Bankarstvo u Srbiji reguliše centralna banka Narodna banka Srbije. Mandat Narodne banke Srbije je da, ne dovodeći u pitanje njen primarni cilj, doprinosi održavanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema i privrede Srbije, kao i da odredi i sprovodi mere i aktivnosti u tom smislu. [1] Od ukupno 29 komercijalnih banaka koje pružaju široku lepezu bankarskih usluga, 21 je u većinskom stranom vlasništvu. Banke u Srbiji su samostalne u ostvarivanju profitno orijentisanih poslovnih aktivnosti zasnovanih na principima solventnosti, profitabilnosti i likvidnosti. Svakodnevni platni promet se, uz nekoliko izuzetaka, obavlja u srpskim dinarima, a mogu se koristiti različite vrste kreditnih kartica (Visa, Masterkard, Diners, Amerikan Ekspres). Sve glavne strane valute mogu se slobodno kupiti i prodati u menjačnicama širom zemlje. Mnoge banke imaju automatske bankomate, tako da se valuta može podići u bilo kom trenutku.[2] Stranci u Srbiji, kao i u drugim zemljama, ne mogu da dobiju punu uslugu kao u matičnoj zemlji, ali postoje banke koje neće uzeti previše kada prevlače novac sa bankomata.[3]
Profitabilnost bankarskog sektora je do kraja juna 2013. godine porasla za 58,8 odsto u odnosu na isti period 2012. godine, a pokazatelji profitabilnosti nastavljaju da se oporavljaju iako su i dalje ispod nivoa iz perioda pre krize. Prema izveštaju o stanju u bankarskom sektoru u drugom kvartalu godine, koji je objavljen na sajtu Narodne banke Srbije (NBS), bankarski sektor Srbije ostvario je neto prihod od 15,9 milijardi dinara, što je 58,8 odsto povećanje u odnosu na isti period 2012. godine. Ključni razlog za ove promene je činjenica da je Razvojnoj banci Vojvodine oduzeta dozvola za rad i da je u istom periodu 2012. poslovala sa gubitkom od 6,9 milijardi dinara, saopštila je NBS. Od ukupno 31 banke, 18 je ostvarilo dobit od 20,6 milijardi dinara, dok je 13 banaka poslovalo sa gubitkom od 4,7 milijardi dinara. Pokazatelji profitabilnosti nastavljaju trend oporavka, ali su i dalje ispod nivoa iz perioda pre krize, navodi se u izveštaju. Dinamika oporavka indikatora će u najvećoj meri zavisiti od poslovne politike banaka koja u ovom trenutku ima za cilj uzdržavanje od uzimanja novih kredita i ulaganja u najlikvidnije i najbezbednije oblike ulaganja kao što su repo hartije od vrednosti NBS i obveznice Srbije. Najveći profit ostvarile su banke koje pripadaju grupi velikih banaka (sa učešćem u aktivi od preko pet odsto bankarskog sektora), dok su najveće gubitke imale srednje banke (do pet odsto). Na listi banaka sa najvećom neto dobiti su Banca Intesa (4.316 milijardi dinara), Rajfajzen banka (3.668 milijardi dinara), UniKredit banka Srbija (3.039 milijardi dinara), Komercijalna banka (2.583 milijarde dinara) i Vojvođanska banka (RSD). 1.322 milijarde). Banke sa najvećim neto gubitkom su NLB banka (-1.166 milijardi dinara), Alfa banka (1.047 milijardi dinara), Univerzal banka (-554 miliona dinara), OTP banka Srbija a.d. (-531 milion dinara) i Pireus banka (-431 milion dinara). [4]
