Уметање (генетика)
У генетици, уметање (мутација уметања) је додавање једног или више нуклеотидних базних парова у ДНК секвенцу. До тога може доћи у микросателитским регионима услед грешака ДНК полимеразе. Величина уметнутих сегмената се креће од једног пара база, до секције једног хромозома уметнуте у други хромозом.
На хромозомском нивоу, уметање подразумева веће сегменте секвенци. До тога долази услед неједнаког хромозомског кросинг-овера током мејозе.
Адиција N региона је додавање некодирајућих нуклеотида током рекомбинације помоћу терминална дезоксинуклеотидилна трансфераза.
Уметање P нуклеотида је уметање палиандромких секвенци кодираних крајевима рекомбинирајућих генских сегментата.
Тринуклеотидна понављања се понекад класификују као мутације уметања[1][2] а понекад као засебна класа мутација.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Types of Mutations Архивирано на сајту Wayback Machine (14. април 2009) Understanding Evolution For Teachers Home. Retrieved on September 19, 2009
- ^ Page 510 in: Genomes 3. Terence A. Brown. Garland Science, 2007. ISBN 0-8153-4138-5. ISBN 978-0-8153-4138-3. 713 pages
- ^ Page 145 in: Title: Genetics of mental disorders: what practitioners and students need to know. Authors: Stephen V. Faraone, Ming T. Tsuang, Debby W. Tsuang. Publisher: Guilford Press, 2001. ISBN 1-57230-739-0. ISBN 978-1-57230-739-1. Length: 272 pages
Литература[уреди | уреди извор]
- Swetzerhimen, Benjamin A. Genetics: A Conceptual Approach. 3rd ed. New York City: W. H. Freeman and Company, 2008.