Đorđe Andrejević Kun

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
đorđe andrejević kun
Đorđe Andrejević Kun slikar
Lični podaci
Datum rođenja(1904-03-31)31. mart 1904.
Mesto rođenjaVroclav, Pruska, Nemačko carstvo
Datum smrti17. januar 1964.(1964-01-17) (59 god.)
Mesto smrtiBeograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Porodica
SupružnikNada Andrejević Kun
Delovanje
Član KPJ od1939.
Učešće u ratovimaŠpanski građanski rat
Narodnooslobodilačka borba
SlužbaInternacionalne brigade
NOV i PO Jugoslavije
Odlikovanja
Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem Orden bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem Orden rada sa crvenom zastavom
Orden za hrabrost Partizanska spomenica 1941.

Đorđe Andrejević Kun (Vroclav, 31. mart 1904 — Beograd, 17. januar 1964) bio je srpski slikar i grafičar, učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe i član Srpske akademije nauka i umetnosti.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 31. marta 1904. godine u mestu Vroclav u Poljskoj, tada Nemačko carstvo, u porodici Veljka Andrejevića Kuna i žene mu Gertrude, kao četvrto od ukupno petoro dece. Otac Veljko je bio grafički majstor i pre nego što je došao u Nemačku, tu je izučio i graverski zanat. Postao je graver u jednom od najboljih grafičkih preduzeća u Nemačkoj i tako uspeo da spoji zanat i veliku naklonost prema umetnosti. Ispostavilo se da je i jedno i drugo preneo na svoga sina Đorđa. Umetničku crtu u malom Đorđu prvi je otkrio njegov berlinski učitelj gospodin Štrajh. Đorđe je sa porodicom došao u Beograd 1914, gde je završio štamparski zanat 1920, a zatim učio slikarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu 1920—1925.[1]

Zahvaljujući dobrotvoru beogradskom trgovcu Iliji Rankiću, Đorđe Andrejević Kun dobija stipendiju za slikarsko usavršavanje u Italiji. Boravio je u Veneciji, tamo je učio, slikao, obilazio muzeje i galerije – a zatim isto to u Firenci, Milanu i Rimu.[1] U Italiji je proveo dve godine pred platnima velikih majstora renesanse i baroka Mikelanđela, Ticijana, Veronezea, Tintoreta. Nakon Italije, Đorđe je nastavio studije u Parizu[1], gde je proučavao savremene umetnike Sezana, Modiljanija i bugarskog slikara Paskina, ali je i pronašao sebe tj. svoj stil. U Parizu je prodao svoje prve slike, koje se i danas čuvaju u privatnim zbirkama.

Krvavo zlato: 28 originalnih drvoreza Đ. Andrejevića-Kuna iz umetničke zbirke Muzeja rudarstva i metalurgije Bor, Galerija Muzeja rudničko-takovskog kraja, Gornji Milanovac, mart 2011. godine, katalog izložbe

Kun je krajem februara 1931. godine imao prvu samostalnu izložbu[1], na kojoj su preovladavale dve njegove glavne teme: mrtva priroda i autoportret. Te iste godine mladi Kun (imao je 27 godina) na anonimnom konkursu za grb Grada Beograda, na kome je učestvovalo 56 umetnika iz Jugoslavije, dobija prvu nagradu. Taj grb je i danas zvanični grb Beograda. Prelom u Kunovom stvaralaštvu nastaje 1934. godine, kada je održan svetski kongres pisaca u Moskvi na kome je izrečen pojam „socijalistički realizam”. Tim pojmom je označeno da tema umetničkog dela treba da bude svakodnevica radnika, kako bi im umetnost pomogla u borbi protiv klasnog neprijatelja. S obzirom da je Kun po političkoj orijentaciji bio levičar, vratio se grafici kao najpogodnijem umetničkom medijumu za ostvarenje tih zahteva. Kako sve to izgleda u životu, videlo se već iste godine na Prvoj grafičkoj izložbi, pokrenutoj s namerom da javnost sazna mogućnosti grafičke veštine. U tom periodu izdaje mapu grafika pod nazivom „Krvavo zlato“ sa tematikom iz radničkog života.[1] Iz Španije, kuda je otišao da se s tamošnjim patriotama bori protiv fašizma[1] u Internacionalnim brigadama, doneo je mapu grafika „Za slobodu”.

U Drugom svetskom ratu bio je od početka do kraja. Posle oslobođenja objavio je mapu crteža „Partizani”. Poznat je po monumentalnim realističnim kompozicijama i grafičkim mapama u kojima je prikazao zločine okupatora u vreme Drugog svetskog rata i motive iz obnove i izgradnje zemlje. Tvorac je idejnih rešenja za ordenje i grb nove jugoslovenske države formirane 1943. godine na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu. Dekorisao je salu za Drugo zasedanje AVNOJ-a.[1] Bio je profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu (1945-64)[1] i rektor Umetničke akademije.[2][3][4]

Ilustrovao je i opremio brojna književna dela: (Žena u košulji, Kolona, Crvene ribe, Riba na belom...) Na njegov rad uticali su Georg Gros i Frans Maserel.

Umro je 17. januara 1964. godine u Beogradu.

Priznanja[uredi | uredi izvor]

U toku života i rada Đorđe Andrejević Kun je dobio mnoga priznanja, a najznačajnija su:

Nagrade[uredi | uredi izvor]

  • 1931. Prva nagrada za grb Beograda,
  • 1940. Nagrada za grafiku Državne štamparije u Beogradu,
  • 1947. Prva nagrada za grafiku Komiteta za kulturu i umetnost vlade FNRJ,
  • 1949. Prva nagrada za slikarstvo Predsedništva vlade FNRJ,

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

  • Partizanska spomenica,
  • Orden zasluga za narod prvog reda,
  • Orden za hrabrost.
  • Orden rada prvog reda

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 50—51. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Član SANU Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. децембар 2013), Приступљено 28. 3. 2013.
  3. ^ „Соња Ћирић: Ратничке боје душе („Политикин Забавник”, број 2999, 2009. године)”. Архивирано из оригинала 07. 09. 2012. г. Приступљено 7. 09. 2012. 
  4. ^ Arte - Đorđe Andrejević Kun - Biografija, Приступљено 28. 3. 2013.

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Војна енциклопедија (књига прва), Београд 1970. година,
  • „АНДРЕЈЕВИЋ КУН, Ђорђе”. Српска енциклопедија Том 1. (на језику: (језик: српски)). Нови Сад, Београд: Матица српска Нови Сад, САНУ Београд, Завод за уџбенике Београд. 2010. ISBN 978-86-7946-078-3. 
  • Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. 
  • Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900—1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533стране. 
  • Blanuša, Mišela (2016). Đorđe Andrejević Kun: ¡no pasarán! : Muzej savremene umetnosti, Beograd, Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića = Museum of Contemporary Art, Belgrade, Milica Zorić and Rodoljub Čolaković Gallery-Legacy, 04/11 - 19/12/2016 / [autor teksta Mišela Blanuša ; biografija i bibliografija Odeljenje za umetničku dokumentaciju MSU ; fotografije Saša Reljić]. Novi Beograd: Muzej savremene umetnosti = Museum of Contemporary Art, (Beograd : Publikum).  COBISS.SR 226955788

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Đorđe Andrejević Kun na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђорђе_Андрејевић_Кун&oldid=27735671”