Antonije Đurić
Antonije Đurić | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 21. januar 1929. |
| Mesto rođenja | Sjenica, Kraljevina SHS |
| Datum smrti | 15. avgust 2020. (91 god.) |
| Mesto smrti | Čačak, Srbija |
Antonije Đurić (Sjenica, 21. januar 1929 — Čačak, 15. avgust 2020) bio je srpski novinar, književnik, istoričar i publicista.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Gimnaziju je završio u Užicu. Zbog pisanja protiv komunističkog režima, robijao je sedam godina u sremskomitrovačkom zatvoru u isto vreme što i Stevan Moljević koji je preminuo u zatvoru, Đuro Đurović, Vojin Andrić, Kosta Kumanudi, Dragić Joksimović koji je takođe preminuo u zatvoru, sveštenik Sava Banković i Borislav Pekić.[2]
Posle izlaska iz zatvora, najveći deo svog radnog veka proveo je radeći kao novinar u „Ekspres politici”.
Po njegovoj drami „Solunci govore”, napravljen je i istoimeni televizijski film 1990. godine a on je bio scenarista filma. Bio je član Udruženja književnika Srbije. Imao je redovnu mesečnu kolumnu u listu „Srbija” iz Kanade i radio je kao saradnik „Srpskih novina” iz Čikaga.
Antonije Đurić je živeo i radio u Čačku, gde je i preminuo 15. avgusta 2020. godine.[3] Sahranjen je 18. avgusta na groblju Dovarje u Užicu, pored svog oca Milorada, četnika u jedinici vojvode Vuka.
Dela[uredi | uredi izvor]
.jpg)
- „Solunci govore” (1982)
- „Kraj Morave dolina nade” (1983)
- „Za čast otadžbine” (1985)
- „Žene-Solunci govore” (1987)
- „Obaveštajac kaplar Miloje” (1990)
- „Po zapovesti Srbije” (1994)
- „Ravnogorci govore” (1996)
- „Crvena kuga – tri toma” (2016)
- „Juriš u porobljenu otadžbinu” (2016)
- „Toplički ustanak” (2017)
Reference[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Antonije Đurić na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Trilogija za nezaborav žrtava komunizma (SPC, 29. decembar 2014)
- Usnuo u Gospodu Antonije Đurić (SPC, 18. avgust 2020)
