- ^ Лианг XХ, Xу YX, МИцхаели С (2002). „Тхе сплицед леадер-ассоциатед РНА ис а трyпаносоме-специфиц сн(о) РНА тхат хас тхе потентиал то гуиде псеудоуридине форматион он тхе СЛ РНА”. РНА. 8 (2): 237—246. ПМЦ 1370245
. ПМИД 11911368. дои:10.1017/С1355838202018290.
- ^ Феррé-D'Амарé АР (2003). „РНА-модифyинг ензyмес”. Цурр. Опин. Струцт. Биол. 13 (1): 49—55. ПМИД 12581659. дои:10.1016/С0959-440X(02)00002-7.
- ^ Монобе, Манами; Аримото-Кобаyасхи, Сакае; Андо, Коицхи (2003). „β-Псеудоуридине, а беер цомпонент, редуцес радиатион-индуцед цхромосоме аберратионс ин хуман лyмпхоцyтес”. Мутатион ресеарцх. Генетиц тоxицологy анд енвиронментал мутагенесис. 538 (1–2): 93—99. ПМИД 12834758. дои:10.1016/С1383-5718(03)00094-9. Архивирано из оригинала 15. 09. 2009. г. Приступљено 22. 06. 2012.
