Barak Obama

Barak Obama
Zvanični portret Baraka Obame, 2012. godina
Lični podaci
Puno ime	Barak Husein Obama Drugi
Datum rođenja	(1961-08-04)4. avgust 1961.
Mesto rođenja	Honolulu, Havaji, SAD
Državljanstvo	Sjedinjene Američke Države
Religija	Protestant
Univerzitet	Univerzitet Kolambija Univerzitet Harvard
Profesija	advokat
Porodica
Supružnik	Mišel Obama
Politička karijera
Politička stranka	Demokratska stranka
Mandati 44. predsednik SAD 20. januar 2009 — 20. januar 2017. Izbori Izbori za predsednika SAD 2008. Reizbor(i) Izbori za predsednika SAD 2012. Potpredsednik Džo Bajden Prethodnik Džordž V. Buš Naslednik Donald Tramp
Zvanični veb-sajt
barackobama.com
Potpis

Barak Husejin Obama II (engl. Barack Hussein Obama II, IPA: /bə.ˈrɑːk huː.ˈseɪn oʊ.ˈbɑː.mə/; Honolulu, 4. avgust 1961) bivši je američki predsednik, izabran na izborima 2008, odnosno 2012, na predsedničkoj funkciji bio je do januara 2017. godine. Član je Demokratske stranke. Od 2005. do 2008. godine bio je juniorski senator iz Ilinoisa.

Rođen je u Honoluluu na Havajima, kao dete Kenijca i Amerikanke. Odrastao je na različitim mestima. Veći deo svog detinjstva proveo je na Havajima, a četiri godine u mladosti je proveo u Indoneziji. Diplomirao je političke nauke na Univerzitetu Kolumbija, a zvanje doktora pravnih nauka (J.D.) stekao je na Harvardu. Pre nego što je postao senator u senatu države Ilinois (između 1997. i 2004. godine), bavio se društvenim radom i advokaturom, u oblasti građanskih prava. Svoju kampanju za ulazak u američki senat je počeo 2003. godine. Na izborima je pobedio republikanca Alana Kiza, takođe afroamerikanca sa velikom većinom od 70% glasova.

U toku predsedničke kampanje, Obama je obećao, da će u slučaju njegove pobede na izborima doći do značajnih promena u Vašingtonu i da će mu jedan od prioriteta biti povlačenje američkih trupa iz Iraka.

Obama je poznat po „terorističkom utorku”, kada se na sastanku nacionalne bezbednosti dogovara ko treba da bude likvidiran sa tajnog spiska.

Biografija

Detinjstvo, mladost i škola

Barak Obama je rođen u Honoluluu, kao dete majke Stenli En Danam (1942—1995) iz Vičite u Kanzasu i oca Baraka Obame st. (1936—1982) koji potiče iz Alega u Keniji. Njegov otac Barak Husejin Obama st., kao student na razmeni stigao je u 24. godini na Univerzitet Havaja u Manoi 1960. i tu upoznao mladu 18-godišnju En Danem, čija se porodica na Havaje doselila iz gradića El Dorado u Kanzasu. Uzeli su se, uprkos protivljenju njene porodice, u februaru 1961, a u avgustu te godine rođen je Barak Obama.

Roditelji su se rastavili kada je Obami bilo dve godine, a kasnije su se i razveli. Otac je nastavio sa školovanjem na fakultetu na Harvardu, a majka se udala za indonežanskog studenta, koji je bio isto godište kao Obamin otac. Nedugo zatim su se svi odselili u Džakartu, u domovinu novog muža. Obama je tamo 4 godine pohađao nastavu u lokalnim školama, prvo katoličkoj, a kasnije državnoj. U Džakarti je dobio polusestru Maju. Druga polusestra, kćerka njegovog oca iz njegovog kasnijeg braka, živi u Najrobiju u Keniji.

U američkim medijima je jedno vreme javljano da je njegov otac radikalni musliman i da je Obama u tom duhu bio vaspitavan. On je ipak bio ateista i pohađao je državnu školu u kojoj uče deca svih nacija i religija. Obama sada pripada Ujedinjenoj Hristovoj crkvi (United Church of Christ).

Obama je napustio Džakartu i majku 1971. kada je mu je dozvoljen upis u prestižnu školu „Punahou“ na Havajima u kome je 1979. maturirao. Od 3.600 đaka te škole, samo četvoro su bili tamne puti, uključujući i Obamu.. O njemu su brigu preuzeli Medlin i Stenli Danem, baba i deda sa majčine strane. Medlin je jednom priznala unuku da se „plašila crnaca”, što je bila izjava koju je Obama opisao kao direktan udarac u stomak. Iako je znao da njegova baka nije bila svetica, Barak je nakon njene smrti rekao da je ona bila „jedan od onih tihih heroja kojih ima širom Amerike, koji ne traže prosvetljenje, već samo žele da učine pravu stvar”

U prvoj knjizi „Snovi moga oca” Obama je otkrio da je krizu tinejdžerskih dana koje je proveo uz babu i dedu i uz povremene posete majke, koja se 1994. vratila na Havaje, ponekad ublažavao uz marihuanu, alkohol i kokain, što je opisao kao svoja najveća moralna posrtanja. Obama je „duvao travu kako bi iz glave izbacio pitanja o tome ko je on u stvari”. Ipak, ljudi koji su se tada družili s njim nisu to potvrdili. Tinejdžer Obama voleo je da igra poker, slušao je fank, čitao Malkoma Iksa, a potajno je sanjao da postane profesionalni košarkaš. Nakon završetka srednje škole, Barak je napustio Havaje i otišao je na studije na koledž Oksidental u Los Anđeles.

Studirao je na univerzitetima Kolumbija i Harvard.

Studije i posao

Nakon što se upisao na fakultet Oksidental koledž u Los Anđelesu 1981, Obama je prihvatio svoj rasni identitet i od drugova tražio da ga više ne zovu po nadimku Beri. Prvi put je imao politički istup u govoru koji je održao na skupu posvećenom borbi protiv aparthejda. Ipak, prema rečima njegovih tadašnjih kolega sa fakulteta, Obama se nije upuštao u političke rasprave u studentskom domu u kojem je živeo, pogotovo ne o sovjetskoj intervenciji u Avganistanu koja je tada bila aktuelna. Umesto toga, ljudi su ga viđali kako u papučama, šorcu i majici opušteno šeta po studentskom kampusu. Uže polje studija na univerzitetu „Kolumbija“ bili su mu međunarodni odnosi, a godinu dana pre nego što je diplomirao 1983, iz Kenije mu je javljeno da mu je otac stradao u saobraćajnoj nesreći. Tada, po sopstvenim rečima, „nije osetio bol, već samo blagi osećaj da je jedna prilika otišla u nepovrat”. Obama, koji se sa ocem sreo samo dva puta u životu otkad je ovaj napustio porodicu, obišao je njegov grob tek 1988. i tamo od svoje polusestre Aume saznao istinu o Baraku Obami Starijem, koji je umesto da gradi „novu Afriku”, okončao život kao tužni pijanac i propali birokrata i iza sebe ostavio osmoro dece iz četiri braka. Obama se posle zaposlio na godinu dana kod poznatog privrednog savetodavca „Biznis internešnel korporejšn“ (engl. Business International Corporation) u Njujorku.

Nakon što je diplomirao na njujorškom Univerzitetu Kolumbija, Obama je 1985. prešao u Čikago kako bi za platu od 12.000 američkih dolara godišnje radio u radničkom kraju Saut Sajd, naseljenom skoro isključivo crnom populacijom koja je ostala bez posla zbog zatvaranja lokalnih čeličana i fabrika i živela na ivici preživljavanja. Radio je na projektu za razvoj zajednice. Tokom tog perioda svog života u Čikagu, zbog rada sa zajednicom, bio je često u kontaktu sa crnačkim sveštenicima. Među njima bio je i Džeremaja Rajt, sveštenik Ujedinjene Hristove crkve Svetog trojstva, kojoj je i Obama pristupio, ali se kasnije udaljio od nje, kao i od sveštenika Rajta koji je postao poznat po zapaljivim govorima u kojima je proklinjao Ameriku. Čikaški dani pružili su osnovu političkom identitetu koji je Obama počeo da stvara, a priliku za dalji razvoj dobio je nakon upisa na elitnu Pravnu školu Univerziteta Harvard 1988. godine. Tamo je postao prvi afroamerički urednik časopisa „Harvard lo rivju“ (engl. Harvard Law Review), najprestižnijeg pravnog časopisa u SAD. Godine 1991, je završio postdiplomske studije i dobio zvanje doktora pravnih nauka (lat. Juris Doctor (J.D.)) postigavši izuzetno dobar uspeh uz velike pohvale.

Obama se 1992. vratio u Čikago i 1993. zaposlio u advokatskoj kancelariji „Majner, Barnhil i Galand“ (engl. Miner, Barnhill and Galland). Takođe je učio, do svog izbora u Senatu SAD 2004, prava ustava na Fakultetu za političke nauke na Univerzitetu u Čikagu.

Dobio je nagradu „Emi” 2022. godine kao narator u dokumentaroj seriji „Naši veliki nacionalni parkovi”.

Politika

Politikom se bavi od 1992. godine, kada se istakao organizacijom registracije afroameričkih birača u biračke spiskove, kada se pozivu odazvalo preko 150.000 osoba.

1997. godine izbran je za senatora u 13. izbornim distriktu u saveznoj državi Ilinois.1998, 2000 i 2002 je ponovo izabran na istu funkciju. 2000. godine se kandidovao za kongresmena u američkom predstavničkom domu u 1. izbornom distriktu Ilinoisa, ali poražen je od Bobija Raša već u unutarstanačkim izborima sa 30% razlike.

Godine 2002. je zajedno sa Džesijem Džejmsom učestvovao na antiratnim protestima i kritikovao „glupi rat“ protiv Iraka. U to vreme je većina njegovih partijskih kolega i većina javnosti odobravala ratnu politiku Džordža Buša. Između ostalih, Obama je pripremao rezoluciju američkog kongresa po kojoj bi rat u Iraku i njegova priprema bili sankcionisani.

2004. je na poziv Džona Kerija govorio na demokratskoj nacionalnoj konvenciji, nakon čega mu je ekplodirala popularnost. Te godine se kandidovao za Američki senat i pobedio sa 40% glasova razlike.

Kandidatura za predsednika SAD

Obama u Konektikatu tokom predsedničke kampanje početkom 2008.

Dana 10. februara 2007. je u Springfildu, u Ilinoisu, zvanično objavio svoju kandidaturu na predsedničkim izborima 2008. Tokom prvih primarnih stranačkih izbora u državi Ajovi se zajedno sa republikanskim kandidatom Majkom Hakabijem, pobedom izdvojio od ostalih kandidata, između ostalih i od partijske koleginice Hilari Klinton. Pobedom na kokusu u američkoj državi Ajovi je uspešno položio prvi test za kandidata demokratske stranke za „Belu kuću“. U Ajovi, senator iz Ilinoisa je osvojio 37% od ukupno 212.000 glasova demokrata, Džon Edvards oko 30% a favorit za trku za mesto predsednika SAD Hilari Klinton 29% glasova.

Dana 9. januara 2008, uprkos prilično lošim predviđanjima, Hilari Klinton je uspela da pobedi na drugim predizborima za demokratskog kandidata u Nju Hempširu. Obama je završio trku na drugom mestu. Klintonovoj je pripalo 39% glasova, a Obami tri procenta manje.

U martu 2008. izbila je kontroverza koja se ticala Obaminog bivšeg pastora Džeremaja Rajta, nakon što je televizijska stanica EJ-Bi-Si emitovala video o njegovim rasnim i politički obojenim propovedima. Obama je u početku branio Rajtovu ulogu u čikaškoj zajednici Afroamerikanaca, ali je osudio njegove izjave i okončao sve odnose Rajta sa kampanjom.

Izabran je za predsednika SAD 4. novembra 2008.

Predsednik

Barak Obama je formalno izabran za predsednika od strane elektora u decembru 2008. dok je zakletvu položio tradicionalnom primopredajom dužnosti 20. januara 2009. a zbog greške predsednika Vrhovnog suda, polaganje zakletve je ponovljeno narednog dana iz predostrožnosti.

Barak Obama tokom polaganja zakletve

Kabinet Baraka Obame

Barak i Mišel Obama sa britanskom kraljicom u Londonu

Barak i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin

Barak u razgovoru sa predsednikom Kine Si Đipingom

Za izuzetne napore da ojača međunarodnu diplomatiju i saradnju među narodima kao i zbog rada na stvaranju sveta bez nuklearnog naoružanja dobio je i Nobelovu nagradu za mir za 2009. godinu.

Kabinet Baraka H. Obame

FUNKCIJA	IME	MANDAT
Predsednik	Barak Obama	2009—2017
Potpredsednik	Džo Bajden	2009—2017
Državni sekretar	Hilari Klinton	2009—2013
	Džon Keri	2013—2017
Sekretar riznice	Timoti Gajtner	2009—2013
	Džek Lu	2013—2017
Odbrana	Robert Gejts	2006—2011
	Leon Paneta	2011—2013
	Čak Hejgel	2013—2015
	Eš Karter	2015—2017
Pravda	Erik Holder	2009—2015
	Loreta Linč	2015—2017
Otadžbinska bezbednost	Dženet Napolitano	2009—2013
	Dže Džonson	2013—2017
Trgovina	Gari Lok	2009—2011
	Džon Brajson	2011—2012
	Peni Pricker	2013—2017
Zdravstvo	Ketlin Sebelijus	2009—2014
	Silvija Barvel	2014—2017
Rad	Hilda Solis	2009—2013
	Tomas Perez	2013—2017
Obrazovanje	Arne Dankan	2009—2016
	Džon King	2016—2017
Stanovanje	Šon Donovan	2009—2014
	Hulijan Kastro	2014—2017
Saobraćaj	Rej Lahud	2009—2013
	Entoni Foks	2013—2017
Energetika	Stiven Ču	2009—2013
	Ernest Moniz	2013—2017
Unutrašnji poslovi	Ken Salazar	2009—2013
	Sali Džuel	2013—2017
Veteranska pitanja	Erik Šinseki	2009—2014
	Bob Makdonald	2014—2017
Šef osoblja	Ram Emanuel	2009—2010
	Vilijem Dejli	2011—2012
	Džejkob Lu	2012—2013
	Denis Makdona	2013—2017
Pravni savetnik	Greg Kreg	2009—2010
	Robert Bauer	2010—2011
	Ketrin Rumler	2011—2014
	Nil Eglston	2014—2017
Portparol	Robert Gibs	2009—2011
	Džej Kerni	2011—2014
	Džoš Ernest	2014—2017

Privatni život

Barak Obama sa porodicom

Barak Obama je od 1992. oženjen sa Mišel Robinson, koju je upoznao u vreme dok je studirala na Harvardu. Ona je radila, kao i Barak ranije, u javnoj upravi u Čikagu. Upoznali su se u advokatskoj kancelariji u kojoj je ona radila po završetku studija. Verili su se 1991, a venčali 1992. godine. Imaju dve kćerke, Maliju An Obama (1999) i Natašu (Sašu) Obama (2001). Počev od januara 2009, Barak Obama i njegova porodica živeli su u Beloj kući u Vašingtonu, do kraja mandata januara 2017.

Vidi još

• Prva inauguracija predsednika Baraka Obame
• Druga inauguracija predsednika Baraka Obame

Literatura

• Henry, Charles P.; Allen, Robert; Chrisman, Robert (2011). The Obama Phenomenon: Toward a Multiracial Democracy. University of Illinois Press. str. 36. ISBN 978-0-252-09348-7. 

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Zvanična biografija
• Barak Obama na sajtu Twitter
• Predrag Rajić - „Prvi mandat Baraka Obame“