Сузавац

С Википедије, слободне енциклопедије
Примена сузавца у Француској 2007. године
Експлодирани ханистер сузавца у лету

Сузавац, раније познат као лахримациони агенс или лахриматор (од латинске речи lacrima, са значењем „суза”), понекад се колоквијално назива мејс,[НБ 1] је хемијско оружје које узоркује оштру иритацију очију, плућа и коже, бол, крварење и чак слепило. У оку, он стимулише нерве сузних жлезда да производе сузе. Уобичајени лахриматори су папрени спреј (ОЦ гас), ПАВА спреј (нонивамид), ЦС гас, ЦР гас, ЦН гас (фенацил хлорид), бромоацетон, ксилил бромид, син-пропантиал-С-оксид (из лука), и Mace (брандирана смеша).

Лахриматорни агенси се обично користе за контролу немира. Њихова употреба у рату забрањена је разним међународним уговорима. Током Првог светског рата, коришћени су све токсичнији лахриматорни агенси.

Ефекти[уреди | уреди извор]

2-хлоробензалмалононитрил је активни агенс у ЦС гасу. Многа лахриматорна једињења имају сличне структуре.

Сузавац се састоји од аеросолних чврстих једињења, не гаса.[1] Сузавац делује путем иритације слузокожних мембрана у очима, устима и плућима, и узроковања плакања, кијања, кашљања, отежаног дисања, бола у очима и привременог слепила. Са ЦС гасом, симптоми иритације се типично јављају након 20–60 секунди излагања[2] и обично престају у току 30 минута након напуштања (или бивања уклоњен из) области.[3] Код папреног спреја (који се назива и „oleoresin capsicum”, капсаициноид или ОЦ гас), почетак симптома, укључујући губитак моторне контроле, је скоро моменталан.[3] Постоје знатне варијације у толеранцији и респонсу, према подацима Комитета за технологију Националног истраживачког савета (УС).[4]

Калифорнијски систем за контролу отрова је анализирао 3.671 извештаја повреда папреним спрејом између 2002 и 2011.[5] Озбиљни симптоми због којих је била неопходна медицинска евакуација су нађени код 6,8% људи, при чему су биле најозбиљније повреде очију (54%), респираторног система (32%) и коже (18%). Најозбиљније повреде су се јавиле при обуци полиције, намерном онеспособљавању људи, и при спровођењу закона (било код појединаца или при контроли нереда).[5]

Сматра се да лахриматори делују путем нападања сулфхидрилне функционале групе у ензимима. Један од највероватнијих протеинских мета је ТРПА1 јонски канал који је изражан у сензорним нервима (тригеминални нерв) очију, носа, уста и плућа.

Ризици[уреди | уреди извор]

Као и код свих нелеталних, или мање леталних оружја, постоји известан ризик од изазивања озбиљних, трајних повреда или смрти при употребу сузавца.[6][7][1] Овим су обухваћени ризици од бивања погођеним чаурама сузавца, што може да узрокује озбиљне модрице, губитак вида, фрактуре лубање, па чак и смрт.[8] Такође је забележен случај озбиљне васкуларне озледе од чауре сузавца у Ирану, са високим нивоима везаних нервних повреда (44%) и ампутацијом (17%),[9] као и случајеви повреде главе код младих особа.[10]

Док су медицинске последице од самих гасова типично ограничене на мању кожну инфламацију, касније компликације су исто тако могуће: људи са постојећим респираторним поремећајима као што је астма, код којих је ризик посебно велики, вероватно ће имати потребу за медицинском помоћи[2] а понекад је потребан болнички третман као и вентилациона подршка.[11] Излагање коже ЦС гасу може да узрокује хемијске опекотине[12] или да индукује алергијски контактни дерматитис.[2][3] Када су људи погођени у непосредној близини или су озбиљно изложени, повреде очију укључујући стварање ожиљака рожњаче може да доведе до перманентног губитка оштрине вида.[13] Фреквентни или високи нивои излагања носе повећани ризик од развоја респираторних болести.[1]

Место деловања[уреди | уреди извор]

ТРПА1 јонски канали изражени на ноцицепторима су били имплицирани као места дејства за ЦС гас, ЦР гас, ЦН гас (фенацил хлорид) и бромоацетон у родентским моделима.[14][15]

Употреба[уреди | уреди извор]

Рат[уреди | уреди извор]

Такође погледајте: Ксилил бромид § Борбена употреба

Употреба сузаваца у ратовима, као и сво друго хемијско оружје, забрањени су различитим међународним уговорима[НБ 2] које је већина држава потписала. Употреба полиције и цивилне самоодбране није забрањена на исти начин. Оружане снаге могу легално користити сузавац за вежбе (вежбање са гасним маскама) и за контролу немира. Излагање сузном плину је стандардни елемент програма војне обуке, обично као средство за побољшање толеранције полазника на сузавац и подстицање поверења у способност издате заштитне опреме за спречавање излагања хемијском оружју.[16][17][18][19] Први пут коришћен 1914. године, ксилил бромид био је популарно средство за сузење, јер се лако припрема.

Америчка Служба за хемијско ратовање развила је гранате за сузавац за употребу у контроли немира 1919. године.[20]

Протестна контрола[уреди | уреди извор]

Одређена средства за изазивање суза, најчешће гас сузавац, полиција често користи да би успоставила ред током насилних масовних окупљања.[7] У неким земљама (нпр. Финска, Аустралија и Сједињене Државе), друга уобичајена супстанца је мејс. Мејс у облик оружја за самоодбрану се заснива на биберном спреју који се пакује у мале спрејне лименкама. Његове верзије, укључујући ЦС, производе се за полицијску употребу.[21] Ксилил бромид, ЦН и ЦС су најстарија од ових средстава. ЦС се најчешће користи. ЦН има највећу забележену токсичност.[2]

Уобичајена упозорења произвођача касета са сузавцем гласе: „Опасност: Не пуцајте директно у особу (особе). Тешке повреде или смрт могу резултирати.”[22] Таква упозорења нису нужно поштована, а у неким земљама је непоштовање ових упозорења рутинско. Израелски војници су документовани од стране Б'Тселема како испаљују канистере сузавца на активисте, од којих су неки резултирали смртним случајевима, мада Израелске одбрамбене снаге инсистирају на томе да се држе строге политику само индиректног пуцања.[23][24] Организација Амнести интернашонал је критиковала употребу сузавца од стране венецуеланских власти напомињући да су канистери избацивани директно на појединце, што је проузроковало смрт најмање једног демонстраната, а истовремено је пуцано у стамбене зграде.[25]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Маце" ис а бранд наме фор а теар гас спраy
  2. ^ е.г. Женевски протокол из 1925: 'Забрањена употреба „загађујућег гаса или било које друге врсте гаса, течности, супстанци или сличних материјала”'

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Ротхенберг, C; Ацханта, С; Свендсен, ЕР; Јордт, СЕ (август 2016). „Теар гас: ан епидемиологицал анд мецханистиц реассессмент.”. Анналс оф тхе Неw Yорк Ацадемy оф Сциенцес. 1378 (1): 96—107. Бибцоде:2016НYАСА1378...96Р. ПМИД 27391380. дои:10.1111/нyас.13141. Приступљено 12. 8. 2017. 
  2. ^ а б в г Сцхеп, Љ; Слаугхтер, РЈ; МцБриде, DI (30. 12. 2013). „Риот цонтрол агентс: тхе теар гасес ЦН, ЦС анд ОЦ--а медицал ревиеw.”. Јоурнал оф тхе Роyал Армy Медицал Цорпс. ПМИД 24379300. дои:10.1136/јрамц-2013-000165. 
  3. ^ а б в Смитх, Ј; Греавес, I (март 2002). „Тхе усе оф цхемицал инцапацитант спраyс: а ревиеw” (ПДФ). Ј Траума. 52 (3): 595—600. ПМИД 11901348. дои:10.1097/00005373-200203000-00036. Приступљено 24. 6. 2013. 
  4. ^ Натионал Ресеарцх Цоунцил (УС) Цоммиттее он Тоxицологy (2011). „Натионал Ресеарцх Цоунцил (УС) Цоммиттее он Ацуте Еxпосуре Гуиделине”. ПМИД 24983066. 
  5. ^ а б Кеарнеy, Т; Хиатт, П; Бирдсалл, Е; Смоллин, C (2014). „Пеппер спраy ињурy северитy: тен-yеар цасе еxпериенце оф а поисон цонтрол сyстем.”. Прехоспитал емергенцy царе : оффициал јоурнал оф тхе Натионал Ассоциатион оф ЕМС Пхyсицианс анд тхе Натионал Ассоциатион оф Стате ЕМС Дирецторс. 18 (3): 381—6. ПМИД 24669935. дои:10.3109/10903127.2014.891063. 
  6. ^ У, Хеинрицх (септембар 2000). „Поссибле летхал еффецтс оф ЦС теар гас он Бранцх Давидианс дуринг тхе ФБИ раид он тхе Моунт Цармел цомпоунд неар Wацо, Теxас” (ПДФ). Препаред фор Тхе Оффице оф Специал Цоунсел Јохн C. Данфортх. 
  7. ^ а б Х, Ху; et al. (avgust 1989). „Tear gas--harassing agent or toxic chemical weapon?” (PDF). JAMA. 262 (5): 660—3. PMID 2501523. doi:10.1001/jama.1989.03430050076030. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 10. 2013. г. Приступљено 15. 2. 2018. 
  8. ^ Clarot F, Vaz E, Papin F, Clin B, Vicomte C, Proust B (oktobar 2003). „Lethal head injury due to tear-gas cartridge gunshots”. Forensic Sci. Int. 137 (1): 45—51. PMID 14550613. doi:10.1016/S0379-0738(03)00282-2. 
  9. ^ Wani, ML; Ahangar, AG; Lone, GN; Singh, S; Dar, AM; Bhat, MA; Ashraf, HZ; Irshad, I (mart 2011). „Vascular injuries caused by tear gas shells: surgical challenge and outcome.”. Iranian journal of medical sciences. 36 (1): 14—7. PMC 3559117 Слободан приступ. PMID 23365472. 
  10. ^ Wani, AA; Zargar, J; Ramzan, AU; Malik, NK; Qayoom, A; Kirmani, AR; Nizami, FA; Wani, MA (2010). „Head injury caused by tear gas cartridge in teenage population.”. Pediatric neurosurgery. 46 (1): 25—8. PMID 20453560. doi:10.1159/000314054. 
  11. ^ Carron, PN; Yersin, B (19. 6. 2009). „Management of the effects of exposure to tear gas”. BMJ. 338: b2283. PMID 19542106. doi:10.1136/bmj.b2283. 
  12. ^ Worthington E, Nee PA (maj 1999). „CS exposure—clinical effects and management”. J Accid Emerg Med. 16 (3): 168—70. PMC 1343325 Слободан приступ. PMID 10353039. doi:10.1136/emj.16.3.168. 
  13. ^ Oksala A, Salminen L (decembar 1975). „Eye injuries caused by tear-gas hand weapons”. Acta Ophthalmol (Copenh). 53 (6): 908—13. PMID 1108587. doi:10.1111/j.1755-3768.1975.tb00410.x. 
  14. ^ Bessac BF, Sivula M, von Hehn CA, Caceres AI, Escalera J, Jordt SE (april 2009). „Transient receptor potential ankyrin 1 antagonists block the noxious effects of toxic industrial isocyanates and tear gases”. FASEB Journal. 23 (4): 1102—14. PMC 2660642 Слободан приступ. PMID 19036859. doi:10.1096/fj.08-117812. 
  15. ^ Brône B, Peeters PJ, Marrannes R, Mercken M, Nuydens R, Meert T, Gijsen HJ (septembar 2008). „Tear gasses CN, CR, and CS are potent activators of the human TRPA1 receptor”. Toxicology and Applied Pharmacology. 231 (2): 150—6. PMID 18501939. doi:10.1016/j.taap.2008.04.005. 
  16. ^ „Co. G recruits use new gas mask in confidence chamber”. tecom.marines.mil. Marine Corps Websites. Приступљено 25. 10. 2019. 
  17. ^ „Recruits feel effects of Confidence Chamber”. mcrdsd.marines.mil. Marine Corps Websites. Приступљено 25. 10. 2019. 
  18. ^ „TRADOC Regulation 350-6” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 10. 2008. г. Приступљено 13. 10. 2008.  TRADOC 2007.
  19. ^ „MoD confirms army CS gas investigation”. Politics.co.uk. 13. 5. 2006. Архивирано из оригинала 9. 10. 2013. г. Приступљено 6. 1. 2013. 
  20. ^ Jones DP (april 1978). „From Military to Civilian Technology: The Introduction of Tear Gas for Civil Riot Control”. Technology and Culture. 19 (2): 151—168. JSTOR 3103718. doi:10.2307/3103718. 
  21. ^ „Mace pepper spray”. Mace (manufacturer). Архивирано из оригинала 5. 8. 2013. г. Приступљено 21. 2. 2014. 
  22. ^ Smith E (28. 1. 2011). „Controversial tear gas canisters made in the USA”. Africa. CNN. 
  23. ^ „Israeli soldiers continue firing tear gas canisters directly at human targets, despite the army's denials”. B'tselem. Приступљено 27. 12. 2013. 
  24. ^ „Israeli MAG Corps closes file in Mustafa Tamimi killing, stating the tear-gas canister that killed him was fired legally”. B'tselem. Приступљено 27. 12. 2013. 
  25. ^ „Amnesty Reports Dozens of Venezuela Torture Accounts”. Bloomberg. Приступљено 13. 4. 2014. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Feigenbaum, Anna (2016). Tear Gas: From the Battlefields of WWI to the Streets of Today. New York and London: Verso. ISBN 978-1-784-78026-5. 
  • Brône, B; et al. (1. 9. 2008). „Теар гассес ЦН, ЦР, анд ЦС аре потент ацтиваторс оф тхе хуман ТРПА1 рецептор”. Тоxицологy анд Апплиед Пхармацологy. 231 (2): 150—6. ПМИД 18501939. дои:10.1016/ј.таап.2008.04.005. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Потражите Сузавац у Викиречнику, слободном речнику.
Сузавац на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Suzavac&oldid=27839677”