Vagina

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vagina:
1. Klitoralna kapa
2. Klitoris
3. Labium minorum
4. Uretralni otvor
5. Vaginalni otvor
6. Perineum
7. Anus

Vagina (lat. vagina), usmina ili rodnica je unutrašnji polni organ žene. Oblika je cevi koja vodi do grlića materice (cerviksa).[1] Njeni zidovi su elastični, sastavljeni od mišićnog tkiva i imaju mnogobrojne nabore koji joj omogućavaju da se širi i prilagođava prolasku deteta za vreme porođaja. U stanju mirovanja zidovi su naslonjeni jedan na drugi i dugački su 8—10cm. Vagina se u dnu završava vaginalnim otvorom a pri vrhu se povezuje sa grlićem materice. Zidovi vagine imaju tri sloja. Prvi sloj — unutrašnji sloj sličan je unutrašnjem delu usta; srednji sloj predstavlja mišićno tkivo, a spoljašnji formira prekrivač.

Vaginu prekriva sluznica koja je osetljivija od kože pa samim time i podložnija infekcijama, čiji uzročnici najčešće dolaze iz spoljašnje sredine. U zdravoj vagini se nalaze acidofilne bakterije, koje sprečavaju naseljavanje patogenih bakterija ili gljivica. Poremećajem bakterijske flore dolazi do infekcija, pa se za intimnu higijenu ne koriste antiseptični sapuni već blaga sredstva koja sadrže i neku slabu kiselinu (najčešće mlečnu) kako bi se očuvao fiziološki pH.

Nervi se u vagini u najvećem delu nalaze u prvoj trećini od ulaza. Ostale dve trećine su uglavnom nesenzitivne osim na osećaj dubokog pritiska. Postoji tačka na prednjem zidu vagine koja je osetljivija od ostatka vagine a naziva se G tačka. Ulaz u vaginu je veoma osetljiv, kako na zadovoljstvo tako i na bol.[2]

U vaginalnom otvoru kod najvećeg broja žena nalazi se himen, koji predstavlja tanku membranu. On je nekada bio dokaz nevinosti žene, ali danas se zna da se veliki broj žena rađa bez njega.

Funkcija[uredi | uredi izvor]

Sekret[uredi | uredi izvor]

Vagina predstavlja put i omogućuje menstrualnoj krvi i tkivima da napuste telo. U industrijskim društvima, tamponi, menstrualni kupovi i higijenski ulošci se koriste da apsorbuju ovu tečnost. Vaginalni sekreti materice, grlića materice i vaginalnog epitela imaju ulogu da pre svega dodatno smanje vaginalno podmazivanje iz Bartolinijevih žlezda nakon seksualnog uzbuđenja. Potrebno je vrlo malo vaginalnog sekreta da bi se vagina navlažila; u ovom slučaju, može lako doći do stvaranja viška sekreta tokom seksualnog uzbuđenja, sredine menstruacije, malo pre menstruacije ili tokom trudnoće.[3]

Za Bartolinijeve žlezde, koje se nalaze u blizini vaginalnog otvora i grlića materice, prvobitno je navedeno da predstavljaju primarni izvor za vaginalno podmazivanje, ali daljim ispitivanjem došlo se do zaključka da one daju samo nekoliko kapi sluzi.[4] Sada se veruje da veliku većinu vaginalnog sekreta obezbeđuje plazma koja curi iz vaginalnih zidova i taj proces se naziva vaginalna transudacija. Vaginalni transudat, koji se u početku formira u obliku kapljica znoja, izazvana je vaskularnom nadutošću vagine, što stvara dodatan pritisak unutar kapilara povećavajući tako transudaciju plazme kroz vaginalni epitel.[4][5][6]

Pre i tokom ovulacije, žlezde grlića materice luče različite varijacije sluzi koja daje alkalna svojstva sredini koja su povoljna za opstanak sperme.[7] Kako žena stari, lučenje vaginalnog sekreta se smanjuje, što ne mora nužno da znači da postoji neki fizički ili psihološki problem.[8] Posle menopauze, telo proizvodi manje estrogena i ako se ne kompenzuje estrogenom terapijom, dolazi do tanjenja vaginalnih zidova.[3][9][10]

Vaginalna flora[uredi | uredi izvor]

Vagina je dinamičan ekosistem koji prolazi kroz razne stadijume, od novorođenčeta, preko puberteta i menstruacije do menopauze. Zdrava vaginalna flora sadrži različite vrste i rodove bakterija koje uglavnom ne uzrokuju simptome, infekcije i omogućavaju dobar ishod trudnoće. Najčešće su to bakterije Lactobacillus vrste.[11] Pod uticajem hormona, kao što su estrogen, progesteron i folikostimulirajući hormon (FSH), vaginalni sistem prolazi kroz ciklične periodične promene.[12] Prosečan vaginalni pH značajno varira tokom ženinog životnog veka, od 7.0 kod devojaka koje još nemaju menstruaciju, preko 3.8—4.4 kod žena u reproduktivnom dobu do 6.5—7.0 kod žena u menopauzi bez hormonalne terapije ili 4.5—5.0 sa hormonalnom terapijom.[13] Estrogen, glikogen i laktobacili su veoma važni u ovoj varijaciji.[12]

Porođaj[uredi | uredi izvor]

Vagina predstavlja kanal kroz koje izlazi novorođenče i nastavlja život van tela majke. Kada se porođaj približava, može doći do nekoliko simptoma, uključujući kontrakcije, vaginalni sekret i rupture membrana (pucanje vodenjaka).[14] Kada se dogodi prksanje vodenjaka, može doći do neuobičajenog mokrog osećaja u vagini; tada može doći do nepravilnog curenja male količine tečnosti, ili do curenja “potoka” tečnosti.[15][16]

Kada se telo priprema za porođaj, grlić materice omekšava, stanjuje se, pomera se napred, a može doći i do otvaranja. Ovo omogućava fetusu da se spusti u karlicu.[14] Kada se fetus nađe u karlici, može doći do bolova išijadnog nerva, pojačanog vaginalnog sekreta i povećane urinarne frekvencije. Kod žena koje su već rađale, ovi simptomi javljaju se kad porođaj već počne, dok se kod “prvorodilja” simptomi mogu javiti i 10—14 dana pre porođaja.[14]

Fetus počinje da gubi podršku materice kada kontrakcije materice počnu. Grlić materice dostiže prečnik veći od 10 centimetara, da bi se prilagodila veličini glave fetusa, jer tada glava fetusa prelazi iz materice u vaginu.[14] Elastičnost vagine omogućava joj da se rastegne mnogo više od svoje normalne veličine da bi omogućila porođaj deteta.[17]

  • Dilatacija
    Dilatacija
  • Bočni položaj
    Bočni položaj
  • Ostatak pupčanika
    Ostatak pupčanika

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Oboljenja i poremećaji[uredi | uredi izvor]

Postoje mnoge infekcije, bolesti i poremećaji koji mogu da utiču na vaginu, uključujući candidal vulvovaginitis, vaginitis, vaginismus, polno prenosive infekcije (PPI) i kancer. Vaginitis predstavlja zapaljenje vagine, a pripisuje se nekoliko vaginalnim bolestima, dok vaginizam predstavlja nenamerno zatezanje mišića vagine izazvanog uslovljenim refleksom, ili bolesti, tokom vaginalne penetracije.[18] HIV/AIDS, humani papiloma virus (HPV), genitalni herpes i trihomonijaza su neke od polno prenosivih infekcija koje mogu uticati na vaginu, a zdravstveni izvori preporučuju siguran seks kao prevenciju da se spreči prenos ovih i drugih polno prenosivih bolesti.[19][20] Rak grlića materice može se sprečiti redovnim papa testom i HPV vakcinama. Vaginalni kancer je veoma retka bolest i uglavnom se javlja kod starijih osoba; simptomi su abnormalno vaginalno krvarenje ili abnormalni vaginalni sekret.[21][22]

Modifikacije[uredi | uredi izvor]

Vagina, uključujući i vaginalni otvor, može se izmeniti kao rezultat genitalne modifikacije tokom vaginoplastije ili labijaplastije; na primer, promena dela pod nazivom labia minora, takođe poznatog kao vaginalna usta. Ne postoji dokaz da operacija može poboljšati ili rešiti problem, međutim, operacija predstavlja rizik jer može doći do oštećenja krvnih sudova i nerava.[23]

Ženska genitalna mutilacija (engl. Female genital mutilation (FGM)) još jedan je aspekt ženske genitalne modifikacije, koja je poznatija pod nazivom obrezivanje.[24][25] FGM ne daje nikakve poznate zdravstvene beneficije. Najteži oblik FGM je infibulacija, koja predstavlja uklanjanje svih ili dela unutrašnjih i spoljašnjih usta i zatvaranje vagine; ovaj postupak zove se Tip III FGM i podrazumeva ostavljanje malog otvora koji služi za izbacivanje urina i menstrualne krvi, a vagina se otvara za seksualni odnos ili porođaj.[25]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Uterus i uterine cevi
    Uterus i uterine cevi
  • Ženski reproduktivni organi
    Ženski reproduktivni organi
  • Šema anatomije vulve
    Šema anatomije vulve
  • Sagitalni presek donjeg dela ženskog trupa, desna strana
    Sagitalni presek donjeg dela ženskog trupa, desna strana
  • Zadnja polovina uterusa i gornji deo vagine
    Zadnja polovina uterusa i gornji deo vagine

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Glossary”. womenshealth.gov. 8. 6. 2011. Pristupljeno 8. 8. 2013. 
  2. ^ the female genitals Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. avgust 2013) Pristupljeno 8. 8. 2013.
  3. ^ a b Dutta 2014, str. 2–7
  4. ^ a b Sloane 2002, str. 32, 41–42
  5. ^ Bourcier, McGuire & Abrams 2004, str. 20
  6. ^ Wiederman, Michael W.; Whitley, Jr., Bernard E. (2012). Handbook for Conducting Research on Human Sexuality. Psychology Press. ISBN 978-1-135-66340-7. Pristupljeno 19. 02. 2014. 
  7. ^ Cummings 2006, str. 153–154
  8. ^ Sirven, Joseph I.; Malamut, Barbara L. (2008). Clinical Neurology of the Older Adult. Lippincott Williams & Wilkins. str. 230—232. ISBN 978-0-7817-6947-1. Pristupljeno 22. 11. 2014. 
  9. ^ Charles, B R.. Beckmann (2010). Obstetrics and Gynecology. Lippincott Williams & Wilkins. str. 241—245. ISBN 978-0-7817-8807-6. Pristupljeno 5. 11. 2014. 
  10. ^ Di, Philip J. Saia (2012). Clinical Gynecologic Oncology. Elsevier Health Sciences. str. 140. ISBN 978-0-323-07419-3. Pristupljeno 22. 11. 2014. 
  11. ^ Petrova, Mariya I.; Lievens, Elke; Malik, Shweta; Imholz, Nicole; Lebeer, Sarah (2015). „Lactobacillus species as biomarkers and agents that can promote various aspects of vaginal health”. Frontiers in Physiology. 6. ISSN 1664-042X. doi:10.3389/fphys.2015.00081 Slobodan pristup. 
  12. ^ a b King, Tekoa L.; Brucker, Mary C. (2010). Pharmacology for Women's Health. Jones & Bartlett Publishers. str. 951—953. ISBN 978-1-4496-1073-9. Pristupljeno 29. 11. 2014. 
  13. ^ Danielsson, D.; Teigen, P. K.; Moi, H. (2011). „The genital econiche: focus on microbiota and bacterial vaginosis.”. Annals of the New York Academy of Sciences (Ann N Y Acad Sci). 1230 (1): 48—58. Bibcode:2011NYASA1230...48D. PMID 21824165. S2CID 205936163. doi:10.1111/j.1749-6632.2011.06041.x. [Pretplata neophodna (pomoć)]. 
  14. ^ a b v g Orshan, Susan A. (2008). Maternity, Newborn, and Women's Health Nursing: Comprehensive Care Across the Lifespan. Lippincott Williams & Wilkins. str. 585—586. ISBN 978-0-7817-4254-2. Pristupljeno 22. 11. 2014. 
  15. ^ Evans, Joel M.; Aronson, Robin (2005). The Whole Pregnancy Handbook: An Obstetrician's Guide to Integrating Conventional and Alternative Medicine Before, During, and After Pregnancy. Penguin. str. 435—436. ISBN 978-1-59240-111-6. Pristupljeno 22. 11. 2014. 
  16. ^ Boston Women's Health Book Collective; Norsigian, Judy (2008). Our Bodies, Ourselves: Pregnancy and Birth. Simon & Schuster. str. 172—174. ISBN 978-1-4165-6591-8. Pristupljeno 6. 12. 2014. 
  17. ^ Wylie, Linda (2005). Essential Anatomy and Physiology in Maternity Care. Elsevier Health Sciences. str. 157—158. ISBN 978-0-443-10041-3. Pristupljeno 19. 02. 2014. 
  18. ^ Ferri, Fred F. (2012). Ferri's Clinical Advisor 2013,5 Books in 1, Expert Consult - Online and Print,1: Ferri's Clinical Advisor 2013. Elsevier Health Sciences. str. 1134—1140. ISBN 978-0-323-08373-7. Pristupljeno 29. 11. 2014. 
  19. ^ Hales, Dianne (2008). An Invitation to Health Brief 2010-2011. Cengage Learning. str. 269—271. ISBN 978-0-495-39192-0. Pristupljeno 29. 08. 2013. 
  20. ^ Alexander, William; Bader, Helaine; LaRosa, Judith H. (2011). New Dimensions in Women's Health. Jones & Bartlett Publishers. str. 211. ISBN 978-1-4496-8375-7. Pristupljeno 29. 08. 2013. 
  21. ^ Salhan, Sudha (2011). Textbook of Gynecology. JP Medical Ltd. str. 270. ISBN 978-9350253694. Pristupljeno 29. 11. 2014. 
  22. ^ Paludi, Michele A. (2014). The Praeger Handbook on Women's Cancers: Personal and Psychosocial Insights. ABC-CLIO. str. 111. ISBN 978-1-4408-2814-0. Pristupljeno 29. 11. 2014. 
  23. ^ Lloyd, J.; Crouch, N. S.; Minto, C. L.; Liao, L. M.; Creighton, S. M. (2005). „Female genital appearance: "normality" unfolds”. BJOG : An International Journal of Obstetrics and Gynaecology. 112 (5): 643—646. PMID 15842291. S2CID 17818072. doi:10.1111/j.1471-0528.2004.00517.x. 
  24. ^ Crooks, Robert; Baur, Karla (2010). Our Sexuality. Cengage Learning. str. 55—56. ISBN 978-0-495-81294-4. Pristupljeno 9. 06. 2014. 
  25. ^ a b „Female genital mutilation”. World Health Organization. Pristupljeno 22. 08. 2012. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vagina na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вагина&oldid=27549975”