Bobi Mur

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bobi Mur
Mur 1969. godine
Lični podaci
Puno ime Robert Fridrik Čelsi Mur[1]
Datum rođenja (1941-04-12)12. april 1941.[1]
Mesto rođenja Barking, Eseks, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti 24. februar 1993.(1993-02-24) (51 god.)
Mesto smrti London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Pozicija odbrambeni igrač
Juniorska karijera

1956—1958		 Barking
Vest Hem junajted
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1958—1974
1974—1977
1976
1978
1978
1983		 Vest Hem junajted
Fulam
→San Antonio Tander
Sijetl saunders
Midtjiland
Karolina lajtnin		 544
124
24
7
9
8		 (24)
(1)
(1)
(0)
(0)
(0)
Reprezentativna karijera
1960—1962
1962—1973		 Engeska do 23
Engleska		 9
108		 (2)
(2)
Nagrade
Predstavljajući  Engleska
Fudbal
Svetsko prvenstvo
Pobednik Engleska, 1966.
Evropsko prvenstvo u fudbalu
Treće mesto Italija, 1968.

Robert Fridrik Čelsi Mur (Eseks, 12. april 1941 — London, 24. februar 1993) bio je engleski profesionalni fudbaler i fudbalski trener. Veći deo karijere proveo je u Vest Hem junajtedu, gde je igrao više od deset godina, a bio je i kapiten reprezentacije Engleske koja je osvojila Svetsko prvenstvo 1966. godine. Smatra se da je jedan od najboljih odbrambenih igrača u istoriji fudbala, a fudbaler Pele ga je smatrao najboljim defanzivcem među onima protiv kojih je igrao.[2]

Mur je smatran najboljim igračem Vest Hem junajteda ikada, a za taj klub odigrao je više od 600 utakmica za 16 godina, osvojio FA kup 1963/1964. i Kup pobednika kupova 1964-1965. Tokom nastupa za Vest Hem junajted osvojio je nagradu „Fudbaler godine” 1964. godine i Igrač godine Vest Hem junajteda 1961, 1963, 1968 i 1970. godine. U avgustu 2008. godine Vest Hem junajted je povukao dres sa brojem 6, petnaest godina nakom smrti Mura.[3]

Kapiten reprezentacije Engleske postao je 1964. godine kada je imao 23 godine, a 1966. godine sa Engleskom osvojio je Svetsko prvenstvo. Za reprezentaciju je odigrao 108 utakmica, što je u vreme do njegovog penzionisanja 1973. godine bio međunarodni rekord, koji je kasnije srušio Piter Šilton, a 28. marta 2009. godine i Dejvid Bekam.[4] Mur je uvršćen u „Svetski tim 20. veka”, predstavlja ikonu nacionalnog tima Engleske, a njegova bronzana statua postavljena je ispred ulaza na Vembli stadion.

Mur je takođe bio poznat po tome što je mogao da „pročita” igru protivnika, čime se distancirao od slike tvrdoglavog defanzivca, kako su ga neki mediji nazivali. Nagradu Bi-Bi-Si Sporta „Sportska ličnost godine” dobio 1996. godine i bio prvi fudbaler koji je osvoji ovu nagradu, ostao jedini naredne 24 godine. Takođe mu je dodeljen Orden Britanske imperije, a uvršćen je i u Kuću slavnih fudbalera Engleske 2002. godine, iste godine uvršćen je i na listu „100 najvećih Britanaca”, koju je sastavio Bi-Bi-Si.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Jozef Masopust i Mur tokom meča Engleske protiv ostatka sveta, 1963. godine.

Mur je rođen 12. aprila 1941. godine u Bakingu, Eseks. Pohađao je osnovnu školu Vestrbi i Tom Hud školu u Lejtostounu, a u obe je igrao fudbal.[5] Nakon višegodišnje karijere u Vest Hem junajtedu, karijere u Fulamu, San Antonio Tanderu, Sijetl saundersu, Mur je profesionalnu karijeru završio u Midtjilandu. Nakon toga radio je relativno neuspešno kao fudbalski trener u Oksford Stiiju, Isternu i Saunthend junajtedu, u periodu od 1989. do 1986. godine

Prvu ženu Tinu upoznao je 1957. godine, a venčali su se 30. juna 1960. godine.[6] Živeli su u Čigvelu, Eseksu, a imali ćerku Robertu i sina Dina.[7] Par se rastao 1984. godine, a razveli su se 1986. godine.[8][9] Nakon toga Mur je započeo vezu sa Stefani Parlejn, a oni su se venčali 4. decembra 1991. godine.[10] Jedanaest godina nakon Murove smrti, njegov sin Din nađen je mrtav u svom stanu 28. jula 2011. godine. Veruje se da je bio bolestan i umro od zdravstvenih komplikacija.[11]

Mur je javno podržao Margaret Tačer na izborima održanim 1979. godine.[12] Trener Sauthend junajteda postao je 1984. godine, ali ta sezona nije bilo naročito uspešna. Međutim naredne sezone Sauthend junajted je dobro počeo sezonu, a završili su na devetom mestu tabele. Nakon što je na njegovo mesto došao David Veb, Mur je pristao da ostane u upravnom odboru kluba i obavljao je tu funkciju do svoje smrti.[13] Na londonskoj radio stanici Kapital gold 1990. godine bio je fudbalski analitičar i komentator.[14] Njegov život nakon fudbala bio je težak, imao je neka loša finansijska ulaganja i razveo se. Murovi obožavaoci istakli su da je fudbalski savez Engleske mogao da mu dodeli neku funkciju, jer je bio član tim koji je osvojio Svetsko prvenstvo.[15]

Mur se borio sa rakom još od 1964. godine, dve godine pre pobede na Svetskom prvenstvu. Dijagnostikovan mu je rak testisa, a nakon operacije rak se nakon toga nije proširio.[16] U aprilu 1991. godine Mur je podvrgnut hitnoj operaciji zbog sumnje na rak debelog creva, ali je tada u medijima objavljeno da je podvrgnut „hitnoj operaciji stomaka”.[17] Dana 14. februara 1993. godine javno je istakao da boluje od raka creva i jetre i da se tada rak još uvek nije proširio. Tri dana kasnije komentarisao je meč reprezentacije Engleske protiv San Marina na Vembliju, zajedno sa prijateljom Džonatanom Pirsom. To je ujedno bio njegov poslednji javno nastup, sedam dana kasnije, 24. februara u 6:36 sati, Mur je preminuo.[18] Sahrana je održana 2. marta 1993. godine, telo je kremirano, a urna sa posmrtnim ostacima nalazi se na Londonskom groblju. Nakon njegove smrti, fudbalski tereni bili su preplavljeni cvećem, šalovima i ostalim navijačkim rekvizitima.

Murov bivši saigrač Džek Čarlton na Bi-Bi-Si-jevom dokumentarcu „Murov život” pričao je o Murovom životu u fudbalu i van njega i istakao:[19]

Pa, plakao sam samo zbog dvoje ljudi, Bili Bremera i Boba... [duga pauza] on je bio divan čovek.

Dana 28. juna 1991. godine održana je spomen služba u čast Mura, kojoj su prisustvovali svi fudbaleri iz tima koji je osvojio Svetsko prvenstvo 1966. godine. Mur je bio tek drugi sportista koji je tako počastvovan.

Dugi niz godina odušeljavao je pristalice Vest Hem junajteda i bio je sjajan protivnik u očima onih protiv kojih je igrao. Ali ostaće upamćen zbog njegovih nastupa za reprezentaciju ngleske, najviše kao kapiten ekipe koja je osvojila Svetski kup 1966. godine.[20]

— Majkl Mejn

Igračka karijera[uredi | uredi izvor]

Godine 1956. pridružio se Vest Hem junajtedu i nakon što je napredovao u omladinskim ekipama, prvu utakmicu za prvi tim odigrao je 8. septembra 1958. godine protiv Mančester junajteda. Obukavši dres sa brojem 6 zamenio je svog mentora Malkoma Alisona koji je oboleo od tuberkuloze.[21] Nakon toga Alison nije odigrao nijednu drugu timsku niti bilo koju drugu utakmicu za Vest Hem junajted jer je Mur bio redovan u sastavi.

Na mestu centralnog defanzivnog igrača, bio je omiljen zbog sposobnosti da „pročita” igru protivnika i predvidi njihove pokrete, čime se distancirao od epiteta tvrdoglavog defanzivca. Murova sposobnost upravljanja loptom bila je prosečna, ali način na koji je čitao igru i vodio njegov tim do pobede označio ga je kao igrača svetskog kalibra. Zbog prekšraja nad Dejvom Vagstafeom na utakmici protiv Mančester Sitija u novembru 1961. godine Mur je kažnjen posle meča, s obzirom da se tada nisu izdavali crveni kartoni.[22] Pored fudbala, igrao je i kriket za omladinsku ekipu iz Eseksa, zajedno sa igračem Vest Hem junajteda Džefom Herstom.[23]

Engleska zvezda i evropski pobednik[uredi | uredi izvor]

Kraljica dodeljuje trofej Svetskog kupa kapitenu Bobiju Muru.

Godine 1960. Mur je dobio pozvao da igra za reprezentaciju Engleske do 23 godine. Njegova forma i uticaj na Vest Hem junajted u celini, zaslužni su što mu je poslat poziv u sastav reprezentacije od strane Valter Vinterbotoma i fudbalskog saveza Engleske 1962. godine, kada su vršene poslednje pripreme za Svetsko prvenstv 1962. godine u Čuleu. Mur nije igrao tokom prvenstva, a svoj debi za reprezentaciju imao je 20. maja 1962. godine na prijateljskoj utakmici Engleske i Perua u Limi. Istog dana debitovao je i defanzivac Totenhem hotspera Mauris Norman, a obojica su se pokazali dobro da su ostali u timu Engleske tokom čitavog učešća na Svetksom prvenstvu, koji su završili porazom od reprezentacije Brazila u četvrtfinalu u Vinja del Maru.

Dana 29. maja 1963. godine, dvadesetdvogodišnji Mur prvi put je postao kapiten u 12 nastupu za reprezentaciju Engleske, nakon povlačenja Džoni Hejnsa zbog povrede i njegovog naslednika Džimija Armfejlda. Bio je najmlađi kapiten reprezentacije Engleske. Reprezentacija Engleske pobedila je Čehoslovačku rezultatom 4:2, u tim se vratio Armfejld, ali je trener Alf Remsi odlučio da Mur ostane u prvom timu Engleske tokom prijateljskih utakmica u leto 1964. godine, koje je Engleska igrala jer nije uspela da dođe do poslednje faze Evropskog prvenstva. Godine 1964. Mur je doživeo velike uspehe, osim što je postao kapiten reprezentacije Engleske, zajedno sa Vest Hem junajtedom osvojio je FA kup pobedom nad Preston Nort Endom rezultatom 3:2. Nakon toga Mur je lečen od raka testisa, a tokom 1964. godine proglašen je „Fudbalerom godine” od strane Fudbalske književne asocijacije. Mut je igrao više finala FA kupa, a est Hem junajted je 1965. godine osvojio FA kup pobedom nad Minhenom 1860.

Godine 1966. na Svetskom prvenstvu Mur je imao mešoviti početak. U januaru 1966. postigao je svoj prvi gol za Englesku u remiju 1:1 sa reprezentacijom Poljske, ali dva meseca kasnije kapiten Vest Hem junajteda vodio je svoj klub do finala Engleskog Liga kupa, koji su izgubili rezltatom 5:1 od Vest Bromvić albiona.[24] Svoj drugi i poslednji gol za reprezentaciju Engleske, Mur je postigao na meču protiv reprezentacije Norveške, dve nedelje pre početka Svetskog prvenstva.

Svetsko prvenstvo[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Svetsko prvenstvo u fudbalu 1966.

Početkom 1966. godine novinarima su objavljeni detalji da je Mur planirao da napusti Vest Hem juanjted. Mur je pustio da mu istekne ugovor i tek nakon intervencije Alfa Remsija i shvatanja da je bio tehnički neprikladan za igranje, ponovo potpisao za Vest Hem junajted, kako bi ostao kapiten reprezentacije Engleske i tokom 1966. godine. Mur je bio kapiten pobedničke ekipe na Svetskom prvnestvu 1966. godine i etabolirao se kao svetski igrač i sportska ikona. U svim svojim mečevima na Vembliju Engleska je pobedila sa manjim problema, a onda su u četvrtfinalu Svetskog prvenstva pobedili Argentinu, u polufinalu Portugalija, dok ih je u finalu čekala Zapadna Nemačka.[25] Prema autobiografija Džefa Hursta, Mur je trebao da bude zamenjen u finalu prvenstva, a da na njegovoj poziciji igra Norman Hanter. Međutim, na kraju su se dogovorili da zadrže kapiten u timu. Mur nije igroa loše u to vreme i jedno moguće objašnjenje za razmišljanje o njegovoj promeni bilo je to što su Nemci imali prilično brze napadače koji su mogli da razotkriju Murove nedostatke.

U finalu Svetskog prvenstva, Zapadna Nemačka je sa Helmutom Helerom povela, a Murova igra takođe je pomogla napadu reprezentacije Engleske, pa je rezultatom ubrzo bio izjednačen, a gol je postigao Hurst.[25] Nakon toga Piters je povećao prednost Engleske, ali Nemci su iujednačili u poslednjem minutu golom Volfganga Vebera. Reprezentacije Engleske slavila je rezultatom 4:2.[25] Od mnogih nezaboravnih slika od tog dana, jedna je od Mura, koji je brisao ruke od blata i znoja o baršunasti stoljnjak, kako bi se rukovao sa Elizabetom II dok mu je ona uručivala trofej. Gardijan je tada napisao: „Mur je bio najmilija osoba dok je vodio igrače reprezentacije Engleske do Kraljevskog boksa”.[25]

Kao ikona fudbala[uredi | uredi izvor]

Mur je postao „ikona fudbala” u Engeskoj zbog velikog uspeha reprezentacije. Krajem 1966. godine nagrađen je prestižnom nagradom Bi-Bi-Si Sport za „Sportsku ličnost godine” i postao prvi fudbaler koji je dobio ovu nagradu.[26] Takođe mu je dodeljen Orden Britanske imperije na novogodišnjoj počasti.

Murov imidž i popularnost omogućili su mu da započne brojne poslovne poduhvate, uključujući sportsku prodavnicu pored stadiona Vest Hem junajteda. Pojavio se sa suprugom u televizijskoj reklami za pivo.[27] Nastavio je da igra za Vest Hem junajted i Englesku, a 50. meč za reprezentaciju zabeležio je na susretu protiv reprezentacije Velska krajem 1966. godine.

1970[uredi | uredi izvor]

Najbolja igra Bobija Mura bila je neuspešna utakmica grupe Svetskog kupa 1970. protiv Brazila u Gvadalahari. Sve to ulepšao naravno, „onaj potez” Mura proslavljen u pesmi "Tri lava" i ponovljen milion puta. Sto godina od ovog trenutka kada neko upita šta je Mur učinio posebnim, to će biti prvi dokaz.

—The Times[28]

Tokom 1970. godine, Mur je zadržan kao kapiten za Svetsko prvenstvo 1979. godine. Te godine Mur je uključen u aferu krađe narukvice iz draguljarnice u Bogoti, gde se reprezentacija Engleske pripremala za utakmice. Radnik iz draguljarnice tvrdio je da je Mur skinuo narukvicu iz radnje, a da je nije platio. Ipak, nije pronađen nijedan dokaz koji bi mogao da podrži optužbe, Mur je u uhapšen, a zatim pušten. Nakon toga otputovao je sa reprezentacijom Engleske da odigrao još jedan meč, protiv Ekvadora u Kito i to je bio njegov 80. meč za reprezentaciju.[25] Kada se avion zaustavio u Kolumbiji po povratku u Meksiko, Mur je zadržan i stavljen u pritor od čettiri dana. Diplomatski pritisak, plus očigledna slabost dokaza na kraju su doveli do toga da je slučaj pao, a Mur se vratio u Meksiko kako bi se pridružio svom timu. Nastavio je da igra vodeću ulogu u napredovanju reprezentacije Engleske, što je pokazao na utakmici protiv reprezentacije Rumunije, koju je 2. juna Engleska savladala rezultatom 1:0. U drugoj utakmici, protiv favorita Brazila, Mur je fintom prešao igrača Brazila Žairzinja, a taj potez se opisivao kao savršen i i dalje se prikazuje na televizijama širom sveta.[29][30]

Reprezentacija Brazila je na kraju pobedila Englesku rezultatom 1:0, ali je Engleska napredovala kroz grupu. Nakon utakmice između reprezentacija Engleske i Brazila, Mur je menjao dres sa Peleom, a on je danas izložen u Nacionalnom muzeju fudbala u Mančesteru.[29][31] Nakon toga, usledila je pobeda nad reprezentacijom Čehoslovačke, što je Engleskoj omogućilo da završi na drugom mestu i napreduje u nokaut fazu. U četvrtinalnoj fazi revanš meča Svetskog kupa 1966. godine protiv Zapadne Nemačke, Engleska je povela rezultatom 2:0, ali izgubila na produžetke 3:2. Na kraju godine Mur je izabran za drugoplasiranog kadndidata (iza Gerda Milera) za nagradu „Evropski fudbaler godine” 1970. godine.[32]

Poslednje godine na vrhu[uredi | uredi izvor]

Dana 10. avgusta 1970. godine Mur je dobio anonimnu pretljnju da će oteti njegovu ženu i zadržati je dok ne isplati 10.000 funti. To ga je nateralo da se povuče iz predsezonskih i prijateljskih utakmica protiv Bristol Sitija i Bornmuta. Međutim, Vest Hem junajtedu se odužio na meču protiv Seltika. Iako je Mur bio viđen kao ikonac i savršen u grici, pravio je greške i bio predmet kontraverzi, 7. januara 1971. godine zajedno sa još tri saigrača iz Vest Hem junajteda, kažnjen je novčano od strane trenera Grinvuda jer je pio u noćnom klubu do jutarnjih sata pre trećeg kola FA kupa. Noćni klub u Blekpulu bio je u vlasništvu boksera Brajana Londona, Murovog prijatelja. Vest Hem junajted je nakon toga izgubio od ekipe Blekpul rezultatom 4:0. Igrači su kažnjeni oduzimanjem nedeljen zarade. Blekpul je u to vreme jako loše igrao i bio je na poslednjem mestu Prve divizije, a ispao je na kraju sezone. Mur je veče pre toga prikazan u televizijskoj emisiji This Is Your Life. Glenvil je izjavio da je Mur neretko dosta pio, ali je često nakon toga sledećeg jutra redovno stizao na trening.[33]

Mur je nadmašio rekord po broju utakmica u Vest Hem junajtedu, kada je 1973. godine upisao 509 nastupa za ovaj klub. Tri dana kasnije, 14. februara 1983. godine bio je kapiten reprezentacije Engleske u pobedi rezultatom 5:0 nad reprezentacijom Škotske.[34] U ovom periodu iz sastava reprezentacije Engleske iz 1966. godine, igrali su samo Mur, Piters i Alan Bol. Murova forma je bila umanjena, pa je Remsi odlučio da ga ne izabere za utakmicu koju je Engleska morala da pobedi kako bi se kvalifikovala na prvenstvo, protiv reprezentacije Poljske. Na njegovoj poziciji igroa je Norman Hanter, a Engleska je odigrala nerešeno i nije se plasirala na Svetsko prvenstvo. Neuspeh Engleske u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1974. godine označio je kraj Remsijevog posla u nacionalnom timu, pošto je otpušten šest meseci kasnije. Mur je 108 i poslednju utakmicu za reprezentaciju Engleske odigrao 14. novembra 1973. godine protiv Italije. Sa 108 odigranih utakmica, oborio je rekord utakmica kapiten reprezentacije Engleske Bilija Rajta.

Nakon odlaska iz Ves Hema i reprezentacije[uredi | uredi izvor]

Poslednju utakmicu za Vest Hem junajted Mur je odigrao u meču FA kupa protiv Hereford junajteda u januaru 1974. godine, a na utakmici se povredio. Dana 14. marta iste godine dozvoljeno mu je da napusti klub nakon više od 15 godina. Pridružuo se londonskom rivalu Fulam za 25.000 funti, koji je u to vreme igrao u Drugoj diviziji. Tokom Morove prve sezone, Fulam je pobedio Vest Hem junajted u Engleskom liga kupu, zatim su stigli do finala FA kupa, gde su se ponovo susreli sa Vest Hem junajtedom i izgubili rezultatom 2:0. Mur je na Vembliju poslednji put nastupio kao profesionalni igrač.

Poslednju profesionalnu utakmicu u Engleskoj, Mur je odirao za Fulam 14. maja 1977. godine protiv Blekbern roversa. Nakon toga igrao je za dva tima u Severnoameričkoj fudbalskoj ligi - San Atonio tander 1976. godine (24 utakmice, 1 gol) i Sijetl Saunders 1978. godine na 7 utakmica. U aprilu 1978. godine potpisao je svoj poslednji uguvor kao profesionalni igrač, kada se pridružio danskom Midtjilandu, za koji je odigrao 9 utakmica pre nego što se povukao.[35] Godine 1983. odigrao je 8 utakmica za Karolinu lajtin, pre nego što se povredio i napustio klub.[36]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Statua Bobi Mura ispred Vemblija.

Fondacija Bobi Mur osnovana je kao dobrotvorna organizacija u Velikoj Britaniji 1993. godine od strane Stefani Mur i organizacija za istraživanje raka u znak sećanja na njenog pokojnog muža, kako bi prikupil anovac za istraživanje bolesti raka creva i podigla svet javnosti o ovoj bolesti.[37][38] Godine 2013. pokrenuta je kampanja „Make Bobby Proud” i ona prikuplja novčana sredstva. DO februara 2013. godine Fond Bobi Mur prikupio je 18,8 miliona funti za istraživanje raka creva.[39] Godine 1996. komičari Frenk Skiner i Dejvid Badiel iskorisitli su Murove fraze, koje su se našle u njihovoj pesmi „Three Lions”, koja je bila službena pesma reprezentacije Engleske na Evropskom prvenstvu 1996. godine. Napisana je u kontekstu sjajnih trenutaka engleske prošlosti, kao dokaz da bi reprezentacija Engleske ponovo mogla da osvoji turnir.

Godine 2002. Mur je uvršćen u Kuću slavnih fudbala Engleske, a iste godine uvršćen je i na listu „100 najvećih Britanca”, koju je sastavio Bi-Bi-Si.[40] U novembru 2003. godine Fudbalski savez Engleske izabrao je Bobi Mura kao „Zlatnog igrača”, za najistaknutijeg igrača reprezentacije Engleske u poslednjih 50 godina.[41]

Dana 28. aprila 2003. godine Princ Endru, vojvoda od Jorka kao tadašnji predsednik fudbalskog saveza Engleske, otkrio je skulpturu Mura kako drži trofej, zajedno sa saigračima. Skulpturu je izradio Filip Džekson po čuvenoj fotografiji snimljenoj neposredno nakon finala 1966. godine na Vembliju. Jedno naselje u Londonu nazvano je po Bobiju Muru. Dana 11. maja 2007. godine statuu Bobija Mura otkrio je Bobi Čarlon ispred ulaza na novi, rekonstruisani stadiom Bembil. Dvostruka bronzana skulptura u prirodnoj veličini koji je takođe izradio Džekson, prikazuje Mura kako gleda na stadion.[42][43][44] U avgustu 2008. godine Vest Hem junajted je zvanično povukao dres sa brojem 6, petnaest godina nakom smrti Mura.[3] Dana 26. jula 2016. godine Mur je posthumno nagrađen Plavom plaketom i postao prvi fudbaler koji je dobio tu nagradu. Ploča je otkrivena na zidu od opeke na Murovoj kući iz detinjstva u Vaberli gardensu, a ceremoniji je prisustvovala njegova ćerka Roberta.[45] U aprilu 2017. godine, norveška aviokompanija najavila je da će se Murova slika pojaviti na zadnjem delu jednom od njihovih aviona.[46] [47][48][49][50]

Na statui Mura koja se nalazi ispred stadiona Vembil piše: „Besprekorni fudbaler. Inprerijalni defanzivac. Besmtni heroj 1966. Prvi Englez koji je visoko podigao trojef Svetskog kupa. Omiljena ličnost Ist Enda i legenda Vest Hem junajteda. Nacionalno blago. Majstor Vemblija. Gospodar igre. Izvanredan kapiten. Gospodin svih vremena”.[43]

Mur se pojavio u filmu Beg u pobedu iz 1981. godine, koji govori o fudbalskoj utakmici, a bio je u ulozi Terija Bredija, a u kameo ulogama predstavljao je sam sebe. Takođe se pojavio u nekoliko epizoda britanskog sitkoma Till Death Us Do Part, kao i u filmu The Alf Garnett Saga koji je objavljen 1972. godine. Tina i Bobi, televizijska serija o vezi Tine i Bobija Mura emitovana je u januaru 2017. godine.[51]

Rekli su o Muru[uredi | uredi izvor]

Kapiten, vođa i moja desna ruka. Bio je duh i srce tema. Proračunljiv i kul fudbaler kome sam mogao da verujem u životu. Bio je vrhunski profesionalac, najbolji sa kojim sam ikada radio. Bez njega Engleska nikada ne bi mogla da osvoji Svetski kup.

— Alf Remsi[52]

Bio mi je prijatelj, kao i najveći defanzivac protiv koga sam ikada igrao. Svet je izgubio jednog od svojih najvećih fudbalera i časnog gospodina.

— Pele[52]

Bobi Mur bio je pravi džentlmen i prijatelj.

— Franc Bekenbauer[52]

Mur je bio najbolji defanzivac kojeg sam ikad video.

— Aleks Ferguson[53]

Bobi Mur je bio najbolji defanzivac u istoriji igre.

— Franc Bekenbauer[54]

Treba da postoji zakon protiv Mura. On zna šta se dešava 20 minuta pre svih ostalih.

— Džok Stajn[55]

Tražite od mene da razgovaram o fudbaleru Bobiju Muru i pričaću danima.

— Ron Grinvud[56]

Statistika karijere[uredi | uredi izvor]

Klub[uredi | uredi izvor]

Statistika Liga Nacionalni kup Liga kup Ostalo Ukupno
Sezona Klub Liga Uta Gol Uta Gol Uta Gol Uta Gol Uta Gol
Engleska Liga FA kup Engleski Liga kup Ostalo Ukupno
1958–59 Vest Hem junajted Prva divizija Fudbalske lige Engleske 5 0 0 0 0 0 1 0 6 0
1959–60 13 0 0 0 0 0 2 0 15 0
1960–61 38 1 2 0 2 1 — 42 2
1961–62 41 3 1 0 2 0 — 44 3
1962–63 41 3 5 0 1 0 — 47 3
1963–64 37 2 7 0 6 0 — 50 2
1964–65 28 1 0 0 0 0 8 0 35 1
1965–66 37 0 4 0 9 2 6 0 56 2
1966–67 40 2 2 0 6 0 — 48 2
1967–68 40 4 3 0 3 0 — 46 4
1968–69 41 2 3 0 3 0 — 47 2
1969–70 40 0 1 0 2 0 — 43 0
1970–71 39 2 1 0 2 0 — 42 2
1971–72 40 1 4 0 10 0 — 54 1
1972–73 42 3 2 0 2 0 — 46 3
1973–74 22 0 1 0 1 0 1 0 24 0
Ukupno u Vest Hem junajtedu 544 24 36 0 49 3 18 0 647 27
1973–74 Fulam Druga divizija Fudbalske lige Engleske 10 1 — — — 10 1
1974–75 41 0 12 0 3 0 — 54 0
1975–76 33 0 1 0 3 0 — 37 0
1976–77 40 0 2 0 5 0 — 47 0
Ukupno u Fulamu 124 1 15 0 11 0 — 148 1
Ukupno u karijeri 668 25 51 0 60 3 18 0 795 28

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

[57]

Engleska
God Uta Gol
1962 8 0
1963 9 0
1964 9 0
1965 9 0
1966 15 2
1967 6 0
1968 9 0
1969 9 0
1970 11 0
1971 7 0
1972 6 0
1973 10 0
Ukupno 108 2

Golovi za reprezentaciju[uredi | uredi izvor]

Golovi i rezultat za reprezentaciju Engleske.[57][58]
# Datum Stadion Protivnik Rezultat Takmičenje
1. 5. januar 1966. Gudison park, Liverpul  Poljska 1–1 prijateljska utakmica
2. 29. jun 1966. Stadion Ulevol, Oslov  Norveška 6–1 prijateljska utakmica

Trofeji[uredi | uredi izvor]

Igrač[uredi | uredi izvor]

Klub[uredi | uredi izvor]

Vest Hem junajted

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Engleska

Individual[uredi | uredi izvor]

  • Zlatna lopta drugoplasirani: 1970.
  • Fudbaler godine: 1964.
  • Igrač godine Vest Hem junajteda: 1961, 1963, 1968, 1970.
  • Ol-star tim Svetskog prvenstva : 1966.
  • Bi-Bi-Si Sport Ličnost godine: 1966.
  • Oredn Britanske imperije: 1967.
  • Najbolji tim Evropskog prvenstva: 1968.
  • Časopis Fudbal Svetskih XI: 1968, 1969[59]
  • Engleska kuća slavnih: 2002.
  • Jubilej nagrade FIFA – Najbolji engleski fudbaler u poslednjih 50 godina (Zlatni igrač): 2003.
  • Najbolji tim Svetskog prvenstva svih vremena: 1994.
  • Najbolji tim 20. veka: 1998.
  • Dres sa brojem 6 povučen je od strane Vest Hem junajteda u čast Mura: 2008. (posthumno)[60]
  • Profesionalna fudbalska asocijacija, Igrač veka: 2007.[61]
  • Profesionalna fudbalska asocijacija, Tim veka (1907—2007):
  • Časopis Fudbal: Najboljih XI svih vremena: 2013.
  • 100 najvećih Britanaca: 2002.
  • 100 fudbalskih legendi

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Hugman, Barry J., ur. (2005). The PFA Premier & Football League Players' Records 1946–2005. Queen Anne Press. str. 436. ISBN 978-1-85291-665-7. 
  2. ^ „Bobby Moore 1941–1993”. Bobbymoore.co.uk. Pristupljeno 31. 5. 2010. 
  3. ^ a b Hammers make Moore shirt gesture – BBC News, 4 July 2008
  4. ^ „Beckham dedicates record to family”. Fifa.com. 28. 3. 2009. Arhivirano iz originala 6. 3. 2012. g. Pristupljeno 31. 5. 2010. 
  5. ^ Moore, Bobby (1966) My Soccer Story Stanley Paul & Co
  6. ^ „Ancestry® | Genealogy, Family Trees & Family History Records”. www.ancestry.com. 
  7. ^ „You might not know about england footballing hero Bobby Moore”. Arhivirano iz originala 29. 06. 2020. g. Pristupljeno 27. 06. 2020. 
  8. ^ „The last days of Bobby Moore”. The Observer. London. 7. 8. 2005. Pristupljeno 29. 7. 2011. 
  9. ^ „Tina Bobby the real life story of english footballs”. Arhivirano iz originala 27. 02. 2020. g. Pristupljeno 27. 06. 2020. 
  10. ^ „World Cup hero Moore has cancer”. The Independent. London. 15. 2. 1993. Pristupljeno 29. 7. 2011. 
  11. ^ World Cup hero Bobby Moore's son found dead in flat aged 43
  12. ^ Mercury (31. 1. 2010). „The celebrity friends of Margaret Thatcher”. Birmingham Mail. Pristupljeno 3. 1. 2013. 
  13. ^ Mason, Peter (1994). Southend United: the official history of 'The Blues'. str. 121. ISBN 1-874427-20-8. 
  14. ^ Jonathan, Pearce. „Bobby Moore: Modest, generous, meticulous and very, very funny”. BBC Sport. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  15. ^ Campbell, Paul (22. 2. 2013). „From the Vault: Remembering the life and football of Bobby Moore”. The Guardian. London. Pristupljeno 25. 2. 2013. 
  16. ^ Secret life of Bobby Moore: England football legend battled cancer THREE times
  17. ^ Leatherdale, Clive (1998). West Ham United From Greenwood To Redknapp. Desert Island Books. ISBN 1-874287-19-8
  18. ^ „Bobby Moore (1941–1993) – Find A Grave Photos”. Findagrave.com. 17. 9. 2009. Pristupljeno 29. 7. 2011. 
  19. ^ „Four Programmes — Hero: The Bobby Moore Story”. BBC. Pristupljeno 29. 7. 2011. 
  20. ^ Northcott, John (2007). The Claret & Blue Book of West Ham United. Pitch Publishing. ISBN 978-1-905411-02-3
  21. ^ „Welcome to the Wonderful World of West Ham United Statistics Bobby Moore”. Pristupljeno 18. 3. 2011. 
  22. ^ Powles, John (2011). Seeing Red for the Claret and Blue. Nottingham: SoccerData. str. 18. ISBN 978-1-905891-54-2. 
  23. ^ „Test centuries against all nations, and plain sailing”. www.cricinfo.com. 2. 5. 2005. Pristupljeno 31. 5. 2010. 
  24. ^ Hankin, Alex (14. 10. 2012). „Send in the clown: England's colourful history of matches against Poland”. Daily Mirror. London. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  25. ^ a b v g d McIlvanney, Hugh; Keating, Frank; Lacey, David (22. 2. 2013). „From the Vault: Remembering the life and football of Bobby Moore”. The Guardian. Guardian News and Media Limited. Pristupljeno 4. 7. 2018. 
  26. ^ Griffiths, Danny (12. 2. 2009). „Different eras, both great figures”. Metro. Arhivirano iz originala 4. 8. 2012. g. Pristupljeno 11. 10. 2019. 
  27. ^ „The Advertising Archives | TV Advert Grab | Look in at the local | 1960s”. www.advertisingarchives.co.uk. Arhivirano iz originala 24. 12. 2019. g. Pristupljeno 27. 06. 2020. 
  28. ^ „Most famous tackle looked like Superman stopping a train”. The Times. Pristupljeno 18. 10. 2018. 
  29. ^ a b „Bobby MOORE”. www.fifa.cm. Arhivirano iz originala 27. 07. 2011. g. Pristupljeno 16. 8. 2011. 
  30. ^ „Bobby Moore's tackle on Jairzinho in 1970 World Cup”. BBC Sport. Pristupljeno 24. 2. 2013. 
  31. ^ „The Priory Collection”. www.nationalfootballmuseum.com. Arhivirano iz originala 16. 10. 2012. g. Pristupljeno 27. 7. 2013. 
  32. ^ „Ballon d'or winners”. World od soccer. Arhivirano iz originala 28. 09. 2013. g. Pristupljeno 27. 7. 2013. 
  33. ^ Glanville, Brian. „The real Bobby Moore”. www.sportsstronthenet.com. Arhivirano iz originala 28. 08. 2007. g. Pristupljeno 10. 1. 2013. 
  34. ^ „englandstats.com | 467 - Scotland 0-5 England, Wednesday, 14th February 1973”. englandstats.com. 
  35. ^ „Historie”. Herningfremad.dk. Arhivirano iz originala 19. 7. 2011. g. Pristupljeno 31. 5. 2010. 
  36. ^ „East End to NC end: The final playing days of West Ham legend Bobby Moore”. WRALSportsFan.com. Pristupljeno 12. 7. 2016. 
  37. ^ „The Bobby Moore Fund”. Cancerresearchuk.org. Arhivirano iz originala 6. 7. 2010. g. Pristupljeno 19. 6. 2010. 
  38. ^ „Bobby Moore Fund for Cancer Research UK”. Justgiving.com. Pristupljeno 19. 6. 2010. 
  39. ^ „The Bobby Moore Fund will benefit from England v Brazil match”. www.thefa.com. Arhivirano iz originala 26. 7. 2013. g. Pristupljeno 27. 7. 2013. 
  40. ^ "100 great British heroes". BBC News. Retrieved 25 August 2016
  41. ^ Golden Players take centre stage Arhivirano 2005-03-17 na sajtu Wayback Machine – UEFA, 29 November 2003
  42. ^ „Footballing legend Bobby Moore returns to Wembley”. www.wembleystadium.com > Press Releases. Wembley National Stadium. 10. 5. 2007. Архивирано из оригинала 9. 3. 2008. г. Приступљено 3. 5. 2010. 
  43. ^ а б „Footballing legend Bobby Moore takes his place at Wembley”. www.wembleystadium.com > Press Releases. Wembley National Stadium. 11. 5. 2007. Архивирано из оригинала 30. 6. 2007. г. Приступљено 3. 5. 2010. 
  44. ^ Wembley's Moore statue unveiled – BBC News, 11 May 2007
  45. ^ „Childhood home of Bobby Moore receives English Heritage plaque”. The Guardian. 26. 7. 2016. Приступљено 27. 7. 2016. 
  46. ^ "Airline to honour Bobby". WHUFC.com.
  47. ^ „FIFA 19 Ultimate Team: What Icons are in the new game and how do you get them?”. Goal. Приступљено 14. 9. 2018. 
  48. ^ „Norwegian Dreamliner takes off with new Jane Austen adorned tail fin for first time”. Daily Mirror. Приступљено 28. 9. 2018. 
  49. ^ Caswell, Mark. „Freddie Mercury unveiled as Norwegian's latest tail fin hero”. Business Traveller.com. Приступљено 19. 8. 2017. 
  50. ^ Munro, Scott. „Freddie Mercury's image to appear on Norwegian aircraft”. Teamrock.com. Future Publishing Limited. Приступљено 19. 8. 2017. 
  51. ^ Christie, Janet (12. 12. 2016). „Interview: Lorne MacFadyen on playing Bobby Moore”. The Scotsman. Johnston Publishing Ltd. Приступљено 4. 7. 2018. 
  52. ^ а б в „Bobby Moore 1941–1993”. Bobbymoore.co.uk. Приступљено 31. 5. 2010. 
  53. ^ Daniels, Phil (1997). Moore than a legend. Goal! Publications. стр. 145. ISBN 0-9529641-9-8. 
  54. ^ Lodge, Robert (2010) The Little Book of West Ham. Carlton Books Ltd. ISBN 1847326870.
  55. ^ „From the Vault: Remembering the life and football of Bobby Moore”. The Guardian. Pristupljeno 18. 11. 2018. 
  56. ^ When Saturday Comes issue 260, October 2008
  57. ^ a b „Robert Frederick Chelsea "Bobby" Moore – International Appearances”. The Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Arhivirano iz originala 15. 10. 2013. g. 
  58. ^ „Bobby Moore”. TheFA.com. Arhivirano iz originala 1. 2. 2010. g. Pristupljeno 27. 5. 2019. 
  59. ^ "ERIC BATTY'S WORLD XI – THE SIXTIES" Retrieved on 13 May 2016
  60. ^ West Ham United to retire No 6 shirt in respect of Bobby Moore
  61. ^ „Player of the Century: Bobby Moore gets the nod from GMF readers”. Give Me Football. 7. 9. 2007. Arhivirano iz originala 21. 10. 2008. g. Pristupljeno 31. 5. 2016. 
  62. ^ „England Boys of '66 dominate your Team of the Century: 1907–1976”. GiveMeFootball.com. Give Me Football. 28. 8. 2007. Arhivirano iz originala 22. 10. 2008. g. Pristupljeno 18. 5. 2016. 
  63. ^ „Your overall Team of the Century: the world's greatest-ever XI revealed!”. GiveMeFootball.com. Give Me Football. 6. 9. 2007. Arhivirano iz originala 21. 10. 2008. g. Pristupljeno 27. 7. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Bobi Mur na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Боби_Мур&oldid=26608139”