Специјација
| Део серије о еволуцијској биологији |
| Еволуциона биологија |
|---|
 |
Специјација је еволуциони процес којим настају нове биолошке врсте.[1][2] Улога генетичког дрифта у специјацији се активно разматра у научним круговима.
Постоје четири географска мода специјације у природи, који су базирани на мери у којој су популације међусобно географски изоловане: алопатрична, перипатрична, парапатрична, и симпатрична. Специјација такође може да буде вештачки индукована, путем сточарства, пољопривреде, или лабораторијских експеримената.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Цоок, Ф. О.. (1906). „Фацторс оф специес-форматион”. Сциенце. 23 (587): 506—507. ПМИД 17789700. дои:10.1126/сциенце.23.587.506.
- ^ Цоок, Ф. О.. (1908). „Еволутион wитхоут исолатион”. Америцан Натуралист. 42: 727—731. дои:10.1086/279001.
- ^ Observed Instances of Speciation by Joseph Boxhorn. Retrieved 8 June 2009.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Coyne, J. A. & Orr, H. A. (2004). Speciation. Sunderlands, Massachusetts: Sinauer Associates, Inc. ISBN 978-0-87893-089-0.
- Grant, V. (1981). Plant Speciation (2nd Edit. изд.). New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-05113-2.
- Mayr, Ernst (1963). Animal Species and Evolution. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03750-2.
- Marko, P. B. (2008). Allopatry. Oxford: Elsevier. ISBN 978-0-444-52033-3.
- White, M. J. D. (1978). Modes of Speciation. San Francisco, California: W. H. Freeman and Company. ISBN 978-0-7167-0284-9.
- Dedicated issue of Philosophical Transactions B on Speciation in microorganisms is freely available.[мртва веза]
