Ahmose I

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ahmose I
Statua Ahmosea I
Lični podaci
Hijeroglifsko ime
N12F31S29
Datum smrti1525. p. n. e.
Porodica
SupružnikAhmoze-Nefertari, Ahmose-Sitkamose, Ahmose-Henutamehu
RoditeljiTao II Sekenepra
Ahotep I
Vladavina
Period vladavine1550. p. n. e. do 1525. p. n. e. (Osamnaesta dinastija)
PrethodnikKamos
NaslednikAmenhotep I
Prestono ime
N5
V30		 F9X1
X1

Ahmose I je bio osnivač osamnaeste dinastije egipatskih faraona. Bio je sin faraona Taoa II Sekenepre i brat poslednjeg faraona Sedamnaeste dinastije, kralja Kamosa. Otac mu je ubijen kada mu je bilo sedam godina,[1]a imao je deset godina kada mu je brat umro od nepoznatih uzroka, posle vladavine od tri godine. Ahmose I je formalno preuzeo presto nakon smrti brata.[2] Ahmoseova vladavina je postavila temelje Novog kraljevstva, pod kojim je Egipat doživeo vrhunac. Vladavina mu se obično datira na period 1550-1525. p. n. e.

Vojni pohodi[uredi | uredi izvor]

Većina egiptologa veruje da je Ahmose svoj konačni pohod protiv Hiksa započeo oko 11. godine svoje vladavine. Događaji koji su doveli do osvajanja zemlje Hiksa su rekonstuirani pomoću Ahmesovog papirusa, na kojem se nalaze dnevnički zapisi.[3]

Na osnovu njih se došlo do zaključka da je Ahmose prilikom napada na Deltu primenio specifičnu strategiju kojom se izbegao direktan napad na Avaris. Egipatske snage su u Heliopolis ušle u julu, da bi se potom pomakle u istočni deo Delte i zauzele grad Tjaru u oktobru. Osvajanjem Tjare,[4] Ahmose je prekinuo komunikacije između Hanana i Avarisa. To se objašnjava time da je Avaris hteo osvojiti uz pomoć blokade, te sprečiti dostavu pomoći i ljudstva Hiksa od njihovih sunardika u Hananu.[5] Ahmose I je tri puta napadao Avaris, s time da je jednom morao gušiti pobunu u Egiptu. Četvrti put mu je uspelo da osvoji grad.[6] Zatim je Hikse isterao tako što je tri godine opsedao grad Sharuhen u Gazi te ga osvojio u 16. godini svoje vladavine.[7][8]

Nakon što je porazio Hikse, Ahmose je nastavio vojne pohode, ovaj put na sever u Siriju, i na jug u Nubiju. Pohod preduzet u 22. godini vladavine je stigao do Djahija u Levantu, a neki egiptolozi veruju da je čak stigao do Eufrata. Jedan od gradova za koje se zna da je došao pod udar Ahmoseove vojske je Kedem (u blizini Biblosa). Ahmose i njegovi naslednici nisu imali namere da osvoji Hanan, nego pre svega da unište gradove Hiksa i tako stvoriti svojevrsnu „bezbednosnu zonu“, odnosno sprečiti da se stvori sila koja bi ikada više mogla ugrožavati Egipat.[9]

Ahmoseova vlada obeležena je i ustancima. Nakon prvog nubijskog pohoda, lokalni velmoža Aata se pobunio protiv Ahmosea, ali je poražen. Sledeću pobunu je vodio antitebanski egipatski velmoža po imenu Tetiana, ali je i on poražen. Ahmose je tako ponovo uspostavio egipatsku vlast nad Nubijom i uspostavio upravno središte u Buhenu.[10] Tom prilikom je Ahmose darovima na svoju stranu privukao lokalne knezove.[11]

Umetnost i građevine[uredi | uredi izvor]

Nakon što je ujedinio Gornji i Donji Egipat, Ahmose je gotovo odmah započeo sa izgradnjom monumentalnih građevina. Građevine i umetnička dela iz perioda Ahmoseove vladavine su koristile mnogo finije materijale nego u doba Drugog prelaznog perioda. To se obično tumači time da je povratak egipatske vlasti nad Deltom i Nubijom omogućio pristup novim sirovinama kao što su zlato i srebro iz Nubije, Lapis lazuli iz srednje Azije i kedar iz Biblosa, a na Sinaju su otvoreni rudnici. Ahmose je takođe otvorio kamenolome u Tori. Egipat je ostvario i veze sa Minojskom civilizacijom.

Umetnički stilovi iz vladavine Ahmosea I su slični kraljevskom tebanskom stilu Srednjeg kraljevstva,[12] a stele iz perioda su istog kvaliteta.[13] To neki tumače nastojanjem da se Egipat što je moguće više približi izgledu od pre Hiksa.

Postoje samo tri statue Ahmosea I. Šabti figura, koja je danas u Britanskom Muzeju, verovatno iz njegove grobnice (koja nikad nije bila jasno određena), i dve statue, jedna se čuva u Muzeju Metropoliten u Njujorku, a druga u Kartumskom Muzeju.[14]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Shaw 2000, str. 199
  2. ^ Grimal 1988, str. 192
  3. ^ Spalinger, Anthony J. War in Ancient Egypt: The New Kingdom, pp. 23. Blackwell Publishing, 2005.
  4. ^ Redford, Donald B. History and Chronology of the 18th Dynasty of Egypt: Seven Studies, pp. 128. University of Toronto Press, 1967.
  5. ^ King of the Wild Frontier Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. avgust 2006). pristup 23.8. 2006.
  6. ^ Breasted, James Henry. Ancient Records of Egypt, Vol. II, pp. 7-8. University of Chicago Press, Chicago, 1906.
  7. ^ Grimal 1988, str. 193
  8. ^ Redford, Donald B. History and Chronology of the 18th Dynasty of Egypt: Seven Studies, pp. 46-49. University of Toronto Press, 1967.
  9. ^ Weinstein, James M. The Egyptian Empire in Palestine, A Reassessment, pp. 7. Bulletin of the American Schools of Oriental Research, nº 241. Winter 1981.
  10. ^ Grimal 1988, str. 190.
  11. ^ Shaw, Ian. & Nicholson, Paul. The Dictionary of Ancient Egypt, pp. 18. The British Museum Press, 1995.
  12. ^ Edna R. Russman et al. Eternal Egypt: Masterworks of Ancient Art from the British Museum, pp. 210-211.
  13. ^ Grimal 1988, str. 200.
  14. ^ Edna R. Russman et al. Eternal Egypt: Masterworks of Ancient Art from the British Museum. pp. 210-211.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ahmose I na Vikimedijinoj ostavi.
Egipatski faraon
Osamnaesta dinastija
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ахмосе_I&oldid=26816322”