Beogradsko proleće

Beogradsko proleće
Beogradsko proleće
Žanr	zabavna muzika · popularna muzika
Datum(i)	u aprilu
Osnovan	1961.
Tip	takmičarski muzički festival
Lokacija	Dom sindikata, ; Beograd, Srbija
Osnivači	Udruženje muzičara džeza i zabavne muzike Srbije
	beogradskoprolece.rs

Beogradsko proleće je srpski i jugoslovenski takmičarski festival zabavne i popularne muzike, koji se održava u Beogradu, u Domu sindikata. Festival je 1961. godine pokrenulo Udruženje muzičara džeza i zabavne muzike Srbije.

O festivalu[uredi | uredi izvor]

Posleratne generacije zabavnu muziku su zavolele i upoznale kroz prve domaće šlagere i prepeve pesama sa popularnog italijanskog festivala Sanremo. Po uzoru na ovaj festival pokrenuti su prvi jugoslovenski festivali, najpre u Zagrebu i Opatiji. Nekoliko godina kasnije i Beograd je dobio svoj festival zabavne muzike.

Prvo Beogradsko proleće održano je aprila 1961. godine. U početku je festival trajao tri dana — dve polufinalne večeri i finalno veče, a sve do polovine sedamdesetih godina, svaka kompozicija se izvodila u dve verzije, sa dva različita izvođača i orkestra. Tokom godina, festival se širio u programskom smilu, pa su 1971. godine prvi put organizovane takmičarske večeri novih gradskih pesama i romansi i dečije zabavne muzike.

Godinama je izvođače pratio Revijski orkestar RTV Beograd, kojim su dugo godina upravljali Vojislav Simić i Ilija Genić. Najpoznatiji voditelji festivala bili su Mića Orlović i Dunja Lango.

Počeci festivala[uredi | uredi izvor]

Prvo izdanje festivala Beogradsko proleće održano je 17. i 18. aprila 1961. godine u Domu sindikata. Od oko dvesta pesama, pristiglih na konkurs koji je raspisalo Udruženje džez muzičara, odabrano je četrnaest. Pesme su izvođene u dve verzije (alternacije) sa dva različita vokala i dva različita aranžmana, jedan u pratnji Revijskog orkestra, a drugi u pratnji Džez orkestra. Jedini žiri na prvom festivalu bila je publika. Na prvom Proleću nastupili su tadašnji najpopularniji pevači zabavne muzike u Jugoslaviji: Đorđe Marjanović, Predrag Gojković Cune, Tereza Kesovija, Lola Novaković, Nada Knežević, Dušan Jakšić, Radoslav Graić i Marko Novosel.

Pobednik prvog Beogradskog proleća bila je pesma Anđelina, čije su verzije pevali Đorđe Marjanović i Radoslav Graić, autor pesme. Drugo mesto osvojio je Đorđe Marjanović sa pesmom Nek’ prođe zima, dok je treće mesto pripalo Marku Novoselu, koji je izvodio pesmu Valovi.

Obnova festivala: Proleće u Beogradu[uredi | uredi izvor]

Na inicijativu Umetničkog ansambla "Stanislav Binički" i Vojkana Borisavljevića, godine 2009. održan je koncert evergrin muzike, nazvan Proleće u Beogradu, a potom i 2010. i 2011. godine. Na ovim revijalnim koncertima, priređenim u Domu sindikata, dvorani u kojoj se četrdeset godina održavao festival Beogradsko proleće, nastupili su Đorđe Marjanović, Lola Novaković, Miki Jevremović, Leo Martin, Bisera Veletanlić, Dušan Jakšić, Neda Ukraden, Maja Odžaklijevska, Radmila Karaklajić, Zafir Hadžimanov, Ljiljana Petrović, Boris Bizetić, Beti Đorđević, Lado Leskovar, Lutajuća srca i mnogi drugi. Godine 2011. godine gost iznenađenja bila je Tereza Kesovija.

Popularni festival zabavne muzike obnovljen je maja meseca 2014. godine, na inicijativu Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane u saradnji sa Udruženjem kompozitora Srbije i Turističkom organizacijom Beograda. Selektor festivala bio je Vojkan Borisavljević. Prve večeri izvedene su evergrin kompozicije nastale u periodu od 1960. do 1980. godine. Drugo veče je bilo takmičarsko veče dečije muzike. Treće veče je takođe bilo takmičarsko, a pobedila je Tijana Dapčević, koja je sa grupom Vokal 5 izvela pesmu Kišobran.

Drugo obnavljanje festivala (2022—danas)[uredi | uredi izvor]

Godina	Datum	Nagrade publike
Godina	Datum	Prva nagrada	Druga nagrada	Treća nagrada
2022.	29. april	Toni Cetinski — Čuvam ljubav	Željko Vasić — Kompanjero	Mirza Selimović — Plakaćeš
2023.	22. april	Tijana Bogićević — Krila od dima	Adi Šoše — Pusto ostrvo	Isak Šabanović — Svakoj sam po nešto dao
2024.	20. april	Jelena Tomašević — Veruj mi da verujem	Vana — Iz inata	Ekstra Nena — Priča o meni

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]