Тератологија
Тератологија је истраживање абнормалности физиолошког развоја. Ова наука обухвата истраживање људских малформација. Тератологија исто тако обухвата развојне стадијуме који нису везани за порођај, попут пубертета. Она се осим људи бави и другим животним формама, укључујући биљке. Новији термин развојна токсичност обухвата све манифестације абнормалног развоја, као што су ретардација раста или заостали ментални развој без структурних малформација.[1]
Тератогени агенси[уреди | уреди извор]
Тератогени агенси се могу поделити у две категорије по њиховој етиологији, на генетичке и агенсе из животне средине. Свака од ових категорија користи различите патолошке процесе који могу да произведу ембриопатологију.
Генетички тератогени агенси[уреди | уреди извор]
Око 20-25% људских малформација које се јаве у првој години живота су узроковане генетичким агенсима. Урођени дефекти узроковани овим тератогеним агенсима обухватају опсег патолошких процеса који су одређени пре зачетка, присуством наслеђених или ново стечених генетичких абнормалности. Неки од узрочних механизама тих порцеса су: дефицијенција гена, абнормалност гена, хромозомско преуређивање, хромозомско брисање и вишак хромозома. Мада фактори животне средине могу да допринесу развоју генетички абнормалног ембриона, генетичке абнормалности су главни чиниоци патолошких процеса.[2]
Тератогени агенси из животне средине[уреди | уреди извор]
Приближно 10% људских малформација које се јаве током прве године живота су узроковане агенсима животне средине, који имају неколико зајединичких карактеристика.[2][3]
- Сенситивност етапе - Постоје три етапе људског ембрионског развоја: оплођавање & имплантација, органогенеза и фетални период. Подложност ембриона, као и ступањ непожељног дејства узрокованог агенсом, зависе од етапе у којој је дошло до излагања.
- Односи дозе и одговора - Постоји квантитативна корелација између магнитуде ембриопатских дејстава и дозе тератогеног агенса. Што је виша доза, то су озбиљније последице.
- Ефекти прага осетљивости - Односи се на ниво излагања испод ког појава малформација или смртност нису статистички већи од контролног узорка.
- Генетичка варијабилност - Разлике у материчном транспорту, метаболизму, апсорпцији и дистрибуцији агенса у случају сисара се морају узети у обзир при вршењу екстраполација између врста.
- Инфекције – Доза и време излагања се не могу демонстрирати за репликацине тератогене агенсе.
Широк опсег различитих хемикалија и фактора животне средине су било могући или познати тератогени код људи и животиња.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Rogers, J.M., Kavlock, R.J. Developmental toxicology. In C.D. Klaassen (ed.): Casarett & Doull's Toxicology, 5th ed. pp. 301-331. McGraw-Hill, New York. 1996. ISBN 978-0-07-105476-8..
- ^ а б Брент Р., Бецкман D (1990). „Енвиронментал Тератогенс”. Буллетин оф тхе Неw Yорк Ацадемy оф Медицине. 66 (2): 123—161. ПМЦ 1809745
. ПМИД 2194610.
- ^ Бецкман D, Брент Р. (1984). „Мецханисмс оф Тератогенесис”. Аннуал Ревиеw оф Пхармацологy анд Тоxицологy. 24: 483—500. ПМИД 6203482.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Тератолошко удружење
- Европско тератолошко удружење Архивирано на сајту Wayback Machine (5. април 2010)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
