Bohumil Hrabal

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bohumil Hrabal
Bohumil Hrabal 1988
foto Hana Hamplová
Lični podaci
Datum rođenja(1914-03-28)28. mart 1914.
Mesto rođenjaBrno, Austrougarska
Datum smrti3. februar 1997.(1997-02-03) (82 god.)
Mesto smrtiPrag, Češka
ObrazovanjeKarlov univerzitet u Pragu

Bohumil Hrabal (češ. Bohumil Hrabal; Brno, 28. mart 1914 — Prag, 3. februar 1997) je bio češki književnik.[1]

Život i rad[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Brnu u Moravskoj. Živeo je kratko vreme u Pragu, ali odrastao je u Nimburku kao direktorov posinak. Diplomirao je pravo na Karlovom univerzitetu u Pragu. U Pragu živi od kasnih četrdesetih godina 20. veka. Radio je kao fizički radnik u čeličani pedesetih godina. To iskustvo ga je inspirisalo da piše hiperrealistične tekstove. Njegov najbolji roman je „Strogo kontrolisani vozovi“ (1965). Po tom romanu je Jirži Mencel je režirao film, koji je dobio Oskara za najbolji strani film. Te 1965. godine kupio je vikendicu, u koju je odlazio na odmor celoga života. Bio je veliki pripovedač, a omiljena kafana, koju je posećivao bila je „Kod zlatnog tigra“ u Pragu. Tu se susretao sa Vaclavom Havelom, a imao je susrete i sa američkim predsednikom Klintonom i Medlin Olbrajt.

Nekoliko njegovih dela nije objavljeno u Čehoslovačkoj, jer su vlasti imale primedbi na te knjige.

Spomen-ploča sa citatom Bohumila Hrabala

Umro je tako što je pao sa petog sprata zgrade bolnice, dok je navodno pokušavao da nahrani golubove. Kasnije se spominjalo da je Hrabal inače stanovao na petom spratu i da je u nekoliko svojih knjiga spominjao samoubistvo skakanjem sa petog sprata.

Pisao je ekspresivnim, vizuelnim stilom i često je koristio duge rečenice.[2] Njegovo delo „Časovi plesa za starije“, ima samo jednu rečenicu. Mnogi likovi u Hrabalovim delima su prikazani kao „pametne budale“.

Bohumil Hrabal 1985
foto Hana Hamplová

Uz Jaroslava Hašeka, Karela Čapeka i Milana Kunderu smatra se jednim od najvećih čeških književnika 20. veka. Njegova dela su prevedena na 27 jezika.[3]

Književna dela[uredi | uredi izvor]

Dela Boghumila Hrabala:[1][4]

Bohumil Hrabal među svojim voljenim mačkama. Hrabalov zid, Liben, Prag, Češka. Mural se nalazi u kvartu u kojem je Bohumil Hrabal dugo živeo.
Bohumil Hrabal ispred kafane Kod Zlatnog tigra
Brno, deo Židenice. Spomenik Bohumilu Hrabalu, ulica Balbinova.
Grob Bohumila Hrabala
  • Izgubljena ulica (Ztracená ulička) - Nymburk: Hrádek, 1948. (zbirka poezije)
  • Razgovori ljudi (Hovory lidí) - 1956.
  • Ševa na žici (Skřivánek na niti) - 1959.
  • Perla sa dna (Perličky na dně) - Prague: CS, 1963.
  • Naklapala (Pábitelé) - Prague: MF, 1964.
  • Časovi plesa za odrasle i napredne (Taneční hodiny pro starší a pokročilé) - Prague: CS, 1964.
  • Strogo kontrolisani vozovi (Ostře sledované vlaky) - Prague: CS, 1965.
  • Oglas za kuću u kojoj više neću da živim (Inzerát na dům, ve kterém už nechci bydlet) - Prague: MF, 1965.
  • Moritati i legende (Morytáty a legendy) - Prague: CS, 1968.
  • Domaći zadatak: razmišljanja i razgovori (Domácí úkoly: úvahy a rozhovory) - Prague: MF, 1970.
  • Pupoljci (Poupata) - Prague: MF, 1970, konfiskovan i spaljen od strane komunističkog režima
  • Služio sam engleskog kralja (Obsluhoval jsem anglického krále) - Prague: Petlice, 1971 (tajna antikomunistička izdavačka kuća)
  • Nežni varvarin (Něžný barbar) - Prague: Petlice, 1973 (tajna antikomunistička izdavačka kuća); Egzilsko izdanje: Index, Koeln, 1981.
  • Striženo-skraćeno (Postřižiny) - Prague: Petlice, 1974 (tajna antikomunistička izdavačka kuća)
  • Mesto u kome je stalo vreme (Městečko, kde se zastavil čas) - Prague: Petlice, 1974 (tajna antikomunistička izdavačka kuća); Egzilsko izdanje: Comenius, Innsbruck, 1978.
  • Suviše bučna samoća (Příliš hlučná samota) - Prague: Ceska expedice 1977 (tajna antikomunistička izdavačka kuća); Egzilsko izdanje: Index, Koeln, 1980.
  • Svečanosti visibaba (Slavnosti sněženek) - Prague: CS, 1978.
  • Svaki dan čudo (Každý den zázrak) - (pripovetke), 1979.
  • Radosna tuga (Krasosmutnění) - Prague: CS, 1979.
  • Harlekinovi milioni (Harlekynovy milióny) - Prague: CS, 1981.
  • Klubovi poezije (Kluby poezie) - Prague: MF, 1981.
  • Domaći zadaci iz marljivosti (Domáci úkoly z pilnosti) - Prague: MF, 1982.
  • Život bez smokinga (Život bez smokingu) - Prague: CS, 1986.
  • Svadbe u kući (Svadby v domě) - Prague: Pražská imaginace, 1986 (tajna antikomunistička izdavačka kuća); Egzilsko izdanje: 68 Publishers, Toronto, 1987.
  • Novi život (Vita nuova) - Prague: Pražská imaginace, 1986 (tajna antikomunistička izdavačka kuća); Egzilsko izdanje: 68 Publishers, Toronto, 1987.
  • Procepi (Proluky) - Prague: Petlice, 1986 (stajna antikomunistička izdavačka kuća) Egzilsko izdanje: 68 Publishers, Toronto, 1986.
  • Kličky na kapesníku - Prague: Pražská imaginace, 1987. (tajna antikomunistička izdavačka kuća)
  • Novembarski uragan (Listopadový uragán) - Prague: Tvorba, 1990.
  • Reke ponornice (Ponorné říčky) - Prague: Pražská imaginacek, 1991.
  • Ružičasti kavaljer (Růžový kavalír) - Prague: Pražská imaginacek, 1991.
  • Aurora u plićaku (Aurora na mělčině) - Prague: Pražská imaginacek, 1992.
  • Večernji program za Kasija (Večerníčky pro Cassia) - Prague: Pražská imaginace, 1993.
  • Atomová mašina značky Perkeo - sc, Prace, 1991.
  • Bambino di Praga; Barvotisky; Krásná Poldi - Praha: Československý spisovatel, 1990.
  • Pesnikarenje (Básnění) - Praha: Pražská imaginace, 1991. (poezija)
  • Jevrejski svećnjak (Židovský svícen) - 1991. (poezija)
  • Bibliografie dodatky rejstříky - Praha: Pražská imaginace, 1997.
  • Buďte tak hodná, vytáhněte rolety: výbor z milostné korespondence - Praha: Triton, 1999.
  • Chcete vidět Zlatou Prahu?: výbor z povídek - Praha: Mladá fronta, 1989.
  • Sećam se samo i jedino sunčanih dana (Já si vzpomínám jen a jen na slunečné dny) - Nymburk: S Klos, 1998.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „BOGUMIL HRABAL Čudo češke književnosti” (PDF). doi.fil.bg.ac.rs. Pristupljeno 13. 11. 2022. 
  2. ^ Vrbavac, Jasmina (2007). Tri i po: kritike (1. izd.). Zrenjanin, Novi Sad: Agora. str. 66—67. 
  3. ^ „Jezive perlice na dnu ljudske sudbine”. Danas. Pristupljeno 3. 2. 2020. 
  4. ^ „Bohumil Hrabal”. pulse.rs. Pristupljeno 13. 11. 2022. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Bohumil Hrabal na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бохумил_Храбал&oldid=26828976”