Бресква
| Breskva | |
|---|---|
| |
| listovi i plodovi breskve | |
| |
| Jesenje crvene breskve, poprečni presek | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Kladus: | Rosids |
| Red: | Rosales |
| Porodica: | Rosaceae |
| Rod: | Prunus |
| Podrod: | Amygdalus |
| Vrsta: | P. persica
|
| Binomno ime | |
| Prunus persica | |
| Sinonimi[2] | |
|
Sinonimi
| |
Breskva, praska ili šeftelija, (Prunus persica) je drvo iz familije ruža (Rosaceae). Poznato je po istoimenim plodovima, koje čovek koristi kao veoma ukusno i slatko voće. Potiče iz srednje Azije (na šta ukazuje i njen naziv na latinskom, od koga je i izveden srpski naziv).
Kao voće koristi se u sirovom stanju, a pogodna je i za pravljenje kompota, sokova, džemova kao i za sušenje.
Zahvaljujući širokoj adaptivnosti, breskva zauzima značajno mesto u svetskoj proizvodnji. Proizvodi se mnogo i zbog toga što su otvorene mnogobrojne sorte koje su u mogućnosti da se prilagode različitim uslovima gajenja. Nove sorte bresaka stvaraju se relativno lakše i brže od drugih vrsta voćaka, tako da većina sorti bresaka koje su se nalazile pre 15 godina u sortimentu zamenjene su novim, kvalitetnijim, a današnje sorte koje se nalaze u proizvodnji zameniće se za 15 godina drugim još kvalitetnijim. Trenutno u svetu postoji oko 2500 sorti.
Kina je najveći proizvođač breskve u svetu. Potom dolaze Evropa i Sjedinjene Američke Države. Od evropskih država, Italija je najveći proizvođač breskve. Na drugom mestu je Španija, a zatim Grčka i Francuska.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Iako je latinski naziv povezuje sa Persijom, breskva je pronađena u Kini gde je bila sastavni deo prvih dana kineske kulture. U tekstovima, breskva se pri put javlja u jednom spisu iz 10. veka pre nove ere, gde se spominje kao omiljeno jelo kineskog cara. One su takođe bile simbol besmrtnosti i dugog života. U srednjem veku, breskva se prenosi u Zapadnu Aziju, a u Evropu je donosi Aleksandar Makedonski sa osvajanjem Persije. Na američki kontinent je donose španski osvajači u 16. veku.
Energetska i nutritivna vrednost[uredi | uredi izvor]
| Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Energija | 165 kJ (39 kcal) |
9,54 g | |
| Šećeri | 8,39 g |
| Prehrambena vlakna | 1,5 g |
0,25 g | |
0,91 g | |
| Vitamini | |
| Vitamin A ekv. | (2%) 16 μg(2%) 162 μg |
| Tiamin (B1) | (2%) 0,024 mg |
| Riboflavin (B2) | (3%) 0,031 mg |
| Niacin (B3) | (5%) 0,806 mg |
| Vitamin B5 | (3%) 0,153 mg |
| Vitamin B6 | (2%) 0,025 mg |
| Folat (B9) | (1%) 4 μg |
| Holin | (1%) 6,1 mg |
| Vitamin C | (8%) 6,6 mg |
| Vitamin E | (5%) 0,73 mg |
| Vitamin K | (2%) 2,6 μg |
| Minerali | |
| Kalcijum | (1%) 6 mg |
| Gvožđe | (2%) 0,25 mg |
| Magnezijum | (3%) 9 mg |
| Mangan | (3%) 0,061 mg |
| Fosfor | (3%) 20 mg |
| Kalijum | (4%) 190 mg |
| Natrijum | (0%) 0 mg |
| Cink | (2%) 0,17 mg |
| Ostali konstituenti | |
| Fluoride | 4 µg |
| |
| Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle. Izvor: NDb USDA | |
Breskve i nektarine su vrlo osvežavajuće voće jer sadrže 87–90% tečnosti, 9-11% ugljenih hidrata i vrlo male količine belančevina i masti. Energetska vrednost je samo 40-tak kalorija na 100 grama, pa ih zbog toga ubrajamo u niskokalorično voće – idealno za dijetu. Od vitamina sadrži najviše beta-karotena i vitamina C. Od minerala u breskvi ima najviše kalijuma, fosfora, magnezijuma i kalcijuma. Među retkim je voćem koje sadrži selen. Za razliku od breskve, njena sorta nektarina ima manje vitamina C, ali više beta-karotena i veću kalorijsku vrednost.
Breskve zru i nakon što se uberu, ali zato u njihovom soku zrenjem neće porasti količina šećera. Kako bi ranije ubrani plodovi dozreli kod kuće, treba ih staviti u papirnate vrećice, čime će održati odgovarajuću količinu vlage. Takve breskve se mogu čuvati u hladnjaku 1–2 nedelje. Uopšteno, breskve čije je meso žute boje punije su arome, dok su one bele boje slađe.
Lekovito delovanje[uredi | uredi izvor]
Lekoviti delovi biljke su plod, cvet i list. Važno je naglasiti da je odnos kalijuma i natrijuma sedam naprema jedan, zbog čega su ove aromatične i sočne voćke korisne onima koji imaju problema sa oticanjem. Dobre su i protiv malokrvnosti, za crevna oboljenja i smanjenje žučne kese. Takođe može pomoći pri smirenju živaca i uopšte za rad organa za varenje. Poznata su i lekovita svojstva sokova, sirupa i čajeva od breskve. Sok od breskve preporučuje se onima sa srčanom aritmijom, smanjenim lučenjem želudačne kiseline, osetljivim nervnim sistemom, kao i za čišćenje organizma. Breskve i njihov sok ne preporučuju se dijabetičarima i alergičnim osobama.
Klima[uredi | uredi izvor]
U poređenju sa ostalim voćnim vrstama breskva je najosetljivija. Da li će gajenje breskve biti uspešno ili ne zavisi od učestalosti i jačine mrazeva tokom jeseni, zime i proleća. Parcela ne sme da bude na mestu koje je izloženo jačim mrazevima tokom zime ili proleća, jer tada su moguća oštećenja cvetova ili tek zametnutih plodova. Istovremeno, neophodno je da temperatura u zasadu bude ispod 7 °C izvesno vreme tokom perioda mirovanja, kako bi se zadovoljili uslovi jarovizacije neophodne za normalno zametanje plodova i rast u narednom vegetacionom periodu. Tokom perioda mirovanja, stabla breskve podnose temperature i do -26,6 °C bez ozbiljnijih oštećenja. Međutim, usled naleta toplijeg vremena, koren stabla počinje da upija vodu, razblažujući koncentraciju ćelijskog soka. Tkivo ksilema se ispunjava vodom, i biljka postaje ekstremno osetljiva na nagli pad temperature. Delovi parcele u dolini su podložniji oštećenjima od mrazeva jer se hladan, gušći vazduh tu spušta i duže vreme zadržava, pogotovu kada je vazdušna drenaža otežana zbog šumaraka ili građevinskih objekata. Otpornost pupoljaka na niske temperature zavisi od faze fenološkog razvoja. Pupoljci u početnoj fazi bubrenja će bolje podnositi niže temperature nego pupoljci u periodu punog cvetanja.
Padavine[uredi | uredi izvor]
Produženi periodi toplog vremena u jesen praćeni preobilnim padavinama mogu odložiti proces sazrevanja stabala, čime se stvaraju uslovi za ozbiljnija oštećenja tokom zime, i to ne samo cvetnih pupoljaka već i samih stabala. Prosečan godišnji nivo padavina za područja koja se smatraju najpogodnijim za uzgajanje breskve kreću se od 556 mm (Palić-Subotica) do nešto manje od 716 mm (Kraljevo). Po svoj prilici, ove količine padavina mogu biti dovoljne za održavanje visoke produktivnosti zasada na parcelama na kojima se primenjuju adekvatne agrotehničke mere. Faktori kao što su količina padavina, preobilna rodnost i izvesne karakteristike zemljišta (poroznost i vododržni kapacitet) mogu lako da dovedu do nedostatka vlage i postanu ograničavajući faktor u pogledu ostvarivanja proizvodnih ciljeva. Dodatno navodnjavanje može biti potrebno, naročito u najkritičnijim fazama rasta i razvoja ploda.
Zemljište[uredi | uredi izvor]
Breskva se može gajiti na raznim tipovima zemljišta, pod uslovom da se za svaki tip zemljišta koristi adekvatna podloga. Što se tiče koštičavih voćnih vrsta, najbolji rezultati se postižu na dobro propustljivoj, dubokoj, peskovitoj ilovači sa niskim salinitetom (nizak alkalinitet) i sa optimalnim pH vrednostima između 6 i 7. Ukoliko se gaji na plodnijim, obično težim zemljištima, stabla breskve mogu biti izraženije bujnosti što ih čini osetljivijim na oštećenja izazvana zimskim mrazevima, čime se dovodi u pitanje njihov opstanak.
Priprema zemljišta[uredi | uredi izvor]
Uopšteno govoreći, voćna stabla ne podnose slabo drenirana zemljišta (glineni horizont, nabijenost zemljišta kao posledica višegodišnje intenzivne obrade i tretiranja zemljišta) što za posledicu ima zabarivanje, zasićenost zemljišta vodom, naročito u toku vegetacije.
Glineni nepropustljivi horizont[uredi | uredi izvor]
To je sloj materijala nalik steni, i može biti debljine od 20 – 150 cm. Ovaj sloj je kao beton koji onemogućava drenažu. Ukoliko se nalazi u površinskom sloju zemljišta, na dubini od najviše 120 cm, treba ga razbiti rigolatorom. Kada se jednom taj nepropustivi sloj razbije, ne dolazi do njegovog ponovnog formiranja tako da nije neophodno ponoviti postupak. Dubokim oranjem se poboljšava situacija nastala kao posledica nabijenosti zemljišta ili prisustva nepropustivog sloja gline.
Drenaža zemljišta[uredi | uredi izvor]
Ona se može poboljšati postavljanjem drenažnih cevi ili sadnjom ’na uzdignutim lejama’. Kod drenažnog sistema cevi treba postaviti pod nagibom tako da se suvišna voda usmerava prema perforiranim cevima, a potom se gravitacionom silom odvodi od korena biljke u odvodne kanale. Ovaj postupak zahteva dobru stručno-tehničku osposobljenost, a često predstavlja i prilično skupu investiciju. Održavanje cevi u „protočnom stanju“ bez prisustva zemlje i drugog otpada može da bude po priličan izazov.
Drugi, sasvim uspešan metod, je sadnja ’na uzdignutim lejama’. Leje se uzdignu za oko 50 cm od površine zemljišta dovoljno da se masa korenovog sistema izdigne iznad nivoa podzemnih voda čime se izbegava potencijalni problem truleži korena. Pod ovim sistemom gajenja postavljanje sistema za navodnjavanje je apsolutni imperativ, jer zemljište na uzdignutim lejama se brzo isušuje.
Sadnica[uredi | uredi izvor]
Kada se bira sadnica breskve u rasadniku, treba izabrati onu koja je stara oko godinu dana. Sadnica koje je starija od dve godine teže se privikava na novu sredinu i zato ih treba izbegavati pri kupovini. Sadnica bi trebalo da izgleda zdravo, bez znakova bolesti. Znakovi bolesti mogu biti braon ili žuto lišće, rupe ili crne tačke po lišću, usporen rast ili oštećen koren. Breskva je samooprašujuća tako da se može posaditi samo jedno drvo i ono će rađati plodove. Ako se sadi više stabala trebalo bi to da se učini u redovima.
Sađenje breskve[uredi | uredi izvor]
Sadnja breskve je jednostavan proces, ali je potrebno obezbediti određene uslove kako bi sadnica imala najbolje šanse da se primi u novoj sredini. Drvo breskve zahteva peskovitu, rastresitu zemlju. Voda ne bi trebalo da se dugo zadržava na zemlji posle kiše, a koren ne može preživeti u lepljivoj zemlji, glini, ilovači. Breskva takođe zahteva sunce preko celog dana. Breskvu je najbolje posaditi dok miruje, zimi ili u veoma rano proleće. Ovo će omogućiti korenu vreme da se prilagodi novoj sredini pre nego što dođu topliji meseci.
Pre nego što se nabavi sadnica potrebno je odneti uzorak zemlje na analizu u neki rasadnik. Ovo će omogućiti saznanje šta je potrebno dodati u zemlju kako bi breskva najbolje uspevala. Posle ovog koraka potrebno je napraviti rupu u zemlji koja će moći da prihvati ceo sistem korena. Nije preporučivo u rupu dodavati veštačko đubrivo da ne bi oštetili koren. Kada se kupi sadnica, treba potopiti koren u vodu 24 sata pre sadnje. Zatim treba odstraniti svaki oštećeni deo korena. Postavlja se koren u zemlju i prekriva zemljom.
Sortiment[uredi | uredi izvor]
Sve sorte breskve koje se danas gaje u intenzivnim zasadima su rezultat oplemenjivačkog rada. U poslednjih 10 godina, iz oplemenjivačkih programa Italije i SAD priznato je veći broj sorti izuzetnih bioloških i privrednih osobina koje svoje prednosti danas već potvrđuju i u proizvodnim zasadima na značajnim površinama.
Dinamične promene sortimenta breskve u zemljama sa najvećom proizvodnjom nije pratio i sortiment u Srbiji. Danas se u našim plantažnim zasadima nalaze mahom sorte:
Srednjeg i srednje-kasnog vremena sazrevanja
- Redhaven
- Glohaven
- Suncrest
- Cresthaven
- Fayette
- Spring Tajm − springtajm
- Springold − springold
Sazrevanje polovinom jula
- Springcrest
- Collins
- Early Redhaven
- Dixired
Vrlo kasnog vremena sazrevanja
- Summerset
- Hales Late − Halejeva pozna
Bolesti[uredi | uredi izvor]
Da bi se zaraza pojavila i bolest razvila tri elementa moraju da se dogode u isto vreme:
- Biljka domaćin koja je podložna određenom oboljenju
- Prisustvo patogena
- Odgovarajući vremenski uslovi (kiša/vlaga, dužina vlažnog perioda, količinom padavina, temperatura, vetar, itd.)
Patogeni koji izazivaju oboljenja kod breskve su gljivice, bakterije, virusi i organizmi nalik na viruse, poznati kao fitoplazme i mikroplazme. Uspešnost suzbijanja bolesti u velikoj meri će zavisiti od prepoznavanja bolesti koju treba suzbiti, poznavanje simptoma, biologije i zahteva neophodnih za njen razvoj. Manipulacija ovih mikro-ekoloških uslova kroz obradu, sanitaciju, suzbijanje korova i sprovođenjem drugih agrotehničkih mera, olakšaće rešavanje problema.
Trulež plodova[uredi | uredi izvor]
Sa ekonomske tačke gledišta, trulež plodova je jedno od najrazornijih oboljenja. Pod povoljnim uslovima, ovo oboljenje može dostići epidemiološke razmere za veoma kratko vreme, i dovesti do potpunog gubitka prinosa. Prouzrokovač ovog oboljenja je gljivica Monilinia fructicola. Napada cvetove, pupoljke, letoraste i plod. Kod truleža plodova zaraženi cvetovi poprimaju mrku boju i opstaju na pupoljku. Nekada se događa da se gljivica preseli u unutrašnjost pupoljka, a odatle na grančice koje u potpunosti uništava. Kada plod počne da sazreva i poprima boju on postaje osetljiv i podložan truljenju. Početni simptomi se ispoljavaju kao sitne, kružne mrke pege na pokožici ploda, a pod povoljnim uslovima se šire velikom brzinom, da bi na kraju dovele do potpunog propadanja ploda.
Kovrdžavost lista breskve[uredi | uredi izvor]
Kovrdžavost lista breskve može biti ekonomski štetna na dva nivoa:
- Neposredni uticaj koji se ogleda u lošem kvalitetu plodova koji nemaju tržišnu vrednost
- Posredan, odnosno odloženi uticaj koji se ogleda u ranom gubljenju lišća i sveopštem smanjenju bujnosti stabla i njegovom propadanju.
Mesec dana nakon precvetavanja na mladom lišću su vidljivi prvi simptomi oboljenja. Gljivica napada međućelijski prostor prouzrokujući deformisan rast, koji se opet manifestuje u vidu kovrdžavih crvenkastih lišća koji kao da su prekriveni isitnim plikovima. Najpre oboli manji broj listova, ali kako se oboljenje širi, prirast zakržljava i poprima izgled rozete. Listovi postaju nekrotični i prevremeno opadaju što za posledicu ima ranu defolijaciju. Oboleli plodovi postaju ozbiljno deformisani. Na njima se pojavljuju kvrgava i naborana mesta, crvenkaste boje. Zaraženi plodovi opadaju prevremeno.
Krastavost plodova[uredi | uredi izvor]
Krastavost plodova prouzrokuje gljivica Cladosporium carpophilum Thűm. Ovo oboljenje se naročito odražava na izgled plodova i njihov plasman na tržište. Simptomi se ispoljavaju na plodovima, mladim grančicama i lišću. Okrugle, baršunaste pege maslinasto do crne boje su uočljive pri vrhu ploda prema peteljki. Pege se šire i međusobno spajaju, prouzrokujući pucanje ploda, i stvarajući prostor za pojavu truleži ploda. Vidljive pege na letorastima i grančicama su blago uzdignute, kružnog oblika, sa ljubičastim marginama. Njihova pojava je uočljiva tek kasnije u toku vegetacije.
Pepelnica ili rđave pege[uredi | uredi izvor]
Pepelnicu izaziva gljivica Sphaerotheca pannosa. Ovo oboljenje napada letoraste, listove i plod. Zaraženost vegetativnih delova biljke dovodi do preuranjene defolijacije i gubljenja vitalnosti. Pojava pega na plodovima ima najveći negativni ekonomski efekat na proizvodnju. Simptomi oboljenja se javljaju na lišću i bujnim letorastima u tekućoj sezoni. Letorasti su prekriveni belom micelijumom. Simptomi na plodovima su najznačajniji. Javljaju se kao belo-pepeljaste okrugle pege. Sa širenjem pega, središnji deo odumire ostavljajući za sobom rđastu mrlju sa izumrlim epidermalnim ćelijama.
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Mišić D. Petar, Nove sorte voćaka, Nolit, Beograd 1982. godina
- Bulatović Spasoje, Savremeno voćarstvo, Nolit, Beograd, 1979. godine
- Pekić Borivoje, Breskva, Nolit, Beograd, 1979. godine
