Реплизом
Реплизом је комплексна молекулска машина која изводи репликацију ДНК. Реплизом се састоји од два репликативна полимеразна комплекса, један од којих синтетише водећи ланац, док други синтетише заостајући ланац. Реплизомска машинерија присутна у различитим организмима садржи хеликазу, RFC, PCNA, гиразу/топоизомеразу, SSB/RPA, примазе, ДНК полимеразе I, Рибонуклеаза Х, и лигазе.[1][2]
Преглед прокариотског ДНК репликационог процеса[уреди | уреди извор]
Код прокариота, свака подела нуклеоида захтева два реплизома за бидирекциону репликацију. Два реплизома настављају репликацију на обе виљушке. Након репликације места терминације два реплизома се одвајају од ДНК. Током процеса реплизим су фиксирани на ћелијској мембрани и ДНК темплет пролази кроз њих.
Преглед еукариотског ДНК репликационог процеса[уреди | уреди извор]
Код еукариота, се формирају бројни репликациони мехури на местима почетка репликације широм хромозома. Као и код прокариота, два реплизома су потребна, један у свакој репликационој виљушци лоцираној у терминусу репликационог мехура. Због знатних разлика у величини хромозома, и комплексности условљеној високим степеном кондензације хромозома, бројни аспекти процеса ДНК репликације еукариота, укљушујући терминалне фазе, су у мањој мери познати него код прокариота.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Албà M (2001). „Реплицативе ДНА полyмерасес” (ПДФ). Геноме Биол. 2 (1): РЕВИЕWС3002. ПМЦ 150442
. ПМИД 11178285. дои:10.1186/гб-2001-2-1-ревиеwс3002.
- ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.
Литература[уреди | уреди извор]
- Померантз, Р. Т.; о’Доннелл, M. (2007). „Реплисоме мецханицс: Инсигхтс инто а тwин ДНА полyмерасе мацхине”. Трендс ин Мицробиологy. 15 (4): 156—164. ПМИД 17350265. дои:10.1016/ј.тим.2007.02.007.
- Slonczewski, Joan, and John Watkins. Foster. Microbiology: An Evolving Science. New York: W.W. Norton &, 2009. Print.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- ДНА+реплисоме на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)