Pređi na sadržaj

Biznis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Biznis (poznat i kao preduzeće ili firma), organizacija je koja učestvuje u trgovini dobrima, uslugama ili oba sa potrošačem.[1] Biznis je dominantan u kapitalističkim ekonomijama, gde većinu poseduju privatnici i obezbeđuje dobra i usluge mušterijama radi postizanja profita..[2][3][4][5] To je takođe „svaka aktivnost ili preduzeće u koje se ulazi radi profita.”[6] Biznis takođe može biti neprofitan ili u državnom vlasništvu. Biznis koji poseduje više različitih pojedinaca odnosi se na preduzeće, iako termin ima određenije značenje.

Etimologija reči biznis potiče od stanja biti zauzet (engl. being busy)[7] i odnosi se na komercijalno održiv profitabilan posao. Termin biznis ima najmanje tri primene, u zavisnosti od opsega u kojem se koristi. Biznis može da označava određenu organizaciju, dok se uopštenija primena odnosi na određeni tržišni sektor, npr. muzički biznis. Spojeni oblici, kao što su agribiznis predstavlja podskupove šireg značenja reči, koja obuhvata sve aktivnosti svih snadbevača dobrima i uslugama.

Posedovanje poslovnog imena ne odvaja privredni subjekat od vlasnika, što znači da je vlasnik preduzeća odgovoran i podložan dugovima nastalim u poslovanju. Ako se preduzeće zaduži, poverioci mogu da krenu na ličnu imovinu vlasnika.[8] Poslovna struktura ne dozvoljava stope korporativnog poreza. Vlasnik se lično oporezuje na sav prihod od poslovanja.

Oblici[uredi | uredi izvor]

Oblici vlasništva preduzeća razlikuju se u zavisnosti od jurisdikcije, ali postoji nekoliko zajedničkih entiteta:

  • Samostalno preduzeće, poznato i kao samostalni trgovac, u vlasništvu je jedne osobe i posluje u njihovu korist. Vlasnik sam vodi posao i može iznajmiti zaposlene. Samostalni preduzetnik ima neograničenu odgovornost za sve obaveze koje nastanu u poslovanju, bilo po osnovu operativnih troškova ili presuda protiv poslovanja. Sva imovina poslovanja pripada samostalnom vlasniku, uključujući, na primer, kompjutersku infrastrukturu, bilo koji inventar, proizvodnu opremu ili maloprodajnu opremu, kao i bilo koju nepokretnu imovinu u vlasništvu pojedinačnog vlasnika.
  • Partnerstvo je posao u vlasništvu dvoje ili više ljudi. U većini oblika partnerstva, svaki partner ima neograničenu odgovornost za dugove nastale u poslovanju. Tri najčešća tipa profitnih partnerstava su generalna partnerstva, ograničena partnerstva i partnerstva sa ograničenom odgovornošću.[9]
  • Vlasnici korporacija imaju ograničenu odgovornost i preduzeće ima poseban pravni subjektivitet od svojih vlasnika. Korporacije mogu biti u državnom ili privatnom vlasništvu, i mogu se organizovati za profit ili kao neprofitne organizacije. Profitna korporacija u privatnom vlasništvu je u vlasništvu njenih akcionara, koji biraju odbor direktora koji će upravljati korporacijom i angažovati njeno rukovodeće osoblje. Profitna korporacija u privatnom vlasništvu može biti u privatnom vlasništvu male grupe pojedinaca ili u javnom vlasništvu, sa akcijama kojima se javno trguje na berzi.
  • Zadruga je preduzeće sa ograničenom odgovornošću koje se može organizovati kao profitno ili neprofitno. Zadruga se razlikuje od korporacije po tome što ima članove, a ne akcionare, i oni dele ovlašćenja u donošenju odluka. Zadruge se obično klasifikuju ili kao potrošačke zadruge ili kao radničke zadruge. Zadruge su fundamentalne za ideologiju ekonomske demokratije.
  • Društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) i druge specifične vrste poslovnih organizacija štite svoje vlasnike ili akcionare od poslovnog neuspeha tako što posluju pod posebnim pravnim licem uz određene zakonske zaštite. Nasuprot tome, opšte partnerstvo ili osobe koje rade samostalno obično nisu toliko zaštićene.[10]
  • Franšiza je sistem u kojem preduzetnici kupuju prava da otvore i vode posao od veće korporacije.[11] Franšize su široko rasprostranjene u Sjedinjenim Državama i predstavljaju veliku ekonomsku moć. Jedno od dvanaest maloprodajnih preduzeća u Sjedinjenim Državama ima franšizu, a 8 miliona ljudi je zaposleno u franšiznom poslu.[12]
  • Kompanija sa ograničenom garancijom se obično koristi kada se kompanije osnivaju u nekomercijalne svrhe, kao što su klubovi ili dobrotvorne organizacije. Članovi garantuju isplatu određenih (obično nominalnih) iznosa ako društvo ide u stečajnu likvidaciju, ali u suprotnom nemaju imovinska prava u odnosu na društvo. Ova vrsta kompanije je uobičajena u Engleskoj. Društvo sa ograničenom garancijom može biti sa ili bez akcijskog kapitala.
  • Društvo ograničeno na akcije je najčešći oblik kompanije koji se koristi za poslovne poduhvate. Konkretno, društvo sa ograničenom odgovornošću je „kompanija u kojoj je odgovornost svakog akcionara ograničena na iznos pojedinačno uloženog“ pri čemu su korporacije „najčešći primer društva sa ograničenom odgovornošću“.[13] Ova vrsta kompanije je uobičajena u Engleskoj i u mnogim zemljama engleskog govornog područja. Društvo ograničeno na akcije može biti: javno trgovano preduzeće ili privatno preduzeće
  • Kompanija sa ograničenom garancijom sa akcionarskim kapitalom je hibridni entitet, koji se obično koristi kada se kompanija formira u nekomercijalne svrhe, ali aktivnosti kompanije delimično finansiraju investitori koji očekuju povraćaj. Ova vrsta kompanija se praktično više ne osniva u UK, iako zakon i dalje ima odredbe za njihovo postojanje.[14]
  • Neograničeno društvo sa ili bez osnovnog kapitala: Hibridni entitet, kompanija u kojoj odgovornost članova ili akcionara za dugove (ako ih ima) kompanije nije ograničena. U ovom slučaju, doktrina vela inkorporacije se ne primenjuje.

Manje uobičajene vrste kompanija su:

  • Većina korporacija na osnovu patenta su samo korporacije, a ne kompanije kako se taj termin obično razume danas.
  • Čarter korporacije su bile jedine vrste kompanija pre donošenja modernog zakonodavstva o kompanijama. Sada su relativno retke, osim veoma starih kompanija koje još uvek opstaju (kojih još uvek ima mnogo, posebno mnogo britanskih banaka), ili modernih društava koja ispunjavaju kvaziregulatornu funkciju (na primer, Banka Engleske je korporacija koja je formirana savremenom poveljom).
  • Statutarna društva, koja su relativno retka danas, su pojedina preduzeća formirana privatnim statutom donetim u relevantnoj jurisdikciji.

Treba imati na umu da „Ltd nakon imena kompanije označava društvo sa ograničenom odgovornošću, a PLC (javno društvo sa ograničenom odgovornošću) označava da su njegove akcije široko rasprostranjene.“[15]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Sullivan, Arthur (2003). Economics: Principles in action. Steven M. Sheffhrin. Upper Saddle River, New Jersey 07458: Pearson Prentice Hall. str. 29. ISBN 978-0-13-063085-8. 
  2. ^ American Heritage Dictionary. Arhivirano iz originala 31. 3. 2019. g. „business [:] 1. The activity of buying and selling commodities, products, or services.” 
  3. ^ Longman Business English Dictionary (2nd izd.). Pearson Longman. 2007. ISBN 9781405852593. OCLC 954137383. 
  4. ^ Longman Dictionary of Contemporary English. Arhivirano iz originala 9. 7. 2019. g. „business [:] 1 [...] the activity of making money by producing or buying and selling goods, or providing services.” 
  5. ^ Oxford Living Dictionaries. Arhivirano iz originala 1. 5. 2019. g. „business [:] 2 The practice of making one's living by engaging in commerce.” 
  6. ^ Burton, William (2007). Burton's Legal Thesaurus (4th izd.). McGraw-Hill Education. str. 68. ISBN 9780071472623. OCLC 70864526. 
  7. ^ „Biznes Start.bg - biznes informacionen spravočnik”. Arhivirano iz originala 03. 02. 2016. g. Pristupljeno 18. 01. 2016. 
  8. ^ „Definition of POSSESSION”. www.merriam-webster.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-20. 
  9. ^ Holloway, S. S.; Parmigiani, A. (2014). „Friends and Profits Don't Mix: The Performance Implications of Repeated Partnerships”. Academy of Management Journal. 59 (2): 460. S2CID 168091169. doi:10.5465/amj.2013.0581. 
  10. ^ „Choose a business structure”. Choose a business structure (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2020-10-30. g. Pristupljeno 2021-05-13. 
  11. ^ „Definition of a Franchise Business”. Small Business - Chron.com. Arhivirano iz originala 2016-11-26. g. Pristupljeno 2016-11-25. 
  12. ^ hWelsh, Dianne H. B.; Desplaces, David E.; Davis, fAmy E. (2011). „A Comparison of Retail Franchises, Independent Businesses, and Purchased Existing Independent Business Startups: Lessons from the Kauffman Firm Survey”. Journal of Marketing Channels. 18: 3. S2CID 154304180. doi:10.1080/1046669X.2011.533109. 
  13. ^ Black's Law and lee Dictionary. Second Pocket Edition. Bryan A. Garner, editor. West. 2001.
  14. ^ Companies Act 2006
  15. ^ „Investopedia - Public Limited Company”. Arhivirano iz originala 2018-07-06. g. Pristupljeno 2018-07-06. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Biznis na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бизнис&oldid=27604799”