Википедија:Kategorije, spiskovi i navigacioni šabloni

Vikipedija nudi nekoliko načina za grupisanje članaka: kategorije, članke u formi listi (uključujući liste stavki, kao i tematske pojmovnike, indekse, okvire i članke na vremenskoj liniji), druge liste uključujući ugrađene liste i šablone za navigaciju (od kojih su okviri serije članaka jedan podtip). Grupisanje članaka po jednom metodu ne zahteva niti zabranjuje korišćenje drugih metoda za isto informativno grupisanje. Umesto toga, svaki metod organizovanja informacija ima svoje prednosti i nedostatke, i primenjuje se najvećim delom nezavisno od drugih metoda prateći smernice i standarde koji su evoluirali na Vikipediji za svaki od ovih sistema.

Shodno tome, ove metode ne treba smatrati u suprotnosti jedna sa drugom. Umesto toga, oni su sinergijski, svaki dopunjujući druge. Na primer, pošto se urednici razlikuju po stilu, neki favorizuju liste izgradnje, dok drugi favorizuju kategorije građenja, omogućavajući prikupljanje veza na dva različita načina, pri čemu liste često prelaze kategorije i obrnuto. Ovaj pristup je rezultirao sa dva glavna sistema navigacije na Vikipediji zasnovana na linkovima. Pogledajte meni za navigaciju na vrhu Vikipedija:Sadržaj i pogledajte Kategorija:Kategorije Vikipedije. Mnogi korisnici više vole da pregledaju Vikipediju kroz liste, dok drugi više vole da se kreću po kategorijama; a liste su pristupačnije početnicima, koji možda neće odmah otkriti sistem kategorija. Prema tome, „tabor kategorija“ ne bi trebalo da briše ili rastavlja Vikipedijine liste, a „tabor za liste“ ne bi trebalo da ruši Vikipedijin sistem kategorija — na taj način se troše vredni resursi. Umesto toga, treba koristiti obe.

Istovremeno, mogu postojati okolnosti u kojima se konsenzusom utvrdi da je jedna ili više metoda predstavljanja informacija neprikladna za Vikipediju. Postoje slučajevi gde su liste prikladne, a kategorije možda nisu (npr. Lista neobičnih mernih jedinica postoji kao lista, ali ne i kao kategorija).

Kroz predstavljanje pojma ili oblasti u vidu kategorija, spiskova, navigacionih šablona, širi se prostor na kojem se tema predstavlja na Vikipediji.

Kategorije, liste i navigacioni šabloni koji se preklapaju, ne smatraju se duplikatima

Nije ni neprikladno ni neuobičajeno da istovremeno imate kategoriju, listu i navigacioni šablon koji pokrivaju istu temu. Smatra se da su ovi sistemi organizovanja informacija komplementarni, a ne neprikladno duplirani. Štaviše, tvrdnja da kategorija duplira listu (ili obrnuto) na diskusiji o brisanju nije valjan razlog za brisanje i treba ga izbegavati. Preusmeravanja članaka sa liste na kategorije se veoma obeshrabruje: članci sa liste treba da zauzmu mesto preusmeravanja.

Uzmite u obzir da liste mogu uključivati svojstva koje nisu dostupne kategorijama, a pravljenje rudimentarne liste veza je koristan korak u poboljšanju liste. Brisanje ovih rudimentarnih lista je gubljenje ovih gradivnih blokova i nepotrebno vrši pritisak na kreatore lista da obezbede veću početnu posvećenost napora kad god žele da naprave novu listu, što se može imati destimulativan efekat. Kada odlučujete da li da napravite ili izbegnete listu, postojanje kategorije na istu temu je nebitno.

Ispod je poređenje kako ove tehnike grupišu informacije i prednosti i nedostatke svake od njih.

Kategorije

U poređenju sa listom, kategorija može imati i prednosti i nedostatke.

Primer stranice kategorije. Svaka stranica u imenskom prostoru članka treba da ima najmanje jednu kategoriju. Kategorije bi trebalo da budu o glavnim temama koje će verovatno biti korisne nekome ko čita članak.

Članak: Majkl Džekson

Korisna kategorija: Kategorija:Američki pop pevači

Nije korisna: Kategorija: Muzičari čije ime počinje na M

Kategorija je verovatno neprikladna ako je odgovor na sledeća pitanja „ne“:

• Da li je moguće napisati nekoliko pasusa ili više na temu kategorije, objašnjavajući je?
• Ako pređete na članak iz kategorije, da li će biti očigledno zašto je tu? Da li je tema kategorije prominentno razmatrana u članku?

Članak će često biti kategorisan u nekoliko kategorija. Međutim, treba biti uzdržan pri kategorizaciji — kategorije postaju manje efikasne što ih je više na datom članku.

Članak obično ne bi trebalo da bude i u kategoriji i u njenoj potkategoriji, npr Microsoft Office je u Kategorija:Softver kompanije Majkrosoft, tako da ne bi trebalo da bude i u Kategorija:Softver — osim kada članak definiše kategoriju kao i da je u višoj kategoriji, npr. Ohajo se nalazi i u kategoriji Kategorija:Države SAD i u kategoriji:Ohajo (dobar način da se razume ovaj izuzetak je da ako članak postoji, a zatim se napravi kategorija na istu temu kao i članak, to ne bi trebalo da bude razlog zbog kojeg je članak uklonjen iz bilo koje pripadajuće kategorije).

Takođe treba uzeti u obzir izuzetke kada predmet članka ima relevantnost za nadređenu kategoriju koja nije izražena definicijom potkategorije. Na primer, ako je Kategorija:Ljudi pogubljeni giljotinom tokom Francuske revolucije bila jedina potkategorija Kategorija:Ljudi Francuske revolucije, ne bi imalo smisla uklanjati glavne ličnosti Francuske revolucije samo zbog načina njihove smrti.

Kategorije se pojavljuju bez napomena, pa vodite računa o neutralnoj tački gledišta kada kreirate ili popunjavate kategorije.

Izuzetak od gornjih pravila je Kategorija:održavanje Vikipedije, koja sadrži kategorije privremenog karaktera.

Svaka kategorija treba da bude potkategorija neke druge kategorije. Možete početi od vrha hijerarhije kategorija članaka u Kategorija: Klasifikacija po glavnim temama.

Kategorije imaju ključeve za sortiranje kao i druge stranice, iako se koriste na fleksibilniji način. Pogledajte VP:SORTKIJ za tehnička razmatranja.

Za članke bez ikakve stabilne kategorije, oznaka {{Uncategorized}} se može koristiti da skrene pažnja na takvo stanje.

Prednosti kategorija

1. Automatsko povezivanje. Napravite vezu do kategorije na stranici članka, a odgovarajuća veza do tog članka će biti vidljiva na stranici kategorije.
2. Višesmerna navigacija. Kategorija može da sadrži više potkategorija, a može biti i deo nekoliko kategorija. Kategorije su organizovane u okviru Vikipedije u mrežu znanja koja počinje sa Kategorija:Kategorije Vikipedije.
3. Dobre su za istraživačko pregledavanje Vikipedije.
4. Manje su podložne neadekvatnim spoljnim vezama od drugih vrsta stranica, jer samo članci na Vikipediji mogu biti u kategoriji.
5. Relativno su nenametljive jer uglavnom ne odvlače pažnju od toka članka.
6. Pretraga može da koristi parametar incategory da isključi ili uključi sve stranice u toj kategoriji. Potkategorije nisu uključene, ali se može dodati više termina.

Nedostaci kategorija

1. Ne mogu se direktno uređivati radi dodavanja ili uklanjanja unosa. Ovo se mora uraditi na dnu svakog članka.
2. Ne daje kontekst za bilo koji konkretan unos, niti bilo kakvu razradu; navodi se samo naziv članka.
3. Ne postoji odredba za referenciranje, kako bi se potvrdilo da tema ispunjava kriterijume za uključivanje kategorije.
4. Unosi su raspoređeni samo po abecednom redu (iako možete da kontrolišete abecedni red). Ne mogu se organizovati u odeljke i pododeljke na jednoj stranici, svaki sa svojim opisnim uvodom.
5. Može biti teško za održavanje:
   1. Kategorija sa stotinama stavki se ne može premestiti osim uređivanjem stotina članaka (iako bot može pomoći)
   2. Praćenje promena u kategoriji je teško jer se istorija uređivanja kategorije ne prikazuje kada su unosi dodani ili uklonjeni iz kategorije. Dakle, ne postoji jednostavan način da se utvrdi kada je članak uklonjen iz kategorije – on jednostavno nestane bez naznaka da je ikada bio tamo. Vikipedijina funkcija liste posmatranja omogućava korisniku da gleda kategoriju za promene članstva u kategoriji.
6. Ne podržava druge oblike praćenja, kao što je dodavanje crvenih veza. (Crvene veze su korisne kao indikatori nedostataka i kao podsetnici na zadatke za kreiranje tih članaka.)
7. Alternativni nazivi za istu stavku mogu biti uključeni samo uključivanjem preusmeravanja u kategoriju.
8. Novim korisnicima nije očigledno da kategorije postoje, kako da im dodaju stavke, kako da povežu nove kategorije u postojeće šeme, niti kako da se nose sa problematikom tačke gledišta (POV).
9. Kategorije se ne prikazuju u prikazu za mobilne uređaje.
10. Prikaz stavki u kategoriji je ograničen na 200 na stranici. Da biste videli ceo sadržaj kategorije sa više članova od ove, potrebno je pregledati više stranica.

Liste

U poređenju sa kategorijom, lista može imati i prednosti i nedostatke.

Primer liste: Spisak rasa pasa.

Liste, odnosno spiskove, ne treba počinjati rečenicama kao što su „Sledi spisak“, „Ovo je spisak“ ili „U ovom članku dat je spisak“, već ih započeti kao i obični članak tako da se shvata tema o kojoj se piše, na primer: „Spisak srpskih vladara obuhvata srpske vladare (župane, knezove, despote, kraljeve i careve)“ ili „Spisak gradova u Slovačkoj obuhvata naseljena mesta u Slovačkoj koja prema zakonima Slovačke Republike imaju status grada“.

Prednosti liste

1. Dobre su za istraživačko pregledanje Vikipedije.
2. Često su sveobuhvatnije jer se svaka održava sa centralizovane lokacije (na samoj stranici).
3. Može se formatirati na mnogo različitih načina, kako bi se poboljšala prezentacija sadržaja liste.
   • Na primer, nekoliko nivoa hijerarhije može biti uključeno u listu, ili lista može imati više kolona, od kojih svaka može biti osnova za korisnika da sortira listu.
4. Može se napraviti i održavati uređivanjem jedne stranice, dok popunjavanje kategorije zahteva uređivanje više stranica.
5. Može se ulepšati napomenama (više detalja).
   • Na primer, lista fudbalskih timova za svetsko prvenstvo može da sadrži uz svaki unos kada je svako prvenstvo osvojeno, koga su šampioni pobedili, ko im je bio trener itd.
6. Uključene su u pretrage na Vikipediji. Budući da su u glavnom imenskom prostoru, liste su podrazumevano uključene u pretrage na Vikipediji. Njihov sadržaj takođe pretražuju Gugl i drugi pretraživači.
7. Može se referencirati da bi se opravdalo uključivanje navedenih članaka.
8. Može uključivati nepovezane stavke.
9. Stavke liste mogu se ručno sortirati koristeći različite metode. Članak se može pojaviti nekoliko puta ili na različite načine na istoj listi.
10. Stavke liste mogu biti povezane sa određenim odeljcima članaka .
11. Može da sadrži nevidljive veze ka stranicama za diskusiju, tako da će klik na „srodne promene“ uključiti i one (Format: [[Разговор:Омфалологија| ]] ); sama lista se takođe može uključiti povezivanjem sa sobom, npr. povezivanjem podebljane fraze u uvodnoj rečenici.
12. Može se lakše uređivati od strane početnika koji su manje upoznati sa pravilima i praksama uređivanja.
13. Slike mogu biti razbacane po celoj listi.
14. Šabloni (kao što su okviri za navigaciju) mogu biti uključeni kao delovi liste.
15. Ugrađena lista, ona koja je ugrađena u članak o nekoj temi, može uključivati unose koji nisu dovoljno uočljivi da zaslužuju sopstvene članke, a ipak mogu biti dovoljno uočljivi da se uključe u listu. Štaviše, pošto je prag uočljivosti za pominjanje manji od onog za ceo članak, možete lako da dodate pominjanje na listu unutar članka, a da ne morate da donosite odluku o značaju koju biste morali da izvršite ako biste dodati ceo članak—ako neko drugi smatra da je dovoljno značajan, uvek može da poveže pominjanje i ipak napravi članak.

Nedostaci liste

1. Nema automatskog povezivanja. Svaki članak se povezuje sa svojim kategorijama na dosledan način, ali liste može biti teže otkriti zato što se svaki članak na listi ne vezuje za njega i svaki može izabrati da se poveže na njega na drugačiji način. Pokušaj da se nametnu unakrsne veze iz članaka u kategoriji podložan je greškama, čini uređivanje liste oporezivim i suprotstavlja se lakoći uređivanja lista pogodnosti koje inače uživaju.
2. Manje sveobuhvatna hijerarhija. Sistem kategorija ima opsežnu i detaljnu hijerarhiju kako bi se olakšalo pretraživanje povećanjem specijalizacije, dok su liste lista relativno retke i nisu duboko ugnežđene.
3. Kompleksna automatizovana obrada. Liste je teže automatski obraditi korišćenjem botova, jer mogu da sadrže prozu koja sadrži veze do stavki koje se ne nalaze na samoj listi, a potrebno je raščlaniti vikitekst stranice da biste izdvojili navedene stavke umesto da koristite specijalizovani API kao što to čine kategorije.
4. Nema automatskog sortiranja. Urednici moraju ručno da odrede gde unos pripada i da ga tamo dodaju. Često urednici jednostavno dodaju nove stavke na dno liste, smanjujući efikasnost liste. Ovaj nedostatak se može prevazići postavljanjem liste u tabelu koja se može sortirati.
5. Može se zagušiti sa unosima koji se ne mogu pouzdano pronaći i koji ne ispunjavaju uslove za uključivanje u enciklopediju.
6. Neke teme su toliko široke da bi lista bila neizdrživo duga i praktično neodrživa.
   • Na primer, spisak svih ljudi iz određene zemlje koji imaju članke na Vikipediji

Navigacioni šabloni

Navigacioni šabloni su grupisanje veza koje se koristi u više srodnih članaka kako bi se olakšala navigacija između tih članaka na Vikipediji. Navigacioni šabloni ju su generalno predstavljeni u jednom od dva formata:

• Horizontalni, postavljeni na dnu članaka i takođe se nazivaju navigacionim kutijama
• Vertikalni, često se nalazi u gornjem desnom uglu članaka i nazivaju se bočnim trakama

Viki dokumentacija za označavanje navigacionih šablona na različitim nivoima specifičnosti uključuje Template:Navbox/doc, Template:Sidebar/doc, i, na vrhu ili dnu šablona, Template:Navbar/do.

Svaki link bi trebalo da bude jasno prepoznatljiv kao takav za naše čitaoce. Generalno, boje teksta treba da budu u skladu sa podrazumevanim bojama teksta na Vikipediji, tako da veze treba da budu plave; mrtve veze treba da budu crvene; a crvena i plava ne bi trebalo da se koriste za drugi tekst (bez veze).

Navigacioni šabloni su posebno korisni za malu, dobro definisanu grupu članaka; šabloni sa velikim brojem veza nisu zabranjeni, ali mogu izgledati prepunjeno i teško ih je čitati i koristiti. Dobri navigacioni uglavnom prate većinu ili sve ove smernice:

1. Svi članci u okviru šablona odnose se na jednu, koherentnu temu.
2. Predmet šablona treba navesti u svakom članku.
3. Članci treba da se odnose jedni na druge, u razumnoj meri.
4. Trebalo bi da postoji članak na Vikipediji na temu šablona.
5. Da nije šablona za navigaciju, urednik bi bio sklon da poveže mnoge od ovih članaka u odeljcima članaka Vidi još.

Ako zbirka članaka ne ispunjava ove kriterijume, članci su verovatno slabo povezani. Lista, kategorija ili nijedno od toga može biti prikladnije.

Nemojte se oslanjati samo na navigacione kutije za veze do članaka koji su veoma relevantni za određeni članak, niti zaobilazite polje „image=" da biste ilustrovali nešto iz članka. Navboksovi se ne prikazuju na mobilnoj veb stranici Vikipedije, koju koristi oko polovina čitalaca.

Šablone za navigaciju koji se nalaze u gornjem desnom uglu članaka (ponekad se nazivaju šablonom „bočna traka“ ili „deo serije“) treba tretirati sa posebnom pažnjom, jer su tako vidljivo prikazani čitaocima. Zbirka članaka u šablonu bočne trake treba da bude prilično tesno povezana, a šablon treba da ispunjava većinu ili sve prethodne smernice. Ako članci nisu usko povezani, možda će biti prikladniji šablon za podnožje ili navigacioni okvir koji se nalazi na dnu članka. Obeshrabruje se postavljanje bočnih traka u naslovu članka (iako to može biti dozvoljeno od slučaja do slučaja).

Veze članaka u šablonu za navigaciju treba da budu grupisane u grupe, po temi ili po eri, i slično. Abecedni redosled ne daje nikakvu dodatnu vrednost kategoriji koja sadrži iste linkove na članak. Na primer, pogledajte Šablon:Opšta fizika koji ima članke grupisane u povezane podteme.

Svaki članak koji uključuje dato navigaciono sanduče bi normalno trebalo da bude uključeno i kao veza u navigacionom sandučetu, tako da je navigacija dvosmerna.

Upotreba šablona za navigaciju nije obavezna niti zabranjena za bilo koji članak. Vikiprojekti često predlažu da li treba uključiti navigacione kutije i koje treba uključiti, ali se na kraju određuje kroz diskusiju i konsenzus među urednicima u svakom pojedinačnom članku. Prema gorenavedenom principu dvosmernosti, ovo takođe može uticati na uključivanje određenog članka u šablon za navigaciju. Ako dođe do neslaganja, molimo vas da centralizujete diskusiju na stranici za razgovor o članku, a ne o šablonu (koji može biti na listi za gledanje uglavnom samo od strane kodera šablona).

Izbegavajte dodavanje nastupa zabavljača u navigacione kutije za produkcije u kojima su se pojavili, ili članova ekipe u navigacione kutije za produkcije na kojima su radili. Ovo uključuje, ali nije ograničeno na glumce/glumice, komičare, televizijske/radio voditelje, pisce, kompozitore itd. Ovim se izbegava preterano širenje šablona za navigaciju na dnu članaka izvođača i izbegava se davanje VP:UNDUE težine određenim performansama zabavljača u odnosu na druge.

Filmografije (i slične) pojedinaca takođe ne bi trebalo da budu uključene u navigacione kutije, osim ako se dotični pojedinac može smatrati primarnim kreatorom dotičnog materijala. Ovim se izbegava preterano širenje navigacionih kutija pojedinaca na svakom proizvodnom članku i izbegava se davanje nepotrebne težine doprinosima određenih pojedinaca u odnosu na druge.

Konačno, spoljne veze ne bi trebalo da budu uključene u šablone za navigaciju. Izvori mogu biti uključeni u dokumentaciju šablona (odeljak koji je vidljiv samo nakon pregleda samog šablona, ali ne i nakon njegovog prenošenja).

Prednosti

1. Pruža dosledan izgled i sistem navigacije za srodne članke.
2. Brže za navigaciju od kategorije.
3. Daje trenutne informacije ekvivalentnim elementima
4. Za predstavljanje serije članaka hronološkim redom, šablon je često najprikladniji. Za veoma duge hronološke serije, poželjno je koristiti okvire za sukcesiju, koji prikazuju samo elemente serije koji neposredno prethode i slede članak.
5. Oni pružaju organizovani resurs za čitaoce koji su prošli kroz članak u nekoj širokoj temi kako bi pronašli druge članke o istoj širokoj temi, umesto da te čitaoce nateraju da „idu na pecanje“ za članke koji su povezani na viki u tekstu ili u odeljku „Pogledajte takođe“.
6. Ublažava velike „Vidi takođe“ odeljke, potencijalno duplirane i nesinhronizovane među srodnim člancima

Nedostaci

1. Ne prikazuje se čitaocima koji koriste mobilnu veb lokaciju.
2. Ne pruža dosledan izgled i sistem navigacije između različitih tema – ne postoji jedinstven format za sve šablone za navigaciju.
3. Ako je jednostavno, često se može zameniti kategorijom. Takođe može biti teško dati više detalja nego što kategorija može dati, a da kutija ne postane neizdrživo velika.
4. Može postati ružno ili izgledati besmisleno, npr. zbog ružnih šema boja, veličine, broja na istoj stranici, itd. Iz tog razloga okviri serije članaka moraju biti očigledni, dok ne mogu sadržati mnogo teksta za definicije ili objašnjenja.
5. Uključivanje linkova ili pododeljenja članaka u šablon može nenamerno da podstakne tačku gledišta . Takođe može pogrešno da sugeriše da je jedan aspekt teme ili povezanog primera od veće, manje ili jednake važnosti za druge ; koristiti za oglašavanje nejasnih tema na istaknutim mestima; ili potvrditi vlasništvo nad projektom. Šabloni mogu da idu na Vikipedija:Šabloni za diskusiju ako se čini da guraju POV. Pokušaj da se ovo popravi dodavanjem više šablona može dovesti do nedostatka opisanog u prethodnoj tački.
6. S druge strane, možda neće dati čitaocu dovoljno naznaka o tome koje su veze najrelevantnije ili najvažnije kada to ne bi bilo kontroverzno
7. Može zauzeti previše prostora za informacije koje su samo tangencijalno povezane
8. Uključuje punu listu veza u svakom članku, iako često mnoge veze nisu korisne u određenim člancima
9. Zbog veličine, upotreba više šablona za navigaciju može zauzeti previše prostora na jednom članku, što bi moglo da dovede do opredeljivanja prema tački gledišta urednika o tome šta da se uključi. Ovo se može svesti na minimum postavljanjem svih ili većine šablona na stranici da se automatski skupljaju, skrivajući većinu njihovog sadržaja dok se ne aktiviraju.
10. Šabloni nisu podrazumevano uključeni u rezultate pretrage, što čitaocima i urednicima otežava njihovo pronalaženje.
11. Oni implicitno pretpostavljaju da će čitaoci koji su prošli kroz članak u nekoj širokoj temi želeti da čitaju druge članke o istoj širokoj temi, pre nego članke koji su povezani na viki u tekstu ili u odeljku „Vidi takođe“.

Bočne trake (sajdbar) imaju neke specifične probleme i treba ih tretirati sa posebnom pažnjom, jer su veoma istaknute čitaocima:

1. Veliki deo veoma vidljivog prostora na ekranu bi se mogao bolje iskoristiti za slike ili bitne informacije.
2. Oni bi se mogli shvatiti kao ograđivanje predmeta kao „teritorije“ određene naučne oblasti.
3. Skup članaka u šablonu bočne trake treba da bude prilično tesno povezana, a šablon treba da ispunjava većinu ili sve prethodne smernice. Ako članci nisu usko povezani, navigaciona kutija bi mogla biti prikladnija.