Веб-кастинг

С Википедије, слободне енциклопедије

Веб-кастинг подразумијева емитовање или приказивање медијских садржаја путем интернета. Веб-кастинг омогућава корисницима да слушају радио-станице или музику, гледају телевизијске програме и филмове, као и успостављање видео-позива. Веб-кастинг није нешто савремено, јер се идеја развијала раних деведесетих.[1]

Настанак термина веб-кастинг[уреди | уреди извор]

Термин веб-кастинг је скован раних деведесетих од стране веб-каст пионира Марка Кјубана, Хауарда Гордона, Вилијама Мјутуала и Пеги Мајлс. Они су се скупили и довели групу веб-кастера како би изабрали термин који би најбоље описивао технологију за директно емитовање аудио и видео-садржаја преко интернета. Термин нет-кастинг узет је у разматрање, али је један од најранијих чланова веб-каст заједнице посједовао компаније под именом НетЦаст, тако да је тај назив испао из конкуренције. Група је такође дискутовала о називима књига за National Association of Broadcasters, које су писали Пеги Мајлс и Дин Сакаи. Тренутни назив веб-кастинг први је употријебио Данијел Моран у својој причи из 1988. године The Armageddon blues.[2]

Почеци[уреди | уреди извор]

Веб-кастинг је први пут јавно описан 1989. године у Њујорку на InterTainment 89. Пројекат је презентовао Брајан Рејла из GTE Laboratories. Он је препознао да слушаоци/гледаоци не би требало да буду принуђени да скидају читав садржај да би га гледали/слушали, докле год је клијент рачунар у могућности да прима и презентује податке много брже него што корисник може да их испрати. веб-кастинг дебитује у марту 1992. године као прво радио-емитовање на Интернету. Почетком 1995. године, ЕСПН емитује први живи радио-пренос на интернету — бејзбол утакмицу између Јенкија и Маринаца. До 1996. године, постојале су 82 радио-станице на интернету. До 2010. године, веб-кастинг постаје уобичајен начин емитовања за већину већих радио и телевизијских станица.[3]

Радио веб-кастинг[уреди | уреди извор]

Најуобичајнији начин да се радио емитује на интернету је коришћење технологије која користи lossy аудио-кодек. Најпопуларнији формати за емитовање користе МП3, Огг Ворбис, Wиндоwс Медиа Аудио, Реал Аудио и МПЕГ – 2/4 кодеке. Битови се емитују преко мреже у ТЦП и УДП пакетима, који се затим спајају и пуштају за неколико секунди.[4] Онлајн радио-емитовање (веб-кастинг) је рођено деведесетих као ријешење за музичку индустрију која је настојала да побољша своју позицију према активистима. Прва традиционална радио-станица која је емитовала програм преко интернета била је WXYЦ.[5] Термин који се односи на радио веб-кастинг може да има два значења. Интернетски радио може бити конципиран као програм који уживо емитује садржај на интернету, али може бити и архивски сајт са музичким садржајима доступним на захтјев. Такође, земаљска радио-станица може користити веб-кастинг да повећа тржишно учешће. Најчешће се оснивају интернетске радио-станице које не емитују земаљски сигнал, већ дјелују на интернету и крећу од нуле.[тражи се извор]

Радио веб-кастинг се разликује од традиционалних радио-станица на три начина:[тражи се извор]

  • Веб-кастинг је релативно нови начин слушања радија преко рачунара. Корисник посједује нови интерфејс и има могућност да претражује различите садржаје према имену станице, регији, стилу. На интернету је ирелевантна подјела на фреквенције (ФМ или АМ) или мултиплекс (ДАБ). Корисник може састављати листе својих преференција, а традиционалне радио-станице на интернету нуде садржаје на захтјев, тако да се свака емисија може преслушати када то одговара кориснику
  • Веб-кастинг шири дијапазон понуде радио-услуга. То данас могу бити традиционалне (земаљске) радио-станице, интернетске станице, портали или независни корисници
  • Радио-садржаји на свјетској мрежи се разликује од радио-емитовања у традиционалном смислу. Тамо гдје је развој мреже земаљских радио-станица ограничен, постоји безброј интернетских станица.

Веб-телевизија[уреди | уреди извор]

Прва емитовања телевизијских програма на интернету почињу 1994. године, када је АБЦ Wорлд Неwс почела веб-кастинг вијести. Као што је Аудионет била прва компанија која се бавила радио-преносима, тако је Цисцо обавио најраније послове у вези са телевизијским веб-кастингом. Од ових пионирских дана интернетске телевизије до данас су се развили најпопуларнији сервиси као што су ЛивеТВ, видео на захтјев и интерактивна телевизија.[6] Веб-телевизија се појавила 1996. године, а технологију су развиле компаније Диба Инц и Зенитх Елецтроницс. Зенитх је крајем 1996. године развио Нетвисион – прву опрему која је кориштена за гледање веб-телевизије. Први модел је садржао екран од 27 инча и уграђени модем који је коштао 999 долара, а други, већи модел са екраном од 35 инча (под именом Интеq) коштао је 3.499 долара. Касније су Сонy и Пхиллипс правили јефтинију технологију, јер су одвојили веб-кастинг сет од телевизијског. У априлу 1997. године, Мајкрософт је откупио WebTV мрежу за 425 милиона долара, те заштитио име.[7] Најзначајнији догађај који је показао могућности веб-кастинга била је серија WхирлГирл, прича о дјевојци под именом Киа Крос, која је 1997. године дебитовала на интернету као први садржај продуциран само за веб. Своју лиценцу добија преласком у власништво Showtime Network веб-сајта у јануару 1999. године.[8][9]

Видео веб-кастинг[уреди | уреди извор]

Видео веб-кастинг је могућност коју нуди веб, а односи се на слање садржаја у компресованој форми која се приказује корисницима у реалном времену. За гледање садржаја потребан је плејер, који може бити дио веб-прегледача или посебан програм који је потребно набавити на сајту веб-кастера. Емитовање видео-садржаја се углавном обавља тако што се шаљу већ снимљени прилози, али се садржаји могу преносити уживо. У живом преносу, видео-сигнал је конвертован у компресовани дигитални сигнал и преношен од специјалног веб-сервера који има могућност мултипликације, тј. има могућност слања истог садржаја великом броју корисника у исто вријеме.[тражи се извор]

Онлајн веб емитовање је данас један од најпопуларнијих сервиса мреже. Постоје многи веб-сајтови који нуде услуге веб-кастинга, а најпознатији су: YоуТубе, Вимео, Метацафе, Хулу, Веох, Тwитцх ...[тражи се извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Приступљено 07.06.2012; 21:58
  2. ^ Приступљено 07.06.2012; 22:06
  3. ^ Приступљено 07.06.2012; 22:19
  4. ^ Hoeg, Wolfgang; Lauterbach, Thomas (2009). Digital Audio Broadcasting: Principles and Applications of DAB, DAB + and DMB. John Wiley & Sons. str. 26—. ISBN 978-0-470-74619-6. 
  5. ^ radiobunch.com. Приступљено 7. 6. 2012
  6. ^ „Приступљено 07.06.2012; 23:11”. Архивирано из оригинала 19. 07. 2012. г. Приступљено 07. 06. 2012. 
  7. ^ Приступљено 07.06.2012; 23:26[мртва веза]
  8. ^ broadcastingcable.com. Приступљено 7. 6. 2012.
  9. ^ Приступљено 07.06.2012; 23:17

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Veb-kasting&oldid=26490428”