The Wall Street Journal

С Википедије, слободне енциклопедије
The Wall Street Journal
Насловна страна од 23. марта 2016.
Типдневне новине
ФорматПуни формат
ВласникNews Corp (преко Dow Jones & Company)
УредникПол а. Гигот
Главни уредникМат Мари
Оснивање8. јул 1889. год.; пре 134 године (1889-07-08)
ЈезикЕглески
Седиште1211 Avenue of the Americas, Њујорк, САД
Тираж2.277.000 дневно[1]
ISSN0099-9660
OCLC број781541372
Веб-сајтwww.wsj.com

The Wall Street Journal су међународне дневне новине писане на енглеском језику са значајним нагласком на пословним и економским вестима. Објављује их компанија Dow Jones & Company, дивизија компаније News Corp заједно са европским и азијским издањима шест пута недељно. Journal су највеће новине у Сједињеним Америчким Држава по тиражу. Према подацима из марта 2013. године од стране организације Alliance for Audited Media, тираж је износио око 2,4 милиона примерака (укључујући скоро 900.000 дигиталних претплата).[2] Према подацима News Corp из јуна 2017. тираж је био 2,277 милиона примерака (укључујући 1.270.000 дигиталних преплата).[3] Поређења ради, USA Today има тираж од 1,7 милиона примерака. Главни су им конкурент Лондонске новине Financial Times, које се такође објављују у неколико издања.

Journal углавном има фокус на америчким економским и светским пословним темама, као и на финансијским вестима и проблемима. Име новина потиче од улице у граду Њујорку која се зове „Wall Street” и део је финансијског дистрикта Њујорка. Оснивачи ових новине су Чарлс Дау, Едвард Џнс и Чарлс Бергстресер. Прво издање се појавило 8. јула 1889. године. Штампано издање је награђено Пулицер наградом тридесет седам пута,[4][5][6] укључујући њихово извештавање 2007. године о променама датума давања дионица и нежељеним последицама кинеске економске реформе.[7][8] Године 2011. године, The Wall Street Journal је поново освојио прво место на Media Power 50 листи, већ дванаест година за редом.

Journal исто тако објављује луксузни часопис WСЈ,[9][10] који је оригинално био издаван свака три месеца, али је проширен на 12 издања годишње од 2014. Интернетска верзија је покренута 1996. године и од почетка је била доступна је само претплатницима.[11] Уредничке странице су често конзервативне.

Историја[уреди | уреди извор]

Почеци[уреди | уреди извор]

Насловна страна првог броја Тхе Wалл Стреет Јоурнал, 8. јул 1889

Први производи Доw Јонес & Цомпанy, издавача часописа, били су кратки билтени вести, под надимком „флимсиес”, који су се током дана ручно достављали трговцима на берзи почетком 1880-их. Касније су обједињени у штампани дневни резиме под називом Поподневно писмо купаца. Новинари Чарлс Дау, Едвард Џонс и Чарлс Бергстресер претворили су ово у Тхе Wалл Стреет Јоурнал, који је први пут објављен 8. јула 1889. године, и почели да испоручују Доw Јонес & Цомпанy новински сервис путем телеграфа.[12]

Године 1896, званично је покренут „Доw Јонес Индустриал Авераге”. То је био први од неколико индекса цена акција и обвезница на Њујоршкој берзи. Године 1899, први пут се појавила рубрика Преглед & Перспектива, која и данас постоји, а коју је првобитно написао Чарлс Дау.

Новинар Кларенс Барон је купио контролу над компанијом за 130.000 долара 1902. године (еквивалентно 3,764,500 долара године 2018); тираж је тада био око 7.000, али се попео на 50.000 до краја 1920-их. Барон и његови претходници били су заслужни за стварање атмосфере неустрашивог, независног финансијског извештавања – што је била новина у раним данима пословног новинарства. Године 1921, основан је Баррон'с, главни финансијски недељник у Сједињеним Државама.[13] Барон је умро 1928. године, годину дана пре Црног уторка, слома берзе који је у великој мери утицао на Велику депресију у Сједињеним Државама. Баронови потомци, породица Банкрофт, наставиће да контролишу компанију до 2007. године.[13]

Часопис је добио свој модеран облик и проминенцију током 1940-их, времену индустријске експанзије Сједињених Држава и њихових финансијских институција у Њујорку. Бернард Килгор је именован за главног уредника листа 1941. године, а за генералног директора компаније 1945. године, чиме је на крају остварио 25-годишњу каријеру као шеф часописа. Килгор је био архитекта култног дизајна насловне стране листа, са сажетком „Шта је новост“ и националном стратегијом дистрибуције, која је довела до тиража листа са 33.000 примерака 1941. на 1,1 милион када је Килгор умро 1967. Под Килгором, 1947. године, лист је освојио своју прву Пулицерову награду за уводнике Вилијама Хенрија Грајмса.[13]

Године 1967, Доw Јонес Неwсwирес је започео велику експанзију ван Сједињених Држава, постављајући своје новинаре у сваки већи финансијски центар у Европи, Азији, Латинској Америци, Аустралији и Африци. Године 1970. Доу Џоунс је купио ланац новина Оттаwаy, који се у то време састојао од девет дневних листова и три недјељна листа. Касније је назив промењен у Доw Јонес Лоцал Медиа Гроуп.[14]

Период од 1971. до 1997. године донео је низ покретања, аквизиција и заједничких улагања, укључујући „Фацтива“, Тхе Wалл Стреет Јоурнал Асиа, Тхе Wалл Стреет Јоурнал Еуропе, WСЈ.цом веб страницу, Доу Џоунс Индексе, МаркетWатцх и „WСЈ Wеекенд Едитион“. Године 2007, Неwс Цорп. је купила Доу Џоунс. WСЈ., луксузни магазин животног стила, покренут је 2008. године.[15]

Интернетска експанзија[уреди | уреди извор]

Допуна штампаним новинама, Тхе Wалл Стреет Јоурнал Онлине, покренута је 1996. године и од почетка је омогућавала приступ само уз претплату.[16] Године 2003, Дов Џоунс је почео да интегрише извештавање о штампаним и онлајн претплатницима часописа заједно у изјаве Бироа за ревизију тиража.[17] У 2007. години се обично веровало да је то највећи сајт за вести са плаћеном претплатом на Вебу, са 980.000 плаћених претплатника.[13] Од тада, дигитална претплата је порасла на 1,3 милиона од септембра 2018. године, павши на друго место иза Њујорк Тајмса са 3 милиона дигиталних претплата.[18] У мају 2008. годишња претплата на онлајн издање Тхе Wалл Стреет Јоурнал коштала је 119 долара за оне који немају претплату на штампано издање. До јуна 2013. месечни трошак за претплату на онлајн издање износио је 22,99 УСД, односно 275,88 УСД годишње, искључујући уводне понуде.[19] Стопе дигиталне претплате су драматично порасле како је његова популарност порасла у односу на штампање на 443,88 УСД годишње, при чему су претплатници први пут плаћали 187,20 УСД годишње.[20]

Владимир Путин са дописницом часописа Карен Елиот Хаус 2002.

Дана 30. новембра 2004. године, Оасyс Мобиле и Тхе Wалл Стреет Јоурнал објавили су апликацију која би корисницима омогућила приступ садржају из Тхе Wалл Стреет Јоурнал Онлине преко својих мобилних телефона.[21] Приче награђене Пулицеровом наградом из 1995. доступне су бесплатно на Пулицеровом веб сајту.[22]

Септембра 2005, часопис је покренуо викенд издање, које је достављено свим претплатницима, што је означило повратак на издавање суботом након неких 50 година. Овај потез је делимично осмишљен да привуче више потрошачког оглашавања.[13]

У 2005, часопис је објавио профил читалаца са око 60 процената вишег менаџмента, просечан приход од 191.000 долара, просечну нето вредност домаћинства од 2,1 милион долара и просечну старост од 55 година.[23]

Године 2007, часопис је покренуо светску експанзију своје веб странице како би укључио главна издања на страном језику. Лист је такође показао интересовање за куповину ривалског Финанциал Тимес.[24]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Форм 10-К Јуне, 2017”. СЕЦ. Приступљено 30. 6. 2017. 
  2. ^ Пламбецк, Јосепх (26. 4. 2010). „Неwспапер Цирцулатион Фаллс Неарлy 9%”. Тхе Неw Yорк Тимес. 
  3. ^ „Форм 10-К”. www.сец.гов. Приступљено 2. 11. 2017. 
  4. ^ „Тхе Wалл Стреет Јоурнал”. доwјонес.цом. Приступљено 28. 8. 2018. 
  5. ^ „Тхе Пулитзер Призес – Wхат'с Неw”. пулитзер.орг. Архивирано из оригинала 24. 2. 2008. г. Приступљено 10. 4. 2017. 
  6. ^ „Пресс Релеасе: Wалл Стреет Јоурнал ис Хоноред wитх Тwо Пулитзер Призес: фор Репортинг он Стоцк Оптионс Бацкдатинг анд он Цхина”. Доw Јонес. 16. 4. 2007. Архивирано из оригинала 8. 5. 2008. г. Приступљено 13. 6. 2010. 
  7. ^ „Тхе 2007 Пулитзер Призе Wиннерс – Публиц Сервице”. Приступљено 13. 6. 2010. 
  8. ^ „Тхе 2007 Пулитзер Призе Wиннерс – Интернатионал Репортинг”. Приступљено 13. 6. 2010. 
  9. ^ Пéрез-Пеñа, Рицхард (17. 9. 2007). „А Wалл Стреет Јоурнал Магазине”. Тхе Неw Yорк Тимес. Тхе Неw Yорк Тимес Цомпанy. Приступљено 7. 9. 2008. 
  10. ^ Пéрез-Пеñа, Рицхард (3. 9. 2008). „А Магазине фор тхе Рицх (анд Луцративе Адс)”. Тхе Неw Yорк Тимес. Тхе Неw Yорк Тимес Цомпанy. Приступљено 7. 9. 2008. 
  11. ^ Салwен, Мицхаел Б.; Гаррисон, Бруце; Дрисцолл, Паул D. (2004). Онлине Неwс анд тхе Публиц (на језику: енглески). Роутледге. ИСБН 9781135616793. 
  12. ^ Доw Јонес & Цо. Инц., "Доw Јонес Хисторy – Тхе Лате 1800с" Архивирано август 7, 2006 на сајту Wayback Machine, Ретриевед Јулy 25, 2013.
  13. ^ а б в г д Цроссен, Цyнтхиа. "Ит Алл Беган ин тхе Басемент оф а Цандy Сторе Архивирано октобар 7, 2008 на сајту Wayback Machine", The Wall Street Journal (New York), p. B1, August 1, 2007.
  14. ^ „Dow Jones Local Media Group, Inc.”. Local Media Group. Архивирано из оригинала 12. 04. 2022. г. Приступљено 03. 11. 2022. 
  15. ^ Edgecliffe-Johnson, Andrew (3. 9. 2008). „WSJ magazine targets upscale market”. Financial Times. Архивирано из оригинала 29. 9. 2011. г. 
  16. ^ Stulberg, Ariel (23. 5. 2017). „Testing news paywalls: Which are leaky, and which are airtight?”. Columbia Journalism Review. 
  17. ^ "The Wall Street Journal Announces New Integrated Print and Online Sales and Marketing Initiatives". Press release. November 3, 2003.
  18. ^ „NewsCorp sees higher profits as subscriptions rise”. phys.org. 
  19. ^ „Subscribing to the Wall Street Journal”. The Wall Street Journal. 17. 6. 2013. Архивирано из оригинала 14. 11. 2013. г. 
  20. ^ „The Wall Street Journal”. store.wsj.com. Приступљено 2021-08-06. 
  21. ^ „Oasys Mobile, Inc. News Release”. Phx.corporate. Архивирано из оригинала 28. 11. 2008. г. Приступљено 5. 6. 2011. 
  22. ^ „The Pulitzer Prizes – What's New”. pulitzer.org. Архивирано из оригинала 9. 3. 2008. г. 
  23. ^ Mitchell, Bill. "The Wall Street Journal Weekend Edition: Expectations, Surprises, Disappointments Архивирано август 16, 2006 на сајту Wayback Machine". Poynter Online, September 21, 2005.
  24. ^ Wray, Richard (1. 2. 2007). „How the word on Wall Street will spread around the world”. The Guardian. UK. Архивирано из оригинала 3. 2. 2007. г. Приступљено 3. 2. 2007. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Merrill, John C. and Harold A. Fisher. The world's great dailies: profiles of fifty newspapers (1980) pp. 338–41
  • Joachim Keller: Der Informationsgehalt der Berichterstattung in der Currency-markets-Kolumne des Wall Street Journals. Eine empirische Untersuchung der Berichtsqualität. Dissertation der Universität Saarbrücken 2002, Peter Lang Verlag, Frankfurt a.M. u.a. 2003. ISBN 978-3-631-50791-9..
  • Мартин Дунн: Хоw то сурвиве Руперт Мурдоцх. Ин: Бритисх Јоурналисм Ревиеw, Вол. 18, Но. 4, 2007, С. 5-10, ИССН 0956-4748, ауцх алс Онлине-Артикел
  • Сарах Еллисон: Wар ат тхе Wалл Стреет Јоурнал: Инсиде тхе Струггле то Цонтрол ан Америцан Бусинесс Емпире. Хоугхтон Миффлин Харцоурт, Бостон 304 С. 2010. ISBN 978-0-547-15243-1., Besprechung
  • David Carr: War@WSJ: New Book Pulls Back Blankets on Murdoch’s Capture of The Journal, in: New York Times, 19. Januar 2010
  • Dealy, Francis X. The power and the money: Inside the Wall Street Journal (Birch Lane Press, 1993).
  • Douai, Aziz, and Terry Wu. "News as business: the global financial crisis and Occupy movement in the Wall Street Journal." Journal of International Communication 20.2 (2014): 148-167.
  • Rosenberg, Jerry M. Inside the Wall Street Journal: The History and the Power of Dow Jones & Company and America's Most Influential Newspaper (1982) online Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2019)
  • Сакураи, Такуyа. "Фраминг а Траде Полицy: Ан Аналyсис оф Тхе Wалл Стреет Јоурнал Цовераге оф Супер 301." Интерцултурал Цоммуницатион Студиес 24.3 (2015). онлине
  • Стеинбоцк, Дан. "Буилдинг дyнамиц цапабилитиес: Тхе Wалл Стреет Јоурнал интерацтиве едитион: А суццессфул онлине субсцриптион модел (1993–2000)." Интернатионал Јоурнал он Медиа Манагемент 2.3-4 (2000): 178-194.
  • Yарроw, Андреw L. "Тхе биг постwар сторy: Абунданце анд тхе рисе оф ецономиц јоурналисм." Јоурналисм Хисторy 32.2 (2006): 58+ онлине

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Тхе Wалл Стреет Јоурнал на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=The_Wall_Street_Journal&oldid=27675113”