Jidiš (jezik)

jidiš
ייִדיש
Zastava jezika jidiš
Izgovor	[ˈjɪdɪʃ]
Govori se u	SAD, Izrael, Argentina, Brazil, Ujedinjeno Kraljevstvo, Rusija, Kanada, Ukrajina, Belorusija, Mađarska, Meksiko, Moldavija, Letonija, Litvanija, Belgija, Nemačka, Poljska, Australija, Francuska, Švedska, Austrija i još po negde
Region	svet
Broj govornika	oko 1,8 miliona, 11 miliona kao drugi jezik (nedostaje datum)
Jezička porodica	indoevropski germanski zapadnogermanski visokonemački jidiš
Pismo	prilagođeno hebrejsko pismo
Zvanični status
Službeni jezik u	Rusija (Jevrejska autonomna oblast) (dejure)
Priznati manjinski jezik u	Bosna i Hercegovina Poljska Rumunija Ukrajina Holandija Švedska
Reguliše	(dejure) niko (defakto) JIVO
Jezički kodovi
ISO 639-1	yi
ISO 639-2	yid
ISO 639-3	yid – uključujući kod Pojedinačni kodovi: ydd – istočni jidiš yih – zapadni jidiš
Rasprostranjenost jezika jidiš u SAD   Više od 100.000 govornika (Njujork 113.515 ili 63,43% od ukupnog broja u SAD)   Više od 10.000 govornika (Florida 18.220 ili 10,18% od ukupnog broja u SAD)   Više od 5.000 govornika (Kalifornija 5.145, Nju Džerzi 8.950 i Pensilvanija 5.445)   Više od 1.000 govornika (Arizona, Konektikat, Ilinois, Merilend, Masačusets, Mičigen, Ohajo)   Manje od 1.000 govornika

Jidiš (hebr. ייִדיש – nem. Jiddisch) je germanski jezik kojim govori oko četiri miliona Jevreja širom sveta. Ime jidiš znači „jevrejski“ (od nem. Jüdisch) i kraći je oblik izvornog jidiš dajč (jid. ייִדיש־דײַטש – jidiš dajtš) odnosno „jevrejski nemački“ (nem. Jüddische Deutsch). Jezik je nastao u srednjoj Evropi između 9. i 12. veka kao amalgam srednjovisokonemačkih dijalekata (70–80% rečnika je prepoznatljivo nemačko) uz pozajmljenice iz hebrejskog i aramejskog jezika, kao i slovenskih i romanskih jezika.

Stranica iz jidiš-hebrejsko-latinsko-nemačkog rečnika Elije Levite iz 1542. godine

Nemački dijalekt?

Jidiš i nemački dele veliki deo svojih rečnika i imaju dosta sličnu gramatiku. Nemci iz određenih delova Nemačke čak mogu i da većinom razumeju jidiš. Iz ovog razloga, neki lingvisti smatraju jidiš pre dijalektom nemačkog jezika (slično švajcarskom nemačkom) nego zasebnim jezikom. Ipak, preovlađuje mišljenje da su jidiš i nemački dva odvojena jezika jer

• ova dva jezika nisu međusobno laki za razumevanje (što posebno važi za većinu Nemaca koji pokušavaju da razumeju jidiš);
• 20 do 30% rečnika jidiša ne postoji u nemačkom;
• određeni deo gramatike jidiša se razlikuje od nemačkog;
• jezici su kako geografski, tako i kulturalno drugačiji. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (8. фебруар 2006)

Lingvista Pol Veksler (nem. Paul Wexler) čak tvrdi da je jidiš u početku bio slovenski jezik, čiji je rečnik umnogome zamenio nemački, ali velika većina lingvista se sa ovim tvrđenjem ne slaže.

Drugi razlozi u korist jezika u odnosu na dijalekt su:

• jezici kao danski, švedski i norveški su mnogo srodniji i sličniji nego jidiš i nemački i skoro potpuno su međusobno 'razumljivi', ali se smatraju različitim jezicima;
• Istočni i zapadni dijalekt jidiša su međusobno toliko različiti da se čak i oni donekle mogu smatrati različitim jezicima (slično lužičkosrpskim jezicima, gornjolužičkosrpski i donjolužičkosrpski).

Jidiš i drugi jezici

Jidiš se vremenom razdvojio na već spomenuta dva dijalekta: zapadni (nemački) jidiš i istočni jidiš. Ovaj drugi, istočni dijalekt, se sam razdvojio na severoistočni (letonski), srednje-istočni (poljsko/galicijski) i jugoistočni (ukrajinski) jidiš. Istočni i savremeni jidiš sadrže mnogo reči izvedenih iz slovenskih jezika.

Kao i judeo-arapski i Ladino (judeo-španski), jidiš se piše prilagođenim hebrejskim pismom. Ipak, sâm jidiš nije lingvistički srodan hebrejskom, iako ima na hiljade hebrejskih i aramejskih reči.

Jedan zanimljiv podatak u vezi sa jidišem je da koristi izvedenice iz latinskog jezika za reči vezane za religijske rituale, očigledno pozajmljujući terminologiju iz starog francuskog jezika koji se govori u Alzasu i koji se koristi u lokalnoj katoličkoj crkvi. Na primer, `izgovoriti blagoslov nakon jela`, se na jidišu kaže bentšn (בענטשן – bentshn) što je u očiglednoj vezi sa latinskom rečju za 'blagoslov', benedictus, a reč `moliti (se)` – davnen (דאַװנען – davnen) od latinskog devotionis. U jidišu se može sresti i dosta reči iz starog francuskog od kojih je najpoznatija tšolnt ili šolent (טשאָלנט – tsholnt), paprikaš ili pasulj koji se kuva za Šabat (jid. Šabes ili Šabec), dolazi od francuskih reči chaud – toplo i lent – polako, jer se kuva od petka poslepodne, da bi bio kuvan za ručak u suboti kako bi se izbegla zabrana kuvanja na Šabat.

Istorija

Dijalekti jidiša u Rusiji, kasni 19. i rani 20. vek
  Zapadni dijalekti   Istočni dijalekti

Kasni XIX i rani 20. vek se smatraju zlatnim dobom književnosti na jidišu; ovo se poklapa sa periodom oživljavanja hebrejskog kao govornog jezika i same hebrejske književnosti.

Tri velika osnivača savremene jidiš književnosti su Mendele Mojher Sforim (Mendele Moycher Sforim), I. L. Perec (I. L. Peretz) i Šolom Alejhem (Sholom Aleichem), rođen kao Solomon Rabinovic, najpoznatiji i najveći od jidiš autora i humorista, jevrejski ekvivalent Marka Tvena. Njegove priče o Tevjeu mlekadžiji pod nazivom „Sedam kćeri bez miraza“ su bile osnova za jedan od najpopularnijih mjuzikala sa Brodveja, „Violinista na krovu“.

Grb Beloruske SSR (1926 -1937), sa natpisom Proleteri svih zemalja, ujedinite se, na beloruskom, ruskom, poljskom i jidiš jeziku

Početkom 20. veka, jidiš postaje veliki jezik istočne Evrope. Bogata književnost se štampa, film i pozorište na jidišu cveta, a čak je postao i zvanični jezik Beloruske SSR. On je bio nacionalni jezik ogromne jevrejske populacije istočne Evrope koja je odbacila cionizam i pokušavala da dobije kulturnu autonomiju u Evropi. Ali, sredinom veka, holokaust je doveo do dramatičnog i naglog pada u upotrebi jidiša jer su nebrojene jevrejske zajednice, kako sakralne, tako i sekularne, koje su svakodnevno govorile jidiš, uništene.

Sovjetski jidiš poster, kao deo kolhoz propagande 1920. - 1930.

U Sovjetskom Savezu, mnogo je učinjeno na promovisanju korišćenja jidiša sredinom 1920-ih godina. Jidiš je smatran jezikom „jevrejskog proletarijata“; u isto vreme, hebrejski je smatran jezikom „buržoazije“ i potiskivan je. Početkom 1930-ih, rastući antisemitizam Sovjetske politike izbacuje jidiš iz svih društvenih sfera; malo jidiš publikacija je preživelo (među njima književni časopis „Sovetiš Hejmland“ (Sovetish Heymland) i dnevne novine „Birobidžaner Štern“ (Birobidzhaner Shtern)). Sve više Jevreja pokušava da se utopi u veliko Sovjetsko društvo i sve više govori ruski jezik nauštrb jidiša.

U Sjedinjenim Državama, jidiš je vezivao Jevreje iz mnogih zemalja, kojima je nacionalno poreklo bilo jednako važno kao i jevrejski identitet. U nekim porodicama, venčavanje između Jevreja različitog nacionalnog porekla je bilo kao venčavanje za inoverce. Dnevne novine na jidišu, kao što je bio „The Forward“, su bile izvor informacija za sve evropske jevreje. Amero-jidiš muzika, izvedena iz Klecmer muzike, bila je još jedan bitan vezivni faktor.

Za to vreme, u Izraelu, jidiš je zamenjen savremenim hebrejskim jezikom. Ovo na neki način odslikava sukob između sakralnih i sekularnih snaga unutar jevrejske nacije. Mnogi u većoj sekularnoj grupi su želeli novi nacionalni jezik kao vezivni faktor novog identiteta nacije, dok su tradicionalni religiozni Jevreji smatrali hebrejski svetim jezikom rezervisanim samo za molitvu i versku nauku. Takođe, ovaj konflikt je reflektovao i suprotstavljene poglede sekularnih Jevreja širom sveta, koji su sa jedne strane videli hebrejski (i cionizam), odnosno, jidiš (i internacionalizam) sa druge strane, kao način za definisanje novog jevrejskog nacionalizma.

Prvi pisac koji je dobio međunarodnu nagradu za književnost, a pisao je jidišom, bio je Isak Baševis Singer (Isaac Bashevis Singer), koji je 1978. godine postao laureat Nobelove nagrade za književnost.

Ortografija

Iako koristi isto pismo kao i hebrejski jezik, jidiš koristi i neke digrafe, slova od dva znaka, kao latinično lj i nj, kao i slova modifikovana dijakritikama, od kojih se svako smatra posebnim znakom. Ovo je posledica toga što je jidiš potpuno različit u fonologiji i gramatici od hebrejskog jezika.

Slova i njihov redosled su sledeća (zbog lakšeg pregleda, redosled je dat sleva nadesno, a ne obrnuto kako je pravilno – kod slova razdvojenih sa „/“ desno je oblik koji se koristi na početku i unutar reči, a levo oblik koji se koristi na kraju reči):

א

אַ

אָ

ב

בֿ

ג

ד

ה

ו

וּ

װ

ױ

ז

shtumer alef

pasekh alef

komets alef

beys

veys

giml

daled

hey

vov

melupm vov

tsvey vovn

vov-yudn

zayen

nemi glas

a [ɑ]

o [ɔ]

b

v

g

d

h

u/w [ʊ]

u [ʊ]

v

oj [ɔj]

z

זש

ח

ט

טש

י

יִ

ײ

ײַ

כּ

כ/ך

ל

מ/ם

נ/ן

zayen-shin

khes

tes

tes-shin

yud

khirik yud

tsvey yudn

pasekh tsvey yudn

kof

lange khof/khof

lamed

shlos mem/mem

lange nun/nun

zh [ʒ]

kh [χ]

t

tsh [ʧ]

y/i

i

ey [ɛj]

ay [oj]

k

kh [χ]

l

m

n

ס	ע	פ	פֿ/ף	צ/ץ	ק	ר	ש	שׂ	תּ	ת
samekh	ayin	pey	lange fey/fey	lange tsadek/tsadek	kuf	reysh	shin	sin	tof	sof
s	e [ɛ]	p	f	ts [c]	k/q	r	sh [ʃ]	s	t	s

Napomene

• Jidiš slovo pey (פ) nema oblik za kraj reči, za razliku od hebrejskog slova.
• Jidiš slovo sin (שׂ) se piše sa tačkom da bi se razlikovalo od shin (ש), dok u hebrejskom ovo često nije slučaj.

U jidišu, reči iz hebrejskog se pišu isto kao u originalu, ali u izdanjima iz perioda Sovjetskog Saveza, sve reči su pisane prema jidiš pravilima.

Primer

Evo i primera na jidišu: To je prvi član Deklaracije o pravima čoveka UN-a (preuzeto sa [2]).

Jidiš

אַלע מענטשן זענען פריי און גלייַך אין כשיוועס
און רעכט געבוירן. זיי זענען מיט סיבה און
געוויסן און זאָל טרעפן איינער דעם אנדערן אין אַ גייסט פון ברודערשאַפט.

Izgovor

ale mentshn zenen frey aun glaykh in khshives
aun rekht geboyrn. zey zenen mit sibh aun
gevisn aun zol trefn eyner dem andern in a geyst fun brudershaft.

Prevod

Сви људи су слободни и једнаки у достојанству
и права рођена. Они су с разлогом и
савести и треба да се сусретну једни са другима у духу братства.

Spoljašnje veze

• Sajt o jevrejskim jezicima: Jidiš Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. februar 2006)
• Jidiš-engleski rečnik Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. februar 2006)
• Centar jidiš knjiga
• Shtetl
• The Yiddish Voice
• Jidiš Vikipedija
• Jidiš na Ethnologue.com
• Forverts – The Yiddish Forward
• Di Velt fun Yidish: Audio Stories Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. april 2009)