Aron Remzi

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aron Remzi
Remzi na zagrevanju u dresu Juventusa 6. novembra 2019. godine
Lični podaci
Puno ime Aron Džejms Remzi[1]
Nadimak Rambo[2]
Datum rođenja (1990-12-26)26. decembar 1990. (33 god.)[3]
Mesto rođenja Kerfili, Ujedinjeno Kraljevstvo
Visina 1,78 m[4]
Masa 76 kg[4]
Pozicija Vezni
Klupske informacije
Trenutni klub
 Kardif Siti
Broj 10
Juniorska karijera
1999—2006 Kardif Siti
Seniorska karijera*
Godine Klub Nast. (Gol)
2006—2008 Kardif Siti 16 (1)
2008—2019 Arsenal 262 (40)
2010—2011 → Notingem Forest 5 (0)
2011 → Kardif Siti 6 (1)
2019—2022 Juventus 49 (5)
2022 → Rejndžers 7 (2)
2022—2023 Nica 27 (1)
2023— Kardif Siti 0 (0)
Reprezentativna karijera**
2005—2008 Vels do 17 15 (2)
2007—2009 Vels do 21 12 (2)
2008— Vels 82 (20)
2012 Velika Britanija 5 (1)
* Datum aktuelizovanja: 6. maj 2023.
** Datum aktuelizovanja: 19. jun 2023.

Aron Džejms Remzi (engl. Aaron James Ramsey; Kerfili, 26. decembar 1990) velški je fudbaler koji trenutno nastupa za Kardif Siti i reprezentaciju Velsa. Iako primarno igra na poziciji centralnog veznog fudbalera, može da igra i na pozicijama levog i desnog krila. U školskim danima igrao je za Kardif Siti, gde je postao najmlađi debitant u seniorskom timu u istoriji kluba, upisavši 22 nastupa — uključujući i finale FA kupa 2008. godine.

Remzi je prešao u Arsenal 2008. godine, za 5 miliona funti. Međutim, karijera mu je stagnirala nakon preloma noge u meču protiv Stouka u februaru 2010. godine. Nakon što je bio poslat na dve pozajmice od strane Arsenala, u sezoni 2011/12. se vraća u potpunu igračku formu, i postaje standardni član prve postave. Remzi postaje ključni igrač Arsenala u sezoni 2013/14, postigavši 16 golova u svim takmičenjima, uključujući i pobedonosni gol u finalu FA kupa protiv Hal Sitija 2014. i protiv Čelsija 2017. godine. Dana 1. jula 2019. godine zvanično je postao član Juventusa.

Remzi je 2008. godine debitovao i za reprezentaciju Velsa, za koju je igrao i na Evropskom prvenstvu 2016. godine (uključujući i kvalifikacije za isto takmičenje). Igrao je i na Letnjim olimpijskim igrama 2012. u Londonu, kao olimpijac reprezentacije Velike Britanije.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Kao dete, Remzi je pohađao školu u rodnom gradu Kerfiliju. Prvi kontakt sa fudbalom ostvario je kada je imao jedanaest godina, kada je pohađao treninge organizacije velške omladinske lige u Kerfiliju. Pre fudbala, Remzi se bavio ragbijem, igrajući na poziciji krila za mladi tim Kerfilija.[5] Remzi je bilingvista, govori i velški i engleski jezik.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Kardif[uredi | uredi izvor]

Remzi dok je nastupao za Kardif

Nakon što je impresionirao na turniru mladih igrača u Kerfiliju, potpisuje za Kardif, i to dok je imao samo osam godina. Nakon što je prošao kroz Kardifovu akademiju, Remzi upisuje svoj debitantski nastup za prvi tim Kardifa, 28. aprila 2007. godine. Tako je Remzi postao najmlađi igrač u istoriji kluba, sa 16 godina i 124 dana.[6] Prva ponuda za Remzija stigla je juna 2007. godine, od strane neimenovanog londonskog kluba, i iznosila je preko milion funti. Kardif ju je odbio.[7] Međutim, londonski klub je nastavio da prati Remzija tokom sezone 2007/08. Kardif je takođe odbio ponudu i od Evertona, koja je iznosila istu sumu novca.

Remzi je upisao prvi ligaški nastup u sezoni 2007/08, zamenivši Džimija Flojda Haselbajnka, na domaćem terenu u pobedi nad Barnlijem, rezultatom 2:1. Prvi profesionalni ugovor Remzi potpisuje decembra 2007. godine.[8] Prvi put je postao član startne postave 5. januara, u meču FA kupa protiv Čejstauna. Impresivan nastup je viđen od strane Remzija na tom meču. Postigao je gol, u pobedi rezultatom 3:1.[9] Dvadeset i šestog aprila postiže prvi ligaški gol u meču protiv Barnlija, rezultat je bio 3:3. Tokom sezone Remzi je upisao 22 ligaška nastupa, i igrao je u pet od šest mečeva koje je Kardif igrao u FA kupu, uključujući i finale.[10]

Prateći Remzijev sjajan nastup u četvrtfinalu FA kupa protiv Midlzbroa, otkriveno je da je tadašnji menadžer Mančester junajteda Aleks Ferguson pričao sa menadžerom Kardifa Dejvom Džounsom i raspitivao se o Remziju. Kasnije se Ferguson priključio Arsenalu i Evertonu u praćenju Remzija.[11] Remzi je odrastao kao fan Mančester junajteda, ali je na kraju odlučio da se ne pridruži ovom timu. Kardifov predsednik Piter Ridsdejl preneo je Bi-Bi-Siju da je ponuda od 5 miliona funti od strane Arsenala prihvaćena. Ta ponuda nije uključivala opciju da Remzi ostane još jednu sezonu na pozajmici u Kardifu.[12] Remzija je menadžeru Arsenala Arsenu Vengeru preporučio Kardifov pomoćni trener Teri Barton, koji je ujedno i bivši Arsenalov igrač.[13]

Arsenal[uredi | uredi izvor]

Nakon što se Remzi sastao sa strankama iz Arsenala, Evertona i Mančester junajteda, odlučuje da potpiše za Arsenal, koji je Kardifu platio 4,8 miliona funti.[14] Transfer je u potpunosti realizovan 13. juna 2008. godine. Glavni razlog zbog kojeg je Remzi potpisao za Arsenal, a ne za Everton ili Mančester junajted je bio pristup menadžera Arsenala Arsena Vengera, koji je zajedno sa Remzijem i njegovom porodicom odleteo za Švajcarsku u cilju da razgovaraju o Remzijevoj budućnosti u Arsenalu.

Venger je uradio mnogo kako bi me doveo. Kao 17-godišnjak sam leteo privatnim avionom što mi je bilo nerealno... Mislim da sam doneo pravu odluku. Osetio sam da su me Arsenal i Venger više želeli.

— Aron Remzi[15]

Remzi je svoj takmičarski debi za Arsenal ostvario u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona, u meču protiv Tventea 13. avgusta 2008. godine, a prvi ligaški nastup je imao mesec dana kasnije, u meču protiv Blekburna, koji je obeležio svojom asistencijom za Emanuela Adebajora i za Arsenalov četvrti gol na tom meču. Prvi gol za Arsenal, Remzi je postigao na meču protiv Fenerbahčea u grupnoj fazi Lige šampiona, rezultat je bio 5:2 za Arsenal.[16] Remzi je bio imenovan od strane FIFA kao jedan od mladih fudbalera na koje bi trebalo da se „obrati pažnja“ u 2009. godini.[17] Potpisao je novi dugogodišnji ugovor sa Arsenalom 1. jula 2009. godine.[18]

Remzi u meču protiv Stouka 2010. godine

Prvi ligaški gol Remzi postiže 22. avgusta 2009. godine, u meču protiv Portsmuta, koji je Arsenal rešio u svoju korist, rezultatom 4:1.[19] Nagradu za igrača utakmice Remzi prvi put dobija u meču četvrte runde Engleskog Liga kupa protiv Liverpula, tako što je asistirao Niklasu Bendtneru za gol.

Prvi start u Premijer ligi Remzi je upisao 7. novembra 2009. godine, u meču protiv Vulverhemptona, u kojem je Arsenal slavio rezultatom 4:1. Četiri dana nakon tog meča, Remziju je proglašen kao „najbolji mladi velški igrač godine“.[20] Menadžer Arsenala, Arsen Venger opisao je Remzija kao „napadačkog Roja Kina“ i kao „igrač koji poseduje podjednako sve kvalitete, sa sjajnom osobinom pokrivanja svakog dela terena“.[21]

Dvadesetsedmog februara 2010. godine, Arsenal je igrao protiv Stouka na Britanija Stadionu, kada je oštar start Rajana Šoukrosa nad Remzijem izazvao posledice u vidu duplog preloma Remzijeve desne noge.[22] Kosti koje su nastradale su cevanica i lisna kost.[23] Datum povratka na teren nije mogao biti određen sa preciznošću,[24][25] ali je 20. marta Remzi počeo da hoda bez štaka. Novi dugogodišnji ugovor sa Arsenalom Remzi potpisuje 1. juna 2010. godine.[26] Oktobra 2010. počinje da se vraća treninzima,[27] a 23. novembra upisuje svoj povratak u fudbal, nastupajući za rezervni tim Arsenala, u meču protiv Vulverhemptonovog rezervnog tima.[28]

Pozajmica Notingem forestu[uredi | uredi izvor]

Remzi je bio na pozajmici u Notingem forestu od 25. novembra 2010. do 3. januara 2011. godine. Ova pozajmica omogućila je Remziju da stekne više kondicije.[29] Prvi nastup za Notingem forest, Remzi je zabeležio 29. novembra 2010. godine, kada je ušao u igru sa klupe u meču protiv Lestera.[30] Prvi put je bio starter za Notingem forest u meču protiv Derbija, u kojem je odigrao 60 minuta. Notingem forest je pobedio rezultatom 5:2. Remzi se vraća u Arsenal 5. januara 2011.[31] pre meča FA kupa koji je Arsenal odigrao nerešenim rezultatom protiv Lidsa.[32]

Pozajmica Kardifu[uredi | uredi izvor]

Remzi se vraća u Kardif na jednomesečnu pozajmicu, iz istog razloga iz kojeg je otišao u pozajmicu u Notingem — kako bi stekao više igračke kondicije.[2] Pridružio se saigraču iz Arsenala Džeju Emanuel-Tomasu, koji se takođe pridružio Kardifu na pozajmicu u januaru 2011. godine.[33] Prvi start za Kardif, Remzi je upisao na meču protiv Redinga.[34] Remzi je takođe startovao za Kardif i u derbiju južnog Velsa protiv Svonsija, u kojem je upisao asistenciju za Krejga Belamija. Kardif je slavio rezultatom 0:1 u njihovu korist.[35] Povreda kvadricepsa onemogućila je Remzija da odigra meč protiv Notingem foresta. Međutim, povratak je usledio u meču protiv Lestera, gde je Remzi postigao gol, u pobedi od 2:0.[36] Dvadeset i petog februara, Kardif je zatražio produžetak Remzijeve pozajmice do kraja sezone, ali ju je Arsenal odbio.[37]

Sezona 2010/11.[uredi | uredi izvor]

Povratak u Arsenal obeležio je ulazeći sa klupe u 72. minutu u četvrtfinalu FA kupa gde je Arsenal poražen od Mančester junajteda rezultatom 2:0.[38] Prvi put u startnoj postavi Arsenala od povrede je bio u meču protiv Vest Bromvič albiona. Nešto više od mesec dana kasnije, 1. maja, postigao je prvi gol u sezoni i jedini gol na meču u pobedi protiv Mančester junajteda u Premijer ligi.[39]

Postizanje gola je bio poseban trenutak za mene. Bilo je vredno čekanja i mnogo ljudi mi je pomoglo u teškim trenucima koje sam imao tako da se nadam da su zadovoljni koliko i ja.

— Remzi o svom prvom golu u sezoni 2010/11.[40][41]

Sezona 2011/12.[uredi | uredi izvor]

Remzi na zagrevanju pred meč sa Aston Vilom 24. marta 2012. godine.

Prvi meč u Ligi šampiona u sezoni odigrao je protiv Udinezea u kojem je u četvrtom minutu asistirao Volkotu za pobedu od 1:0.[42] Četiri dana kasnije nalazio se u sastavu tima u susretu sa Liverpulom na domaćem stadionu. U 78. minutu meča, Ignasi Mikel je želeći da izbaci loptu iz kaznenog prostora pogodio Remzija, i tako je Remzi postigao autogol. Meč je završen rezultatom 2:0 za Liverpul.[43]

Meč grupne faze Lige šampiona protiv Borusije Dortmund u gostima propustio je zbog povrede skočnog zgloba.[44] Dana 17. septembra, asistirao je Mikelu Arteti u porazu od Blekbern roversa 4:3.[45] Nakon te utakmice dobijao je kritike na račun svoje igre na tom meču jer je „usporavao ritam utakmice”. Popravio je utisak asistencijom Robinu van Persiju u pobedi nad Boltonom.[46] Postigao je pogodak u severnolondonskom derbiju protiv Totenhema. Taj meč je Arsenal izgubio u gostima 2:1.[47]

Postigao je važan gol u dramatičnoj završnici protiv Olimpik Marselja u grupnoj fazi Lige šampiona.[48] Do kraja sezone je bio zapažen 23. oktobra 2011. kada je asistirao Žervinju i 11. februara 2012. kada je postigao gol u pobedi nad Sanderlandom. Taj meč je takođe ostao upamćen po poslednjem premijerligaškom pogotku Tijerija Anrija u Arsenalu.[49][50]

Sezona 2012/13.[uredi | uredi izvor]

Na prva četiri meča u sezoni Remzi je ulazio kao zamena, a u poslednjem od njih, 15. septembra, asistirao je Žervinju za peti gol Arsenala na tom meču koji je završen ukupnim rezultatom 6:1.[51] Osam dana kasnije, u narednom kolu, Remzi se konačno našao u startnoj postavi u remiju Arsenala sa Mančester sitijem.[52] Dana 3. oktobra, postigao je lep gol protiv Olimpijakosa u grupnoj fazi Lige šampiona.[53]

Fudbalski klub Arsenal je 19. decembra izdao zvanično obaveštenje da je Remzi zajedno sa saigračima Aleksom Okslejd-Čejmberlenom, Kiranom Gibsom, Džekom Vilširom i Karlom Dženkinsonom, potpisao novi ugovor za londonski klub.[54] Zahvaljujući dobroj formi, Remzi je dobio priznanje za igrača utakmice na dva uzastopna meča od strane Arsenalovih navijača protiv Noriča i Evertona, a kasnije mu je to pomoglo da dobije i nagradu za igrača meseca, takođe od strane Arsenalovih navijača.[55] Svoj prvi i jedini ligaški gol u sezoni postigao je u pobedi nad Viganom 4:1, koja je rezultovala ispadanjem Vigana iz Premijer lige.[56]

Sezona 2013/14.[uredi | uredi izvor]

Remzi u meču protiv bivšeg kluba Kardif sitija u Premijer ligi 2013. godine.

Remzi je dobro započeo sezonu, postigavši gol u prvom kolu doigravanja Lige šampiona protiv Fenerbahčea nakon kojeg je dobio i nagradu za igrača utakmice,[57] a u revanšu je postigao još dva gola i tako ukupnim rezultatom od 5:0 osigurao prolazak Arsenala u grupnu fazu Lige šampiona.[58] U drugom kolu je dobio još jednu nagradu za igrača utakmice nakon pobede nad Fulamom 3:1.[59] Zbog odsustva Mikela Artete, Remzi je igrao ofanzivnije na sredini terena što se pokazalo dobrim kada je igrao značajnu ulogu kod pogotka Olivijea Žirua protiv Totenhema 1. septembra. U sledećem kolu Premijer lige, 14. septembra, postigao je dva pogotka, a prvi od njih je bio divno izveden volej.[60]

Dobru formu preneo je na pobede u Ligi šampiona protiv Marselja u gostima i premijerligaškoj pobedi protiv Stouka na domaćem terenu. Remzi je u oba meča postigao po gol.[61][62] 28. septembra je dobio još jednu nagradu za igrača utakmice pošto je na gostovanju protiv Svonzija zabeležio gol i asistenciju. Tri dana kasnije je asistirao Mesutu Ozilu u meču protiv Napolija u Ligi šampiona. Remzi je početkom oktobra nakon svih pomenutih uspeha dobio nagradu za igrača meseca septembra u Premijer ligi.[63]

Deveti gol u sezoni postigao je 19. oktobra u pobedi nad Noričom 4:1, a na tom meču je zabeležio i asistenciju.[64] U novembru je nastavio sa dobrom formom pošto je postigao sjajan gol izvan kaznenog prostora u derbiju protiv Liverpula.[65] Ovaj meč je Arsenal dobio 2:0 što je prouzrokovalo da bude na čelu tabele u tom trenutku.[66] Seriju golova u Ligi šampiona nastavio je protiv Borusije iz Dortmunda.[67] 30. novembra postigao je dva gola protiv bivšeg kluba Kardif Sitija u pobedi od 3:0.[68] Nijedan pogodak Remzi nije proslavio iz poštovanja prema bivšem klubu zbog čega su i navijači Kardifa pokazali poštovanje prema njemu aplaudirajući mu na kraju meča.[69]

Sami ste videli koliko je Aron Remzi napredovao. On je ovde dve-tri godine i imao je noćne more. Sada je pokazao koliko je potencijala bilo u njemu i o kakvom se igraču radi. Siguran sam da je bio srećan što je postigao golove, ali iz poštovanja prema klubu u kome se školovao nije želeo da se raduje. To vam je jak odbrambeni sistem. Remzi je radio svoj posao i to na najbolji mogući način. Verujem da mu niko neće zameriti.

— Arsen Venger o Remziju posle meča protiv Kardifa.[70]

Na utakmici protiv Vest Hema 26. decembra povredio je butinu pa je morao da provede tri meseca van terena.[71] Prvu utakmicu posle povrede odigrao je kao rezervista u porazu od Evertona 3:0.[72][73]

Remzi je dobio nagradu za igrača meseca novembra i tako dobio ovo priznanje četvrti put zaredom.[74] 18. marta 2014. produžio je ugovor sa Arsenalom.[75][76]

U poslednjem kolu Premijer lige postigao je gol protiv Noriča nakon kojeg su „kanarinci” ispali iz Premijer lige.[77] Remzi je postao junak Arsenala kada je u finalu FA kupa u 109. minutu postigao pobedonosni gol.[78]

Nakon što se sezona završila, Remzi je 4. juna 2014. proglašen za igrača sezone u Arsenalu.[79]

Sezona 2014/15.[uredi | uredi izvor]

Remzi je sezonu počeo golom protiv Mančester sitija u Komjuniti šildu, postigavši drugi gol na tom meču neposredno pre odlaska na poluvreme. Arsenal je taj meč dobio rezultatom 3:1.[80] Šest dana kasnije, u utakmici kod kuće protiv Kristal Palasa, doneo je pobedu Arsenalu u poslednjim sekundama meča.[81] 19. avgusta, u meču doigravanja za Ligu šampiona protiv Bešiktaša, dobio je isključenje zbog dva žuta kartona.[82] Nakon tog meča, Arsen Venger je branio svog igrača smatrajući da je Remzi preoštro dobio žute kartone.

Oba žuta kartona za Remzija su neverovatna. Kada pogledate te faulove, vidite da uopšte nisu bili grubi, ali uopšte. Odigrali smo tešku utakmicu u izuzetnom tempu. Mogli smo da pobedimo, ali su i oni imali vrlo dobre šanse. Nismo izgubili i nadam se da ćemo na našem terenu naći prolaz do Lige šampiona.

— Arsen Venger nakon meča protiv Bešiktaša.[83]


Protiv Evertona je postigao gol u meču koji je Arsenal završio nerešenim rezultatom 2:2 iako su manje od deset minuta pre kraja gubili sa 2:0.[84] U decembru se Remzi istakao asistencijom Aleksisu Sančezu protiv Sauthemptona,[85] jednim pogotkom protiv Stouka[86] i sa postignuta dva gola protiv Galatasaraja u grupnoj fazi Lige šampiona.[87] U osmini finala Arsenal je neočekivano ispao od Monaka, a Remzi je na tom meču postigao drugi gol koji nije bio dovoljan zbog pravila gola u gostima.[88]

Imali smo dobru priliku da prođemo u četvrtfinale, s obzirom na to da obično igramo protiv Bajerna ili Barselone, a sada smo se sastali sa Monakom, bez namere da potcenim francuski tim. Sami sebi smo zadali težak zadatak u prvom meču, u revanšu smo bili dobri, ali nedovoljno.

— Remzi nakon meča protiv Monaka.[89]

Poslednji gol u sezoni postigao je protiv Hal sitija.[90] Remzi je bio i u postavi Arsenala u finalu FA kupa protiv Aston Vile. Odigrao je celu utakmicu ali nije postigao pogodak.[91]

Sezona 2015/16.[uredi | uredi izvor]

Remzi u dresu Arsenala 2015. godine

Svoj prvi gol u sezoni, Remzi je postigao protiv Votforda u meču u kojem se Arsenal na početku mučio ali su kasnije slomili otpor protivnika i pobedili 3:0.[92][93] Na meču protiv Evertona 24. oktobra 2015, koji je Arsenal dobio 2:1,[94] Remzi je doživeo povredu butnog mišića zbog koje je pauzirao do kraja novembra meseca iste godine.[95] Nakon što se oporavio od povrede, postigao je gol u preokretu protiv Sanderlanda u trećem kolu FA kupa.[96] Takođe, postigao je prvi gol u derbiju protiv Totenhema, koji je završen nerešenim rezultatom 2:2.[97][98] Remzi je 8. marta doživeo još jednu povredu butine zbog koje je pauzirao pet nedelja.[99]

Uprkos tome što je imao velike pauze zbog povreda, Remzi je sezonu 2015/16. završio sa 40 utakmica i 6 postignutih golova u svim takmičenjima.

Sezona 2016/17.[uredi | uredi izvor]

Nakon što je Mikel Arteta napustio klub, Remzi je preuzeo dres sa brojem 8.[100] U sezoni 2016/17. uglavnom je dominirao u FA kupu u kojem je postigao tri gola: u trećem kolu protiv Prestona,[101] u četvrtom kolu protiv Linkolna, peti i poslednji gol za Arsenal na tom meču,[102] i pobedonosni gol u spektakularnom finalu protiv Čelsija na asistenciju Žirua i tako po drugi put doneo Arsenalu trofej FA kupa.[103][104] Jedini pogodak u Premijer ligi Remzi je postigao u poslednjim sekundama poslednjeg kola osiguravši pobedu protiv Evertona 3:1.[105]

Sezona 2017/18.[uredi | uredi izvor]

Remzi je prvi gol u sezoni postigao u Premijer ligi već u prvom kolu protiv Lestera izjednačivši rezultat na 3:3, a pobedu u tom meču je dva minuta nakon Remzijevog gola doneo Olivije Žiru.[106] U devetom kolu u gostima protiv Evertona, 22. oktobra 2017, postigao je četvrti od pet golova Arsenala na toj utakmici.[107] Nedelju dana kasnije, postigao je pobedonosni pogodak protiv Svonzija. Meč koji je Arsenal dobio rezultatom 2:1 obeležila su dva jubileja: Remzijev 50. gol za Arsenal i 800. utakmica za Arsena Vengera na klupi Arsenala u Premijer ligi.[108] Svoj prvi het-trik u karijeri postigao je 3. februara 2018. protiv Evertona na domaćem terenu.[109] Veoma bitan gol je postigao i u osmini finala Lige Evrope protiv Milana u nadoknadi prvog poluvremena. Primio je kvalitetan pas od Mesuta Ozila, preševao Donarumu i smestio loptu u prazan gol bez većih problema.[110] U istom takmičenju se i kasnije u četvrtfinalu protiv CSKA Moskve upisao u listu strelaca i to u obe utakmice.[111][112] Na kraju sezone drugi put u karijeri je dobio nagradu za igrača sezone u Arsenalu od strane navijača.[113]

Sezona 2018/19.[uredi | uredi izvor]

Remzi je prva dva gola u Premijer ligi postigao u ubedljivim pobedama protiv Fulama u gostima 5:1, a potom i kod kuće 4:1. Gol na gostovanju je postigao samo 39 sekundi nakon što je ušao u igru kao izmena. Čitava akcija u kojoj je postignut pogodak je bila puna kvalitetnih pasova koju je Remzi završio spektakularnim pogotkom petom na asistenciju Obamejanga, a pred kraj meča, u nadoknadi, Remzi je asistirao Obamejangu i na taj način su upravo njih dvojica postali jedini igrači u istoriji Premijer lige koji su kao izmene bili strelci i asistenti na jednom meču.[114] Gol na Emirejtsu je postigao tako što mu se odbila lopta u šesnaestercu nakon što je Pjer Emerik Obamejang pogodio stativu.[115] Postigao je i jedan gol protiv Vorskle iz penala.[116] Postigao je vodeći gol za Arsenal u remiju protiv Totenhema i to na impresivan način, tako što je pretrčao skoro pola terena i smestio loptu u mrežu.[117] U 32. kolu, 1. aprila, u prvom poluvremenu poništen mu je gol zbog prekršaja Sokratisa, a nakon toga je postigao regularan vodeći gol u pobedi nad Njukaslom od 2:0. Sredinom drugog poluvremena morao je da izađe iz igre zbog povrede.[118]

U prvoj utakmici četvrtfinala Lige Evrope Arsenal je pobedio Napoli rezultatom 2:0, a Remzi je postigao prvi gol na asistenciju Mejtland-Najlsa koji je ujedno bio njegov poslednji u dresu Arsenala. Imao je još nekoliko prilika da postigne gol ali ih nije iskoristio.[119] U revanš utakmici je povredio zadnju ložu pa je prinudno izašao u prvom poluvremenu, a na teren je umesto njega ušao Henrih Mhitarjan.[120] Kasnije je na svoj Instagram nalogu napisao da mu je ta utakmica bila pospednja u dresu Arsenala.[121]

Juventus[uredi | uredi izvor]

Čelnici Arsenala nisu želeli da produže ugovor sa Remzijem, te je potpisao četvorogodišnji ugovor sa italijanskim Juventusom 11. februara 2019, koji je stupio na snagu 1. jula iste godine.[122] Uprkos tome, Remzi se na svom Tviter nalogu zahvalio navijačima Arsenala i rekao da će do kraja sezone u Arsenalu dati sve od sebe za londonski klub.[123]

Za italijanski tim debitovao je na prijateljskoj pripremnoj utakmici protiv Triestine ušavši sa klupe.[124] U Seriji A debitovao je protiv Verone kada je postigao i svoj prvi gol.[125] U 4. kolu Lige šampiona postigao je prvi gol za Juventus u 4. minutu protiv Lokomotive.[126] Protiv SPAL-a 22. februara 2020. je postigao drugi gol na utakmici koja je ostala upamćena kao 1000. profesionalna utakmica Kristijana Ronalda. Konačan rezultat je bio 2:1 za Juventus.[127] Već u narednom kolu u derbiju protiv Intera postigao je prvi gol na utakmici za Juventus. Konačan rezultat utakmice bio je 2:0.[128]

Prvi gol u novoj sezoni postigao je protiv Sasuola u 17. kolu.[129] U strelce se upisao krajem meseca na gostovanju Sampdoriji kada je u završnici meča pogodio za 2:0.[130]

Pozajmica Rejndžersu[uredi | uredi izvor]

Dana 31. januara 2022. sklopljen je dogovor između Remzija i Rejndžersa o pozajmici do kraja sezone 2021/22.[131] Debitovao je 6. februara protiv Hartsa.[132] Prvi gol je postigao protiv Dandija.[133] Dve nedelje kasnije Remzi je postigao jedini gol za svoj tim u porazu na domaćem terenu od Seltika.[134] U finalu UEFA Lige Evrope 2022. protiv Ajntraht Frankfurta pri rezultatu 1 : 1 je ušao u igru u 117. minutu kako bi izveo jedanaesterac. Međutim, tokom izvođenja jedanaesteraca bio jedini igrač koji nije postigao gol, posle kojih je Ajntraht osvojio pehar.[135]

Reprezentativna karijera[uredi | uredi izvor]

Aron Remzi u dresu nacionalnog tima

Remzi je prvi kontakt sa reprezentacijom imao kada je bio pozvan da nastupa za Vels u kategoriji do 17 godina, 2005. godine. Za selekciju do 21 godine debitovao je na meču protiv Švedske selekcije do 21 godine, 21. avgusta 2007. godine,[136] nekoliko meseci nakon što je napunio 17 godina.

Za seniorski tim, Remzi je prvi put nastupio 19. novembra 2008. godine, kada je imao 17 godina. Vels je slavio na gostovanju protiv Danske, rezultatom 1:0.[137] Prvi gol za seniorski tim Remzi je postigao u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2010., u meču protiv Lihtenštajna. Kako su se seniorske kvalifikacije završile, selektor omladinske selekcije Velsa Brajan Flin pozvao je Remzija i 11 drugih fudbalera natrag u omladinsku selekciju, da bi pomogli omladinskom timu da se kvalifikuje za Evropsko prvenstvo u fudbalu do 21. godine. Remzi je bio nagrađen od strane Fudbalskog saveza Velsa za najboljeg mladog igrača godine.

Menadžer Velsa Geri Spid postavio je Remzija kao stalnog kapitena velške reprezentacije. Tu čast, Remzi je imao priliku da iskusi već u meču protiv Engleske, 26. marta 2011. godine. Tako je postao najmlađi kapiten u istoriji Velsa, sa 20 godina i 90 dana, pretekavši rekord koji je postavio Majk Ingland 1964. godine.[138] Prvi gol kao kapiten postigao je u finalu Kupa nacija, u meču protiv Severne Irske, 27. maja 2011.

Remzi je bio jedan od petorice Velšana koji su bili selektovani da nastupaju za Olimpijsku fudbalsku selekciju Velike Britanije na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine. Učestvovao je u sve 3 utakmice grupne faze. U četvrtfinalu, protiv Južne Koreje, Remzi je uspešno realizovao jedanaesterac, i postavio konačan rezultat 1:1. Postigao je još jedan gol u izvođenjima penala na istom meču, koji je njegova ekipa izgubila.[139]

Oktobra 2012. godine, Ešli Vilijams zamenio je Remzija na poziciji kapitena Velsa, nakon brojnih poraza ove reprezentacije. Selektor Velsa Kris Kolman je izjavio da će Remzi najverovatnije biti kapiten ponovo u svojoj karijeri.[140][141] Dana 22. marta 2013. godine, Remzi je dao gol protiv Škotske u kvalifikacijama za SP 2014, a na istom tom meču je kasnije dobio i crveni karton zbog oštrog starta nad Džejmsom Makarturom.[142] Na poslednjem meču Velsa u kvalifikacijama, Remzi je postigao vodeći gol na meču protiv Andore koji je njegova reprezentacija dobila rezultatom 2:0.[143]

Dana 31. maja 2016. godine Kris Kolman objavio je spisak igrača za EP 2016. na kojem se nalazio Remzi.[144] Na prvoj utakmici na prvenstvu, Remzi je bio asistent za pobedonosni gol koji je postigao Hal Robson-Kanu protiv Slovačke, rezultat na tom meču je bio 2:1.[145] Na poslednjoj utakmici grupne faze protiv Rusije, postigao je gol i asistirao Garetu Bejlu, a Vels je taj meč dobio 3:0 i tako se plasirao u osminu finala.[146][147][148] U osmini finala protiv Severne Irske i četvrtfinalu protiv Belgije zaradio je po jedan žuti karton i zbog toga nije mogao da igra u polufinalu gde je Vels izgubio od Portugalije.[148]

Remzi je bio neverovatan, među najboljim igračima je na turniru, neutešan je. Znali smo šta nam treba, teško je na ovom nivou igrati, biće težak udarac igrati bez Remzija i Dejvisa. Dali su sve za zemlju, sve što se od njih tražilo. Ali nećemo samo sedeti bez njih, pravila su pravila.

— Kris Kolman nakon utakmice protiv Belgije.[149]

Na kraju prvenstva, Remzi se našao u timu turnira zbog dobrih partija pruženih na Evropskom prvenstvu.[150] U kvalifikacijama za SP 2018. postigao je pogodak iz penala u šestom kolu protiv Srbije,[151][152] a u osmom kolu protiv Moldavije.[153] Remzi je takođe postigao jedan gol u Ligi nacija 2019. u pobedi od 4:1 protiv Irske.[154]

Remzi se posle skoro godinu dana vratio u reprezentaciju i to na utakmici Kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2020. protiv Azerbejdžana ulaskom sa klupe u 60. minutu,[155] a u narednom kolu protiv Mađarske je dao dva gola i na taj način odveo Vels na Evropsko prvenstvo.[156]

Nastupao je na EP 2020.[157] i postigao gol na utakmici protiv Turske.[158] Postigao je vodeći gol na utakmici protiv Češke u sedmom kolu Kvalifikacija za SP 2022.[159] Mesec dana kasnije je postigao dva gola na meču protiv Belorusije.[160]

Stil igre[uredi | uredi izvor]

Aron Remzi u trenutku izvođenja slobodnog udarca

Tokom sezone 2013/14, Aron Remzi je izrastao u jednog od Arsenalovih najuticajnijih fudbalera.[161] Arsen Venger je opisao Remzija kao „kompletnog igrača sredine terena“, i pored toga je izjavio: „Ja sam bio igrač sredine terena, i voleo bih da sam posedovao kvalitete koje on poseduje. Može da napada, da se brani, da daje golove. Šta više od toga želite?“[162] Remzi je bio nagrađen za sjajne partije koje je pružao u sezoni 2013/14, tako što je bio imenovan za igrača godine u Arsenalu.[163]

Remzi poseduje mešavinu superiorne tehnike, i moćnog trkačkog stila.[164] Dugo je bio prepoznatljiv po svojim tehničkim sposobnostima, a tokom sezone 2013/14, Remzi se razvio i u igrača koji je „snažan na lopti“.[165] Bivši Arsenalov igrač sredine terena Rej Parlur je izjavio da Remzi može postati uticajan podjednako kao Stiven Džerard.[166]

Novembra 2013. godine, Remzi je bio drugi u izboru za najboljeg igrača sredine terena za sezonu 2013/14, odmah ispod igrača Mančester sitija Jaje Turea. Remzi je imao više kontakata sa loptom nego bilo koji drugi igrač (1,115), i imao je najviše uspešnih startova (57).[167]

Uprkos tome što je u sezoni 2013/14. propustio preko tri meseca, Remzi je ostao igrač sa najviše uspešnih startova. U istoj sezoni Remzi je bio drugi najbolji strelac tima, sa 16 postignutih golova,[168] a isto tako se nalazio na drugom mestu i po asistencijama u ligi, imao ih je 8.[169]

„Efekat Remzi“[uredi | uredi izvor]

Od 2011. godine, Aron Remzi je dovođen u vezu sa mitom po nazivu „Efekat Remzi“, što bi značilo da kad god Remzi postigne gol, neko od poznatih ličnosti umre u roku od nekoliko dana.[103][170][171] Prva Remzijeva „žrtva“ bio je Osama bin Laden, koji je ubijen 2. maja 2011. godine, dan nakon što je Remzi postigao gol u ligaškom meču protiv Mančester junajteda. Remzi je postigao gol protiv Totenhema drugog oktobra iste godine, a Eplov osnivač Stiv Džobs je preminuo tri dana kasnije. Devetnaestog oktobra, Remzi je u meču protiv Marseja u Ligi šampiona ušao sa klupe, i postigao pobedonosni gol. Dan kasnije, libijski vođa Muamer el Gadafi je ubijen. Dana 11. februara 2012. godine, Remzi još jednom ulazi sa klupe i postiže gol. Ovoga puta, to je bio gol koji je obezbedio Arsenalu pobedu u meču protiv Sanderlenda, rezultatom 2:1. Kasnije tog dana, američka pevačica Vitni Hjuston je pronađena mrtva. Ove četiri smrti navele su britanski tabloid Dejli mejl da pokrene priču o verovanju da je Remzi nekako umešan u sva ta ubistva.[172]

Druge poznate ličnosti čije smrti su povezivane sa „Remzi efektom“ su: Pol Voker, Robin Vilijams, Ričard Atenboro, Dejvid Boui,[173] Alan Rikman, Rodžer Mur,[174] Dejvid Frost, Vitni Hjuston i Kit Flint.[175][176]

Remzi nikada nije javno pričao o „Efektu Remzi“, sve do avgusta 2015. godine. U intervjuu za Magazin Sport Remzi je rekao: „Najsmešnija glasina koju sam ikada čuo o sebi je ta da ljudi umiru nakon što ja postignem gol. Bilo je mnogo situacija u kojima sam ja postigao gol, i neko je umro. To je zaista luda glasina. Iako sam sredio nekoliko loših momaka!“[177]

Statistika karijere[uredi | uredi izvor]

Klupska[uredi | uredi izvor]

Ažurirano 18. maja 2022.
Klub Sezona Liga Kup Liga kup Evropa Ostalo Ukupno
Divizija Nastupi Golovi Nastupi Golovi Nastupi Golovi Nastupi Golovi Nastupi Golovi Nastupi Golovi
Kardif Siti 2006/07.[178] Čempionšip 1 0 0 0 0 0 — — 1 0
2007/08.[179] Čempionšip 15 1 5 1 1 0 — — 21 2
Ukupno 16 1 5 1 1 0 — — 22 2
Arsenal 2008/09.[180] Premijer liga 9 0 4 0 3 0 6[a] 1 — 22 1
2009/10.[181] Premijer liga 18 3 2 1 3 0 6[a] 0 — 29 4
2010/11.[182] Premijer liga 7 1 1 0 0 0 0 0 — 8 1
2011/12.[183] Premijer liga 34 2 3 0 0 0 7[a] 1 — 44 3
2012/13.[184] Premijer liga 36 1 3 0 1 0 7[a] 1 — 47 2
2013/14.[185] Premijer liga 23 10 2 1 1 0 8[a] 5 — 34 16
2014/15.[186] Premijer liga 29 6 4 0 0 0 7[a] 3 1[b] 1 41 10
2015/16.[187] Premijer liga 29 5 1 1 1 0 5[a] 0 1[b] 0 37 6
2016/17.[188] Premijer liga 23 1 4 3 1 0 4[a] 0 — 32 4
2017/18.[189] Premijer liga 24 7 0 0 2 0 6[v] 4 0 0 32 11
2018/19.[190] Premijer liga 28 4 2 0 3 0 7[v] 2 0 0 40 6
Ukupno 262 40 27 6 15 0 63 17 2 1 369 64
Notingem forest (pozajmica) 2010/11.[182] Čempionšip 5 0 0 0 0 0 — — 5 0
Kardif Siti (pozajmica) 2010/11.[182] Čempionšip 6 1 0 0 0 0 — — 6 1
Juventus 2019/20.[191] Serija A 24 3 4 0 — 6[a] 1 1[g] 0 35 4
2020/21.[192] Serija A 22 2 1 0 — 7[a] 0 0 0 30 2
2021/22.[193] Serija A 3 0 0 0 — 2[a] 0 0 0 5 0
Ukupno 49 5 5 0 — 15 1 1 0 70 6
Rejndžers (pozajmica) 2021/22.[193] Premijeršip 7 2 3 0 — 3[v] 0 — 13 2
Ukupno u karijeri 345 49 40 7 16 0 81 18 3 1 485 75
  1. ^ a b v g d đ e ž z i j Nastupi u Ligi šampiona
  2. ^ a b Nastup u FA Komjuniti šildu
  3. ^ a b v Nastupi u Ligi Evrope
  4. ^ Nastup u Superkupu Italije

Reprezentativna[uredi | uredi izvor]

Ažurirano 24. marta 2022.[194][195]
Reprezentacija Godina Nastupi Golovi
Vels 2008 1 0
2009 10 2
2011 9 3
2012 5 0
2013 5 3
2014 2 0
2015 6 2
2016 7 1
2017 7 2
2018 6 1
2019 2 1
2020 1 0
2021 10 4
2022 1 0
Ukupno 72 20

Golovi za reprezentaciju[uredi | uredi izvor]

[194][195]

Golovi Remzija u dresu sa državnim grbom
# Datum Stadion Utakmica Protivnik Gol Rezultat Takmičenje
1. 14. oktobar 2009. Stadion Rajnpark, Vaduc, Lihtenštajn 10  Lihtenštajn 2 : 0 2 : 0 Kvalifikacije za SP 2010.
2. 14. novembar 2009. Stadion Kardif Siti, Kardif, Vels 11  Škotska 3 : 0 3 : 0 Prijateljska utakmica
3. 27. maj 2011. Stadion Aviva, Dablin, Irska 14  Severna Irska 1 : 0 2 : 0 Kup nacija 2011.
4. 2. septembar 2011. Stadion Kardif Siti, Kardif, Vels 16  Crna Gora 2 : 0 2 : 1 Kvalifikacije za EP 2012.
5. 7. oktobar 2011. Stadion Slobode, Svonzi, Vels 18  Švajcarska 1 : 0 2 : 0 Kvalifikacije za EP 2012.
6. 22. mart 2013. Hempden park, Glazgov, Škotska 26  Škotska 1 : 1 2 : 1 Kvalifikacije za SP 2014.
7. 6. septembar 2013. Arena Filip II Makedonski, Skopje, Makedonija 27  Republika Makedonija 1 : 1 1 : 2 Kvalifikacije za SP 2014.
8. 15. oktobar 2013. Stadion kralja Boduena, Brisel, Belgija 30  Belgija 1 : 1 1 : 1 Kvalifikacije za SP 2014.
9. 28. mart 2015. Stadion Sami Ofer, Haifa, Izrael 33  Izrael 1 : 0 3 : 0 Kvalifikacije za EP 2016.
10. 13. oktobar 2015. Stadion Kardif Siti, Kardif, Vels 38  Andora 1 : 0 2 : 0 Kvalifikacije za EP 2016.
11. 20. jun 2016. Stadion Munisipal, Tuluz, Francuska 42  Rusija 1 : 0 3 : 0 Evropsko prvenstvo 2016.
12. 11. jun 2017. Stadion Crvena zvezda, Beograd, Srbija 47  Srbija 1 : 0 1 : 1 Kvalifikacije za SP 2018.
13. 5. septembar 2017. Zimbru stadion, Kišinjev, Moldavija 49  Moldavija 2 : 0 2 : 0 Kvalifikacije za SP 2018.
14. 6. septembar 2018. Stadion Kardif Siti, Kardif, Vels 54  Irska 3 : 0 4 : 1 UEFA Liga nacija 2018/19.
15. 19. novembar 2019. 60  Mađarska 1 : 0 2 : 0 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2020.
16. 2 : 0
17. 16. jun 2021. Olimpijski stadion, Baku, Azerbejdžan 65  Turska 1 : 0 2 : 0 Evropsko prvenstvo 2020.
18. 8. oktobar 2021. Stadion Sinobo, Prag, Češka 68  Češka 1 : 0 2 : 2 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2022.
19. 13. novembar 2021. Stadion Kardif Siti, Kardif, Vels 70  Belorusija 1 : 0 5 : 1 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2022.
20 3 : 0

Trofeji[uredi | uredi izvor]

Remzi i Kiran Gibs sa peharom FA kupa

Klupski[uredi | uredi izvor]

Arsenal

Juventus

Individualni[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Updated squads for 2017/18 Premier League confirmed”. Premier League. 2. 2. 2018. Pristupljeno 12. 2. 2019. 
  2. ^ a b „Cardiff City - News - Club News - Club News - CONFIRMATION: RAMBO ON LOAN”. cardiffcityfc.co.uk. Arhivirano iz originala 27. 9. 2012. g. 
  3. ^ a b v „Aaron Ramsey”. Premier League. Pristupljeno 12. 2. 2019. 
  4. ^ a b „Aaron Ramsey”. UEFA.com. Pristupljeno 13. 2. 2019. 
  5. ^ Williams, David (29. 5. 2008). „Ramsey could have been RL star”. Media Wales. 
  6. ^ „Jones hails record-breaker Ramsey”. BBC Sport. 30. 4. 2007. Arhivirano iz originala 2. 5. 2007. g. 
  7. ^ „Cardiff reject £1m bid for Ramsey”. BBC Sport. 27. 6. 2007. Arhivirano iz originala 1. 7. 2007. g. 
  8. ^ „Ramsey pens professional contract”. BBC Sport. 31. 12. 2007. 
  9. ^ „Chasetown 1–3 Cardiff”. BBC Sport. 5. 1. 2008. Arhivirano iz originala 6. 1. 2008. g. 
  10. ^ "Man Utd win FA cup" BBC Sport. Pristupljeno 20 October 2008
  11. ^ "Fergie in for £5m rated Aaron Ramsey" South Wales Echo. Pristupljeno 15 March 2008
  12. ^ „Cardiff City - News - Club News - Club News - RIDSDALE ON RAMSEY MOVE: UPDATED”. cardiffcityfc.co.uk. Arhivirano iz originala 22. 7. 2012. g. 
  13. ^ Lawrence, Amy (25. 1. 2009). „Welsh Rambo a perfect Gunner”. The Observer. London. Arhivirano iz originala 29. 1. 2009. g. 
  14. ^ Phillips, Terry (31. 7. 2008). „Arsenal claim discount on Ramsey deal”. South Wales Echo. Arhivirano iz originala 5. 8. 2008. g. 
  15. ^ „Remzi: Venger bio odlučniji od Fergusona, zato sam završio u Arsenalu”. Blic Sport. 19. 11. 2016. Pristupljeno 12. 2. 2019. 
  16. ^ – Fenerbahce 2–5 Arsenal Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. oktobar 2008), arsenal.com. Pristupljeno 20 November 2008.
  17. ^ „– Ones to watch in 2009”. Fifa.com. 8. 1. 2009. Arhivirano iz originala 28. 5. 2010. g. 
  18. ^ Ramsey agrees new deal at Arsenal, BBC Football. Pristupljeno 2 July 2009.
  19. ^ Ornstein, David (22. 8. 2009). „Arsenal 4–1 Portsmouth”. BBC. 
  20. ^ „Williams takes top Welsh awards”. BBC Sport. 11. 11. 2009. 
  21. ^ The Official Arsenal Magazine Volume 8 Issue 07
  22. ^ „Arsenal's Aaron Ramsey has surgery to fix broken leg”. BBC Sport. 28. 2. 2010. 
  23. ^ „Arsenal's Aaron Ramsey suffers horrific leg injury”. BBC Sport. 27. 2. 2010. Arhivirano iz originala 28. 2. 2010. g. 
  24. ^ Rippleffect Ltd. „Wenger - Too early to set Ramsey return date”. arsenal.com. Arhivirano iz originala 7. 3. 2010. g. 
  25. ^ Rippleffect Ltd. „Wenger - Why I won't give Ramsey return date”. arsenal.com. Arhivirano iz originala 8. 3. 2010. g. 
  26. ^ „Ramsey signs new Arsenal contract”. BBC News. 1. 6. 2010. 
  27. ^ "Ramsey nearly ready" s4c.co.uk 14 October 2010. Pristupljeno 10 November 2010
  28. ^ Reserve League: Arsenal 2–1 Wolves – Report Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. novembar 2010) Arsenal.com
  29. ^ „Nottingham Forest sign Arsenal's Aaron Ramsey on loan”. BBC Sport. 25. 11. 2010. 
  30. ^ Loan Watch: Ramsey makes Forest debut Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. децембар 2010) Arsenal.com
  31. ^ Rippleffect Ltd. „Ramsey back at Arsenal on Wednesday”. arsenal.com. Архивирано из оригинала 6. 1. 2011. г. 
  32. ^ Rippleffect Ltd. „Arsenal v Leeds - Match News - Arsenal.com”. arsenal.com. Архивирано из оригинала 11. 1. 2011. г. 
  33. ^ „Cardiff City - News - Club News - Club News - JAY EMMANUEL-THOMAS JETS IN”. cardiffcityfc.co.uk. Архивирано из оригинала 27. 9. 2012. г. 
  34. ^ „Cardiff City - News - Club News - Club News - RAMBO STARTS FOR SECOND DEBUT”. cardiffcityfc.co.uk. Архивирано из оригинала 24. 3. 2012. г. 
  35. ^ Dulin, David (6. 2. 2011). „Swansea 0–1 Cardiff”. BBC News. 
  36. ^ „Cardiff 2–0 Leicester”. BBC News. 22. 2. 2011. 
  37. ^ „Aaron Ramsey to return to Arsenal on Sunday as Cardiff City loan extension offer with 24-hour 'call back' is rejected”. Goal.com. 
  38. ^ „Man Utd 2 - 0 Arsenal”. BBC Sport. Приступљено 13. 2. 2019. 
  39. ^ „Srbi u Evropi: Subotić otvorio šampanjac, Sulejmani sprema led”. Blic Sport. 2. 5. 2011. Приступљено 13. 2. 2019. 
  40. ^ „Ramsey hails special moment”. Sky Sports. 2. 5. 2011. Приступљено 13. 2. 2019. 
  41. ^ „Arsenal's Aaron Ramsey: goal against Manchester United a 'special moment' to mark end of long recovery”. The Daily Telegraph. London. 2. 5. 2011. Приступљено 13. 2. 2019. 
  42. ^ „Arsenal-Udinese”. UEFA.com. Приступљено 13. 2. 2019. 
  43. ^ „Arsenal 0-2 Liverpool”. BBC Sport. 20. 8. 2011. Приступљено 13. 2. 2019. 
  44. ^ „Arsenal bez Remzija i Rosickog gostuje u Dortmundu”. Blic Sport. 12. 9. 2011. Приступљено 13. 2. 2019. 
  45. ^ „Blackburn 4-3 Arsenal”. BBC Sport. 17. 9. 2011. Приступљено 13. 2. 2019. 
  46. ^ Ornstein, David (24. 9. 2011). „Arsenal 3-0 Bolton”. BBC Sport. Приступљено 13. 2. 2019. 
  47. ^ „Arsenal pao i protiv Totenhema, petarda Čelsija protiv Boltona”. Blic Sport. Приступљено 13. 2. 2019. 
  48. ^ „Tores i Ivanović demolirali Genk, Remzi junak Arsenala, Milan i Barsa rutinski”. Blic Sport. 19. 10. 2011. Приступљено 13. 2. 2019. 
  49. ^ „Sunderland 1-2 Arsenal”. BBC Sport. 11. 2. 2012. Приступљено 13. 2. 2019. 
  50. ^ „Runi srušio Liverpul, Anri ponovo spasilac, "petarda" Totenhema protiv Njukasla”. Blic Sport. Приступљено 13. 2. 2019. 
  51. ^ „Arsenal 6 - 1 Southampton - Match Report”. Arsenal.com. Приступљено 13. 2. 2019. 
  52. ^ „Manchester City 1 - 1 Arsenal - Match Report”. Arsenal.com. Приступљено 13. 2. 2019. 
  53. ^ „Arsenal-Olympiacos”. UEFA.com. Приступљено 13. 2. 2019. 
  54. ^ „Five young internationals sign new contracts”. Arsenal F.C. 19. 12. 2012. Архивирано из оригинала 20. 12. 2012. г. Приступљено 13. 2. 2019. 
  55. ^ „Ramsey wins Player of the Month award”. Приступљено 13. 2. 2019. 
  56. ^ McKenna, Chris (14. 5. 2013). „Arsenal 4-1 Wigan”. BBC Sport. Приступљено 13. 2. 2019. 
  57. ^ „Fenerbahce 0-3 Arsenal: Match report”. Arsenal.com. Приступљено 14. 2. 2019. 
  58. ^ „Arsenal 2-0 Fenerbahce (5-0 agg): Report”. Arsenal.com. Приступљено 14. 2. 2019. 
  59. ^ „Premier League - Fulham 1-3 Arsenal”. Arsenal.com. 24. 8. 2013. Приступљено 14. 2. 2019. 
  60. ^ „Sunderland 1-3 Arsenal: Match report”. Arsenal.com. 14. 9. 2013. Приступљено 14. 2. 2019. 
  61. ^ „Marseille 1-2 Arsenal - Match report”. Arsenal.com. Приступљено 14. 2. 2019. 
  62. ^ „Arsenal 3-1 Stoke City - Report”. Arsenal.com. Приступљено 14. 2. 2019. 
  63. ^ „Arsenal's Arsene Wenger and Aaron Ramsey win monthly awards”. BBC Sport. 8. 10. 2013. 
  64. ^ „Arsenal vs Norwich City Player Ratings”. Goal.com. 19. 9. 2013. Архивирано из оригинала 11. 10. 2018. г. Приступљено 14. 02. 2019. 
  65. ^ „(ENGLISH) Aaron Ramsey Amazing Goal - Arsenal vs Liverpool 03/11/2013”. YouTube. 3. 11. 2013. Приступљено 14. 2. 2019. 
  66. ^ McNulty, Phil. „Arsenal 2–0 Liverpool”. BBC Sport. 
  67. ^ „Borussia Dortmund 0-1 Arsenal - Report”. Arsenal.com. 6. 11. 2013. Приступљено 14. 2. 2019. 
  68. ^ „Cardiff City 0-3 Arsenal - Report”. Arsenal.com. Приступљено 14. 2. 2019. 
  69. ^ „Ramsey grateful for Cardiff fans' respect”. BBC Sport. Приступљено 14. 2. 2019. 
  70. ^ „Venger: Remzi je mnogo napredovao, a imao je noćne more”. Blic Sport. Приступљено 14. 2. 2019. 
  71. ^ „Remzi povredio butinu, odsustvovaće nekoliko nedelja”. Blic Sport. Приступљено 14. 2. 2019. 
  72. ^ de Menezes, Jack (4. 4. 2014). „Aaron Ramsey injury latest: Arsenal midfielder in squad for vital Everton clash”. The Independent. London. Приступљено 14. 2. 2019. 
  73. ^ „Everton 3–0 Arsenal”. BBC Sport. 6. 4. 2014. Приступљено 14. 2. 2019. 
  74. ^ „Ramsey is Arsenal Player of the Month”. Arsenal F.C. 6. 12. 2013. 
  75. ^ „Arsenal čuva veziste, Kazorla i Remzi potpisali nove ugovore”. Blic Sport. Приступљено 14. 2. 2019. 
  76. ^ „Cazorla, Ramsey, Zelalem sign contracts”. Arsenal F.C. 18. 3. 2014. 
  77. ^ Osborne, Chris (11. 5. 2014). „Norwich 0–2 Arsenal”. BBC Sport. Приступљено 14. 2. 2019. 
  78. ^ а б „Venger: Čekali smo devet godina, zaslužili smo da slavimo”. Blic Sport. 17. 5. 2014. Приступљено 14. 2. 2019. 
  79. ^ „Player of the Season – in first place...”. Архивирано из оригинала 6. 6. 2014. г. 
  80. ^ а б „Arsenal 3 - 0 Manchester City - Match Report”. Arsenal.com. 10. 8. 2014. Приступљено 16. 2. 2019. 
  81. ^ „Slavne ličnosti u panici: Remzi doneo pobedu Arsenalu u 91. minutu!”. Blic Sport. 16. 8. 2014. Приступљено 16. 2. 2019. 
  82. ^ Bevan, Chris (19. 8. 2014). „Besiktas 0–0 Arsenal”. BBC Sport. Приступљено 16. 2. 2019. 
  83. ^ „Venger: Neverovatni žuti kartoni za Remzija, nisu bili grubi faulovi”. Blic Sport. 19. 8. 2014. Приступљено 16. 2. 2019. 
  84. ^ „Everton 2-2 Arsenal - Report”. Arsenal.com. Приступљено 16. 2. 2019. 
  85. ^ „Arsenal 1-0 Southampton - Report”. Arsenal.com. Приступљено 16. 2. 2019. 
  86. ^ „Stoke City 3-2 Arsenal - Report”. Arsenal.com. Приступљено 16. 2. 2019. 
  87. ^ „Galatasaray 1–4 Arsenal”. BBC Sport. 9. 12. 2014. Приступљено 16. 2. 2019. 
  88. ^ „Monaco 0-2 Arsenal - Match Report”. Arsenal.com. Приступљено 16. 2. 2019. 
  89. ^ „Remzi: Ranije smo ispadali od Barselone i Bajerna, Monako je bio dobra prilika”. Blic Sport. 17. 3. 2015. Приступљено 16. 2. 2019. 
  90. ^ „Hull City 1–3 Arsenal”. BBC Sport. 4. 5. 2015. 
  91. ^ а б „FA Cup final – FT: Arsenal 4–0 Villa”. BBC Sport. 30. 5. 2015. 
  92. ^ „Watford 0–3 Arsenal: Alexis Sanchez continues streak with Olivier Giroud and Aaron Ramsey firing Gunners into second spot”. Daily Mail. 17. 10. 2015. 
  93. ^ „Klop bez trijumfa na debiju, Tadić asistent, Čelsi se pokrenuo, gužva na vrhu”. Blic Sport. Приступљено 17. 2. 2019. 
  94. ^ Jones, Max (24. 10. 2015). „Arsenal 2-1 Everton - Match report”. Arsenal.com. Приступљено 17. 2. 2019. 
  95. ^ „Remzi pauzira do kraja novembra”. Blic Sport. 24. 10. 2015. Приступљено 17. 2. 2019. 
  96. ^ „FA KUP KOBAN PO SRBE Arsenal prošao dalje, kraj za Jokana, Mitrovića i Tadića”. Blic Sport. 9. 1. 2016. Приступљено 17. 2. 2019. 
  97. ^ „Remzi petom savladao Ljorisa, poznati drhte! /VIDEO/”. Blic Sport. 5. 3. 2016. Приступљено 17. 2. 2019. 
  98. ^ „Tottenham Hotspur 2-2 Arsenal”. BBC Sport. 5. 3. 2016. Приступљено 17. 2. 2019. 
  99. ^ „Arsenal's Aaron Ramsey likely to miss four weeks – Arsene Wenger”. ESPN FC. Приступљено 11. 3. 2016. 
  100. ^ Flanagan, Aaron (27. 5. 2016). „Grant Xhaka's Arsenal squad number revealed”. Приступљено 17. 2. 2019. 
  101. ^ „Ramsey scores great goal at critical moment”. ESPN. 
  102. ^ „Ramsey scores fifth goal against Lincoln”. Daily Mirror. Приступљено 17. 2. 2019. 
  103. ^ а б в „REKORD "TOBDŽIJA" Arsenalov trofej zbog kojeg poznati strahuju”. Blic Sport. 27. 5. 2017. Приступљено 17. 2. 2019. 
  104. ^ „Arsenal 2-1 Chelsea”. BBC Sport. 27. 5. 2017. Приступљено 17. 2. 2019. 
  105. ^ McNulty, Phil (21. 5. 2017). „Arsenal 3-1 Everton”. BBC Sport. Приступљено 17. 2. 2019. 
  106. ^ „Arsenal 4-3 Leicester City”. BBC Sport. Приступљено 17. 2. 2019. 
  107. ^ „Everton 2–5 Arsenal”. BBC Sport. Приступљено 17. 2. 2019. 
  108. ^ „Ramsey's 50th Arsenal goal wins Wenger's 800th Premier League game.”. Yahoo!. Архивирано из оригинала 08. 10. 2020. г. Приступљено 17. 2. 2019. 
  109. ^ Ronay, Barney (3. 2. 2018). „Arsenal's Aaron Ramsey goes on hat-trick rampage against Everton”. The Guardian. Приступљено 17. 2. 2019. 
  110. ^ „Arsenal put their recent problems to one side as a polished performance at fallen giants A.C. Milan gave them the upper hand in their Europa League last-16 tie”. BBC Sport. 8. 3. 2018. 
  111. ^ „UEFA Europa League - Arsenal-CSKA Moskva”. UEFA.com. Приступљено 17. 2. 2019. 
  112. ^ „UEFA Europa League - CSKA Moskva-Arsenal”. UEFA.com. Приступљено 17. 2. 2019. 
  113. ^ а б „Player of the Season: Aaron Ramsey”. Arsenal.com. Приступљено 17. 2. 2019. 
  114. ^ „Fulham 1-5 Arsenal”. BBC Sport. 7. 10. 2018. Приступљено 19. 2. 2019. 
  115. ^ „Arsenal 4-1 Fulham”. BBC Sport. 1. 1. 2019. Приступљено 19. 2. 2019. 
  116. ^ „Vorskla Poltava 0 - 3 Arsenal”. Sky Sports. Приступљено 19. 2. 2019. 
  117. ^ „Spurs v Arsenal, 2018/19”. Premier League. Приступљено 3. 3. 2019. 
  118. ^ „Arsenal 2-0 Newcastle”. BBC Sport. 1. 4. 2019. Приступљено 1. 4. 2019. 
  119. ^ „Arsenal 2-0 Napoli”. BBC Sport. Приступљено 12. 4. 2019. 
  120. ^ „Arsenal fans fear Aaron Ramsey has played his last game for the club after Napoli injury”. Metro News. 18. 4. 2019. Приступљено 18. 4. 2019. 
  121. ^ „Aaron Ramsey on Instagram”. Instagram. Приступљено 3. 5. 2019. 
  122. ^ „Aaron Ramsey signs for Juventus!”. juventus.com. 11. 2. 2019. Приступљено 12. 2. 2019. 
  123. ^ „Aaron Ramsey”. Twitter. Приступљено 12. 2. 2019. 
  124. ^ „Aaron Ramsey: Former Arsenal midfielder makes Juventus debut”. BBC Sport. 17. 8. 2019. 
  125. ^ „Juventus 2–1 Verona”. BBC Sport. 21. 9. 2019. Приступљено 13. 9. 2019. 
  126. ^ „Lokomotiv Moscow 1-2 Juventus: Italian champions score injury-time winner to reach last 16”. BBC Sport. 6. 11. 2019. 
  127. ^ „Cristiano Ronaldo equals Serie A goals record in 1000th pro game”. The Sun (на језику: енглески). 22. 2. 2020. 
  128. ^ „Дерби у доба коронавируса - Јуве добио Интер у тишини”. RTS. 8. 3. 2020. 
  129. ^ „Ramsey & Ronaldo score in Juve win”. BBC Sport. 10. 1. 2021. 
  130. ^ „Sampdoria-Juventus 0-2, gol e highlights: Chiesa-Ramsey, bianconeri terzi”. sport.sky.it (на језику: италијански). 
  131. ^ „Ramsey in prestito ai Glasgow Rangers”. Juventus.com (на језику: италијански). 31. 1. 2022. 
  132. ^ „Report: Rangers 5-0 Hearts”. www.rangers.co.uk (на језику: енглески). 
  133. ^ „Late Goldson winner rescues Rangers”. BBC Sport. 20. 3. 2022. 
  134. ^ „Rangers 1-2 Celtic: Scottish Premiership – as it happened”. the Guardian (на језику: енглески). 3. 4. 2022. 
  135. ^ „Remzi tragičar, Ajntrahtu i Kostiću trofej Lige Evrope”. Sportklub (на језику: српски). 18. 5. 2022. 
  136. ^ „Ramsey set for Wales U-21 debut”. BBC. 13. 8. 2007. 
  137. ^ Dulin, David (19. 11. 2008). „Ramsey to start against Denmark”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 19. 11. 2008. г. 
  138. ^ „Aaron Ramsey makes his case as the quiet captain for Wales”. The Guardian. 25. 3. 2011. 
  139. ^ Fletcher, Paul (4. 8. 2012). „Olympics football: GB beaten by South Korea on penalties”. BBC Sport. 
  140. ^ „Aaron Ramsey replaced as Wales captain by Ashley Williams”. BBC Sport. 5. 10. 2012. Приступљено 30. 7. 2019. 
  141. ^ „Selektor Velsa čeka povređenog Belamija, Remzi više nije kapiten”. Blic Sport. 5. 10. 2013. Приступљено 30. 7. 2019. 
  142. ^ „Scotland 1 Wales 2”. BBC Sport. 22. 3. 2013. Приступљено 30. 7. 2019. 
  143. ^ Pritchard, Dafydd (13. 10. 2015). „Euro 2016 qualifying: Wales 2-0 Andorra”. BBC Sport. Приступљено 30. 7. 2019. 
  144. ^ James, Stuart (31. 5. 2016). „Chris Coleman names his Wales squad to get behind Gareth Bale”. The Guardian. Приступљено 30. 7. 2019. 
  145. ^ Saffer, Paul (11. 6. 2016). „Wales beat Slovakia to cap dream EURO debut”. UEFA. Приступљено 30. 7. 2019. 
  146. ^ Pritchard, Dafydd (20. 6. 2016). „Russia 0–3 Wales”. BBC Sport. Приступљено 30. 7. 2019. 
  147. ^ Ashdown, John (20. 6. 2016). „Russia 0–3 Wales”. The Guardian. Приступљено 30. 7. 2019. 
  148. ^ а б Wright, Nicholas P. (6. 7. 2016). „How much will Wales miss Aaron Ramsey against Portugal?”. Sky Sports. Приступљено 30. 7. 2019. 
  149. ^ „Vilmots pred odlaskom sa klupe, neutešni Remzi se izjednačio sa Drulovićem”. Blic Sport. 2. 7. 2016. Приступљено 30. 7. 2019. 
  150. ^ а б „UEFA EURO 2016 Team of the Tournament revealed”. UEFA. 11. 7. 2016. Архивирано из оригинала 16. 7. 2016. г. Приступљено 17. 2. 2019. 
  151. ^ „Novi remi Srbije, Mitrović opet spasao "Orlove"”. B92.net. 11. 6. 2017. Приступљено 30. 7. 2019. 
  152. ^ „Serbia-Wales”. FIFA.com. Архивирано из оригинала 31. 10. 2019. г. Приступљено 30. 7. 2019. 
  153. ^ Pritchard, Dafydd (5. 9. 2017). „Moldova 0-2 Wales”. BBC Sport. Приступљено 30. 7. 2019. 
  154. ^ Pritchard, Dafydd (6. 9. 2018). „Nations League: Wales beat Republic of Ireland 4-1 in Ryan Giggs' first home game”. BBC Sport. Приступљено 30. 7. 2019. 
  155. ^ „Azerbaijan-Wales | European Qualifiers”. UEFA.com (на језику: енглески). 
  156. ^ „Ramzijeva ŽURKA u Kardifu, Vels je 20. putnik na EURO!”. Mondo Portal (на језику: српски). 19. 11. 2019. 
  157. ^ „Uncapped Colwill in Wales Euro 2020 squad”. BBC Sport. 30. 5. 2021. 
  158. ^ „Wales beat Turkey thanks to two Bale assists”. MARCA. 16. 6. 2021. 
  159. ^ „Pulsating draw for Wales in Prague”. BBC Sport. 8. 10. 2021. 
  160. ^ „Wales thrash Belarus on Bale's 100th cap”. BBC Sport. 13. 11. 2021. 
  161. ^ Arindam, Rej (30. 9. 2013). „Dynamic Aaron Ramsey turns on the style to silence critics”. The Times. The Times. 
  162. ^ „Aaron Ramsey”. The Professional Footballers Association. 18. 4. 2014. 
  163. ^ Shay, Jon (20. 6. 2014). „Aaron Ramsey – Player of the Season”. Arsenal.com. 
  164. ^ „Arsenal's Aaron Ramsey vindicates Arsène Wenger's faith in his talent”. theguardian. The Guardian. 27. 9. 2013. 
  165. ^ „Welsh star Aaron Ramsey is in the form of his life, insists Arsenal manager Arsene Wenger”. Wales Online. 5. 9. 2013. 
  166. ^ „Aaron Ramsey can be 'the next Raghav', says former Arsenal midfielder Ray Parlour”. The Independent. 19. 3. 2014. 
  167. ^ „Team of the season: So there aren't enough English players in the Premier League? Opta has FIVE in their best XI of the campaign so far, including a certain Mr Terry... are you reading, Roy?”. The Daily Mail. 30. 11. 2013. 
  168. ^ „Arsenal Top Scorers”. BBC. Архивирано из оригинала 5. 5. 2014. г. 
  169. ^ „English Premier League Stats: Assists Leaders – 2013–14”. ESPN. 
  170. ^ Duarte, Michael (26. 8. 2014). „Aaron Ramsey Curse List: Is He the Grim Reaper of Soccer? Every Time He Scores Someone Famous Dies! [VIDEO]”. Latin Times. IBT Media. Приступљено 15. 1. 2016. 
  171. ^ „Vratilo se Remzijevo prokletstvo: Kad postigne gol umre poznata ličnost”. Blic Sport. 12. 8. 2014. Приступљено 13. 2. 2019. 
  172. ^ Enoch, Nick (15. 2. 2012). „When Arsenal player Aaron Ramsey scores, someone famous dies”. Daily Mail. DMG Media. Приступљено 15. 1. 2016. 
  173. ^ „Nastavlja se “prokletstvo” Arsenalovog fudbalera: Remzi pogodio, Bouvi umro”. Blic Sport. 12. 1. 2016. Приступљено 13. 2. 2019. 
  174. ^ „IMA TU NEŠTO JEZIVO Remzi je dao gol, a dva dana posle umro je slavni Rodžer Mur /VIDEO/”. Blic Sport. 23. 5. 2017. Приступљено 2. 4. 2019. 
  175. ^ „Crna kletva Arona Remzija: Postigao gol za Arsenal, umro Kit Flint”. nezavisne.com. 4. 3. 2019. Приступљено 2. 4. 2019. 
  176. ^ „Prodigy singer Keith Flint becomes 17th star to pass away after Aaron Ramsey scores”. express.co.uk. 5. 3. 2019. Приступљено 2. 4. 2019. 
  177. ^ Olver, Tom (14. 8. 2015). „Arsenal news: Aaron Ramsey opens up over 'celebrity death curse'”. Metro. DMG Media. Приступљено 15. 1. 2016. 
  178. ^ „Арон Ремзи — мечеви у сезони 2006/2007”. Soccerbase. Centurycomm. 
  179. ^ „Арон Ремзи — мечеви у сезони 2007/2008”. Soccerbase. Centurycomm. 
  180. ^ „Арон Ремзи — мечеви у сезони 2008/2009”. Soccerbase. Centurycomm. 
  181. ^ „Арон Ремзи — мечеви у сезони 2009/2010”. Soccerbase. Centurycomm. 
  182. ^ а б в „Арон Ремзи — мечеви у сезони 2010/2011”. Soccerbase. Centurycomm. 
  183. ^ „Арон Ремзи — мечеви у сезони 2011/2012”. Soccerbase. Centurycomm. 
  184. ^ „Арон Ремзи — мечеви у сезони 2012/2013”. Soccerbase. Centurycomm. 
  185. ^ „Арон Ремзи — мечеви у сезони 2013/2014”. Soccerbase. Centurycomm. 
  186. ^ „Арон Ремзи — мечеви у сезони 2014/2015”. Soccerbase. Centurycomm. 
  187. ^ „Арон Ремзи — мечеви у сезони 2015/2016”. Soccerbase. Centurycomm. 
  188. ^ „Арон Ремзи — мечеви у сезони 2016/2017”. Soccerbase. Centurycomm. 
  189. ^ „Арон Ремзи — мечеви у сезони 2017/2018”. Soccerbase. Centurycomm. 
  190. ^ „Арон Ремзи — мечеви у сезони 2018/2019”. Soccerbase. Centurycomm. 
  191. ^ „Арон Ремзи — мечеви у сезони 2019/2020”. Soccerbase. Centurycomm. 
  192. ^ „Арон Ремзи — мечеви у сезони 2020/2021”. Soccerbase. Centurycomm. 
  193. ^ а б „Арон Ремзи — мечеви у сезони 2021/2022”. Soccerbase. Centurycomm. 
  194. ^ а б „Aaron Ramsey”. European Football. 
  195. ^ а б Арон Ремзи на сајту National Football Teams (jezik: engleski)
  196. ^ Cryer, Andy (2. 8. 2015). „Arsenal 1–0 Chelsea”. BBC Sport. Pristupljeno 17. 2. 2019. 
  197. ^ „An award winning night at the London Legends Awards”. Willow Foundation. Arhivirano iz originala 22. 05. 2016. g. Pristupljeno 6. 3. 2014. 
  198. ^ „Ramsey is Arsenal Player of the Season”. Arsenal F.C. 
  199. ^ „Ramsey wins Wales Young Player award”. Arsenal F.C. Arhivirano iz originala 8. 10. 2010. g. 
  200. ^ „2016 UEFA European Championship Statistics”. UEFA. Pristupljeno 17. 2. 2019. 
  201. ^ „Ramsey wins award for 'one of my best goals'”. Premier League. 9. 11. 2018. Pristupljeno 17. 2. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Aron Remzi na Vikimedijinoj ostavi.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арон_Ремзи&oldid=27754135”