Asander (bosforski kralj)
| Asander | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 110. p. n. e. |
| Datum smrti | 37. p. n. e. |
| Prethodnik | Farnak II |
| Naslednik | Aspurg |
Asander (grč. Ασανδρоς Φιλοκαισαρ Φιλορωμαιος, 110-17. p. n. e.) - prvobitno bosforski guverner boforskog pontskog cara Farnaka II-77, kasnije car Bosforskog kraljevstva.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Asander, boforski guverner pontskog kralja Farnaka II, sina Mitridata VI Pontskog, 47. p. n. e, nakon njegovog poraza u ratu sa Rimom, izdao ga je i proglasio se arhontom, a kasnije i kraljem Bosfora. U daljim građanskim sukobima, Asander je ubio Farnaka, koji je pokušavao da se učvrsti na Bosforu. [1].
Legitimizacija kraljevske vlasti[uredi | uredi izvor]
Legitimnost Asanderove vladavine zbog ubistva Farnaka bila je upitna i mogla je izazvati neslaganje u Rimu. Da bi ojačao svoj status, Asander se oženio Dinamidom, Farnakovom ćerkom, čime je obezbedio sukcesiju vlasti, podršku lokalnog stanovništva i mogućnost da se obrati Rimu da potvrdi svoju moć [2].
Vladavina[uredi | uredi izvor]
Asander je imao teške odnose sa Rimom i čak se borio sa Mitridatom iz Pergama, štićenikom Julija Cezara na boforskom prestolu. Stabilnost je došla tek pod carem Oktavijanom Avgustom. Između 27. i 17. godine p. n. e. Rim je konačno priznao Asandra za kralja Bosfora[3].
Kao moćan vladar, Asander je na kraju svog života pao u depresiju i umro u 93. godini, unorivši sebe glađu. Posle njegove smrti usledilo je period nestabilnosti, koje se završilo dolaskom na vlast njegovog sina Aspurga.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Appian z Aleksandrii Historia rzymska, t. I (ks. XII. Wojny z Mitrydatesem, rozdz. 120—121), przekł., oprac. i wstęp L. Piotrowicz, Ossolineum & Wydawnictwo PAN, Wrocław 1957.
- ^ Dion Kassiй|Kasjusz Dion Historia rzymska: księgi 41-50 (ks. XLII, rozdz. 46-48), wstęp, przekł. i kom. I. Ptaszek, WBP w Krakowie, Kraków (2008) ISBN 978-83-60100-23-3
- ^ Vilьken, Ulьrih|Ulrich Wilcken Asandros 4. // Paulys Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft (RE). Band II,2, Stuttgart 1896, Sp. 1517.