Džimi Karter

Džimi Karter
Zvanični predsednički portret iz 1977.
Lični podaci
Puno ime	Džejms Erl Karter Mlađi
Nadimci	Džimi
Datum rođenja	(1924-10-01)1. oktobar 1924.
Mesto rođenja	Plejns, Džordžija, SAD
Državljanstvo	SAD
Religija	Baptista
Porodica
Supružnik	Rozalin Karter (devojačko Smit) (v. 1946, umrla 2023)
Deca	4
Politička karijera
Politička stranka	Demokratska stranka
Čin	poručnik ratne mornarice
Mandati 39. predsednik SAD 20. januar 1977 — 20. januar 1981. Izbori Predsednički izbori 1976. Potpredsednik Volter Mondejl Prethodnik Džerald Ford Naslednik Ronald Regan 76. Guverner Džordžije 12. januar 1971 — 14. januar 1975. Zamenik guvernera Lester Medoks Prethodnik Lester Medoks Naslednik Džordž Bezbi Član Senata Džordžije iz 14. okruga 14. januar 1963 — 10. januar 1967. Prethodnik (okrug uspostavljen) Naslednik Hju Karter
Potpis
Vojna karijera
Džimi Karter u Mornarici
Obrazovanje	Pomorska akademija SAD
Služba	SAD 1946–1953 (aktivna služba) 1953–1963 (rezervista)
Vojska	Američka ratna mornarica
Rod	Mornarica
Čin	poručnik ratne mornarice
Odlikovanja	Orden Američke kampanje Pobednički orden u Drugom svetskom ratu Orden za služenje u Kini Orden za služenje u Nacionalnoj odbrani

Džejms Erl „Džimi“ Karter, mlađi (engl. James Earl "Jimmy" Carter Jr.; Plejns, 1. oktobar 1924) je američki političar i filantrop, koji je bio 39. predsednik SAD kao član Demokratske stranke SAD od 1977. do 1981. Pre nego što je postao predsednik, služio je kao član senata Džordžije od 1963. do 1967, i kao guverner Džordžije od 1971. do 1975. Nakon okončanja predsedničkog mandata, Karter je ostao angažovan oko političkih i društvenih projekata kao privatni građanin. 2002. godine dobija Nobelovu nagradu za mir za svoj rad kao koosnivač Karter Centra. Autor je brojnih knjiga.

Karter je 1946 diplomirao na Američkoj Pomorskoj Akademiji, i pristupa mornarici gde je služio u podmornicama. Nakon očeve smrti 1953. napušta mornaricu i vraća se u Džordžiju gde preuzima porodični posao uzgajanja kikirikija, i uspeva u nameri da proširi posao. U tom periodu je bio motivisan da podrži napore afroameričke manjine u cilju uklanjanja rasnih prepreka i podržao je u to vreme rastući pokret za građanska prava (engl. Civil rights movement). Na ideji rasne integracije, umesto dotadašnje segregacije, pobeđuje bivšeg guvernera Džordžije Karla Sandersa 1970, i služio je kao guverner do 1975. Na izborima za predsednika SAD 1976. je učestvovao kao autsajder, i bio je relativno nepoznat van svoje savezne države, međutim uspeo je da dobije nominaciju Demokratske partije na preliminarnim izborima, i da tesno pobedi tadašnjeg predsednika Džeralda Forda.

Drugog dana svog predsedničkog mandata je amnestirao sve koji su izbegavali regrutaciju za Vijetnamski rat izdavanjem proglasa 4483, i tokom njegovog mandata je uveo dva nova ministarstva: Ministarstvo za energiju i ministarstvo za obrazovanje. Uspostavio je nacionalnu energetsku politiku koja se sastojala iz štednje, kontrole cena, i novih tehnologija. U spoljašnjoj politici Karter je posredovao u Sporazumima iz Kamp Davida, sporazumima oko Panamskog kanala, druge runde pregovora o ograničenju strateškog naoružanja (engl. Strategic Arms Limitation Talks, rus. Peregovorы ob ograničenii strategičeskih vooruženiй, skraćeno SALT), i povratku zone Panamskog kanala u vlasništvo Paname. Na ekonomskoj strani se suočavao sa stagflacijom, kombinacijom visoke inflacije, visoke nezaposlenosti i sporog rasta. Kraj njegovog predsedništva su obeležili Iranska talačka kriza (1979−1981), druga naftna kriza 1979, nuklearni incident na ostrvu Tri milje, i Sovjetska invazija Avganistana. Kao odgovor na sovjetsku invaziju, Karter okončava politiku Detanta, uvodi embargo na žitarice Sovjetskom Savezu, proglašava Karterovu doktrinu, i predvodi bojkot Letnjih olimpijskih igara 1980 u Moskvi. U preliminarnim izborima Demokratske stranke 1980 je pobedio senatora Teda Kenedija, i osvojio je nominaciju svoje partije za predsednika, i na predsedničkim izborima te godine veoma ubedljivo gubi od kandidata republikanaca Ronalda Regana. Ostalo je upamćeno i to da je bio jedan od retkih tadašnjih svetskih vođa koji nije lično prisustvovao Titovoj sahrani (drugi značajniji je bio Fidel Kastro, a i tadašnji predsednik Francuske Valeri Žiskar Desten), već je umesto sebe poslao tročlanu delegaciju koju su sačinjavali: Volter Mondejl (potpredsednik), Lilijan Karter (njegova majka), i Ejverel Hariman (bivši ambasador u SSSR, bivši guverner države Njujork). Kasnije u 1980. je Karter posetio Beograd sa suprugom.

Karter je napisao preko 30 knjiga, od toga su neke od njih meoari, poezija, i aktivno komentariše aktuelna američka i globalna dešavanja, poput izraelsko-palestinskog sukoba. Poznat je kao prvi predsednik koji se rodio u bolnici, prvi koji je koristio svoj nadimak ("Džimi") u zvaničnim državnim kampanjama, prvi predsednik koji nije nominovao nijednog sudiju u Vrhovnom sudu za vreme svog mandata, prvi predsednik koji je dočekao papu u Beloj kući, prvi predsednik rođen u Džordžiji, prvi predsednik koji je nadmašio 96 godina, prvi predsednik koji je zvanično prijavio susret sa NLO-om,, i poslednji predsednik SAD koji je posetio Jugoslaviju i zvanični Beograd.

Pre otpočinjanja političke karijere

Karter je rođen u malom gradu u južnoj Džordžiji. Njegov otac je bio farmer i vlasnik prodavnice.

Karter se 1946. godine ženi sa tri godine mlađom Rozalin Smit. Posle smrti oca 1953. vraća se na farmu.

Politička karijera

Senator Senata Države Džordžija je postao 1962.

Vremenom njegove političke ambicije su rasle. 1966. godine kandidovao se za guvernera Džordžije, ali nije uspeo, a guverner je postao predstavnik rasista Lester Madoks. Karter je opet pokušao da postane guverner 1970. i ovaj put je uspeo. Funkciju guvernera je vršio od 1971. do 1975.

Predsednik SAD je postao 20. januara 1977. godine.

Kao predsednik pomagao je avganistanske mudžahedine u borbi protiv SSSRa Karterova administracija je potpomagala šaha u Iranu i bezuspešno je pokušavala da spreči njegovo smenjivanje sa vlasti. Kada je on smenjen sa vlasti uvela je sankcije novoj vladi.

Džimi Karter 2008.

Iako je njegova popularnost sve više opadala, Karter je 1980. nastupio kao predsednički kandidat. Na predsedničkim izborima je poražen i 20. januara 1981. je napustio Belu kuću.

Kaptep ca raznim zvaničnicima

• 
  Karter i Džerald Ford debatuju
• 
  Sa kraljem Huseinom od Jordana 1977
• 
  Sa Đuliom Andreotiom, 1977
• 
  Sa Helmutom Šmitom, 13.07.1977
• 
  G7 lideri 1977. godine
• 
  Sa Endijom Vorholom 1977. godine
• 
  Sa Olusegunom Obasandžo, 11. oktobar 1977. u Vašingtonu.
• 
  Sa Olusegunom Obasandžo, 1. april 1978. u Lagosu.
• 
  Sa Olusegunom Obasandžo, 2. april 1978. u Lagosu.
• 
  Sa Vilijamom Tolbertom, 3. april 1978.
• 
  Sa Menahem Beginom i Anvarom el Sadatom u Kamp Dejvidu 1978. godine
• 
  Sa Anvarom el Sadatom u Kamp Dejvidu, 1978. godine
• 
  Sa Đuliom Andreotijem, 1978
• 
  G7 lideri 1978. godine
• 
  Sa Geraldom Fordom, Ričardom Niksonom, Džordžom Bušem i Ronaldom Reganom
• 
  Sa Deng Sjaopingom, 1979
• 
  Sa sovjetskim generalnim sekretarom Leonidom Brežnjevim potpisuje Dogovor o ograničavanju strateškog oružja, 18. jun 1979, u Beču
• 
  Sa Volterom Šilom
• 
  Ca Džeraldom Fordom
• 
  Ca Ričardom Niksonom i Dengom
• 
  Ca Ronaldom Reganom
• 
  Sa tadašnjim premijerom Velike Britanije Džejmsom Kalahanom, 23. marta 1978. godine

Literatura

• Allen, Gary (1976). Jimmy Carter, Jimmy Carter. '76 Press. ISBN 978-0-89245-006-0. 
• Annual register of the United States Naval Academy. 1946–1947. Annapolis, Maryland: United States Naval Academy. 6. 6. 1946. 
• Berggren, D. Jason; Rae, Nicol C. (2006). „Jimmy Carter and George W. Bush: Faith, Foreign Policy, and an Evangelical Presidential Style”. Presidential Studies Quarterly. 36 (4): 606—632. ISSN 0360-4918. doi:10.1111/j.1741-5705.2006.02570.x. 
• Bourne, Peter G. (1997). Jimmy Carter: A Comprehensive Biography From Plains to Post-Presidency. New York: Scribner. ISBN 978-0-684-19543-8. 
• Busch, Andrew E. (2005). Reagan's Victory: The Presidential Election of 1980 and the Rise of the Right. University Press of Kansas. 
• Clymer, Kenton (2003). „Jimmy Carter, Human Rights, and Cambodia”. Diplomatic History. 27 (2): 245—278. ISSN 0145-2096. doi:10.1111/1467-7709.00349. 
• Dumbrell, John (1995). The Carter Presidency: A Re-evaluation (2nd izd.). Manchester, UK: Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-4693-3. 
• Fink, Gary M.; Graham, Hugh Davis, ur. (1998). The Carter Presidency: Policy Choices in the Post-New Deal Era. Lawrence: University Press of Kansas. ISBN 978-0-7006-0895-9. 
• Flint, Andrew R.; Porter, Joy (mart 2005). „Jimmy Carter: The re-emergence of faith-based politics and the abortion rights issue”. Presidential Studies Quarterly. 35 (1): 28—51. doi:10.1111/j.1741-5705.2004.00234.x. 
• Freedman, Robert (2005). „The Religious Right and the Carter Administration”. The Historical Journal. 48 (1): 231—260. ISSN 0018-246X. S2CID 154791980. doi:10.1017/S0018246X04004285. 
• Gillon, Steven M. (1992). The Democrats' Dilemma: Walter F. Mondale and the Liberal Legacy. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-07630-2. 
• Glad, Betty (1980). Jimmy Carter: In Search of the Great White House. New York: W. W. Norton. ISBN 978-0-393-07527-4. 
• Godbold, E. Stanly Jr. (2010). Jimmy and Rosalynn Carter: The Georgia Years, 1924–1974. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-977962-8. 
• Hahn, Dan F. (1992). „The rhetoric of Jimmy Carter, 1976–1980”. Ur.: Windt, Theodore; Ingold, Beth. Essays in Presidential Rhetoric (3rd izd.). Dubuque, Iowa: Kendall/Hunt. str. 331—365. ISBN 978-0-8403-7568-1. 
• Hargrove, Erwin C. (1988). Jimmy Carter as President: Leadership and the Politics of the Public Good. Baton Rouge: Louisiana State University Press. ISBN 978-0-8071-1499-5. 
• Harris, David (2004). The Crisis: the President, the Prophet, and the Shah – 1979 and the Coming of Militant Islam. Little, Brown. ISBN 978-0-316-32394-9. 
• Jones, Charles O. (1988). The Trusteeship Presidency: Jimmy Carter and the United States Congress. Baton Rouge: Louisiana State University Press. ISBN 978-0-8071-1426-1. 
• Jorden, William J. (1984). Panama Odyssey. Austin: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-76469-9. 
• Kaufman, Burton I.; Kaufman, Scott (2006). The Presidency of James Earl Carter (2nd izd.). University Press of Kansas. ISBN 978-0700614714. 
• Keys, Barbara J. (2014). Reclaiming American Virtue: The Human Rights Revolution of the 1970s. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-72603-1. 
• Kucharsky, David (1976). The Man From Plains: The Mind and Spirit of Jimmy Carter. New York: Harper & Row. ISBN 978-0-06-064891-6. 
• Mattson, Kevin (2010). What the Heck Are You Up To, Mr. President?. Bloomsbury. ISBN 978-1-60819-206-9. 
• Morgan, Iwan (2004). „Jimmy Carter, Bill Clinton, and the New Democratic Economics”. The Historical Journal. 47 (4): 1015—1039. ISSN 0018-246X. S2CID 159975563. doi:10.1017/S0018246X0400408X. 
• Morris, Kenneth Earl (1996). Jimmy Carter, American Moralist. University of Georgia Press. ISBN 9780820318622. 
• Reichard, Gary W. (1990). „Early Returns: Assessing Jimmy Carter”. Presidential Studies Quarterly. 20 (3): 603—620. JSTOR 40574538. 
• Ribuffo, Leo P. (1989). „God and Jimmy Carter”. Ur.: M. L. Bradbury and James B. Gilbert. Transforming Faith: The Sacred and Secular in Modern American History. New York: Greenwood Press. str. 141–159. ISBN 978-0-313-25707-0. 
• Ribuffo, Leo P. (1997). „'Malaise' revisited: Jimmy Carter and the crisis of confidence”. Ur.: John Patrick Diggins. The Liberal Persuasion: Arthur Schlesinger Jr. and the Challenge of the American Past. Princeton: Princeton University Press. str. 164–185. ISBN 978-0-691-04829-1. 
• Rosenbaum, Herbert D.; Ugrinsky, Alexej, ur. (1994). The Presidency and Domestic Policies of Jimmy Carter. Westport, Conn.: Greenwood Press. str. 83—116. ISBN 978-0-313-28845-6. 
• Schram, Martin (1977). Running for President, 1976: The Carter Campaign. New York: Stein and Day. ISBN 978-0-8128-2245-8. 
• Schmitz, David F.; Walker, Vanessa (2004). „Jimmy Carter and the Foreign Policy of Human Rights: the Development of a Post-cold War Foreign Policy”. Diplomatic History. 28 (1): 113—143. ISSN 0145-2096. doi:10.1111/j.1467-7709.2004.00400.x. 
• Strong, Robert A. (jesen 1986). „Recapturing leadership: The Carter administration and the crisis of confidence”. Presidential Studies Quarterly. 16 (3): 636—650. 
• Strong, Robert A. (2000). Working in the World: Jimmy Carter and the Making of American Foreign Policy. Baton Rouge: Louisiana State University Press. ISBN 978-0-8071-2445-1. 
• „Topics; Thermostatic Legacy”. The New York Times. 1. 1. 1981. Section 1, Page 18, Column 1. 
• Vogel, Steve (4. 5. 2000). „Remembering Failed Iranian Mission”. Washington Post. Arhivirano iz originala 10. 06. 2020. g. Pristupljeno 01. 08. 2019 — preko ArlingtonNationalCemetery.net. 
• White, Theodore H. (1982). America in Search of Itself: The Making of the President, 1956–1980. New York: Harper & Row. ISBN 978-0-06-039007-5. 
• Witcover, Jules (1977). Marathon: The Pursuit of the Presidency, 1972–1976. New York: Viking Press. ISBN 978-0-670-45461-7. 
• Zelizer, Julian (2010). Jimmy Carter. Times Books. ISBN 978-0-8050-8957-8. 
• Califano, Joseph A. Jr. (2007) [1981]. Governing America: An insider's report from the White House and the Cabinet. Simon and Schuster. ISBN 978-1-4165-5211-6. 
• Jordan, Hamilton (1982). Crisis: The Last Year of the Carter Presidency. Putnam. ISBN 978-0-399-12738-0. 
• Lance, Bert (1991). The Truth of the Matter: My Life in and out of Politics. Summit. ISBN 978-0-671-69027-4. 

Spoljašnje veze

• Karterov centar
• Biblioteka i muzej Kartera
• Rat nije život - mirovna misija Džimija Kartera u Bosni i Hercegovini („Večernje nvoosti”, feljton, oktobar 2016) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. oktobar 2016)
• Jimmy Carter National Historic Site
• White House biography
• Works by Džimi Karter at Open Library
• Jimmy Carter na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Džimi Karter na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• Džimi Karter na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Full audio of a number of Carter speeches at the Miller Center of Public Affairs
• Oral History Interview with Jimmy Carter (1974) at the Southern Oral History Program
• Carter Nobel lecture, Oslo, Norway (December 10, 2002)
• Džimi Karter na sajtu C-SPAN (jezik: engleski)
• Džimi Karter at TED
  • "Life Portrait of Jimmy Carter", from C-SPAN's American Presidents: Life Portraits, December 3, 1999
• „Prikuljene vijesti i komentari o članku Džimi Karter”. The Guardian. 
• „Prikuljene vijesti i komentari o članku Džimi Karter”. The New York Times. 
• Essays and information on Jimmy Carter, each member of his cabinet and the First Lady – Miller Center of Public Affairs
• Džimi Karter na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• The Presidents: Jimmy Carter Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. februar 2017) (2011), an American Experience documentary
• Amerika i politika: Džimi Karter, bivši predsednik SAD, napustio bolnicu da ostatak života provede kod kuće (B92, 19. februar 2023)