Википедија:Plagijat

Plagiranje je preuzimanje zasluga za tuđe delo kao svoje, uključujući jezik i ideju osobe, bez davanja adekvatne zasluge. Univerzitet u Kembridžu definiše plagijat kao: „predstavljanje kao sopstvenog dela, bez obzira na postojanje namere da se obmane, što delimično ili u celini proizilazi iz dela drugih bez navođenja autorstva priznanja“.

Vikipedija ima tri osnovne politike sadržaja, od kojih dve olakšavaju nenamerno plagiranje. Smernica Bez originalnog istraživanja nam zabranjuje da dodajemo sopstvene ideje u članke, a Proverljivost zahteva da se članci zasnivaju na pouzdanim objavljenim izvorima. Ove politike znače da su vikipedisti veoma podložni optužbama za plagijat jer se moramo pažljivo držati izvora, ali ne previše . Pošto se plagijat može desiti bez namere da se obmane, briga bi trebala da bude usmerena na edukaciju urednika i čišćenje članka.

Izvori su označeni korišćenjem inlajn citata, obično u obliku fusnote (pogledajte Citiranje izvora). Pored navođenja citata, atribucija u tekstu je obično potrebna kada se citira ili bliže parafrazira izvorni materijal (na primer: „Džon Smit je napisao da je zgrada izgledala spektakularno“ ili „Prema Smitu (2012) ..."). Priručnik za stil zahteva atribcuiju u tekstu kada citirate celu rečenicu ili više. Imenovanje autora u tekstu omogućava čitaocu da vidi da se u velikoj meri oslanja na tuđe ideje, bez potrebe da vrši pretragu u fusnoti.

Plagijat i kršenje autorskih prava nisu ista stvar. Do kršenja autorskih prava dolazi kada se sadržaj koristi na način koji krši ekskluzivno pravo nosioca autorskih prava. Davanje zasluga ne znači da do kršenja nije došlo, pa pazite da ne citirate toliko neslobodan izvor da prekršite smernice za neslobodan sadržaj. Slično tome, iako nema problema sa autorskim pravima, sadržaj u javnom domenu je plagijat ako se koristi bez priznavanja izvora. Za savet o tome kako da izbegnete kršenje autorskih prava na Vikipediji, pogledajte Kršenje autorskih prava. Za informacije o kopiranju materijala iz besplatnih izvora, kao što su izvori u javnom domenu, pogledajte dole.

Plagijat na Vikipediji

Oblici plagijata

Plagijat jeste predstavljanje tuđeg dela – uključujući njihov jezik i ideje – kao svoje, bilo namerno ili nehotice. Pošto se to može dogoditi lako i greškom, svim urednicima se preporučuje da aktivno identifikuju sve potencijalne probleme u svom pisanju. Plagijat može imati nekoliko oblika.

Besplatni izvori zaštićeni autorskim pravima

N Kopiranje sa nenavedenog izvora

• Ubacivanje teksta - kopiranog od reči reči ili blisko parafrazirano, sa veoma malo izmena - iz izvora koji nigde naveden u članku, fusnotama, refernama ili spoljašnjim vezama.

Gornji primer je najneverovatniji oblik plagijata i najmanja je verovatnoća da će biti slučajan.

N Kopiranje iz izvora navedenog u neadekvatno postavljenom citatu

Ubacivanje teksta od reči do reči ili parafraziranom sa malo promena iz izvora - a onda se izvor citira negde u članku, ali ne direktno nakon rečenice ili pasusa koji je kopiran.

Ovo može izgledati kao da urednik pokušava da predstavi tekst kao svoj. To se može dogoditi slučajno kada se umetnuti citati pomeraju tokom uređivanja, gubeći integritet teksta-izvora. To se takođe može desiti kada se urednici oslanjaju na opšte reference navedene u odeljku Reference, bez korišćenja unutrašnjih citata.

N Sumiranje nenavedenog izvora svojim rečima

Sumiranje izvora svojim rečima, bez atribucije izvora na bilo koji način, može biti vrsta plagijata, kao i kršenje politike o potvrdivosti izvora.

Sumiranje navoda u izvoru svojim rečima samo po sebi ne znači da niste plagirali, jer se još uvek u velikoj meri oslanjate na delo drugog autora. Zasluge treba dati u obliku unutrašnjeg citata.

Samo izvori su zaštićeni autorskim pravima

N Kopiranje iz izvora valjano navedenog kroz postavljeni inlajn citat, bez atribucije u okviru teksta

• Ubacivanje teksta od reči do reči ili malo promenjeno pafraziranje u odnosu na izvor - potom postavljnje reference nakon kopiranog teksta, bez navođenja izvora u samom tekstu.

U ovom primeru urednik ne pokušava da predstavi rad kao svoj, ali se čin i dalje smatra plagijatom, jer su reči izvora korišćene bez atribucije unutar teksta. Što je više izvornih reči kopirano i što je fraza karakterističnija, to je kršenje veće. Dodavanjem atribucije u tekstu („Džon Smit navodi da...“) uvek se izbegavaju optužbe za plagijat, iako ne izbegavaju uvek kršenje autorskih prava. Budite oprezni kada koristite pripisivanje u tekstu, jer to može dovesti do drugih problema. Na primer, „Prema tvrdnji profesorke Suzane Jovanović, povećanje atmosferskog ugljen-dioksida izazvano ljudskim faktorom dovelo je do globalnog zagrevanja“ moglo bi da predstavlja kršenje neutralne tačke gledišta, jer je ovo konsenzus mnogih naučnika, a ne samo tvrdnja Suzane Jovanović. U takvim slučajevima, plagijat se može izbeći sažimanjem informacija sopstvenim rečima ili izričitim priznavanjem da je, iako su reči od Džonsa, gledište široko rasprostranjeno.

Izbegavanje plagiranja

Da biste izbegli plagijat teksta kopiranog iz kompatibilno licenciranih kopileft publikacija kao i publikacija u javnom domenu, pogledajte i odeljak ispod: Kopiranje materijala iz besplatnih izvora.

Plagiranje možete izbeći tako što ćete sumirati izvorni materijal svojim rečima što ćete ispratiti umetnutim citatom ili citiranjem ili bliskim parafraziranjem izvora, obično uz navođenja izvora (dodavanje imena autora u tekst) i inline citat. Sledeći primeri su prilagođeni iz „Šta predstavlja plagijat?“ , Harvard Vodič za korišćenje izvora, Univerzitet Harvard:

NBez atribucije unutar teksta, bez upotrebe znakova navoda, bez izmena u tekstu, bez unutrašnjeg citata

• Izvor: Michael E. Brown, "The Causes of Internal Conflict: An Overview," in Michael E. Brown, et al, Nationalism and Ethnic Conflict, The MIT Press, 2001, p. 14.

• Tekst izvora: "Političke tranzicije izazvane kolapsom autoritarne vladavine, demokratizacijom ili političkim reformama takođe čine da države budu posebno sklonim nasilju."

• Tekst na Vikipediji: Političke tranzicije izazvane kolapsom autoritarne vladavine, demokratizacijom ili političkim reformama takođe čine da države budu posebno sklonim nasilju.

N Bez atribucije unutar teksta, bez upotrebe znakova navoda, bez izmena u tekstu, dodat unutrašnji citat

• Izvor: Michael E. Brown, "The Causes of Internal Conflict: An Overview," in Michael E. Brown, et al, Nationalism and Ethnic Conflict, The MIT Press, 2001, p. 14.

• Tekst izvora: Političke tranzicije izazvane kolapsom autoritarne vladavine, demokratizacijom ili političkim reformama takođe čine da države budu posebno sklonim nasilju."

• Tekst na Vikipediji: Političke tranzicije izazvane kolapsom autoritarne vladavine, demokratizacijom ili političkim reformama takođe čine da države budu posebno sklonim nasilju.

N Bez atribucije unutar teksta, bez upotrebe znakova navoda, tekst je blisko parafraziran, dodat unutrašnji citat

• Izvor: Michael E. Brown, "The Causes of Internal Conflict: An Overview," in Michael E. Brown, et al, Nationalism and Ethnic Conflict, The MIT Press, 2001, p. 14.

• Tekst izvora: „Političke tranzicije izazvane kolapsom autoritarne vladavine, demokratizacijom ili političkim reformama takođe čine da države budu posebno sklonim nasilju."

• Tekst na Vikipediji: Političke tranzicije do kojih je došlo po kraju autoritarne vlasti, demokratizacijom ili političkim promenama takođe čine države sklonim nasilju.

Y Atribucije unutar teksta, upotreba znakova navoda, bez izmena u tekstu, dodat je unutrašnji citat

• Izvor: Michael E. Brown, "The Causes of Internal Conflict: An Overview," in Michael E. Brown, et al, Nationalism and Ethnic Conflict, MIT, 2001, p. 14.

• Tekst izvora: „Političke tranzicije izazvane kolapsom autoritarne vladavine, demokratizacijom ili političkim reformama takođe čine da države budu posebno sklonim nasilju."

• Tekst na Vikipediji: Majkl E. Braun piše: „Političke tranzicije izazvane kolapsom autoritarne vladavine, demokratizacijom ili političkim reformama takođe čine da države budu posebno sklonim nasilju.”

Y Atribucije unutar teksta, upotreba znakova navoda, većina teksta je adekvatno parafrazirana, dodat je unutrašnji citat

• Izvor: Michael E. Brown, "The Causes of Internal Conflict: An Overview," in Michael E. Brown, et al, Nationalism and Ethnic Conflict, The MIT Press, 2001, p. 14.

• Tekst izvora: „Političke tranzicije izazvane kolapsom autoritarne vladavine, demokratizacijom ili političkim reformama takođe čine da države budu posebno sklonim nasilju."

• Tekst na Vikipediji: Majkl E. Braun sugeriše da političke promene, kao što je prelazak sa autoritarne vlade na demokratsku, mogu „učiniti države posebno sklonim nasilju."

• Napomena: Čak i pored navođenja inlajn reference, karakteristične reči ili fraze mogu zahtevati navodnike.

Y Atribucije unutar teksta, bez upotrebe znakova navoda, većina teksta je adekvatno parafrazirana, dodat je unutrašnji citat

• Izvor: Michael E. Brown, "The Causes of Internal Conflict: An Overview," in Michael E. Brown, et al, Nationalism and Ethnic Conflict, The MIT Press, 2001, p. 14.

• Tekst izvora: „Političke tranzicije izazvane kolapsom autoritarne vladavine, demokratizacijom ili političkim reformama takođe čine da država bue posebno sklona nasilju."

• Tekst na Vikipediji: Majkl E. Braun sugeriše da političke promene, kao što je prelazak sa autoritarne vlade na demokratsku, mogu da izazovu nasilje protiv države.

Y Bez atribucije unutar teksta, bez upotrebe znakova navoda, većina teksta je parafrazirana rečima urednika, dodat je unutrašnji citat

• Izvor: Michael E. Brown, "The Causes of Internal Conflict: An Overview," in Michael E. Brown, et al, Nationalism and Ethnic Conflict, The MIT Press, 2001, p. 14.

• Tekst izvora: „Političke tranzicije izazvane kolapsom autoritarne vladavine, demokratizacijom ili političkim reformama takođe čine da države budu posebno sklonim nasilju."

• Tekst na Vikipediji: Političke promene povećavaju verovatnoću nasilja nad državom.

• Napomena: Ako je rečenica „politička promena povećava verovatnoću nasilja nad državom“ na neki način distinktivna (ako, na primer, predstavlja neuobičajenu poziciju), možda će zahtevati atribuciju u tekstu (Majkl E. Braun sugeriše da...) uprkos tome što je urednikov sopstveni rezime izvora.

Poštovanje autorskih prava

Bez obzira na zabrinutost zbog plagijata, dela pod autorskim pravima koja nisu dostupna pod kompatibilnom besplatnom licencom moraju biti u skladu sa politikom autorskih prava i smernicama za neslobodan sadržaj. To znači da se ne mogu u velikoj meri kopirati u članke Vikipedije. Ograničene količine teksta mogu se citirati ili usko parafrazirati iz neslobodnih izvora ako je takav tekst u članku jasno naznačen kao reči nekog drugog; ovo se može postići davanjem atribucije u tekstu i navodnika ili blok citata prema potrebi, nakon čega sledi inlajn citat.

Prevođenje

Ako je izvor na jeziku koji nije engleski, urednik može biti u pogrešnom uverenju da je čin prevoda dovoljna revizija da ukloni zabrinutost zbog mogućeg plagijata. Naprotiv, bez obzira na to da li je delo besplatno, ostaje obaveza da se autorima dela na stranom jeziku oda priznanje za njihov kreativni izraz, informacije i ideje. Ako je delo neslobodno, direktan prevod verovatno predstavlja kršenje autorskih prava.

Šta nije plagijat

Čarls Lipson navodi da sva pravila plagijata „proizlaze iz iste ideje: priznajte ono šta uzimate od drugih. Jedini izuzetak je kada se oslanjate na opšte poznate informacije.“ Plagiranje je manje razlog za brigu tamo gde sadržaju nedostaje kreativnost i gde su činjenice i ideje koje se nude opšte poznate. Evo nekoliko primera gde pripisivanje u tekstu generalno nije potrebno, mada ćete možda morati da dodate unutrašnji citat:

• upotreba uobičajenih izraza i idioma, uključujući one koji su uobičajeni u subkulturama kao što je akademska zajednica;
• fraze koje su najjednostavniji i najočigledniji način predstavljanja informacija; rečenicama kao što je „Džon Smit je rođen 2. februara 1900.“ nedostaje dovoljno kreativnosti da zahteva atribuciju.
• jednostavne, nekreativne liste informacija koje su opštepoznate. Ako je lista izvučena iz drugog izvora (to jeste nije opštepoznata), ili ako je kreativnost ušla u izradu liste birajući koje su činjenice uključene, ili kojim redosledom su navedene, onda reprodukovanje liste bez navođenja njenog izvora može predstavljati plagijat.
• matematičke i naučne formule koje su deo najosnovnijeg i opšteg osnovnog znanja o nekoj oblasti, E = mc² i F = ma (gde, čak i u ovim slučajevima, za dublje razumevanje čitaoca, citiranje može biti najbolja praksa);
• jednostavne logičke dedukcije.

Rešavanje problema plagijata

Kršenja autorskih prava

Ako pronađete duplirani tekst ili medije, prvo razmislite da li je primarni problem plagijat ili kršenje autorskih prava. Ako izvor nije u javnom vlasništvu ili licenciran u skladu sa Vikipedijom, ili ako sumnjate da nije, trebalo bi da ga adresirate u skladu sa smernicama o autorskim pravima.

Plagiranje teksta

Kako pronaći plagijat teksta

Postoji nekoliko metoda za otkrivanje plagijata: plagirani tekst često pokazuje iznenadnu promenu u odnosu na uobičajeni stil i ton urednika i može izgledati naprednije u gramatici i rečniku. Plagirani materijal može da sadrži neobjašnjive akronime ili tehnički žargon koji je opisan u ranijem delu plagiranog dokumenta. Pošto je plagirani materijal napisan u druge svrhe, često je neenciklopedijskog tona. Čini se da urednik koji plagira više izvora često i naglo menja stil pisanja.

Jednostavan način testiranja na plagijat onlajn izvora je kopiranje i lepljenje pasusa u pretraživač. Tačna podudaranja ili blizu podudaranja mogu biti plagijat. Kada izvodite takve testove, imajte na umu da druge veb lokacije ponovo koriste sadržaj sa Vikipedije. Lista identifikovanih veb lokacija koje to čine održava se na Vikipedija:Korišćenje materijala sa Vikipedije. Obično je moguće pronaći tačnu verziju u istoriji članaka, iz koje je napravljena kopija. Nasuprot tome, ako je dotični tekst dodat u jednoj velikoj izmeni, a tekst se u velikoj meri podudara sa spoljnim izvorom, to je indikacija direktnog kopiranja. Kada ste u nedoumici, još jednom proverite rezultate pretraživača kod iskusnog Vikipedijanca.

Druga opcija je da koristite detektor plagijata. Sistemi za otkrivanje plagijata, od kojih su neki besplatno dostupni na mreži, postoje prvenstveno da bi pomogli u otkrivanju akademske prevare. Vikipedija ne podržava niti preporučuje bilo kakve spoljne usluge, tako da će vaše iskustvo biti ono čime se rukovodite.

Takođe može biti korisno izvršiti direktno poređenje između citiranih izvora i teksta u članku kako bi se videlo da li je tekst plagiran, što uključuje i preterano parafraziranje originala. Ovde treba imati na umu da povremena rečenica u članku koja ima prepoznatljivu sličnost sa rečenicom u citiranom izvoru generalno nije razlog za zabrinutost. Neke činjenice i mišljenja se mogu izraziti samo na toliko načina, a da i dalje budu ista činjenica ili mišljenje. Zabrinutost za plagijat se javlja kada postoje dokazi o sistematskom kopiranju dikcije jednog ili više izvora u više rečenica ili pasusa. Pored toga, kada se bavite neslobodnim izvorima, budite sigurni da su svi odgovarajući kreativni izrazi označeni kao citati.

Obraćanje uredniku koji je plagirao

Ako nađete primer plagijata gde je urednik kopirao tekst, medije ili figure na Vikipediju bez odgovarajućeg pripisivanja, kontaktirajte odgovornog urednika, uputite ga na ove smernice i zamolite ga da nadoda atribuciju. Greške pri atribuciji mogu biti nenamerne, tako da ne treba pretpostaviti da je u pitanju namerni plagijat, u nedostatku jakih dokaza. Počnite sa pretpostavkom dobre namere; saradnici možda nisu upoznati sa konceptom plagijata. Možda bi bilo od pomoći da ih uputite na Vikipedija:Proverljivost, Vikipedija:Navođenje izvora. Urednici koji imaju poteškoća ili pitanja u vezi sa ovim uputstvima mogu se uputiti na Vikipedija:Trg/Autorsko pravo.

Pored toga što tražite popravku primera koji ste pronašli, možda ćete želeti da pozovete urednika da identifikuje i popravi sve druge slučajeve plagijata koje je postavio pre nego što se upozna sa ovim uputstvom. Ako urednik istrajava u plagiranju, prijavite urednika oglasnoj tabli administratora. Obavezno uključite razlike koje pokazuju i plagijat i upozorenja.

Ispravka plagiranot teksta

Vikipediju. Na primer, IP urednik koji je postavio tekst pre tri godine i od tada nije uređivao će teško biti dostupan da odgovori na vaše nedoumice. Bez obzira da li ste u mogućnosti da kontaktirate saradnika ili ne, takođe možete sami da promenite kopirani materijal, da navedete atribuciju ili izvor. Materijal koji je plagiran, ali koji ne krši autorska prava, ne mora biti uklonjen sa Vikipedije ako se može popraviti. Dodajte odgovarajuće izvorne informacije na stranicu članka ili datoteke, gde god je to moguće. Sa tekstom, možete premestiti materijal bez izvora na stranicu za razgovor članka dok se ne pronađu izvori.

Medijski plagijat

Kako pronaći medijski plagijat

Ovo može da počne zdravorazumskim pitanjem: da li je verovatno da je otpremalac originalni izvor? Osoba koja skenira sliku iz udžbenika o bilju iz 1825. je malo verovatno autor, čak i ako je tako ustvrdila kroz {{PD-self}}. Ponekad sumnje mogu biti izazvane profesionalnim kvalitetom medija ili ekskluzivnošću. Ako sumnjate na plagijat, pokušajte da pronađete originalni izvor putem pretraživača na mreži kao što je Gugl pretraga slika. Ostali faktori koje treba uzeti u obzir uključuju istoriju uređivanja i aktivnost korisnika koji je otpremio datoteku, metapodatke slika, kao što su Ekif i KSMP.

Često, osoba koja otpremi i zahteva zasluge za tuđu sliku ostavlja originalne metapodatke slike ili vidljivi ili nevidljivi digitalni vodeni žig na mestu. Ako su informacije o autoru koje prenose metapodaci ili vodeni žig, u suprotnosti sa podacima o autoru na stranici sa opisom slike, to je znak da slika zahteva ispitivanje. Takođe se može očekivati da originalne fotografije korisnika imaju slične metapodatke, pošto većina ljudi poseduje mali broj kamera; različiti metapodaci su sumnjivi. Sumnje zasnovane na metapodacima treba proveriti sa drugim urednicima koji imaju iskustva sa slikama i drugim medijima.

Informacije o izvoru i licenci

Za slike i druge medije moraju se navesti tačan izvor i informacije o licenci, inače postoji rizik od brisanja datoteka. Nikada ne koristite {{PD-self}}, {{GFDL-self}} ili {{self}} ako fotografija ili slika nije vaša. Ako izvor zahteva atribucijski navod, npr. NASA / JPL / MSSS, postavite ga u polje autora {{information}}.

Kopiranje materijala iz besplatnih izvora

Smernice u ovom odeljku ne smeju se čitati izolovano. Unutrašnji citati izvora su i dalje potrebni kao što je opisano u smernicama za proverljivost i dodato u članak kako je objašnjeno u smernici za citiranje izvora. Pripisivanje kao što je opisano u ovom odeljku je dodatak tim zahtevima.

Šabloni atribucije

Za izvore u javnom domenu, korišćenje {{citation-attribution}}, {{source-attribution}} ili sličnog šablona atribucije je prihvatljivo da se prizna rad drugih i ipak dozvoli naknadne izmene urednika. Pogledajte sledeći odeljak za više o korišćenju šablona pripisivanja sa kompatibilnim licenciranim izvorima; odgovarajući šablon može da varira u zavisnosti od licence izvora.

Kompatibilno licencirani izvori

Ako je spoljno delo pod licencom kopileft- a koja uklanja neka ograničenja za distribuciju kopija i pravljenje modifikovanih verzija dela, može biti prihvatljivo uključiti tekst direktno u članak na Vikipediji, pod uslovom da je licenca kompatibilna sa CC BI-SA i ispunjeni su uslovi licence. (Delimična tabela kompatibilnosti licenci može se naći u Česta pitanja o autorskim pravima). Većina kompatibilnih licenci zahteva da se navede autor, a čak i ako licenca nije, materijal mora biti pripisan kako bi se izbegao plagijat. Atribucija za kompatibilno licencirani tekst može da se obezbedi korišćenjem odgovarajućeg šablona atribucije ili slične napomene, koja se obično postavlja u odeljak „ Reference“ pri dnu stranice (pogledajte odeljak Gde postaviti atribuciju).

Šabloni za kompatibilne licencirane izvore uključuju:

• {{Dual}}: for content imported from a source that may be reused under both CC-By-SA 3.0 and GFDL
• {{CCBYSASource}}: for content imported from a source compatible for reuse under CC-By-SA 3.0 but not GFDL
• {{CC-notice}}: for content imported from a source compatible for reuse under CC-By-SA 3.0 but not GFDL

Mora se voditi računa da se proveri da li je ono što izgleda kao kompatibilna licenca zaista kompatibilna. Neki veb-sajtovi dozvoljavaju kopiranje teksta za obrazovnu ili nekomercijalnu upotrebu. Takav tekst nije kompatibilan sa licencama Vikipedije jer tekst mora biti slobodan da bi se mogao koristiti i komercijalno distribuirati.

Izvori u javnom vlasništvu

Bilo da je isteklo autorsko pravo ili je u javnom vlasništvu iz drugih razloga, materijal iz izvora javnog domena je dobrodošao na Vikipediji, ali takav materijal mora biti pravilno pripisan. Obaveštenja o atribuciji u javnom domenu ne bi trebalo da se uklanjaju iz članka ili jednostavno zamenjuju umetnutim citatima osim ako se ne potvrdi da su suštinski sve izvorne fraze uklonjene iz članka. Naravno, informacije koje se mogu navesti ne bi trebalo da ostanu bez citata, iako treba koristiti najprikladnije citate.

Izvor u javnom domenu može se sažeti i citirati na isti način kao za materijal zaštićen autorskim pravima, ali se tekst izvora može doslovno kopirati u članak na Vikipediji. Ako je tekst kopiran ili usko parafraziran iz besplatnog izvora, on mora da se citira i pripiše korišćenjem odgovarajućeg šablona atribucije ili slične napomene, koja se obično postavlja u odeljak „Reference“ pri dnu stranice (pogledajte odeljak „Gde postaviti atribuciju“ za više detalja).

Ako je eksterno delo u javnom domenu, ali sadrži originalnu ideju ili je primarni izvor, onda će možda biti potrebno izmeniti fprmulacije teksta (na primer, ne uključiti sav tekst iz originalnog dela, ili citirati neke odeljke, ili konkretno pripisivanje određenom izvoru mišljenja uključenog u tekst) da bi se zadovoljile politike sadržaja Vikipedije neutralne tačke gledišta i Vikipedija:Bez originalnog istraživanja (posebno ograničenja upotrebe primarnih izvora).

Izbegavanje plagijata zahteva pripisivanje, a to se najbolje postiže kada čitalac može lako da uporedi članak na Vikipediji sa izvorom. Mnogi izvori javnog domena su onlajn, a pripisivanje može (i trebalo bi) da uključuje hipervezu. Kada ne postoji izvor na mreži, urednik treba da razmisli o stvaranju tačne kopije izvora na Vikiizvorniku. Urednik takođe treba da razmotri ovo ako izvor na mreži nije dostupan na stabilnom sajtu ili je u obliku (npr. fotokopirana knjiga) koji se ne može lako pretvoriti u jednostavan tekst. Ovo može biti prikladno čak i kada se čini da je izvor na stabilnom sajtu iu prihvatljivom obliku, jer je sajt Vikizvornika pod kontrolom Vikimedijine fondacije, dok drugi sajtovi nisu.

Kopiranje unutar Vikipedije

Vikipedijin sadržaj ima dvostruku licencu prema modelima licence GFDL i CC-BY. Saradnici nastavljaju da poseduju autorska prava na svoje doprinose, ali slobodno licenciraju svoje doprinose za ponovnu upotrebu i modifikaciju. GFDL i CC-BI zahtevaju pripisivanje. Međutim, pošto Vikipedijini članci ne sadrže autorske linije, nije neophodno niti prikladno da se navodi atribucija na licu članka. Sve dok su uslovi za licenciranje za pripisivanje ispunjeni (pogledajte smernice za pojedinosti ), kopiranje sadržaja (uključujući tekst, slike i citate) iz jednog članka Vikipedije u drugi ili sa Vikipedije sa jednog jezika na drugi nije plagijat sve dok je pripisivanje obezbeđeno preko rezimea uređivanja.

Gde postaviti atribuciju

Ako je članak na Vikipediji napravljen na osnovu sumiranja pouzdanih izvora, ali postoji pasus ili nekoliko rečenica kopiranih iz kompatibilno licenciranog teksta ili teksta u javnom domenu koji nije stavljen u citate, onda stavite šablon atribucije u fusnotu na kraju rečenica ili paragraf je dovoljan. Da biste pomogli pri atribuciji na kraju nekoliko rečenica, razmislite o korišćenju opšteg šablona atribucije kao što je šablon {{citation-attribution}} za izvore u javnom domenu ili {{CC-notice}} za kompatibilne licencirane izvore, {{Free-content attribution}} koji je dizajniran oko materijala sa eksterno objavljenom licencom ili koristite šablon atribucije koji je specifičan za izvor kao što je {{DNB}}. Uputstva za upotrebu su data na stranicama šablona.

Ako je značajan deo teksta kopiran ili usko parafraziran sa kompatibilno licenciranog izvora ili izvora u javnom domenu, pripisivanje se generalno obezbeđuje ili korišćenjem odgovarajućeg šablona atribucije ili opšteg šablona atribucije kao što je {{source-attribution}} ili se koristi slična napomena, postavljena u odeljak „Reference“ pri dnu stranice. U takvim slučajevima razmislite o dodavanju izjava o atribuciji na kraju Referentnog odeljka direktno ispod reda koji se sastoji od „Atribucija: “ ( '''Attribution:''') podebljano:

Atribucija:

• Postavite adekvatni šablog za atribuciju ili sličnu napomena ovde

Pogledajte primer članka Invaziju zapadnih saveznika na Nemačku.

Praksa koju preferiraju neki urednici Vikipedije kada kopiraju materijal iz javnog domena ili izvora sa kompatibilnom licencom je da se sadržaj nalepi u jednu izmenu i navede u rezimeu uređivanja izvor materijala. Ako sledite ovu praksu, odmah nastavite sa odgovarajućim atribucijom u članku kako se novi materijal ne bi pobrkao sa vašom formulacijom.

Da biste obezbedili pravilno pripisivanje prilikom doslovnog kopiranja sa javnog domena ili izvora sa kompatibilnom licencom, možete:

• Stavite ceo tekst izvora (ako je dovoljno mali) pod navodnicima ili blok navodnicima, nakon čega sledi unutrašnji citat; ili
• Za odeljke ili čitave članke dodajte šablon za atribuciju za ceo odeljak ili za ceo članak ; ako preuzeti tekst ne čini ceo članak, posebno navesti odeljak za koji je potrebno navođenje; ili
• Na način na koji nedvosmisleno ukazujete šta je tačno kopirano doslovno, navedite inlajn citat i/ili dodajte svoju belešku u referentni odeljak članka.

Za primer poslednje navedenog, pogledajte odeljak o referencama u planetarnoj nomenklaturi [1], koji koristi veliku količinu teksta iz Glasnika planetarne nomenklature.

Ova praksa ima određene prednosti—na primer, dalje promene kao što su modernizacija jezika i ispravljanje grešaka mogu da se urade u odvojenim izmenama nakon originalnog umetanja teksta, omogućavajući kasnijim urednicima mogućnost da naprave jasno poređenje između originalnog izvornog teksta i trenutne verzije u članku.

Alatke

Postoji nekoliko dostupnih alatki koje pomažu u identifikaciji plagijata na Vikipediji:

• KopiPatrol – navodi stranice za koje se sumnja da su plagijati za ručni pregled
• Earwig's Copyvio Detector – proverite da li je bilo koji članak plagijat

Dodatna literatura

Članci, knjige i časopisi

• Lipson, Charles. Doing Honest Work in College: How to Prepare Citations, Avoid Plagiarism, and Achieve Real Academic Success. 2nd Ed. Chicago: University of Chicago Press, 2013. ISBN 022609880XISBN 022609880X.
• Eisner, Caroline, and Vicinus, Martha (eds). Originality, Imitation, and Plagiarism: Teaching Writing in the Digital Age. Ann Arbor: University of Michigan Press, 2008.
• Jaschick, Scott. "Winning Hearts and Minds in War on Plagiarism". Inside Higher Ed, 7 April 2008.
• Lesko, John P. (ed.). Plagiary: Cross-Disciplinary Journal in Plagiarism, Fabrication, and Falsification. Scholarly Publishing Office, 2009.

Digitalni akademski resursi

• Cornell University. "Recognizing and Avoiding Plagiarism". College of Arts and Sciences, Cornell University, ©2005. Web. 12 Mar. 2009.
• Duke University Libraries. "Citing Sources: Documentation Guidelines for Citing Sources and Avoiding Plagiarism". Duke University Libraries, (last modified) 2 June 2008. Web. 12 Mar. 2009. (Provides hyperlinked "Citation Guides" pertaining to the most commonly used citation guidelines, including parenthetical referencing; includes: APA, Chicago, CSE, MLA, and Turabian style guidelines; such style guides define plagiarism and how to avoid it.)
• Harvard College Library. "Research Guides". Harvard University Library, (last reviewed) 9 March 2009. Web. 12 Mar. 2009. (Compiled by the Staff of Harvard College Library.)
• Indiana University at Bloomington. "Plagiarism: What It is and How to Recognize and Avoid It". Writing Tutorial Services, Campus Writing Program, Indiana University, (last updated) 27 Apr. 2004. Web. 12 Mar. 2009.
• University of New South Wales. "Avoiding Plagiarism". The Learning Centre, Academic Skills Resources, University of New South Wales, (last updated) 24 Oct. 2008. 12 Mar. 2009. (Includes: "What Is Plagiarism?"; "Common Forms of Plagiarism"; and "Plagiarism & the Internet".)

Spoljašnje veze

• FamousPlagiarists.com – Website published by John P. Lesko, associate professor of English at Saginaw Valley State University; editor of Plagiary (see "Further reading"). (Hyperlinked resources, including: a "glossary of terms" relating to plagiarism; a bibliography of "Books and Other Resources"; and profiles of "Famous Plagiarists". "Copyright 2004–2006 Famous Plagiarists.com / War On Plagiarism.org. Some Rights Reserved").
• The Plagiarism Checker – Facility for detecting student plagiarism at dustball.com. ("EDUC478: This educational software was designed as a project for the University of Maryland at College Park Department of Education." © Copyright 2002 by Brian Klug.) However, please note, this tool routinely fails to identify material taken from recent published sources whose texts do not appear online. For instance, the Charles Lipson quote appearing in footnote, above, is not detected as being derived verbatim from that source.
• Plagiarism.org – By Turnitin (cited by Eisner and Vicinus [below]).
• "Read a Q&A with the editors on Inside Higher Education" – Interview with Caroline Eisner and Martha Vicinus, editors of Originality, Imitation, and Plagiarism, conducted on April 3, 2008.
• Seife, Charles (31. 8. 2012). „Jonah Lehrer's Journalistic Misdeeds at Wired.com”. Slate Magazine. CS1 održavanje: Format datuma (veza)