Antilopa
| Antilopa | |
|---|---|
| |
| Jelenska antilopa antilopa iz Indije | |
Naučna klasifikacija
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Mammalia |
| Red: | Artiodactyla |
| Infrared: | Pecora |
| Porodica: | Bovidae |
| Uključene grupe | |
| Kladistički uključene, mada tradicionalno isključene iz taksona | |
Antilopa je zajednički naziv većeg broja vrsta papkara, autohtonih u raznim regionima Afrike i Evroazije. Antilope su one vrste iz Starog sveta u okviru porodice šupljorogih goveda koje nisu prava goveda, bivoli, bizoni, ili koze i ovce.[1] Grupa antilopa se naziva krdo.[2]
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Naziv antilopa potiče od srednjovekovne latinske reči ant(h)alopus, koja s druge strane potiče od vizantijsko grčke reči anthólops. Antilope je prvi opisao Evstatije Antiohijski (oko 336), on je naveo da je to neverovatna životinja koja obitava na obalama Eufrata, vrlo divlja, teška za ulov i da ima duge (testeri nalik) rogove koji mogu i stabla da preseku.[3]
Vrste[uredi | uredi izvor]
Većina vrsta antilopa su autohtone afričke vrste, ukupno ih ima 91 i svrstane su u oko 30 rodova. Klasifikacija plemena ili potporodica u okviru šupljorogih goveda je i dalje stvar debate, te je predloženo nekoliko alternativnih sistema klasifikacije.
Antilope nisu kladistička ili taksonski definisana grupa. Termin obuhvata sve članove porodice šupljorogih goveda koji ne spadaju u tribus goveda (Bovini) iz potporodice Bovinae ili u potporodicu koza i ovaca (Caprinae). Uglavnom sve vrste iz potporodica Alcelaphinae, Antilopinae, Hippotraginae, Reduncinae, Cephalophinae, mnoge vrste iz potporodice Bovinae, takođe i vrste sivi ribok (Pelea capreolus), impala, sajga i ćiru se nazivaju antilopama.
Rasprostranjenost i stanište[uredi | uredi izvor]
Većina vrsta antilopa naseljava Afriku, gotovo isključivo savane, 20-35 vrsta pojavljuje se u većem delu istočne Afrike.[4] Pošto su se afričke savane u poslednjih tri miliona godina pet puta raširile i skupile (fosilni ostaci daju indikaciju da je ovo period kada su postojeće vrste evoluirale) veruje se da je izolacija tokom skupljanja glavni pokretač divergencije.[5] Druge vrste naseljavaju Aziju. Arabijsko poluostrvo je stanište arabijskog oriksa i doraks gazele. Indija je stanište za nilgaja, indijsku gazelu, jelensku antiliopu, ćirua i četvororogu antilopu (Tetracerus quadricornis), dok su Rusija i centralna Azija stanište za ćirua i sajgu (Saiga tatarica).
Antilope žive u krajnje različitim staništima. Najviše ih ima u afričkim savanama, međutim mnoge vrste su mnogo izlovanije kao npr. šumske antilope (šumsko stanište), sajga (Saiga tatarica) (ekstremeno hladno stanište), do arabijskog oriksa (čije je stanište pustinja), antilopa kamenjarka (kamenito stanište) i sitatunga (Tragelaphus spekii) (močvarno stanište).[6]
Morfologija[uredi | uredi izvor]
Npr. mužjak eland antilope (Taurotragus oryx) može biti visok do 178 cm (u ramenima) i težak 950 kg, dok je odrasla patuljasta antilopa (Neotragus pygmaeus) visoka samo 24 cm i teži do 1,5 kg. Mnoge antilope imaju dug korak i mogu da trče brzo. Neke su prilagođene kamenitom području (antilopa kamenjarka), druge (klarkova gazela, gerenuk (Litocranius walleri)) mogu da se dignu na zadnje noge i brste drveće. Različite antilope imaju različitu građu koja s druge strane utiče na njihovo kretanje. Dujkeri su male antilope koji žive u žbunjacima i mogu lako da se zavuku u gusto rastinje. Gazele i springbok antilope su poznate po svojoj brzini i skoku. Veće antilope kao što su nilgaj i eland mogu da skoče i do 2,4 m i više, ali njihova brzina je manja kao posledica veće mase.
Krzno većine vrsta je braon boje (ili jedna ili više nijansi iste), dok im je donji deo tela bele boje. Izuzetak su zebrasti dujker, sivi, crni i beli džentinkov dujker i crna lečva. Većina antilopa sa spiralnim rogovima ima blede vertikalne pruge na leđima. Mnoge pustinjske vrste su posebno blede, neke gotovo srebrne ili beličaste (npr. arabijski oriks). Istočnoafrički oriks (Oryx beisa) i oriks antilopa imaju sive i crne pege sa svetlo crno-belim licem. Springbok antilopa ima niz belih dlaka celom dužinom svojih leđa, koje se nakostreše kad životinja oseti opasnost.
Antilope su preživari pa samim tim imaju dobro razvijene kutnjake. Kao i ostali biljojedi oslanjaju se na svoja oštra čula da bi izbegli grabljivce. Oči su im tako pozicionirane na glavi da im daju širok radijus vida sa minimalnim binokularnim vidom. Njihove horizontalno izdužene zenice takođe pomažu u ovome. Jako čulo mirisa i sluha daje mogućnost antilopama da osete opasnost i noću. Ova njihova čula imaju važnu ulogu u njihovoj međusobnoj komunikaciji, takođe i obeležja na njihovima glavama, ušima, nogama i zadnjici.
Mnoge antilope su polno dimorfične. U većini vrsta oba pola imaju rogove, stim što su rogovi mužjaka veći, mužjaci su takođe veći ali postoje izuzeci kao npr. obični dujker (Sylvicapra grimmia), vrste iz plemena afričke patuljaste antilope (Neotragini), južni grisbok (Raphicerus melanotis) i oribi (Ourebia ourebi). Kod određenog broja vrsta ženke nemaju rogove (sitatunga (Tragelaphus spekii), lečva, suni). Kod određenih vrsta mužjaci i ženke imaju krzna različite boje (jelenska antilopa, njala (Tragelaphus angasii)).
Veličina i oblik rogova jako varira. Mogu biti jednostavni šiljci upereni napred, upereni nazad (žutoleđi dujker) i pravi upereni u vis (stinbok (Raphicerus campestris)). Druge grupe imaju uvrnut (eland antilopa (Taurotragus oryx)), spiralni (veliki kudu (Tragelaphus strepsiceros)), uvrnuti ka unutra (rod Redunca), dugi zakrivljeni (rod Oryx).[7]
Rogovi su odlično oružje i uglavnom su više razvijeni kod vrsta gde mužjaci moraju da se bore za ženku. Mužjaci uglavnom koriste svoje rogove za međusobnu borbu, negoli protiv neke druge vrste. Rogovi su tako pozicionirani da mužjaci jedan drugome ne mogu probiti lobanju, što borbu čini više ritualom nego opasnošću.
Ponašanje[uredi | uredi izvor]
Parenje[uredi | uredi izvor]
Antilope su često klasifikovane po svom reproduktivnom ponašanju.
Male antilope kao što su vrste iz roda Madoqua su monogamne, one žive u šumskim sredinama i mužjak ne može imati više od jedne ženke. Velike šumske vrste često formiraju mala krda od 2-4 ženke i jednog mužjaka.
Druge vrste kao što je lečva se okupljaju na određenoj teritoriji, mužjaci se prikazuju ženkama, dok ih one ocenjuju i biraju skojim će da se pare.
Velike pašnjačke antilope, kao što su impale ili gnu formiraju krda sa velikim brojem ženki i samo jednim mužjakom, koji uglavnom borbom otera druge mužjake.
Odbrana[uredi | uredi izvor]
Antilope imaju više odbrambenih strategija često određenih njihovom morfologijom.
Velike antilope koje se okupljaju u velikim krdima se oslanjaju na brojnost i svoju brzinu. Odrasle antilope nekih vrsta će okružiti svoje potomstvo ne bi li ih zaštitili od grabljivica. Mnoge šumske antilope se oslanjaju na uklapanje u okolinu (engl. crypsis) i dobar sluh da bi izbegle grabljivice. Šumske antilope takođe imaju vrlo velike uši, tamnu ili prugastu boju. Male antilope, kao što je dujker skaču u gusto žbunje da bi se sakrile od grabljivica.[8]
Vrste koje su na otvorenom se oslanjaju na brzinu, one su agilne i izdržljive - ovo posebno dolazi do izražaja kada je grabljivac gepard, koji je najbrža kopnena životinja ali se brzo umara.[9]
Status[uredi | uredi izvor]
IUCN je označio oko 25 vrsta ugroženim.[10] Te vrste su između ostalog saharska gazela (Nanger dama) i planinska njala (Tragelaphus buxtoni), i nekoliko podvrsta, kao što su džinovska sabljasta antilopa. Glavni razlog za brigu su gubitak staništa i lov.
Npr. ćiru ili tibetanska antilopa (Pantholops hodgsonii) se lovi zbog svog krzna koje se koristi za pravljenje šaotiša (shahtoosh), neverovatno finog materijala koji se koristi za šalove. Pošto jedna životinja ne pruža dovoljno krzna više ih se mora ubiti da bi se napravio samo jedan šal. Ovo je dovelo do ogromnog populacionog pada ćirua.[11][12]
Sajga (Saiga tatarica) je kritično ugrožena vrsta, ona se lovi zbog svojih rogova koji se u mnogim kulturama smatraju afrodizijakom. Pošto samo mužjaci imaju rogove oni se i love, što je dovelo da alarmantne situacije da u jednom krdu na 800 ženki dolazi samo jedan mužjak.
Životni vek[uredi | uredi izvor]
Teško je odrediti koliki je životni vek antilopa u divljini, grabljivice mahom love starije odnosno sporije antilope, malo divljih antilopa živi onoliko koliko je biološki moguće. U zatočeništvu gnu je živeo preko 20 godina, a impale su dostigle kasne tinejdžerske godine.[13]
Ljudi[uredi | uredi izvor]
Kultura[uredi | uredi izvor]
Rog antilope je cenjen zbog medicinski i magijskih moći na mnogim mestima. Rog mužjaka The horn of the male se u pojedini istočnim kulturama smatra afrodizijakom, iz kog razloga su antilope lovljene skoro do izumiranja.[14] U Kongu se veruje da rog ograničava duhove. Hrišćanska ikonografija ponekad koristi dva roga antilope kao simbol dva duhovna oružja koje hrišćani poseduju: Stari zavet i Novi zavet. Sposobnost antilope da brzo trči takođe je dovela do njihove povezanosti sa vetrom, kao što je to u Rigvedi, sa konjima Maruta i bogom vetra Vaju. Međutim, nema naučnih dokaza da rogovi bilo koje antilope vrše bilo kakve promene u ljudskoj fiziologiji ili karakteristikama.
U Maliju se verovalo da su antilope donele veštinu poljoprivrede čovečanstvu.[15]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 55. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Collective nouns, groups of animals, terms for animal and other groups including birds”. Hintsandthings.co.uk. 28. 4. 1980. Pristupljeno 29. 7. 2013.
- ^ "Antelope". Dictionary.com. Online Etymology Dictionary. Douglas Harper, Historian. Pristupljeno 1 September 2008.
- ^ Bro-Jorgensen, Jakob; Mallon, David P. (2016). Antelope Conservation: From Diagnosis to Action (na jeziku: engleski) (1 izd.). John Wiley & Sons. str. 163—164. ISBN 9781118409633. Pristupljeno 9. 7. 2016.
- ^ Vrba, Elisabeth S. (1995). Paleoclimate and Evolution, with Emphasis on Human Origins (na jeziku: engleski). Yale University Press. str. 104. ISBN 978-0-300-06348-6. Pristupljeno 9. 7. 2016.
- ^ Spinage, C. A. (1986). The Natural History of Antelopes. New York: Facts on File Publications. ISBN 978-0-7099-4441-6.
- ^ Prothero, D. R.; Schoch, R. M. (2002). Horns, Tusks, and Flippers: The Evolution of Hoofed Mammals. JHU Press. ISBN 978-0-8018-7135-1.
- ^ Bere, Rennie (1970) The World of Animals: Antelopes. Arco Publishing Company, New York.
- ^ Kingdon 1997.
- ^ Quarter of antelope species in danger of extinction. IUCN. 4 March 2009
- ^ Mallon, D.P. (2016). „Pantholops hodgsonii”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 14. 1. 2018. Database entry includes a brief justification of why this species is considered endangered.
- ^ „Four out of six great apes one step away from extinction – IUCN Red List”. iucnworldconservationcongress.org. 4. 9. 2016. Arhivirano iz originala 8. 9. 2016. g. Pristupljeno 20. 7. 2018.
- ^ Mungall, Elizabeth Cary; Sheffield, William J. (1994). Exotics on the Range: The Texas Example. Texas A & M Univ Press. ISBN 978-0-89096-399-9.
- ^ Radford, Tim (13. 3. 2003). „Antelope stampeding to extinction”. Guardian. Arhivirano iz originala 30. 12. 2016. g.
- ^ Tresidder, Jack (1997). The Hutchinson Dictionary of Symbols. London: Helicon. str. 14. ISBN 978-1-85986-059-5.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Spinage, C. A. (1986). The Natural History of Antelopes. New York: Facts on File Publications. ISBN 978-0-7099-4441-6.
- Vrba, Elisabeth S. (1995). Paleoclimate and Evolution, with Emphasis on Human Origins (na jeziku: engleski). Yale University Press. str. 104. ISBN 978-0-300-06348-6. Pristupljeno 9. 7. 2016.
- Bro-Jorgensen, Jakob; Mallon, David P. (2016). Antelope Conservation: From Diagnosis to Action (na jeziku: engleski) (1 izd.). John Wiley & Sons. str. 163—164. ISBN 9781118409633. Pristupljeno 9. 7. 2016.
- Kingdon, Jonathan (1997). The Kingdon Field Guide to African Mammals. San Diego & London: Academic Press. ISBN 978-0-12-408355-4.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Microsoft Encarta Online Encyclopedia 2008 "Antelope" Archived 31. 10. 2009.
- AZA Antelope Taxon Advisory Group
- Ultimate Ungulate
- San Diego Zoo Antelope
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
