Valcer

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bečki valcer

Reč valcer potiče od nem. walzen[1] što znači „kotrljati, okretati, kliziti”. Bečki valcer je nastao u bečkim četvrtima i alpskim regijama Austrije. Izvori su mu u folklornim plesovima austrijskih seljaka. Pojavio se u 17. veku, a u 18. veku je bio masovno prihvaćen od austrijskog plemstva. U Engleskoj se prvi zapisi o valceru javljaju 1801. godine, a zbog strogog engleskog morala, valcer je bio prihvaćen u sporijem i laganijem ritmu. Osnovni koraci su se lako i brzo učili, pa je valcer bio izložen kritikama dvorskih majstora plesa. Takođe je bio moralno kritikovan zbog prebliskog i prisnog držanja i brzih okreta.

Bečki valcer[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Bečki valcer

Pleše se u paru i spada u grupu standardnih plesova. Muzika je 3/4 i 3/8 takta, oko 54-60 taktova u minutu. Između muzičkog ritma, i ritma u igri parova, javlja se karakterističan kontakt između trodelnosti takta i dvodelnosti ritmičke osnove igračkih pokreta, jer za izvršenje jedne propisane figure potrebna su dva takta muzike.

Osnovni koraci[uredi | uredi izvor]

Osnovni korak u stranu, osnovni korak napred-nazad, osnovni korak u krug, desni okret, levi okret, desni okret u mestu, levi okret u mestu.

Ovo su osnovni koraci i figure koji se uče u svim plesnim školama i svi ih uglavnom znaju. Koraci su jednostavni za učenje ali zbog brzine dosta zahtevni za izvođenje, tako da veliki broj ljudi zapravo nepravilno pleše i plesanje bečkog valcera im predstavlja napor a ne uživanje.

Ključ uspeha u plesanju bečkog valcera je u dobro pokazanoj i uvežbanoj tehnici izvođenja osnovnog koraka.

Ukoliko se pravilno savladaju osnovni koraci i nauči intenzivno okretanje, a da vam se ne zavrti u glavi, onda plesanje bečkog valcera stvara neponovljiv osećaj uživanja.

Istrorija[uredi | uredi izvor]

Valcer

Postoji mnogo referenci na klizni ili klizeći ples koji bi evoluirao u valcer koji datira iz Evrope iz 16. veka, uključujući i predstave grafike Hansa Sebalda Behama. Francuski filozof Mišel de Montenj pisao je o plesu koji je video 1580. godine u Augzburgu, gde su se plesači držali tako čvrsto da su im se lica dodirivala. Kunc Has (približno iz istog perioda) je napisao: „Sada plešu bezbožnog Velera ili Spinera.[2] „Energični seljak igrač, prateći instinktivno saznanje o težini pada, koristi svoj višak energije da svu svoju snagu pritisne u pravilan takt takta, pojačavajući tako svoje lično uživanje u plesu.“[2] Oko 1750. godine, niži slojevi u regionima Bavarske, Tirola i Štajerske počeli su da plešu u parovima ples pod nazivom valcer.[3] Landler, takođe poznat kao Šlajfa, seoski ples u 3
4 metrici, bio je popularan u Bohemiji, Austriji i Bavarskoj, a proširio se sa sela na predgrađe grada. Dok su viši slojevi osamnaestog veka nastavili da plešu menuete (kao što su oni od Mocarta, Hajdna i Hendla), plemići kojima je bilo dosadno su se uključivali u balove svojih sluga.[4]

U nemačkom romanu Sofi fon La Roš Geschichte des Fräuleins von Sternheim iz 1771. godine, jedan visokoumni lik žali se na novouvedeni valcer među aristokratama na sledeći način: „Ali kada ju je obgrlio rukom, pritisnuo ju je na svoje grudi, zaigrao s njom u bestidnom, nepristojnom vrtložnom plesu Nemaca i upustio se u familijarnost koja je narušila sve granice dobrog vaspitanja - tada se moja tiha beda pretvorila u gorući bes.”[5]

Opisujući život u Beču (datirano 1776. ili 1786. godine[6]), Don Kurzio je napisao: „Ljudi su ludo plesali... Bečke dame su posebno slavljene zbog svoje gracioznosti i pokreta valcera od kojih se nikada ne umaraju“. Postoji valcer u finalu drugog čina opere Una Kosa Rara Martina i Solera iz 1786. Solerov valcer je bio označen kao andante con moto, ili „u hodu sa pokretom“, ali je tok plesa bio ubrzan u Beču što je dovelo do Geschwindwalzer, i Galloppwalzer.[7][8]

U 19. veku ta reč je prvenstveno označavala da je ples bio prekretnica; neko bi „valcovao” u polki da bi označio rotaciju umesto da ide pravo napred bez okretanja.

Šokanirajući mnoge kada je prvi put predstavljen,[9] valcer je postao moderan u Beču oko 1780-ih, a proširio se na mnoge druge zemlje u godinama koje su usledile. Prema rečima savremenog pevača Majkla Kelija, u Englesku je stigao 1791. godine.[10] Tokom Napoleonskih ratova, pešadijski vojnici Kraljeve nemačke legije su od 1804. godine predstavili ples narodu Bekshila u Saseksu.[11]

To je postalo moderno u Britaniji tokom perioda regentstva, pošto je postalo respektabilno zahvaljujući podršci Doroti Liven, supruge ruskog ambasadora.[12] Pisac dnevnika Tomas Rejks je kasnije ispričao da „Nijedan događaj nikada nije proizveo tako veliku senzaciju u engleskom društvu kao što je uvođenje valcera 1813. prethodne jeseni”.[13] Iste godine, anonimno je objavljena podrugljiva počast plesu lorda Bajrona (napisana prethodne jeseni).[14][15] Uticajni majstor plesa i autor uputstva, Tomas Vilson je 1816. objavio Opis ispravnog metoda valcera.[16] Almaksov, najekskluzivniji klub u Londonu, dozvolio je valcer, iako zapis u Oksfordskom rečniku engleskog jezika pokazuje da se smatrao „razuzdanim i nepristojnim” još 1825. U delu Stanarka napuštenog zamka, En Bronte, u sceni smeštenoj u 1827. godini, lokalni vikar velečasni Milvard toleriše kadrile i seoske plesove, ali odlučno interveniše kada se zahteva valcer, izjavljujući „Ne, ne, ne dozvoljavam to! Hajde, vreme je da idemo kući.”[17]

Varijante[uredi | uredi izvor]

Valcer [ritam].[18]
Ritam džez valcera.[18]
Valcer, Kamij Klodel (ustavljen 1905)

U 19. i početkom 20. veka postojale su brojne različite forme valcera, uključujući verzije izvedene u 3
4, 3
8 ili 6
8 (skakač), i 5
4 puta (5
4 valceru, pola-pola).

Tokom 1910-ih, Vernon i Irena Kasl su uveli formu nazvanu valcer oklevanja.[19] Uključivao je „kolebanja” i plesao se uz brzu muziku. Oklevanje je u osnovi zaustavljanje stojećeg stopala tokom punog takta valcera, sa pokretnom nogom suspendovanom u vazduhu ili polako vučenom. Slične figure (oklevanje promena, oklevanje povlačenja i unakrsno oklevanje) uključene su u Međunarodni standardni program valcera.

Kantri vestern valcer je uglavnom progresivan, kreće se u smeru suprotnom od kazaljke na satu oko plesnog podija. Držanje i okvir su opušteni, sa stavom koji se graniči sa pognutim. Preuveličani pokreti šaka i ruku u nekim stilovima plesnih dvorana nisu deo ovog stila. Parovi mogu često da plešu u promenadnom položaju, u zavisnosti od lokalnih preferencija. U okviru Kantri Vestern valcera, postoji španski valcer i moderniji (za kasne 1930-ih - početak 1950-ih) valcer potrage. Nekada se smatralo lošim tretmanom da muškarac natera ženu da hoda unazad, na nekim mestima.[20]

U Kaliforniji su sveštenici Misije zabranili valcer sve do 1834. godine zbog „zatvorenog“ plesnog položaja.[21] Nakon toga se plesao španski valcer. Ovaj španski valcer je bio kombinacija plesa po prostoriji u zatvorenom položaju i „formacijskog” plesa dva para okrenuta jedan prema drugom i koji izvode niz koraka.[21] „Trostruki valcer“ je bio „najraniji“ korak u valceru, a ražani valcer se preferirao kao ples u paru.[22]

  • U savremenom balskom plesu, brze verzije valcera se nazivaju bečki valcer za razliku od sporog valcera.[23]
  • U tradicionalnoj irskoj muzici, valcer su predavali putujući majstori plesa onima koji su mogli da priušte svoje časove tokom 19. veka. Do kraja tog veka, ples se proširio na srednju i nižu klasu irskog društva, a tradicionalne melodije i pesme sa trostrukim melodijama su izmenjene kako bi se uklopile u ritam valcera. Tokom 20. veka, valcer je pronašao izrazito irski stil sviranja u rukama Kejli muzičara na plesovima.[24][25]
  • U narodnoj igri iz regiona Alzasa, valceri u neparnim ritmovima kao što su 5
    4    , 8
    4     su 11
    4     su pronađeni. U modernom balfolku sviraju se i plešu valceri u još višim metrikama.
  • Estonski narodni ples Labajalavals (ravni valcer) izveden u 3
    4     umnošcima.[26]

Danas su brzi bečki valcer, koji je zauvek popularan od strane porodice Štraus, i sporiji valceri američkog i međunarodnog stila izuzetno popularni kod plesača svih uzrasta.

  • Samaj (poznat i kao usul semaj) je vokalno delo osmanske turske muzike komponovano u 6/8 metrici. Ovaj oblik i metrika (usul na turskom) se često meša sa potpuno drugačijim Saz semajsijem, instrumentalnom formom koja se sastoji od tri do četiri dela, u 10/8 metrici, ili usul aksak semaj (prelomljeni semaj na turskom). Semaj je jedan od najvažnijih oblika otomanske turske sufijske muzike..[27][28]
  • Camikos (grč. Τσάμικος, camikos) ili kleftikos (grč. Κλέφτικος) je popularna tradicionalna narodna igra Grčke koja se izvodi na muziku 3
    4     metrike.[29]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Etymology Online
  2. ^ a b Nettl, Paul. "Birth of the Waltz." In Dance Index vol 5, no. 9. 1946 New York: Dance Index-Ballet Caravan, Inc. pages 208, 211
  3. ^ Wechsberg, Joseph (1973). The Waltz Emperors: The Life and Times and Music of the Strauss Family (na jeziku: engleski). Putnam. str. 49. ISBN 978-0-399-11167-9. 
  4. ^ Sir George Grove, John Alexander Fuller-Maitland, Adela Harriet Sophia (Bagot) Wodehouse. A Dictionary of Music and Musicians (A.D. 1450–1880) Published 1889. Macmillan
  5. ^ The History of Lady Sophia Sternheim, trans. Christa Baguss Britt (State University of New York Press, 1991), p. 160.
  6. ^ Jacob, H.E. (2005). Johann Strauss: Father and Son a Century of Light Music. str. 24—25. ISBN 1-4179-9311-1. 
  7. ^ Wechsberg. The Waltz Emperors. 1973. C. Tinling & Company. page 49, 50)
  8. ^ Grove's Dictionary, page 385
  9. ^ Gutman, Robert W. (1999). Mozart: A Cultural Biography. Harcourt. str. 44—45. 
  10. ^ Scholes, Percy. The Oxford Companion to Music. 10th edition, 1991. page 1110
  11. ^ Sussex Weekly Advertiser, 21 January 1805
  12. ^ Hilton, Boyd (2006). A Mad, Bad, and Dangerous People? England 1783–1846. Oxford University Press. 
  13. ^ Raikes, Thomas (1856). A Portion of the Journal Kept by Thomas Raikes from 1831 to 1847: Comprising Reminiscences of Social and Political Life in London and Paris During that Period. str. 240—243. Pristupljeno 20. 9. 2015. 
  14. ^ „Introduction to 'The Waltz'”. Readbookonline.org. 
  15. ^ Childers, William (1969). „Byron's "Waltz": The Germans and Their Georges”. Keats-Shelley Journal. Keats-Shelley Association of America, Inc. 18: 81—95. JSTOR 30212687. 
  16. ^ Fullerton, Susannah (2012). A dance with Jane Austen: how a novelist and her characters went to the ball (1st Frances Lincoln izd.). London, England: Frances Lincoln Ltd. str. 110–111. ISBN 978-0-7112-3245-7. 
  17. ^ Penguin edition 1964, page 42
  18. ^ a b Blatter, Alfred (2007). Revisiting music theory: a guide to the practiceSlobodan pristup ograničen dužinom probne verzije, inače neophodna pretplata. str. 28. ISBN 978-0-415-97440-0. 
  19. ^ „The History of Ballroom Dance in America”. Arhivirano iz originala 2011-03-06. g. Pristupljeno 2010-12-13. 
  20. ^ Shaw, Lloyd (1939). Cowboy Dances. The Caxton Printers. str. 101—103. 
  21. ^ a b Czarnoski, Lucile K (1950). Dances of Early California Days. Pacific Books. str. 44. 
  22. ^ Czarnoski, Lucile K (1950). Dances of Early California Days. Pacific Books. str. 121. 
  23. ^ „Information on Styles of Waltz include American, International, C&W, Viennese Waltz and others!”. Dancetime.com (na jeziku: engleski). 2012-09-09. Pristupljeno 2017-10-02. 
  24. ^ Vallely, F. (1999). The Companion to Traditional Irish Music. New York: New York University Press. str. 431—433. 
  25. ^ „Rhythm Definitions - Irish Traditional Music Tune Index”. Irishtune.info. 2012-07-11. Pristupljeno 2012-11-07. 
  26. ^ „Estonian”. Common Ground on the Hill (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 19. 01. 2021. g. Pristupljeno 2020-05-17. 
  27. ^ Friedlander, Shems; Uzel, Nezih (januar 1992). The Whirling Dervishes. ISBN 9780791411551. Pristupljeno 30. 12. 2016. 
  28. ^ „AllMusic Review by James Manheim”. AllMusic. Pristupljeno 30. 12. 2016. 
  29. ^ „yamahamusicsoft”. Arhivirano iz originala 1. 1. 2017. g. Pristupljeno 1. 1. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Valcer na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Валцер&oldid=27552600”