Julija Timošenko

Julija Timošenko
Timošenko 2018.
Lični podaci
Datum rođenja	(1960-11-27)27. novembar 1960.
Mesto rođenja	Dnjepropetrovsk, SSSR
Državljanstvo	Ukrajinsko
Religija	Kijevski patrijarhat
Porodica
Supružnik	Oleksandar Timošenko (od 1979)
Deca	Evgenija (1980)
Politička karijera
Politička stranka	Sveukrajinsko objedinjenje „Otadžbina“ (od 1999) Ranije: Blok Julije Timšenko (2001—2012) Hromada (1997—1999)
Mandati Premijer Ukrajine 23. decembra 2007 — 3. mart 2010. Prethodnik Viktor Janukovič Naslednik vd. Oleksandr Turčinov Mikola Azarov

Julija Volodimirivna Timošenko (ukr. Юлія Володимирівна Тимошенко; Dnjepropetrovsk, 27. novembar 1960) ukrajinska je političarka i bivša premijerka Ukrajine (u dva navrata). Ona je vođa stranke Sveukrajinske unije Domovina, kao i koalicije Blok Julije Timošenko. Dana 11. oktobra 2011. godine osuđena je na sedam godina zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja. Iz zatvora je puštena tokom Evromajdana u februaru 2014. godine.

Politička karijera

Pre početka svoje političke karijere, Julija Timošenko je bila uspešna, ali kontroverzna poslovna žena u gasnoj industriji, što joj je donelo bogatstvo. Timošenkova je ušla u politiku 1996. godine, kada je izabrana za zastupnicu Kirovogradske oblasti u Vrhovnoj Radi osvojivši rekordnih 92,3% glasova u svojoj oblasti. Ponovo je izabrana na istu funkciju 1998. godine i 2002. godine. Godine 1998. predvodila je Odbor za finansije i državnu kasu Vrhovne Rade. U razdoblju od 1999. godine do 2001. godine, Timošenkova je vršila dužnost zamenice ministra za gorivo u energetskom sektoru u Vladi Viktora Juščenka.

Tadašnji predsednik Leonid Kučma otpustio ju je u januaru 2001. godine pod optužbom falsifikovanja carinskih dokumenata i krijumčarenja ruskog gasa za vreme kada je predsedavala Ujedinjenim energetskim sistemima Ukrajine od 1995. godine do 1997. godine. Uhapšena je u februaru 2001. godine, ali je nekoliko nedelja kasnije puštena i oslobođena svih optužbi. Julija Timošenko je navela da su joj optužbe podmetnuli Kučmin režima i lobi industrije uglja, kojem je Timošenkova pretila da će iskoreniti korupciju i uvesti neke trgovinske reforme. Nakon što su protiv nje odbačene sve optužbe, započela je s kampanjom protiv tadašnjeg predsednika Kučme i njegove navodne upletenosti u ubistvo novinara Georgija Gongadzea. Naredne godine je doživela automobilsku nesreću u kojoj je umalo poginula — slučaj za koji neki veruju da se radi o Vladinom pokušaju ubistva, ne bi li se na taj način s političke scene uklonilo sve popularniju Timošenkovu.

Kritičari Juliji Timošenko najviše zameraju sumnjive metode kojima je stekla ogromno bogatstvo u kratkom vremenskom razdoblju. Neki drže da je ona najpogodnija osoba koja bi mogla, kada bi to zaista htela, suzbiti korupciju u Ukrajini s obzirom da je dobro upoznata s ilegalnim vođenjem poslova bivšeg sovjetskog državnog aparata. Njen bivši poslovni saradnik i bivši ukrajinski premijer Pavlo Lazarenko, uslovno je osuđen u SAD pod optužbom za pranje novca, korupciju i prevaru, a njegovo izručenje zatražila je Ukrajina koja ga tereti za zloupotrebu položaja i protivzakonito sticanje bogatstva. Veruje se da je Lazarenko iz zemlje prebacio milijarde američkih dolara. Njen suprug Oleksandr je proveo dve godine skrivajući se i izbegavajući zatvorsku kaznu, za koju bračni par Timošenko smatra da se zasniva na neutemeljenim i političkim optužbama bivšeg predsednika Kučme.

Odmah nakon Narandžaste revolucije, 28. januara 2005. godine, ukrajinsko tužilaštvo je zatvorilo slučaj protiv tadašnje premijerke Julije Timošenko i članova njene porodice zbog nedostatka dokaza. Konkretno, radilo se o optužbama protiv njenog muža Oleksandra i njegovog oca, Genadija Timošenka. Ubrzo nakon odbacivanja optužnica, Oleksandr Timošenko se vratio u Ukrajinu.

Pre nego što je postala prva premijerka Ukrajine, Timošenkova je sa nekadašnjim predsednikom Ukrajine Viktorom Juščenkom bila jedan od glavnih vođa Narandžaste revolucije protiv kandidata proruske Partije regiona Viktora Janukoviča nakon, po nekima spornih, predsedničkih izbora. Prvi put je izabrana za premijerku 24. januara 2005. godine i na tom mestu ostala je do 8. septembra 2005. godine, kada je Juščenko raspustio njenu vladu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 2006. godine njena stranka je dobila 129 poslanika u ukrajinskoj Radi i postala druga najjača stranka posle Partije regiona. Timošenkova i Juščenko su opet pokušali da naprave koaliciju, ali su pregovori propali, tako da su većinu napravile Partija regiona, Socijalistička partija Ukrajine i Komunistička partija Ukrajine.

Posle vanrednih parlamentarnih izbora 2007. godine koalicije oko Viktora Juščenka i koalicije oko Julije Timošenko su osvojili dovoljno glasova da formiraju vladu, pa je Timošenkova 18. decembra 2007. godine ponovo izabrana za premijerku. Odnosi između predsednika Juščenka i premijerke Timošenko ponovo su se pogoršali usled rata u Gruziji 2008. kada se Timošenkova nije složila sa Juščenkovom osudom Rusije. Predsednička kancelarija ju je optužila da pokušava da dobije podršku Rusije na predstojećim predsedničkim izborima 2010. godine.

Nakon što je Blok Julije Timošenko glasao, zajedno sa Partijom regiona i Komunističkom partijom, za zakon kojim se ubrzava procedura opoziva predsednika i smanjuju njegova ovlašćenja, koalicija oko Viktora Juščenka se povukla iz koalicije sa Timošenkovom, a Juščenko je izjavio da će staviti veto na taj zakon i zapretio novim vanrednim izborima ako se formira nova većina u Radi. Kako nova većina nije formirana do 8. oktobra, predsednik Juščenko je raspustio Radu. Nakon svrgavanja Viktora Janukoviča, ukrajinski parlament je 22. februara 2014. godine izglasao promene zakona koje su omogućile da Julija Timošenko bude puštena na slobodu.

Spoljašnje veze

• Lična stranica Julije Timošenko