Vangelis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Vangelis
Vangelis 2007. godine
Lični podaci
Puno imeEvangelos Odiseas Papatanasiju
Datum rođenja(1943-03-29)29. mart 1943.
Mesto rođenjaAgrija, Grčka
Datum smrti17. maj 2022.(2022-05-17) (79 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
Zanimanje
  • muzičar
  • kompozitor
  • producent
Muzički rad
Aktivni period1963—2022.
Žanr
Instrumenti
Izdavačke kućeJuniversal

Evangelos Odiseas Papatanasiju (grč. Ευάγγελος Οδυσσέας Παπαθανασίου; Volos, 29. mart 1943 — Pariz, 17. maj 2022), poznat kao Vangelis, bio je grčki kompozitor i izvođač. Jedan je od najpoznatijih i najznačajnijih grčkih kompozitora svih vremena.

Poznat je po komponovanju muzike za znamenite filmove Vatrene kočije (dobio Oskara), Istrebljivač i Aleksandar.[1][2] Profesionalnu muzičku karijeru započeo je šezdesetih godina 20. veka sarađujući sa nekoliko poznatih rok bendova kao što su The Forminx i Aphrodite's Child, a zbog albuma „666“ je okarakterisan kao klasični psihodelični muzičar.[3] Tokom sedamdesetih godina 20. veka sarađuje sa vodećim pevačem progresivnog rok benda Yes, Jonom Andersenom, i pod zajedničkim umetničkim imenom „Jon i Vangelis“ objavljuju nekoliko albuma.[4][5]

Tokom karijere napisao je i komponovao oko 60 albuma, a muzički kritičari smatraju ga jednim od najvećih kompozitora elektronske muzike svih vremena.[6][7][8][9][10] Godine 1992. Francuska je uručila Vangelisu orden za doprinos u oblasti umetnosti (Ordre des Arts et des Lettres).[11] Od 2008. godine počasni je doktor nauka.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Evangelos Odiseas Papatanasiju je rođen 29. marta 1943. u Agriji, priobalskom gradu u Magneziji, Tesalija, Grčka, a odrastao je u Atini.[12] Njegov otac Julisiz se bavio nekretninama i bio je amaterski sprinter; njegov sin ga je opisao kao „velikog ljubitelja muzike”.[13][14] On je imao jednog brata, Niku. Vangelis je razvio interes za muziku već u svojoj četvrtoj godini, komponujući na porodičnom klaviru i eksperimentišući sa zvukovima stavljajući eksere i kuhinjske tiganje unutar njega, kao i eksperimentišući sa radio smetnjama.[12][1][15] Kad je imao šest godina roditelji su ga upisali na muzičku nastavu, ali je Vangelis kasnije rekao da su pokušaji njegovih roditelja da studira „propali”, jer je više voleo da samostalno razvija tehniku.[12] On smatra srećnom okolnošću, što nije pohađao muzičku školu, jer bi to omelo njegovu kreativnost,[6][1] i što je naučio da svira po pamćenju. „Kada bi me nastavnici zamolili da nešto sviram, pretvarao bih se da čitam, a svirao bih iz memorije. Nisam ih prevario, ali nije me se ticalo”.[16]

Evangelos je smatrao da je tradicionalna grčka muzika bila posebno važna u njegovom detinjstvu, ali je u dvanaestoj godini razvio interesovanje za džez i rok.[12][17] Sa petnaest godina počeo je da formira školske bendove, ne da bi pratio druge muzičare, već zabave radi.[18] Vangelis je kupio svoj prvi Hamond organ u osamnaestoj godini.[12] Godine 1963. Vangelis i tri školska prijatelja pokrenuli su petočlani rok bend The Forminx,[19] svirajući pjesme i originalni materijal koji je uglavnom napisao Vangelis sa engleskim lirikom radio DJ-a i producenta Nika Mastorakisa. Posle devet singlova i jednog božićnog EP-a, koji je bio uspešan širom Evrope, grupa se raspala 1966. godine.[19]

Karijera[uredi | uredi izvor]

1963–1974: Rani solo projekti i Afroditino dete[uredi | uredi izvor]

Nakon razdvajanja Forminksa, Vangelis je naredne dve godine proveo uglavnom u studiju, pišući i produkujući za druge grčke umetnike.[20] Napisao je muziku za tri grčka filma: Moj brat, saobraćajni policajac (1963) u režiji Filiposa Filaktosa,[21] 5.000 laži (1966) Giorgosa Konstantinua[22] i To Prosopo tis Medousas (1967) Nikosa Koundurosa.[23] Za to vreme, Vangelis je radio na partiturama za Frenzi (1966) za reditelja Jana Kristijana,[21] Apollo Goes on Holiday (1968)[24] za Džordža Skalenakisa i Antique Rally (1966).[25]

Godine 1968, 25-godišnji Vangelis je želeo da nastavi svoju karijeru i, usred političkih previranja oko državnog udara 1967, otišao je iz Grčke za London. Nije mu bilo dozvoljeno da uđe u UK, te se nastanio u Parizu narednih šest godina.[12][26] Kasnije 1968, formirao je progresivni rok bend Afroditino dete sa Demisom Rusosom, Lukasom Siderasom i Anargirosom „Silver” Koulourisom.[6] Njihov debitantski singl „Rain and Tears” postigao je komercijalni uspeh u Evropi nakon čega su usledili albumi End of the World (1968) i It's Five O'Clock (1969). Vangelis je osmislio ideju njihovog trećeg, 666 (1972), dvostrukog konceptualnog albuma zasnovanog na Knjizi otkrovenja.[6] Široko je prepoznat kao klasik progresivnog psihodeličnog roka.[1][27][28] Nakon povećanja tenzija tokom snimanja 666, grupa se razišla 1971. godine. Vangelis je produkovao buduće albume i singlove svog pevača Demisa Rusosa.[20][29][30] Vangelis se posle razlaza prisećao: „Nisam više mogao da pratim komercijalni pristup, bilo je veoma dosadno. Moraš da uradiš tako nešto na početku za šoubiza, ali nakon što počneš da radiš istu stvar svakodnevno, ne možeš da nastaviš.”[31]

Od 1970. do 1974. Vangelis je učestvovao u različitim solo projektima na filmu, televiziji i u pozorištu. Komponovao je muziku za Sex Power (1970) u režiji Henrija Čepijera, a zatim za Salut, Jerusalem 1972 i Amore 1974.[1] Godine 1971, učestvovao je u seriji džem sesija sa raznim muzičarima u Londonu što je rezultiralo izdavanjem dva albuma bez Vangelisove dozvole 1978: Hypothesis i The Dragon. Vangelis je uspeo da preduzme zakonske mere da budu povučeni.[32] Godine 1972, izašao je njegov debi solo album Fais que ton rêve soit plus long que la nuit, francuski za Neka vaš san traje duže od noći. To je bilo inspirisano francuskim studentskim nemirima 1968. godine, nakon kojih je Vangelis odlučio da napiše „poème symphonique“ kako bi izrazio svoju solidarnost sa studentima,[26] koja se sastoji od mjuzikla sa isečcima vesti i protestnih pesama; neki tekstovi su zasnovani na grafitima iscrtanim po zidovima tokom nemira..[33][34] Album sa saundtrakom koji je Vangelis izvodio za dokumentarnu seriju o divljim životinjama Frederika Rosifa iz 1970. godine objavljen je kao L'Apocalypse des animaux (1973).[33] Vangelis je takođe proizveo muziku za film Henrija Čepijera Amore (1973).[35][36]

Diskografija[uredi | uredi izvor]

  • (1970) Sex Power
  • (1972) Fais Que Ton Rêve Soit Plus Long Que la Nuit
  • (1973) Earth
  • (1973) L'Apocalypse des Animaux
  • (1975) Heaven and Hell
  • (1976) Albedo 0.39
  • (1976) La Fête Sauvage
  • (1977) Ignacio
  • (1977) Spiral
  • (1978) Beaubourg
  • (1978) Hypothesis (Visions of the Future)
  • (1979) The Dragon
  • (1979) China
  • (1979) Opera Sauvage
  • (1980) See You Later
  • (1981) Chariots of Fire
  • (1982) Blade Runner
  • (1983) Antarctica
  • (1984) Soil Festivities
  • (1985) Mask
  • (1985) Invisible Connections
  • (1988) Direct
  • (1990) The City
  • (1992) 1492: Conquest of Paradise
  • (1995) Voices
  • (1996) Oceanic
  • (1998) El Greco
  • (2001) Mythodea — Music for the NASA Mission: 2001 Mars Odyssey
  • (2004) Alexander
  • (2007) El Greco: Original Motion Picture Soundtrack
  • (2007) Blade Runner Trilogy: 25th Anniversary (3 CD)
  • (2012) Chariots of Fire - The Play
  • (2016) Rosetta
  • (2019) Nocturne: The Piano Album
  • (2021) Juno to Jupiter

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Thomas S. Hischak (2015). The Encyclopedia of Film Composers. Rowman & Littlefield. str. 386—388. ISBN 9781442245501. 
  2. ^ Beaumont-Thomas, Ben (19. 5. 2020). „Vangelis, composer of Chariots of Fire and Blade Runner soundtracks, dies aged 79”. The Guardian. Pristupljeno 20. 5. 2022. 
  3. ^ „Prog Reviews review of 666”. Ground & Sky. 5. 1. 2008. Arhivirano iz originala 24. 1. 2009. g. Pristupljeno 1. 2. 2013. 
  4. ^ „Vangelis: Chariots of Fire and Blade Runner composer dies at 79”. BBC. 19. 5. 2022. Pristupljeno 20. 5. 2022. 
  5. ^ Paphitis, Nicholas (19. 5. 2022). „Vangelis, the Greek 'Chariots of Fire' composer, dies at 79”. Associated Press. Pristupljeno 20. 5. 2022. 
  6. ^ a b v g Peter Culshaw (6. 1. 2005). „My Greek odyssey with Alexander”Neophodna novčana pretplata. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 12. 1. 2022. g. Pristupljeno 18. 8. 2016. 
  7. ^ Jason Ankeny. „Vangelis Biography”. AllMusic. Pristupljeno 6. 11. 2008. 
  8. ^ „Vangelis And The Journey to Ithaka Documentary Now Available”. Synthtopia.com. 4. 12. 2013. Pristupljeno 23. 8. 2016. 
  9. ^ Ankeny, Jason. „Vangelis Biography”. All Music. Pristupljeno 1. 2. 2013. 
  10. ^ Tranglos review Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. jul 2012), Pristupljeno 1. 2. 2013.
  11. ^ Alexander the Great website Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016), Pristupljeno 1. 2. 2013.
  12. ^ a b v g d đ Doerschuk, Bob (avgust 1982). „Oscar-winning Synthesist”. Keyboard Magazine. Pristupljeno 25. 12. 2017. 
  13. ^ Harrison, Tom (22. 11. 1981). „Vangelis, speaking from his laboratory”Neophodna novčana pretplata. The Province. Pristupljeno 27. 1. 2019 — preko Newspapers.com. 
  14. ^ Christon, Lawrence (7. 11. 1986). „Vangelis and His Friend, the Synthesizer”. Los Angeles Times. Pristupljeno 27. 1. 2019. 
  15. ^ Goldstein, Dan (novembar 1984), „Soil Festivities Vangelis Speaks”, Electronics & Music Maker, Pristupljeno 22. 8. 2016 
  16. ^ „Vangelis - The Composer Who Set Chariots Afire”. Life. 5 (7). jul 1982. Pristupljeno 19. 12. 2017. 
  17. ^ Bigot, Yves (januar 1984). „Vangelis analyses his syntheses”. Guitare & Claviers. Pristupljeno 22. 8. 2016. 
  18. ^ Lake, Steve (10. 8. 1974). „Greek Group: Vangelis Papathanassiou is one of those rare rock characters - an eccentric. Will this ex-keyboard player of Aphrodite's Child join Yes? Steve Lake meets the man himself”. Melody Maker. Pristupljeno 22. 8. 2016. 
  19. ^ a b „The Forminx”. Vangelis Movements. Pristupljeno 12. 11. 2008. 
  20. ^ a b Blue Point Arhivirano 4 mart 2016 na sajtu Wayback Machine Retrieved 11 October 2008
  21. ^ a b „Early Soundtracks”. Vangelisrarities.com. Pristupljeno 22. 6. 2022. 
  22. ^ „Vangelis Collector - Movies - 5000 Lies”. Vangeliscollector.com. 
  23. ^ „To prosopo tis Medousas- Soundtrack details”. Soundtrackcollector.com. 
  24. ^ „Vangelis Collector - Movies - Apollo Goes on Holiday”. vangeliscollector.com. 
  25. ^ „Vangelis Collector - Music - Zoe Kouroukli”. vangeliscollector.com. 
  26. ^ a b Lake, Steve (10. 8. 1974). „Greek Group”. Melody Maker. Pristupljeno 26. 1. 2019. 
  27. ^ Hughes, Rob (19. 5. 2022). „Apocalypse and orgasm: The crazy story of Aphrodite's Child 666, Vangelis's cult masterpiece”. Prog. Pristupljeno 24. 5. 2022. 
  28. ^ „Prog Reviews review of 666”. Ground & Sky. 5. 1. 2008. Arhivirano iz originala 24. 1. 2009. g. Pristupljeno 4. 11. 2008. 
  29. ^ Prog Archives bio of AC Retrieved 21 August 2008
  30. ^ Elsewhere Oor Retrieved 12 October
  31. ^ Gilbet, Jerry (9. 3. 1974). „Vangelis – Obscure genius”. Sounds. Pristupljeno 26. 1. 2019. 
  32. ^ John Schaefer (jun 1985). „New Sounds”. Spin. sv. 1 br. 2. str. 49. ISSN 0886-3032. 
  33. ^ a b „Nemo: Vangelis – chapter 1”. Nemostudios.co.uk. Pristupljeno 18. 8. 2016. 
  34. ^ Album review Retrieved 20 August 2008
  35. ^ „Amore”. Vangelismovements.com. Pristupljeno 20. 5. 2022. 
  36. ^ „Vangelis Papathanassiou - Amore (Musique Originale De Vangelis Papathanassiou)”. Discogs (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 5. 2022. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vangelis na Vikimedijinoj ostavi.
Ikona za klice

Ovaj biografski članak vezan za muzičara je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вангелис&oldid=26606971”