Википедија:Sjajni članci/Arhiva 27

Arhiva 20

←

Arhiva 25

Arhiva 26

Arhiva 27

Arhiva 28

Arhiva 29

Arhiva 30

Stavljanje na spisak

Rasprave (decembar 2011—april 2012)

Spisak kandidata na raspravi
Kandidat	Strana za raspravu	Datum i vreme kraja rasprave	Predlagač(i)	Status
Školsko razvojno planiranje	Strana za raspravu	17. decembar 2011. (00:14)	Metodicar	izabran
Gorski vijenac	Strana za raspravu	1. januar 2012. (1:39)	Vladislav Perić	izabran
Aspirin	Strana za raspravu	21. januar 2012.	BokicaK	izabran
Porodica Soprano	Strana za raspravu	08. februar 2012. (15:13)	Veljko89	izabran
Orbitalni istraživač Marsa	Strana za raspravu	26. februar 2012. (14:14)	Mixailogm89	izabran
Vitamin C	Strana za raspravu	1. Mart 2012 (11:00)	Dcirovic‎	izabran
Jurofajter tajfun	Strana za raspravu	13. mart 2012. (13:45)	Sahara	izabran
Novi Zeland	Strana za raspravu	13. mart 2012. (21:35)	Avala	izabran
G protein spregnuti receptori	Strana za raspravu	8. april 2012. (21:00)	Dcirovic‎	izabran
F-35 lajtning II	Strana za raspravu	16. april 2012. (18:50)	Sahara	izabran

Školsko razvojno planiranje

Eto, bilo bi lepo da imamo sjajan članak iz oblasti obrazovanja. Glasanje traje do 24.12.2011.--Metodičar zgovor²a 23:29, 17. decembar 2011. (CET)

Glasovi

1. za Bilo bi lepo! Jagoda ispeci pa reci 23:40, 17. decembar 2011. (CET)
2. zaPročitao sam članak, nemam primjedbi.--V i k i v i n dR 00:14, 18. decembar 2011. (CET)
3. za Kako ja nisam voleo ovaj predmet na faksu čudo jedno uh. Svaka čast na odlično napisanom tekstu --NikolaB (razgovor) 00:18, 18. decembar 2011. (CET)
4. za --Bolen (r) 02:06, 18. decembar 2011. (CET)
5. za Profesionalno, izvorno i pedantno napisano. Sugerišem autoru, da u daljem procesu uređivanja malo proširi uvod. Mnogi čiaoci ostanu na čitanju samo njega.-- Sahararazgovor 09:28, 18. decembar 2011. (CET)
6. za Evo jedne teme oko koje se svi slažemo, nadam se. --Pavlica pričaj 17:56, 18. decembar 2011. (CET)
7. za --Jovan Vuković (r) 20:28, 21. decembar 2011. (CET)
8. za--Miut (razgovor) 11:23, 22. decembar 2011. (CET)
9. za --Saša Stefanović ® 14:18, 22. decembar 2011. (CET)
10. za--VuXman ^talk 00:04, 23. decembar 2011. (CET)
11. za--Uz komentar da bi druge zemlje trebalo proširivati koliko je god to moguće. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 09:08, 23. decembar 2011. (CET)
12. za----László (talk) 23:02, 24. decembar 2011. (CET)
13. za za kraj :) --ALukić ^{(konverzacija)} 23:16, 24. decembar 2011. (CET)

Komentari

 Komentar:Hvala na lepim komentarima za članak, a proširivaće se sigurno, bez obzira da li bio izabran ili ne.--Metodičar zgovor²a 21:10, 19. decembar 2011. (CET)

---

Glasanje je završeno:

Za	Uzdržanih	Protiv	% za	Zaključak
13	0	0	100%	Članak je izabran za sjajan.

Gorski vijenac

Glasanje traje do: 7. januara (13:48) --Vlada ^talk 13:49, 31. decembar 2011. (CET)

Glasovi

1. za --Vlada ^talk 13:49, 31. decembar 2011. (CET)
2. za--V i k i v i n dR 13:54, 31. decembar 2011. (CET)
3. za--Pavlica pričaj 16:50, 31. decembar 2011. (CET)
4. zaAli da se ubaci neka slika, jer postaje dosadan i monoton za citanje bez neke ilustracije.--VuXman ^talk 17:02, 31. decembar 2011. (CET)
5. protivIako nemam ništa protiv sadržaja članka, smatram da ima propusta a to je izostavljanje Ideoloških kontraverzi (odnosno baziranje članka isključivo na književno-teorijskom nivou). Taj deo je mogao biti ubačen u bilo kojem (nepristarsnom) formatu, da bude izneseno i mišljenje sadašnjih ljudi o delu (iako neki smatraju da može biti pogrešno). --ALukić ^{(konverzacija)} 10:56, 1. januar 2012. (CET) s. r.
6. za --SmirnofLeary (razgovor) 14:59, 3. januar 2012. (CET)
7. za Mada može još neka slika --ZAZA ^{DA TE PITAM?} 18:37, 3. januar 2012. (CET)
8. za --Jovan Vuković (r) 18:52, 3. januar 2012. (CET)
9. za--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 23:06, 3. јануар 2012. (CET)
10. против Članak nije dovršen. O poturicama ima malo, a to je glavna tema kada se analizira GV i Njegoš. -- Bojan  Razgovor  23:11, 3. januar 2012. (CET)
11. za Podržavam citatom iz Gorskog vijenca: Viđi vraga su sedam binjišah, su dva mača a su dvije krune... Nastavan pročitajte u najvećem djelu srpske književnosti.--BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:00, 4. januar 2012. (CET)
12. za-- Sahararazgovor 14:48, 4. januar 2012. (CET)
13. za --Bolen (r) 15:01, 4. januar 2012. (CET)
14. za--Marko Račić (razgovor) 16:23, 4. januar 2012. (CET)
15. za Svaka čast na sjajnom članku.--Miut (razgovor) 16:34, 4. januar 2012. (CET)
16. protiv--Helios13 (razgovor) 16:59, 4. januar 2012. (CET)

    za jedinstveno.--LuisLex (razgovor) 15:12, 5. januar 2012. (CET)Manje od 100 izmjena u GIP.--V i k i v i n dR 15:28, 5. januar 2012. (CET)

17. za Članak je odličan i zaslužuje tu zvezdicu na vrhu. --NikolaB (razgovor) 17:12, 5. januar 2012. (CET)
18. za Napisati sjajan članak na ovakvu temu je uspeh. Članak ima sve kvalitete sjajnog. --Aleks (razgovor) 02:35, 7. januar 2012. (CET)

Komentari

Članak je zaista sjajno napisan, ali ima nešto malo referenci. Sem toga, možda bi o ličnostima trebalo napisati poseban članak? Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 14:33, 31. decembar 2011. (CET)

Malo referenci...Pa mogao sam ja da ga nabudžim nekim totalno irelevantnim referencama sa neta, ali čemu to? Nema tvrdnje koja nije referencirana u članku. Korišćeno je nekoliko veoma pouzdanih izvora, tako da je to sasvim dovoljno. A što se tiče lica, o nekima mogu i da se naprave posebni članci, ali ovo što se sad nalazi u članku o njima je neophodno i ne treba ih izdvajati iz članka. --Vlada ^talk 14:39, 31. decembar 2011. (CET)

Evo izvoli: eVesti, eKnjige, eŠkola. To ti je dovoljno valjanog materijala da napraviš referenci kol'ko ti volja. --ALukić ^{(konverzacija)} 11:09, 1. januar 2012. (CET) s. r.

Ubacio sam neke od linkova koje si ponudio u spoljašnje veze, pa čitaoci ako hoće mogu tamo da pogledaju. No, ti linkovi su nedovoljno kvalitetni da bi se od njih napravila jedna celina u članku. A što se tiče ideoloških kontraverzi, radi se o jednom potpuno iskrivljenom tumačenju ovog dela, koji se nalazi u članku na en viki. Tamo je pravljena osnovna greška: posmatrano je delo iz današnjeg (političkog) ugla. Neke od nebuloza koje su napisali je da delo opravdava etnička čišćenja, povezivali su delo sa ratovima 90-ih itd. Književna dela se posmatraju jedino iz ugla vremena u kojem su ona nastala, tako da samim tim, mišljenja ljudi koji prave ovako katastrofalne (osnovne) greške u tumačenju dela su potpuno irelevantna. --Vlada ^talk 15:25, 1. januar 2012. (CET)

Već sam napominjao da poturice u delu i nisu toliko važne. Oni su sporedni likovi. Bitno je ono što Njegoševi glavni likovi kazuju, i kako to kazuju. Njegoš nije bacio akcenat u delu na fabulu, već na neke univerzalne mudrosti koje je samo trebalo vezati za neku radnju. Da nije njih, „Gorski vijenac“ ne bi imao ni izbliza toliki kvalitet koji ima. --Vlada ^talk 00:05, 4. januar 2012. (CET)

Glasanje treba zatvoriti. --Željko Todorović (razgovor) 00:21, 8. januar 2012. (CET) s. r.

---

Glasanje je završeno:

Za	Uzdržanih	Protiv	% za	Zaključak
15	0	3	83,3%	Članak je izabran za sjajan.

Aspirin

Glasanje traje do 28. januara u 12:00. -- Bojan  Razgovor  03:22, 21. januar 2012. (CET)

Glasovi

1. za--V i k i v i n dR 10:34, 21. januar 2012. (CET)
2. za----Mile MD (razgovor) 10:37, 21. januar 2012. (CET)
3. za --NikolaB (razgovor) 16:21, 21. januar 2012. (CET)
4. za--Miut (razgovor) 16:51, 21. januar 2012. (CET)
5. za--Vlada ^talk 17:09, 21. januar 2012. (CET)
6. za--Sima90 (razgovor) 01:55, 22. januar 2012. (CET)
7. za--Odlično. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 10:06, 22. januar 2012. (CET)
8. za --Đorđe Stakić (r) 09:39, 23. januar 2012. (CET)
9. za maestralno odrađeno. --Jagoda ispeci pa reci 10:15, 23. januar 2012. (CET)
10. za--VuXman ^talk 10:30, 23. januar 2012. (CET)
11. za agree! --Pavlica pričaj 11:47, 23. januar 2012. (CET)
12. za --Helios13 (razgovor) 15:21, 23. januar 2012. (CET)
13. za--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 15:24, 23. januar 2012. (CET)
14. za--Perunova straža (razgovor) 15:29, 23. januar 2012. (CET)
15. za--Bolen (Uđi slobodno!) 03:05, 24. januar 2012. (CET)
16. za--Drazetad (razgovor) 08:27, 24. januar 2012. (CET)
17. za Nisam imao pojma da je Andol ustvari Aspirin. Mon Blan ! --Zrno (razgovor) 00:26, 26. januar 2012. (CET)

Komentari

Ja ne vidim nigde na stranici za razgovor članka da je bila pokrenuta rasprava, koja je ujedno i preduslov za pokretanje glasanja. --Novak (razgovor) 03:28, 21. januar 2012. (CET)

Članak je bio u kategoriji za predloge 8 dana. To je mnogo upadljivije mesto nego neka neobavezna formalnost da se napiše ovde. -- Bojan  Razgovor  03:30, 21. januar 2012. (CET)

Članak je odrađen vrhunski i mogu samo reći svaka čast autoru. Nisam se javljao na strani za razgovor tokom rasprave iz prostog razloga što se ne razumem u pomenutu tematiku pa ne bi imalo smisla. Svaka čast još jednom. --NikolaB (razgovor) 16:21, 21. januar 2012. (CET)

Članak zaslužuje da bude sjajan, ali predlažem da se ubuduće poštuje uobičajena procedura koja ne zahteva više od minut vremena: da se ovde navede u spisku članaka za koje je pokrenuta rasprava, kao i na stranici za razgovor članka da se prekopira onih par redova teksta obaveštenja da je u toku rasprava za izbor za sjajan članak. Da ne ulazim u detalje zašto je to neophodno, a nije toliko zahtevno. --Đorđe Stakić (r) 09:39, 23. januar 2012. (CET)

Ma ima čak i nalepnica za članak i za pozivanje na raspravu. Sve je spremljeno i pojednostavljeno do krajnjih granica, samo treba slediti par jednostavnih uputstava, kako bi korisnici bili pravovremeno obavešteni o događaju. --Jagoda ispeci pa reci 10:09, 23. januar 2012. (CET)

---

Glasanje je završeno:

Za	Uzdržanih	Protiv	% za	Zaključak
17	0	0	100%	Članak je izabran za sjajan.

Porodica Soprano

Detaljno odrađen članak o kultnoj američkoj tv seriji. Veći deo članka je prevod sa engleske vikipedija, dok su neki delovi samostalno urađeni, ali u oba slučaja navedene činjenice su potkrepljene adekvatnim referencama. Glasanje traje do: 15. 02. 2012. (18:48) --Veljko89 (razgovor) 18:48, 8. februar 2012. (CET)

Glasovi

1. protiv Nije bio na raspravi. --Drazetad (razgovor) 19:41, 8. februar 2012. (CET)
2. za Odličan članak, svaka čast. Jeste bio je na raspravi celih sedam dana, ima na stranici za razgovor članka. --NikolaB (razgovor) 19:12, 8. februar 2012. (CET)
3. zaDao sam par primjedbi na raspravi koje su uvažene. Mislim da je članak korektan.--V i k i v i n dR 19:23, 8. februar 2012. (CET)
4. za--VuXman ^talk 18:06, 9. februar 2012. (CET)
5. za Članak je baš dobro napisan. --Miut (razgovor) 18:33, 9. februar 2012. (CET)--Miut (razgovor) 18:33, 9. februar 2012. (CET)
6. za Članak je odličan, ali serija nije kultna. --Bolen (Uđi slobodno!) 21:43, 9. februar 2012. (CET)
7. za Dosta dobar prevod sa engleskog jezika. Perunova straža (razgovor) 22:25, 9. februar 2012. (CET)
8. za --ALukić ☭ 14:23, 10. februar 2012. (CET)
9. za Bio prevod sa engleskog ili hrvatskog, ipak je sada na srpskom. Znanje je znanje, a informacija je informacija, na bilo kom jeziku. --Pavlica pričaj 01:42, 11. februar 2012. (CET)
10. za Dobro odrađeno --mixailogm (razgovor) 10:58, 13. februar 2012. (CET)
11. za--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 15:23, 13. februar 2012. (CET)
12. za--Nisam ljubitelj serije, ali članak je zaista dobro napisan. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 18:23, 14. februar 2012. (CET)
13. za Lepo je videti da se studenti ne zaustave samo na seminarskom radu nego postanu pravi Vikipedijanci. --Đorđe Stakić (r) 22:53, 14. februar 2012. (CET)
14. za --Đura (razgovor) 02:25, 15. februar 2012. (CET)
15. za --Jovan Vuković (r) 05:21, 15. februar 2012. (CET)

Komentari

 Komentar:Pošto sam dva puta opomenut od autora da bi trebao da povučem svoj negativni glas i pitanja šta imam protiv njega, odgovaram danas. Prvo nemam ništa protiv autora, ali imam protiv napisanog teksta. Čekao sam da vidim da li će neko da stavi bilo kakvu primedbu. Nije je bilo. Ovo nije glasanje za dobar (koji može imati manjkavosti) nego sjajan članak, a on bi trebao biti sveobuhvatan i tačan. Normalno da se svaki tekst pa i sjajni može dopunjavati, ali ono što je napisano i izneto na glasanje mora biti tačno bez grešaka. Većina glasača je pogledala tekst (nije pročitala) i videla da je opštiran, ilustrovan i referenciran, što stoji i glasala za. Delomično sam (tema me ne interesuje) pročitao prva dva poglavlja i našao više pogrešno transkibovanih i netranskibovanih imena glumaca o kojima na ovoj vikipediji postoje napisani tekstovi, kao i onih koji nemaju tekstove. Sva ta imena kao i mnoga druga su ostala crna, bez tagova. (jer se želi prikazati da ima što manje crvenih veza), čak su zbog toga sa nekih koji su imali tagove, posle otvaranja glasanja tagovi obrisani. Jedino je pre dva dana Pavlica na stranici za razgovor upozorio autora da u transkribovanim imenima nije unosio j između samoglanika. (što je ispravljeno na par mesta) Pošto se glasanje zatvara i tekst će prema dosadašnjim rezultatima biti izabran za sjajan, zamolio bi nekog od korisnika koji se bavi pravilnom transkripcijom da pročita tekst i ispravi greške. Navešću samo neke Tenesi Viliams , Lauren Bakal , Čarls S. Duton, Burt Jang, Dejvid Strathejrn, Elias Koteas, Ken Leung i drugi. Pored engleskih treba prekontrolisati i transkripciju italijanskih imena. Glas protiv ostaje--Drazetad (razgovor) 17:00, 15. februar 2012. (CET)

 Komentar:

1) Objašnjenje negativnog glasa koje je korisnik Drazetad dao je: „Nije bio na raspravi“ što je apsolutno netačno, i zato sam mu predložio da povuče glas, jer nema argument za isti.

2) Što se transkripcije tiče, priznajem da nisam 100% siguran za sva strana imena, ali sam se trudio da taj deo posla odradim na najbolji mogući način. Svaku sugestiju i zamerku korisnika Pavlica sam prihvatio jer je njegovo znanje iz te oblasti daleko bolje nego moje, i prihvatio bih sve sugestije i zamerke drugih korisnika vezane za transkripciju, ali se niko nije oglasio, pa ni korisnik Drazetad, koji je to trebalo da uradi a ne da ćuti, i da čeka kraj glasanja da bi onda kritikovao članak.

3) Što se tiče veza ka člancima o glumcima koji postoje, to je moja greška, jer nisam proverio da li ih ima, pa zato nema veza ka njima, ali to se da ispraviti, što ću i uraditi. Jedino su obrisane veze ka manje bitnim likovima iz serije, jer sam shvatio da su nepotrebni, barem dok ne odlučim jednog dana da i te članke napišem.

4) Korisnik Drazetad je dao negativan glas na osnovu „delimično pročitana dva poglavlja“ članka, a kritikuje ostale korisnike zbog neozbiljnosti pri glasanju.

5) Mislim da loše transkribovana imena nisu toliko velika greška, mnogo je bitniji ogroman broj iznetih činjenica, zbog kojih, po mom mišljenju, ovaj članak treba da bude sjajan. --Veljko89 (razgovor) 19:29, 15. februar 2012. (CET)

Ovo je glasanje za za sjajan članak i nikakvih grešaka ne bi smelo biti pa ni taraskribovanih imena. Ja sam napisao da me tema ne interesuje, ali sam pročitao dva poglavlja i tu nema neozbiljnosti. Ovo je postao sjajan tekst, na vikipediji čiji sam i ja član, pa sam zbog toga pročitao i toliko. Pošto si ti ozbiljan, mogao si bar ispraviti ono što sam ti naveo da je pogrešno, kad ostalo nemožeš da nađeš. Nezgodno je da sad na sjajan tekst stavim nalepnicu potrebna transkripcija. Toliko o tome. Neću se više javljati.--Drazetad (razgovor) 20:18, 15. februar 2012. (CET)

---

Glasanje je završeno:

Za	Uzdržanih	Protiv	% za	Zaključak
14	0	1	93,3%	Članak je izabran za sjajan.

Orbitalni istraživač Marsa

Možda istraživanje svemira nije mnogo popularna tema kod nas ali mislim da je članak lepo napisan, veći deo je preveden sa engleske vikipedije, ima dovoljno tehničkih podataka i referenci. Glasanje traje do: 04. 03. 2012. (14:15) --Mixailo (razgovor) 14:13, 26. februar 2012. (CET)

Glasovi

1. za-- Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 16:08, 26. februar 2012. (CET)
2. za --Vlada ^talk 16:43, 26. februar 2012. (CET)
3. za Odličan članak. Sve pohvale za trud. --NikolaB (razgovor) 17:07, 26. februar 2012. (CET)
4. za Zaslužuje. --Pavlica pričaj 17:11, 26. februar 2012. (CET)
5. za -- Dcirovic (razgovor) 22:54, 26. februar 2012. (CET)
6. za -- I dalje ostaju primedbe koje sam ostavio na strani razgovor tog članka, ali vidim da se Mihailo zaista trudi da svaku sugestiju razmotri i shodno istoj unese adekvatne promene. Perunova straža (razgovor) 23:39, 26. februar 2012. (CET)
7. za --ALukić ☭ 09:30, 27. februar 2012. (CET)
8. za --Miut (razgovor) 10:10, 27. februar 2012. (CET)
9. za--Sima90 (razgovor) 18:33, 28. februar 2012. (CET)
10. za Lijepo urađeno. Prošao sam kroz cijeli članak i popravio manje greške i neke stvari malo pre-formulirao. --Miroslav Ćika (razgovor) 18:42, 29. februar 2012. (CET)
11. za--V i k i v i n d 19:15, 1. mart 2012. (CET)
12. za --SmirnofLeary (razgovor) 20:47, 2. mart 2012. (CET)
13. za Lepo. I da ih bude još. --Jagoda ispeci pa reci 23:52, 3. mart 2012. (CET)
14. za --Bolen (Uđi slobodno!) 12:20, 4. mart 2012. (CET)
15. za--Drazetad (razgovor) 12:50, 4. mart 2012. (CET)

Komentari

Glasam za, ali imam dva predloga: nazive opreme na engleskom bi trebalo staviti u zagradu iza naziva na srpskom (suprotno od onog što je sada), a drugi predlog se ne tiče članka, nego šablona za istraživanje Marsa: naziv ovog orbitera je dat u transkripciji. Mislim da bi bolje bilo da se u šablon unese prevod. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 16:11, 26. februar 2012. (CET)

Urađeno. --Mixailo (razgovor) 21:51, 26. februar 2012. (CET)

---

Glasanje je završeno:

Za	Uzdržanih	Protiv	% za	Zaključak
15	0	0	100%	Članak je izabran za sjajan.

Vitamin C

Glasanje traje do: 8. marta 2012. u 17:00

Glasovi

1. za Lepo. --Pavlica pričaj 18:05, 1. mart 2012. (CET)
2. za--Miut (razgovor) 19:01, 1. mart 2012. (CET)
3. za--V i k i v i n d 19:17, 1. mart 2012. (CET)
4. za --Vlada ^talk 20:18, 1. mart 2012. (CET)
5. za --Koliko videh, nema grešaka. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 16:21, 2. mart 2012. (CET)
6. za --Mixailo (razgovor) 17:37, 2. mart 2012. (CET)
7. za--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 22:45, 3. mart 2012. (CET)
8. za Odlično! --ALukić ☭ 22:49, 3. mart 2012. (CET)
9. za-- Sahararazgovor 22:13, 5. mart 2012. (CET)
10. za--Sima90 (razgovor) 00:17, 6. mart 2012. (CET)
11. za --NikolaB (razgovor) 12:31, 6. mart 2012. (CET)
12. za--Jagoda ispeci pa reci 13:23, 6. mart 2012. (CET)
13. za --Jovan Vuković (r) 14:15, 6. mart 2012. (CET)
14. za--Avala (razgovor) 21:26, 6. mart 2012. (CET)
15. za--Perunova straža (razgovor) 21:43, 6. mart 2012. (CET)

Komentari

Imam utisak da je interpukcija za hiljade i decimale netačna. Vidim

Gornji nivo tolerancije (odrasla žena) 2,000 mg na dan

ili

0.35 mg

Treba obrnuto. Iza hiljade ide tačka, ispred decimala ide zarez. Ako se to ispravi, glasam za. --Jagoda ispeci pa reci 23:51, 3. mart 2012. (CET)

Urađeno. -- Dcirovic (razgovor) 01:15, 4. mart 2012. (CET)

---

Glasanje je završeno:

Za	Uzdržanih	Protiv	% za	Zaključak
15	0	0	100%	Članak je izabran za sjajan.

Jurofajter tajfun

Glasanje traje do: 20. marta 2012. u 13:48 -- Sahararazgovor 13:48, 13. mart 2012. (CET)

Glasovi

1. za Svaka čast na trudu. --Jagoda ispeci pa reci 14:03, 13. mart 2012. (CET)
2. za Pridružujem se čestitkama. Ovo je zaista sjajan članak. --Jovan Vuković (r) 14:27, 13. mart 2012. (CET)
3. za Prošao sam kroz čitav članak 2 puta i bilo je jako malo grešaka, koje su uklonjene. Takođe sve primedbe koje sam izneo na raspravi su uvažene. Članak je dobro napisan i referenciran. Tema je pokrivena u potpunosti, što je glavna odlika sjajnih članaka, u odnosu na dobre, dobro je ilustrovan fotografijama i dijagramima koji su prevedeni na srpski jezik. Sve pohvale autoru na višemesečnom radu. SmirnofLeary (razgovor) 15:35, 13. mart 2012. (CET)
4. za--V i k i v i n d 15:42, 13. mart 2012. (CET)
5. za Iako moje primedbe nisu sasvim uvažene, bilo bi jadno da glasam protiv. Nisam jedan od onih koji ne poštuju rad, trud i znanje, a ovaj članak to jeste. Svaka čast. --Pavlica pričaj 15:43, 13. mart 2012. (CET)
6. za Primjer članka iza koga stoji onaj ko se razumije u ono što piše i sam piše. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:45, 13. mart 2012. (CET)
7. za Izvanredno! --Perunova straža (razgovor) 16:04, 13. mart 2012. (CET)
8. za--Zrno (razgovor) 16:05, 13. mart 2012. (CET)
9. za--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 16:07, 13. mart 2012. (CET)
10. za-- Dcirovic (razgovor) 17:24, 13. mart 2012. (CET)
11. za Izuzetno napisan članak. Takođe nije ostalo ni otvorenih tehničkih pitanja, sve je rešeno na raspravi.--Avala (razgovor) 17:39, 13. mart 2012. (CET)
12. za--Sima90 (razgovor) 18:46, 13. mart 2012. (CET)
13. za--Miškin (razgovor) 18:48, 13. mart 2012. (CET)
14. za --Vlada ^talk 20:45, 13. mart 2012. (CET)
15. za Sa zadovoljstvom glasam za izbor ovog članka. Po mom skromnom mišljenju jedan od najsveobuhvatnijih i najkvalitetnijih članaka na vikipediji u globalu. --NikolaB (razgovor) 20:52, 13. mart 2012. (CET)
16. za Svaki avion bi poželeo ovakav članak! Bravo! --Mihailo (razgovor) 21:31, 13. mart 2012. (CET)
17. za Svaka čast! --MikyM|Write me 23:33, 13. mart 2012. (CET)
18. za Šta svaka čast! Najsjajniji od sjajnih, treba da ima 2 zvezdice! Mene je oduševio još kada je bilo „samo“ ¼ MB--László (talk) 01:11, 14. mart 2012. (CET)
19. za--Miut (razgovor) 09:35, 14. mart 2012. (CET)
20. za Ovaj članak je uz članak o Nišu jedan od najboljih! Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 11:37, 14. mart 2012. (CET)
21. za-- Sahararazgovor 21:38, 14. mart 2012. (CET)
22. za --Đorđe Stakić (r) 10:33, 15. mart 2012. (CET)
23. protiv Članak je dosadan. --Bolen (Uđi slobodno!) 13:11, 15. mart 2012. (CET)
24. za Stari vuk je još u dobroj snazi. Izvanredan članak. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:07, 15. mart 2012. (CET)
    1. Ma nije li to slavni Boro Drljača? --Bolen (Uđi slobodno!) 15:38, 15. mart 2012. (CET)
25. za --Teodor (razgovor) 16:56, 15. mart 2012. (CET)
26. za Izvanredan članak. Svaka čast na uloženom trudu i radu! Đole (razgovor) 13:24, 16. mart 2012. (CET)
27. za --Plamen (razgovor) 13:27, 16. mart 2012. (CET)
28. za --BeliPisac ^{ima reč} 17:53, 17. mart 2012. (CET)

Komentari

Mislim da je neko na trgu spominjao da su sada tagovi za izbegavanje transliteracije nepotrebni u ćiriličnim člancima. Pošto je tako, treba ih ukloniti svuda u članku. Da bi vam bilo jasno zašto, pogledajte članak kada kliknete na karticu ćirilica. --Jovan Vuković (r) 18:30, 13. mart 2012. (CET)

To što vidiš u samom uvodu članka nije tag za transliteraciju u samom članku, nego tag za engleski jezik koji u sebi sadrži tagove za transliteraciju. Ako te tagove treba ukloniti, onda treba u samim jezičkim šablonima. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 18:41, 13. mart 2012. (CET)

Nisam sa tim upoznat. Koristim ovu priliku da se zahvalim svima koji su sarađivali na uređenju članka za nominaciju, učešću u raspravi i sada na čestitkama. Saradnja je bila stvarno etalon za primer, na visokom nivou.-- Sahararazgovor 18:44, 13. mart 2012. (CET)

Mislim da bi bilo korektno da Bolejn (il kako već), obrazloži svoj glas. Ovako ispada da je glasao protiv samo zato što mu se ne sviđa tema. --Vlada ^talk 13:43, 15. mart 2012. (CET)

A zašto? Sahara ima iskustva u glasanju protiv bez obrazloženja. Možda je Bolejn samo htio da vrati milo za drago (što ne podržavam).--V i k i v i n d 13:55, 15. mart 2012. (CET)

Vlado nije tema, već Sahara. Oni misle da trebaju za nešto da se revanširaju. Tu imaju već dobru statistiku i iskustvo. Promašili su, ne glasa se za mene već za članak.-- Sahararazgovor 15:02, 15. mart 2012. (CET)

Što mi je to poznato.--Pavlica pričaj 19:44, 15. mart 2012. (CET)

Ja sam glasao, ali nisam nikoga vređao, a najmanje vikipediju. Izgleda da neki ne vide razliku! Svako glasanje ima opciju da ili ne, a ne predviđa lične napade i vređanja. To je na vikipediji i formalno zabranjeno.-- Sahararazgovor 20:41, 15. mart 2012. (CET)

Bolen ni u kom slučaju nije vređao Vikipediju, kao ni Vas. Upravo tako, svako glasanje ima opciju za ili protiv, s obzirom da bi bilo lepo obrazložiti oba glasa, ma koji bio. Dao sam samo jedan primer gde ste glasali protiv, a da niste dali objašnjenje. Lično, glasao sam za jer smatram da je članak Jurofajter tajfun sjajno napisan, uostalom, dao sam i obrazloženje. Kao što se rekli, ne glasa se za predlagača, već za članak, iako to i sami nekada ne poštujete. --Pavlica pričaj 21:02, 15. mart 2012. (CET)

Priča bez oslonca je čisto trolovanje. Nije me briga kako ko glasa. Nemaš pravo svoje insuacije da transformišeš u zaaključke i „argumente“. Ja nisam izgovorio niti uzrokovao ovo niti ovo niti sam tražio niti zamerio što nije glas obrazložen. To ste uradili vi što druge nazivate „klanom“.:)-- Sahararazgovor 21:15, 15. mart 2012. (CET)

Što se tiče tagova za izbegavanje transliteracije, oni se ne nalaze samo u šablonima. Mada mislim da je to do novog medijavikija. Ako zaista više nisu potrebni, mogao bi bot to da odradi u svim člancima. Kada se klikne na karticu ćirilica dobijamo ovakve rečenice -{ЕЈ2}-00, ili магистрале података -{MIL-1553}-, уз .... Kliknite na karticu ćirilica i pogledajte kako tekst izgleda. --Jovan Vuković (r) 15:53, 15. mart 2012. (CET)

U pravu si, isplivali su tagovi u poglavlju Oprema, integracija i fuzija senzora. To bi trebali valjda botovi da srede, ako se prešlo na nov sistem?-- Sahararazgovor 16:28, 15. mart 2012. (CET)

Sledeće otvaranje opet nema tagova. Ipak je to OK, ništa ne diram.-- Sahararazgovor 16:36, 15. mart 2012. (CET)

Evo neću biti kao neki, pa ostaviti neobrazložen glas. Napisan je profi, ne mog' da grešim dušu. Da budem iskren, nisam ga čitao za vreme rasprave, već negde pred Novu godinu. Meni je članak bio nekako monoton, previše velik, siv, dosadan, ničega što bi me sprečilo da prestanem sa čitanjem i pustim nešto na Jutjubu. Moje mišljenje, i nešto čime se vodim dok pišem svoje članke, je da članak po svaku cenu treba da bude zanimljiv, kako čitaocima koji se razumeju u materiju, tako i onima koji se sa njom susreću prvi put. Jurofajter tajfun je džast tu mač. --Bolen (Uđi slobodno!) 22:34, 16. mart 2012. (CET)

---

Glasanje je završeno:

Za	Uzdržanih	Protiv	% za	Zaključak
27	0	1	96,4%	Članak je izabran za sjajan.

Novi Zeland

Glasanje traje do: 20. marta 2012. u 21:35--Avala (razgovor) 21:45, 13. mart 2012. (CET)

Glasovi

1. za --Avala (razgovor) 21:45, 13. mart 2012. (CET)
2. za --Vlada ^talk 21:51, 13. mart 2012. (CET)
3. za Lep i edukativan članak, postavlja više kriterijume za sjajni.-- Sahararazgovor 21:53, 13. mart 2012. (CET)
4. za --Pavlica pričaj 21:56, 13. mart 2012. (CET)
5. za Školski primer, čestitam. --ALukić ☭ 22:13, 13. mart 2012. (CET) s. r.
6. za--V i k i v i n d 22:19, 13. mart 2012. (CET)
7. za Super članak. Doduše i mene malo bode u oči preglomazan uvod ali OK je i to. --NikolaB (razgovor) 22:20, 13. mart 2012. (CET)
8. za--Jagoda ispeci pa reci 22:24, 13. mart 2012. (CET)
9. za-- Dcirovic (razgovor) 22:35, 13. mart 2012. (CET)
10. zaJašta. --Ivan Matejić (razgovor) 22:44, 13. mart 2012. (CET)
11. za Dobar je. Čitajući ga, saznala sam da se sve planine koje su nastale slično kao Alpi, zovu Alpi. To je inčresting. --Ana piši mi 23:19, 13. mart 2012. (CET)
12. za -- Pročitao sam članak, glasam ZA (i pored toga što nisam dobio "Šablon:Obaveštenje - glasanje za sjajan članak" kao neki), i možda bih samo u podnaslovu Praznici, dodao jednu rečenicu, čisto da tabela nije sama. Nešto tima:"U NZ ima toliko i toliko prazničnih dana, ....".--MikyM|Write me 23:33, 13. mart 2012. (CET)

    Da ne bude zabune, obaveštenje sam poslao samo onima koji su učestvovali u raspravi i uređivanju članka u skorije vreme, ne bih mogao nikako svima. Ali naravno da su svi koji primete glasanje dobrodošli da učestvuju. Hvala. --Avala (razgovor) 23:37, 13. mart 2012. (CET)

13. za --Zrno (razgovor) 00:11, 14. mart 2012. (CET)
14. za--Sima90 (razgovor) 00:37, 14. mart 2012. (CET)
15. za--László (talk) 01:13, 14. mart 2012. (CET)
16. za Samo uvoj je predugačak, biće problem kada se bude našao na gavnoj strani. -- Bojan  Razgovor  01:58, 14. mart 2012. (CET)
17. za--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 02:15, 14. mart 2012. (CET)
18. za --BaŠ-ČeliK (razgovor) 02: 46, 14. mart 2012. (CET)
19. za--Miut (razgovor) 09:36, 14. mart 2012. (CET)
20. za--Malo predug uvod, ali da ne cepidlačimo, zaista lep članak. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 11:40, 14. mart 2012. (CET)
21. za--Perunova straža (razgovor) 12:25, 14. mart 2012. (CET)
22. za--Miškin (razgovor) 20:40, 14. mart 2012. (CET)
23. za Of kors --Jovan Vuković (r) 21:41, 14. mart 2012. (CET)
24. za --Đorđe Stakić (r) 10:34, 15. mart 2012. (CET)
25. za Jedna od najlepših zemalja na svetu zaslužuje sjajan članak. --Mihailo (razgovor) 15:00, 15. mart 2012. (CET)
26. za --Bolen (Uđi slobodno!) 15:35, 15. mart 2012. (CET)
27. za --Teodor (razgovor) 16:56, 15. mart 2012. (CET)
28. za --Plamen (razgovor) 13:28, 16. mart 2012. (CET)

Komentari

Mislim da je članak dostigao nivo za izbor za sjajan. Tokom rasprave su ispravljene tehničke greške, raspored podnaslova, prepisan je deo o geografiji i neke druge sitnije nedoumice. Rešena su sva pitanja tokom rasprave. Jedino eventualno pitanje je dužina uvoda ali sam već na strani za raspravu objasnio da uvod nije višak već članak ukratko, a kako članak pokriva razne oblasti, tako ni uvod ne može biti mnogo kraći. Isto tako kako je uvod članak ukratko nijedan njegov deo nije samostalan, on već postoji u ostatku članka samo detaljno obrazložen. Na kraju krajeva radi se o više estetskom pitanju nego o pitanju kvaliteta sadržine članka.--Avala (razgovor) 21:45, 13. mart 2012. (CET)

---

Glasanje je završeno:

Za	Uzdržanih	Protiv	% za	Zaključak
28	0	0	100%	Članak je izabran za sjajan.

G protein spregnuti receptori

Glasanje traje do: 15. aprila 2012. u 22:00 h -- Dcirovic (razgovor) 22:06, 8. april 2012. (CEST)

Glasovi

1. za --Vlada ^talk 15:07, 9. april 2012. (CEST)
2. za --Pavlica pričaj 15:35, 9. april 2012. (CEST)
3. za--Drazetad (razgovor) 15:41, 9. april 2012. (CEST)
4. za Jes` da ništa ne razumijem, od tolikih stručnih izraza, ali izgleda da je za sjajan :) --Miroslav Ćika (razgovor) 16:08, 9. april 2012. (CEST)
5. za-- Sahararazgovor 16:24, 9. april 2012. (CEST)
6. za Kako reče Miroslav i meni ovo kao špansko selo hehe. --NikolaB (razgovor) 16:32, 9. april 2012. (CEST)
7. za --Perunova straža (razgovor) 17:37, 9. april 2012. (CEST)
8. za --Jedino što sam mogao to je da lovim pravopisne i slovne greške. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 08:37, 10. april 2012. (CEST)
9. za--Marko Stanojević (razgovor) 09:46, 12. april 2012. (CEST)
10. za--Βλ.Νίμчεβић★Рαζгоβоρ 10:23, 12. april 2012. (CEST)
11. za--V i k i v i n d 08:43, 13. april 2012. (CEST)
12. za--VuXman ^talk 13:24, 13. april 2012. (CEST)
13. za--Jagoda ispeci pa reci 13:30, 13. april 2012. (CEST)
14. za--Mile MD (razgovor) 16:26, 14. april 2012. (CEST)
15. za--Mihailo (razgovor) 12:40, 15. april 2012. (CEST)
16. za --Boleyn 12:44, 15. april 2012. (CEST)

Komentari

---

Glasanje je završeno:

Za	Uzdržanih	Protiv	% za	Zaključak
16	0	0	100%	Članak je izabran za sjajan.

F-35 lajtning II

Glasanje traje do: 23. aprila (19:20)-- Sahararazgovor 19:15, 16. april 2012. (CEST)

Glasovi

1. za--Stvarno postoji nekoliko vrednih ljudi ovde, koji pišu izuzetne članke. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 23:50, 16. april 2012. (CEST)
2. za--V i k i v i n d 23:54, 16. april 2012. (CEST)
3. za --Vlada ^talk 00:26, 17. april 2012. (CEST)
4. za Mislio sam da glasam protiv, ali sam se predomislio. Mada i dalje mislim da članak nije zanimljiv. --Boleyn 00:38, 17. april 2012. (CEST)
5. za--Zrno (razgovor) 00:50, 17. april 2012. (CEST)
6. za-- Dcirovic (razgovor) 02:50, 17. april 2012. (CEST)
7. za --BaŠ-ČeliK (razgovor) 02:54, 17. april 2012. (CEST)
8. za --Mihailo (razgovor) 10:20, 17. april 2012. (CEST)
9. za Ponavljam se. Iako moje primedbe nisu sasvim uvažene, bilo bi jadno da glasam protiv. --Pavlica pričaj 19:05, 17. april 2012. (CEST)
10. za PedjaNbg (razgovor) 00:44, 18. april 2012. (CEST)
11. za --Miroslav Ćika (razgovor) 22:46, 18. april 2012. (CEST)
12. za--Marko Stanojević (razgovor) 02:06, 22. april 2012. (CEST)
13. za -- SmirnofLeary (razgovor) 18:49, 22. april 2012. (CEST)
14. za Članak je perfektan --NikolaB (razgovor) 19:58, 22. april 2012. (CEST)

Komentari

---

Glasanje je završeno:

Za	Uzdržanih	Protiv	% za	Zaključak
14	0	0	100%	Članak je izabran za sjajan.

Rasprave (april 2012—)

Spisak kandidata na raspravi
Kandidat	Strana za raspravu	Datum i vreme kraja rasprave	Predlagač(i)	Status
Linuks	Strana za raspravu	30. april 2012 (17:16)	Miroslav Ćika	nije izabran
Suva planina	Strana za raspravu	10. maj 2012 (20:00)	Intermedichbo	izabran
Opština Batočina	Strana za raspravu	19. maj (13:48)	Marko Stanojević	izabran
Ateizam	Strana za raspravu	07:00, 31. maj 2012. (CEST)	Bojan  Razgovor	nije izabran
Estetika	Strana za raspravu	1. jun 2012. (20:30)	Slaven Kosanović {razgovor}	nije izabran
Sićevačka klisura	Strana za raspravu	8.jun 2012. (7:30)	Intermedichbo	izabran

Linuks

Prevedeno sa en viki, znatno prošireno sa informacijama relevantnim za srpski govorni prostor. Sjajan članak na en viki. Iznesena je gomila primjedbi u toku rasprave, i po mom mišljenju sve su otklonjene. Oni koji misle suprotno neka posjete str. za razgovor za diskusiju, i/ili glasaju protiv.

Glasanje traje do: 7. maja 2012. do vremena u mom potpisu. --Miroslav Ćika (razgovor) 21:32, 30. april 2012. (CEST)

Glasovi

1. za--V i k i v i n d 21:39, 30. april 2012. (CEST)
2. za Odlično -- Sahararazgovor 21:53, 30. april 2012. (CEST)
3. za --Aleks (razgovor) 21:57, 30. april 2012. (CEST)
4. za Svaka čast. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 22:08, 30. april 2012. (CEST)
5. za--Soundwaweserb (razgovor) 22:10, 30. april 2012. (CEST)
6. za--Marko235 (razgovor) 22:40, 30. april 2012. (CEST)
7. za --Vlada ^talk 14:46, 1. maj 2012. (CEST)
8. za --Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 14:53, 1. maj 2012. (CEST)
9. za --V. Burgić (reci...) 20:00, 1. maj 2012. (CEST)
10. protiv - članak sadrži kroatizme i nije u skladu sa pravopisom srpskog jezika, iako je ukazano na njih, te greške nisu ispravljene. Ja mogu da razumem da jedan sjajan članak može ipak sadržati neke pravopisne nepravilnosti, jer, niko nije savršen, ali ne mogu da razumem da se greške namerno prave i da se svako ukazivanje na njih jednostavno ignoriše. --Jagoda ispeci pa reci 21:10, 1. maj 2012. (CEST)
11. protiv Moje zamerke nisu otklonjene, a na iste je odgovoreno „njima su izgleda dovoljno dobre, iako tebi nisu“, vodeći se pritom kriterijumima sa Vikipedije na engleskom jeziku. Drugo, članak sadrži pravopisne nepravilnosti, a kad je na to ukazano, korisnik je smišljao neka svoja pravila, iako je odavno prihvaćeno da se držimo pravopisa srpskog jezika propisanim Pravopisom kojeg izdaje Matica srpska. Nemam nameru da prosipam pamet nekome o nečemu što nemam pojma, te nisam hteo da ulazim u tačnost teksta, ali se u srpski jezik bolje razumem, te smatram da tekst nije zadovoljio pravila pravopisa istog. --Pavlica pričaj 13:52, 2. maj 2012. (CEST)
12. za Odlično --Miut (razgovor) 19:33, 2. maj 2012. (CEST)
13. za --ノワック・ウォッチメン 19:35, 2. maj 2012. (CEST)
14. protiv--Vojvoda razgovor 22:02, 2. maj 2012. (CEST)
15. protiv-- Boleyn 01:50, 3. maj 2012. (CEST)
16. za Članak je proširen u odnosu na en viki, gdje je sjajan. --Miroslav Ćika (razgovor) 12:32, 3. maj 2012. (CEST)
17. protiv--Vladimir Nimčević (razgovor) 13:40, 3. maj 2012. (CEST)
18. za Odlično --Mile MD (razgovor) 00:17, 4. maj 2012. (CEST)
19. za Svaka čast. Vidi se da si se potrudio. Iako se neke greške uporno ponavljaju duž celog članka, a ima ih podosta, glasaću za. Upravo sam ispravio neke od njih, ali nisam prošao kroz ceo članak — glomazan je. Bravo. – Rančer (razgovor) 20:51, 5. maj 2012. (CEST)
20. za -- Dcirovic (razgovor) 07:42, 7. maj 2012. (CEST)
21. protiv--Filip Knežić (razgovor) 11:06, 7. maj 2012. (CEST)
22. za Pročitao sam članak i nemam primedbi na sadržaj. --Teodor (razgovor) 13:12, 7. maj 2012. (CEST)
23. za napokon uhvatih vremena da pročitam članak. Nemam nikakvih zamerki. Svaka čast autoru na trudu. --NikolaB (razgovor) 15:08, 7. maj 2012. (CEST)

Komentari

Dalje, potpuno je nejasna svrha dela Podrška linuksu, gde se govori samo o Republici Srpskoj. O čemu se tu radi? Da li linuks nije dobio podršku ni iz jedne druge zemlje, nego samo iz RS? Ili je iz nekog nama nepoznatog razloga, RS specijalno značajna pa se ne pominju druge države (RS nije čak ni nezavisna država, da podsetimo) pa zato samo njena podrška stoji u ovomm delu? Meni ovo lični na zainteresovano i pristrasno uređivanje, a članak koji je tako uređen, ne može biti sjajan članak. --Jagoda ispeci pa reci 21:24, 1. maj 2012. (CEST)

Pročitaj bolje. Ima i Srbija i RS, a govori se o Linuksu i podršci za srpski jezik. --Miroslav Ćika (razgovor) 22:28, 2. maj 2012. (CEST)

Ta izneta konotacija u komentaru ne stoji. Neutralno je rečeno nekoliko rečenica o održanoj konferenciji o sistemu u Banja Luci i o podršci datoj od strane rukovodstva. Da je konferencija održana na nekom drugom mestu verovatno to nebi smetalo. -- Sahararazgovor 21:47, 1. maj 2012. (CEST)

Tipično. Sahara, da li mi možeš objasniti zašto nije navedena još nečija podrška u tom delu? Zašto SAMO u RS? Prosto mi je neverovatno poverovati da linuks nije dobio nigde više na svetu podršku osim u RS. Dakle, ovde se ne radi o višku informacije, nego o namernom izostavljanju. Zašto su izostavljene informacije o podršci u drugim zemljama? I budi ljubazan i ne daji lične komentare. Šta bi meni smetalo ili šta meni smeta, nije predmet ovog razgovora, i može se smatrati ličnim napadom. Zato, vratimo se lepo na članak, bez komentara o mojim ličnim ukusima. Ja ovde ne govorim o njima, tako da ne vidim zašto bi bilo ko pretpostavljao bilo šta o njima. --Jagoda ispeci pa reci 21:54, 1. maj 2012. (CEST)

Ne znam šta je tipično? Ali taj odeljak nije bio sporan u raspravi (pošto inače nije sporan) već je postao pri glasanju. Usput je ostavljeno i na stranici za razgovor u isto vreme kada i ovde. Vidim da je samo to ovde „tipično“. Zašto se nebi spomenula ta jedina konferencija na ovim prostorima? Apsurdna je to primedba. Ako postoje podaci za još neku, niko ne brani da se udene. Još je veći apsurd otvaranje ovde teme šta je Republika Srpska. To se u članku ne spominje. -- Sahararazgovor 22:56, 1. maj 2012. (CEST)

Tipično je to da čim neko dovede u pitanje nešto u vezi sa RS, bude optužen za neku belosveCku zaveru protiv RS. Deo je postao sporan kad sam ga videla, a sve i da sam ranije postavila pitanje, dala bi mu se ista pažnja kakva se dala malom slovu i ostalim pravopisnim primedbama koje su bile date: NIKAKVA. Tako da u principu i nije mnogo bitno da li je primedba postavljena za vreme diskusije ili posle. A šta je apsurdno, reći ću ti ja: apsurdan je nečuveni napor nekih individua ovde da u sve živo udenu Republiku Srpsku, pa čak i tamo gde joj zaista nije mesto. Kao ovaj članak, na primer. Takođe je apsurdno da od istih osoba dolaze kritike na prenos članaka sa hr. viki, te svaki put kad se neki prenese, naprave frku neviđenu oko toga, a onda da te iste osobe glasaju za članak u kome je bilo ukazano na postojanje kroatizama i koji namerno nisu uklonjeni. Eto, to je apsurdno. --Jagoda ispeci pa reci 23:07, 1. maj 2012. (CEST)

Sa „mešanjem baba i žaba“ ne može se kritikovati nečiji kriterijum.-- Sahararazgovor 23:11, 1. maj 2012. (CEST)

Upravo. Kad je osnova nečijeg kriterijuma "babe i žabe", naravno da se ne može pričati uopšte o bilo kakvom kriterijumu.--Jagoda ispeci pa reci 23:17, 1. maj 2012. (CEST)

DebKonf 11 u Banja Luci je bio obostrano sjajan i pokazao je mnogima od nas kulturu i dio svijeta sa kojim nismo bili upoznati. Vratićemo se ponovo!

He-he! Ne nasedajte na fore „vratićemo se ponovo“, „videćemo se ponovo“ i sl. Meni se svojevremeno gospođica I. pravdala zbog otkazanog izlaska. Rekla je da ćemo izaći jednom... dakle nikad. :-) Ma to su sve izgovori svojstveni ne samo domaćim čobankama, nego i stranim investitorima. Da je Stefano Začiroli zaista hteo preduzeti nešto iole ozbiljno u Srpskoj, on ne bi rekao „vratićemo se ponovo“. Naprotiv, on bi smesta radio na realizaciji svog projekta. Čisto iz pristojnosti nije rekao da je nezainteresovan. Bez uvrede, ali meni se taj deo u vezi sa Srpskom generalno čini suvišnim. Zamolio bih još da se poradi na pravopisu. Nije u duhu srpskog književnog jezika.--Vladimir Nimčević (razgovor) 21:49, 1. maj 2012. (CEST)

Ih bre, ako ti je jedna to rekla, nemoj da se jediš. Nego, kad smo kod te rečenice, kako to „vratićemo se opet“? Kad su se vratili prvi put pa će opet da se vrate? --V. Burgić (reci...) 22:03, 1. maj 2012. (CEST)

Pa ima onih koji se vraćaju više puta, što se najčešće dešava u ljubavisanju. ;) Epi je one-woman man, izgleda, zato ga i pogađa toliko ta bezdušna gospođica I... --Jagoda ispeci pa reci 22:53, 1. maj 2012. (CEST)

--Boleyn 10:01, 3. maj 2012. (CEST)

Ni ja ne mogu da podržim članak koji sadrži tzv. "hrvatizme". Zašto tzv.? Moje je uverenje da to nisu nikakvi hrvatizmi, već prosto arhaične reči, koje se sreću npr. i u bugarskom. Npr. vlak. Moje je uverenje takođe da je vokabular modernog hrvatskog nastao tako što se u moderni srpski nabilo koliko god je moglo arhaizama.

Dakle, Ćika, niko ti ne govori da govoriš hrvatskim i niko ne spori da su reči koje koristiš nekada bile u upotrebi. Ipak, pišemo sr.viki na srpskom jeziku, i to na aktuelnom. Mogao si da zatražiš pomoć mesec dana pre glasanja. Ja bih rado prošao kroz članak i uradio prepravke / dopune, što sada nisam u prilici ovako na prepad.

Ako su "hrvatizmi" u međuvremenu uklonjeni, deder da pogledam članak bolje i da glasam za, inače i pored najbolje volje ne mogu. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 09:53, 3. maj 2012. (CEST)

Mihajlo, pod „hrvatizmima“ neki misle na riječi na -irati. Kako je navedeno na strani za razgovor, takvih se i u Srbiji koristi dosta. Npr: frizirati/frizovati, dozirati/dozovati itd. Poslastica za kraj: svaka od tih odbačenih riječi postaje hrvatska, bošnjačka itd. Razmisli i glasaj po volji. --Miroslav Ćika (razgovor) 12:36, 3. maj 2012. (CEST)

Ko su autori rečnika Mikro knjige? Pored ostalog, iz prvih redova mi izgleda da članak nije bio spreman za kandidaturu. Moje ispravke se tiču padeža i konteksta/skupovnih odnosa pojmova. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 07:41, 4. maj 2012. (CEST)

Moja glavna zamjerka članku je što je previše pažnje posvećeno distribucijama i upotrebi tamo i vamo, naime to bih ja obradio u posebnom članku, a skoro nikakve samoj arhitekturi linuksa (opisu sistema datoteka, interfejsu, komandama i sl.) Dakle, potpuno je u drugom planu ono što bi po mom mišljenju trebalo da bude u prvom. Ni članak na en. viki mi se uopšte ne dopada, skroz mi je lajt. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:40, 7. maj 2012. (CEST)

---

Glasanje je završeno:

Za	Uzdržanih	Protiv	% za	Zaključak
17	0	6	73,9%	Članak nije izabran za sjajan.

Suva planina

Nakon konstruktivne i sveobuhvatne rasprave i ličnim učešćem većeg broja korisnika, otklonjeni su svi uočeni i predočeni nedostaci, što je dalo novi kvalitet članku. Glasanje traje 7 dana od vremena navedenog u mom potpisu.--Mile MD (razgovor) 21:16, 10. maj 2012. (CEST)

Glasovi

1. za--V i k i v i n d 21:32, 10. maj 2012. (CEST)
2. za-- Sahararazgovor 21:36, 10. maj 2012. (CEST)
3. za Stvarno je super! --Ana piši mi 21:46, 10. maj 2012. (CEST)
4. za Bravo! --Pavlica pričaj 21:54, 10. maj 2012. (CEST)
5. za --BaŠ-ČeliK (razgovor) 22:08, 10. maj 2012. (CEST)
6. za Vrlo lijepo napisan članak, za primjer drugim ove vrste. --Slaven Kosanović {razgovor} 22:19, 10. maj 2012. (CEST)
7. za Ma savršeno. --NikolaB (razgovor) 22:45, 10. maj 2012. (CEST)
8. za --Soundwaweserb (razgovor) 07:42, 11. maj 2012. (CEST)
9. za--Drazetad (razgovor) 08:03, 11. maj 2012. (CEST)
10. za--Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 08:25, 11. maj 2012. (CEST)
11. za--Miut (razgovor) 09:30, 11. maj 2012. (CEST)
12. za Svaka čast autoru!--Vladimir Nimčević (razgovor) 17:00, 11. maj 2012. (CEST)
13. za Predivan članak o prirodi. Osvježava poslije tehničkih tema. --Miroslav Ćika (razgovor) 17:21, 11. maj 2012. (CEST)
14. za i pored toga što mi ono srpski u infokutiji bode oči i stvara zabunu, članak je za zvezdicu.--MikyM|Write me 17:43, 11. maj 2012. (CEST)
15. za Lepo napisano.--Marko Stanojević (razgovor) 14:46, 12. maj 2012. (CEST)
16. za Svaka čast na trudu! -- Teodor (razgovor) 17:23, 12. maj 2012. (CEST)
17. za Bravo Mile, zaista odličan članak. -- SmirnofLeary (razgovor) 12:30, 13. maj 2012. (CEST)
18. za --Mihailo (razgovor) 16:58, 13. maj 2012. (CEST)
19. za --Vlada ^talk 23:16, 13. maj 2012. (CEST)

    za ----Doktorsloba (razgovor) 11:52, 14. maj 2012. (CEST)Glas je poništen je korisnik ima manje od 100 izmena u GIP. [1] --ノワック・ウォッチメン 11:55, 14. maj 2012. (CEST)

20. za Lepo. --Jagoda ispeci pa reci 17:55, 14. maj 2012. (CEST)
21. za--Zrno (razgovor) 18:25, 14. maj 2012. (CEST)
22. za --V. Burgić (reci...) 19:06, 14. maj 2012. (CEST)
23. za— kao znak priznanja i zahvalnosti, svim korisnicima Vikipedije koji su direktnim učešćem u sređivanju članka, ili dobronamernim savetima doprineli da on bude još kvalitetnimji i stručniji. --Mile MD (razgovor) 20:04, 17. maj 2012. (CEST)
24. za -- Dcirovic (razgovor) 21:25, 17. maj 2012. (CEST)

---

Glasanje je završeno:

Za	Uzdržanih	Protiv	% za	Zaključak
24	0	0	100%	Članak je izabran za sjajan.

Komentari

 Komentar:

Opština Batočina

Članak je produžen u odnosu na glasanje za dobar članak. Mislim da je maksimalno sve napisano o ovoj maloj srpskoj opštini. Glasanje traje sedam dana od vremena navedenog u mom potpisu.--Marko Stanojević (razgovor) 15:04, 19. maj 2012. (CEST)

Glasovi

1. za Lepa prezentacija lepog kraja Srbije. --Pavlica pričaj 15:07, 19. maj 2012. (CEST)
2. za Sjajan primjer ovde napisanog članka. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 15:37, 19. maj 2012. (CEST)
3. za--V i k i v i n d 15:42, 19. maj 2012. (CEST)
4. za--Drazetad (razgovor) 16:26, 19. maj 2012. (CEST)
5. za-- Sahararazgovor 14:06, 20. maj 2012. (CEST)

   za Lepo i pažljivo napisan članak. Strower (razgovor) 11:12, 20. maj 2012. (CEST) Korisnik ne ispunjava uslove za glasanje. [2] --ノワック・ウォッチメン 11:50, 20. maj 2012. (CEST)

6. za--Mile MD (razgovor) 09:31, 21. maj 2012. (CEST)
7. za-- Dcirovic (razgovor) 10:05, 21. maj 2012. (CEST)
8. za-- Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 10:15, 21. maj 2012. (CEST)
9. za super članak --NikolaB (razgovor) 12:31, 21. maj 2012. (CEST)
10. za--Perunova straža (razgovor) 11:58, 22. maj 2012. (CEST)
11. za--Vladimir Nimčević (razgovor) 15:44, 24. maj 2012. (CEST)
12. za Kad bi ovakvih imali još. --Đorđe Stakić (r) 17:49, 24. maj 2012. (CEST)

Komentari

Što ovo nije sačekalo zvanične rezultate popisa, pa da se onda članak kandiduje? Da ne bude posle sjajan članak, a neažuran. Inače, na sam članak nemam nikakvih primedbi. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 10:15, 21. maj 2012. (CEST)

Pero zvanični rezultati će najverovatnije biti tek u novembru i ako je prvo najvaljeno u martu. Ja mogu da ubacim ove prve rezultate, ali oni nisu zvanični!!!--Marko Stanojević (razgovor) 11:45, 21. maj 2012. (CEST)

Onda OK. Neka ostane ovako, ali čim se zvanično objave rezultati, treba ih ubaciti. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 10:03, 24. maj 2012. (CEST)

Komentari

---

Glasanje je završeno:

Za	Uzdržanih	Protiv	% za	Zaključak
12	0	0	100%	Članak je izabran za sjajan.

Hvala svima koji su glasali. Na leto očekujte nove sjajne i dobre članke od mene. --Marko Stanojević (razgovor) 15:21, 26. maj 2012. (CEST)

Ateizam

Ovaj članak je prevod članka sa engleske vikipedije koji je tamo sjajan . Da vidimo da li srpska čitakačka publika isto misli. Glasanje traje do: 7. juna u 6:19. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik BokicaK (razgovor • doprinosi) | 00:00, 31. maj 2012

Glasovi

1. za--Mile MD (razgovor) 07:26, 31. maj 2012. (CEST)
2. protiv Glasam protiv jer se u članku iznosi ideja da je ateizam povezan sa filozofijom, odnosno sa pojedinim filozofijama, a to nije tačno, jer u samoj filozofiji koja se bavi idejama, bog u različitim pojmovima predstavlja jedan od glavnih fenomena bez koga ne bi bilo ni same filozofije. Filozofija nije nazadna nauka koja se bavi negiranjem bilo čega, a najnapredniji mislioci se ne svrstavaju u vjernike ili nevjernike, nego su otvoreni za svaku misao, uključujući i boga. Negiranje bilo kakve misli je nazadno, a misao je osnov same filozofije i osnov onoga što čovjeka razlikuje od životinje. Članak ima gomile nedostataka jer je pisan polazeći od pretpostavke da je ateizam „napredno shvatanje“, dok u suštini predstavlja samo jedan od vidova tumačenja svijeta. ps Molio bih da me zbog mog slobodoumlja ne napadaju lično i ne linčuju po komentarima. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 07:54, 31. maj 2012. (CEST)
3. za --Slaven Kosanović {razgovor} 09:21, 31. maj 2012. (CEST)
4. za --V. Burgić (reci...) 09:27, 31. maj 2012. (CEST)
5. za --Ana piši mi 10:33, 31. maj 2012. (CEST)
6. za --Helios13 (razgovor) 10:36, 31. maj 2012. (CEST)
7. za Eskimo: "If I did not know about God and sin, would I go to hell?" Priest: "No, not if you did not know." Eskimo: "Then why did you tell me?" --Pavlica pričaj 10:49, 31. maj 2012. (CEST)
8. za--Drazetad (razgovor) 10:59, 31. maj 2012. (CEST)
9. za --Jagoda ispeci pa reci 12:11, 31. maj 2012. (CEST)
10. za --NikolaB (razgovor) 12:56, 31. maj 2012. (CEST)
11. protiv -- Марко Dic,amice 13:51, 31. maj 2012. (CEST)
12. za Prošao sam kroz cijeli članak. Nije ništa lošiji od drugih članaka koji su skoro izabrani i za koje sam takođe glasao. Bilo bi dobro da oni koji glasaju protiv obrazlože glas.--V i k i v i n d 13:57, 31. maj 2012. (CEST)

    Wikiwind, obećao si da ćeš da glasaš protiv ovoga članka jer je Miut blokiran: ovde si dao obećanje. Nadam se da si čovjek od riječi. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 05:31, 1. jun 2012. (CEST)

    Baš Čeliče, kako bi bilo da ti prestaneš da se igraš ovdje i stvaraš ambijent sprdačine na ovoj Vikipediji!!!??? Glas protiv treba obrazložiti nedostacima u članku, a ne glupostima koje ti predlažeš! Sa trudom korisnika oko pisanja članaka se ne može sprdati, već treba dati konkretne argumente šta i kako se može poboljšati. Ja mislim da smo izgubili dosta vremena juče s tvojima igrarijama!!! --Slaven Kosanović {razgovor} 06:40, 1. jun 2012. (CEST)

    Slavene, tvoj komentar: „Glas protiv treba obrazložiti nedostacima u članku, a ne glupostima koje ti predlažeš!“ možeš da uputim onome od koga je ideja koju ti nazivaš glupost i potekla: OVDE. A kad smo kod toga, mudri Kuros sa Rodosa je rekao da se čovjek drži za riječ a mazga za ular. ps I još bih te jednom zamoliio Slavene da mi se ne obraćaš luično, jer nemamo o čemu da razgovaramo. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:13, 1. jun 2012. (CEST)

    Čemu stavljanje navodnika i italika za isticanje ili citiranje neke rečenice? Dovoljno je samo jedno. --Pavlica pričaj 19:41, 1. jun 2012. (CEST)

    Da se ponovim: kolege, nemojte molim vas da mi zamarate mnogo kolegu. Svako ima svoj stil izražavanja. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 19:46, 1. jun 2012. (CEST)

    Nisam ništa obećao, moja rečenica je uslovna (Ukoliko se bojite za njegov glas...). Osim toga, moj glas ništa ne mijenja, mejling lista će odraditi svoje. Još dva korisnika čija korisnička imena počinju na „S“ treba uskoro da se pojave i glasaju protiv. Zatim jedan korisnik čije korisničko ime počinje na „Z“. To je sasvim dovoljno da članak ne bude izabran, a biće ih još.--V i k i v i n d 12:08, 1. jun 2012. (CEST)

    Vikivind, kad smo kod tvojih predviđanja, i ja kao i ti očekujem da se javi još admina sa mejling liste kao kolega i sa „srodnih“ jezičkih projekata, a i nekih „spavača“. U inicijalima ima i samoglasnika i L, F... :) --BaŠ-ČeliK (razgovor) 19:13, 1. jun 2012. (CEST)

    Kolege, zamarate mi kolegu, i to baš kad mi se učinilo da sam uspeo da ga malo odmorim. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 19:21, 1. jun 2012. (CEST)

13. za Cenim i poštujem svačiji rad, članak je zaslužio da bude sjajan.--Soundwaweserb (razgovor) 15:06, 31. maj 2012. (CEST)
14. protiv Kao ateist glasam protiv. Ima odjeljak „Opasnosti od religije“, a nema odjeljak „Opasnosti od ateizma“. Lijepo i nepristrasno, nema šta. Svaki ekstremizam je pogrešan, uključujući i ateistički. --Miroslav Ćika (razgovor) 16:29, 31. maj 2012. (CEST)

    Ili u prevodu na srpski jezik "ovo ti je kontra usluga za tvoj glas kod moga izbora za administratora" ;) Oko za oko, zub za zub Hm... Biblijske fore na članku o ateizmu. --NikolaB (razgovor) 17:00, 31. maj 2012. (CEST)

    A koje su to opasnosti od slobodoumlja? Ja ne znam da je ijedan ugledni svjetski filozof ateista, kao ni ugledni naučnik ateista, pozivao na uništenje bilo koga, međutim znam za papu, koji je kao vjernik više puta direktno i indirektno opravdavao uništenje pojedinih nacionalnih pa čak i vjerkih grupa, bazirajući svoje argumente na Svetom pismu. --Slaven Kosanović {razgovor} 21:13, 31. maj 2012. (CEST)

    Josif Staljin, najpoznatiji predstavnik ekstremnog ateizma, i filozof istog. --Miroslav Ćika (razgovor) 22:34, 31. maj 2012. (CEST)

    Upravo, Staljin je primjer uglednog filozofa i naučnika iako nije napisao apsolutno ništa što bi zavrijedilo pažnju svjetske naučne i filozofske zajednice. Na stranu činjenica da je njegovo obrazovanje, ako se tako može uopšte nazvati, teklo kroz crkveni seminar, počev od osme godine. Upravo tu je mogao steći najnaprednija filozofska i naučna znanja epohe, upoznati filozofiju Starih Grka, Kanta, Hjuma i da ne nabrajam dalje. --Slaven Kosanović {razgovor} 22:58, 31. maj 2012. (CEST)

    Izvoli pa se bolje obrazuj: [3] --Miroslav Ćika (razgovor) 15:28, 1. jun 2012. (CEST)

    Koliko znam, Staljina nema ni u jednoj uglednoj enciklopediji filozofije niti nauke, pošto su njegova pisanija dogmatske prirode, nerijetko usmjerena na opravdavanje njegovog totalitarnog ponašanja i sprovođenje unutrašnjih čistki u Komunističkoj partiji SSSR-a. Ukoliko posjeduješ suprotne informacije, ja bih te zamolio da dopuniš članak. Ovako, argument po kom je Staljin filozof ateizma, pa ti sad glasaš protiv da članak postane sjajan, ne mogu da uzmem za ozbiljno. Na stranu činjenica i da ukoliko bi to bilo tačno, a nije, na urednicima Vikipedije nije da presuđuju idejama koje se opisuju u člancima, niti ljudima koji imaju biografije na Vikipediji, već da na osnovu dostupne i kvalitetne literature konkretno ukažu gdje i šta treba poboljšati u člancima. Ovdje konkretno, ja ne nalazim literaturu, a da je ugledna i priznata u današnjoj svjetskoj naučnoj zajednici, koja pominje bilo kakvu Staljinovu filozofiju ateizma, niti bilo kakve filozofske argumente kojima je on doprinijeo temi. --Slaven Kosanović {razgovor} 17:48, 1. jun 2012. (CEST)

    Ovo je članak o ateizmu, a ne o filozofiji. Zašto sam glasao protiv - piše pored mog glasa. Postoje opasnosti i od ateizma, a ne samo od religije, kako ovaj članak tvrdi. --Miroslav Ćika (razgovor) 22:20, 1. jun 2012. (CEST)

    Kad kaze postoji opasnost, hajde navedi je sta je opasno danas. Postoji li ateisticka Al-Kaida? Da li ces umreti jer se ne molis? -- Bojan  Razgovor  16:04, 6. jun 2012. (CEST)

    I Staljin i Hitler su bili ateisti. Neko ko može npr. ovo da uradi: [4] se očito ne boji Boga ni kazne poslije smrti. Neki labilni ljudi, kao ova dvojica, mogu da interpretiraju odsustvo boga kao dozvolu da rade što god oni žele. Moralna načela tada padaju, i dobijamo intravenoznu narkomaniju, alkoholizam (pogledaj bivši SSSR), seksualno nasilje nad djecom (pogledaj današnji Zapad), itd, itd. Religija ipak uzdržava moralna načela u velikoj mjeri. Izmakni to, i labilni ljudi gube kompas. To je pravi problem ekstremnog ateizma. Dakle: treba i odjeljak „Opasnosti od ateizma“ ... I dalje reći ću ovo: ateisti i vjernici se razlikuju samo u broju bogova u koje vjeruju. Perun ovdje vjeruje u više bogova, hrišćani u jednog boga, a ti u nula bogova. Nula je isto broj. Dakle, svi vjerujemo u nešto. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:27, 7. jun 2012. (CEST)

    Kriminalci i zločinci mogu naći opravdanje u bilo čemu, pošto je u njihovom slučaju riječ o sociološkim, psihološkim, odnosno duševnim problemima, a ne pitanje morala ili nemorala. Fransisiko Franko je bio veliki vjernik, međutim to ga nije spriječilo da bude zločinac isto kao ova dvojica koje si pomenuo. Zatim, Hitlera većina literature ne smatra ateistom već bliskim protestantizmu. Poznato je da protestanti ne gotive Rimokatoličku crkvu iz istorijskih ali i razloga drugačijeg shvatanja hrišćanstva iz kog razloga ju je i sam Hitler ignorisao, mada je takođe poznato iz literature da se nije zalagao za njeno ukidanje. Narkomanija i alkoholizam su problemi sociološke i psihološke prirode i takođe nemaju veze s vjerovanjem ili nevjerovanjem u bogove. Podjednako su zastupljeni i na istoku i na zapadu, na jugu i na sjeveru, pa čak i Iranu, konzervativnoj islamskoj državi. Seksualno zlostavljanje maloljetnika je takođe sociološki i psihološki problem podjedanko prisutan svugdje u svijetu. Moralna načela nisu kategorija nad kojom monopol mogu da imaju samo vjerujući niti su nešto što je poznato samo od kad su ljudi napisali Sveta pisma, naime moralni kodeksi se sreću i u ranijim civilizacijama a u Staroj Grčkoj veliki filozofi kao što su Platon i Aristotel postavljaju i danas neprevaziđene fundamente za filozofsko razmišljanje o moralu, odnosno nevezano od toga šta su na temu mogli da kažu hipotetički bogovi. Uzgred, opet je upitno kakve veze lična shvatanja korisnika Vikipedije o svijetu, imaju sa njenim uređivanjem. --Slaven Kosanović {razgovor} 17:02, 7. jun 2012. (CEST)

    Pa jeste, Bojane. Ali ne može se ni tako lako reći da postoje realne opasnosti od religije. Neki zagriženi antiteista bi mogao recimo da tvrdi da uz religiju postoji opasnost od zatupljivanja pojedinaca, ali to bi bilo njegovo lično mišljenje koje bi se teško moglo argumentovati a nekmoli dokazati. Mislim da kritika religije kao naziv sekcije ipak više odgovara datom tekstu. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 18:42, 6. jun 2012. (CEST)

    I zatupljivanje je problem. Jesi li nekad cuo za en:Flat Earth Society? Jesi li nekad cuo da se vernici samopovredjuju zbog religije? Ako ti religija propisuje sta da radis, sta da jedes, sta da oblacis ma koliko to glupo bilo, samo zato sto neko to kaže? Jesi li cuo za sekte kao što su Hram naroda, Davidijance, Kapiju raja, bilo koju grupu koja propagira ili podstice apokalipsu? Jesi li cuo da je skoro jedna žena umrla od gladi zbog neke indijske religije koja tvrdi da se može živeti od vazduha... Znaš li šta je kreacionizam i pokušaju uvođenja istog u škole? Hoćeš još? -- Bojan  Razgovor  04:07, 7. јун 2012. (CEST)

    Inace, Josif Staljin nije nikog ubio ili poslao u gulag u ime ateizma. Njegove žrtve su bili ili klasni neprijatelji ili njegovi licni neprijatelji. -- Bojan  Razgovor  23:12, 31. maj 2012. (CEST)

    Btw, nije li malo cudno reci da sam ateista i da je ateizam opasnost. Da sam ubedjen da je ateizam opasnost, ne bih bio ateista. -- Bojan  Razgovor  07:41, 1. jun 2012. (CEST)

    Podosta sam razmišljao o ovome i čini mi se da zaista odeljak ne zaslužuje naziv Opasnosti od religije. Ne razmatraju se nikakve opasnosti već kritika religije. Na jednom se mestu pominju istorijski argumenti/događaji koji bi navodno trebalo da demonstriraju te nekakve opasnosti od religije. A u stvari je u pitanju religiozni fundamentalizam. Stoga sam uzeo sebi slobodu i preimenovao celu sekciju u Kritika religije. Nadam se da je time navedena primedba o pristrasnosti izgubila značaj. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 14:56, 6. jun 2012. (CEST)

15. za PedjaNbg (razgovor) 17:20, 31. maj 2012. (CEST)
16. protiv Evo i još jedan ateistički glas protiv. Bez nekog specijalnog objašnjenja.--Zrno (razgovor) 19:48, 31. maj 2012. (CEST)
17. za Kao ateista, glasam za. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 21:09, 31. maj 2012. (CEST)
18. za--VuXman ^talk 21:46, 31. maj 2012. (CEST)
19. za protiv Umesto Vikivinda dajem svoj glas protiv ukoliko on ne promeni svoj glas. Ionako sam mislio da dodam još par pasusa koji postoje na Vikipediji na engleskom a ovde su izostavljeni. Inače Miutu je rečeno da će ga se odblokirati kako bi mu se omogućilo da glasa, tako da možda ni Vikivind neće morati da glasa protiv. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 12:01, 1. jun 2012. (CEST) Prošao sam kroz ceo članak i mislim da je i bolje što su neke stvari izostavljene sa en.vikipedije. Što bi značilo da je i bolji nego taj. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 18:09, 2. jun 2012. (CEST)
20. za--MikyM|Write me 18:05, 1. jun 2012. (CEST)
21. za --Pinki (razgovor) 01:31, 2. jun 2012. (CEST)
22. protiv Minus dajem zbog ove karte, na kojoj nije obuhvaćen veći deo Balkana i Istočne Evrope Koliko vidim samo ste preveli članak sa Engleske Vikipedije, tako da ima premalo podataka za naše područje.--Nenadkgkg (razgovor) 03:08, 2. jun 2012. (CEST)

    Nije stavljeno je u tim zemljama nije vrseno istrazivanje. -- Bojan  Razgovor  03:11, 2. jun 2012. (CEST)

23. protiv -- Teodor (razgovor) 10:20, 2. jun 2012. (CEST)
24. za --Plamen (razgovor) 11:50, 2. jun 2012. (CEST)
25. za--László (talk) 00:07, 4. jun 2012. (CEST)
26. protiv --Perunova straža (razgovor) 10:42, 4. jun 2012. (CEST)
27. protiv Propaganda ateizma. Nominacija za sjajan članak nema veze sa bilo kakvim kvalitetom i onim što postupak za izbor predstavlja. Pitam se samo da li bi administratori reagovali i kada bi npr. hrišćanin govorio muslimanu na osnovu vjerske razlike da je budala, da vjeruje u bajke, gdje ti je tvoj Bog, i sve ostalo što se može dole pročitati. --Željko Todorović (razgovor) 23:58, 5. jun 2012. (CEST) s. r.

    Koliko vidim ti glasaš protiv nekih komentara u donjoj diskusiji a ne na osnovu toga što si pročitao članak i provjerio u literaturi da li članak opisuje na odgovarajući način ideje ateizma. Propaganda ateizma? Pa onda je svaki članak u kome se opisuju ideje vjere propaganda vjere. Savremeni ateizam i vjera su binarne suprotnosti. Na nama, korisnicima Vikipedije, nije da vrednujemo argumente ni s jedne ni druge strane, već da ih opišemo u člancima. Ako neka struja misli dovodi u pitanje vjeru, a dovoljno je značajna za enciklopediju kao što jeste slučaj, naše je da je opišemo sa svim njenim argumentima, sviđali se oni nama ili ne. Isto tako, nije na korisnicima Vikipedije da opisuju vjeru na osnovu svojih predubjeđenja, kad je riječ o pisanju članka religija, već da uzmu provjerljivu literaturu i izlože sve ono šta se u njoj može naći u vezi religije. Na osnovu donje diskusije, kao ni u slučaju neke buduće o religiji, ne može se odlučivati o kvalitetu ovog članka, već treba članak pročitati, provjeriti literaturi i dati argumente na osnovu nje. Kao što nije nikakav argument o kvalitetu, reći da glasaš protiv izbora nekog članka o borbenim avionima zato što si pacifista i smatraš da je svaki borbeni avion oružje koji ubija ljude, tako ni ovdje nije nikakav argument reći da glasaš protiv zato što ateizam vrijeđa vjernike. Pa i vjera vrijeđa ateiste i šta sad s tim? To nema nikakve veze sa uređivanjem ove enciklopedije. --Slaven Kosanović {razgovor} 06:07, 6. jun 2012. (CEST)

    Ovo propaganda ateizma da se ne odnosi na članak možda? Gde se u članku propagira ateizam, ako se na to mislilo? --SlobodanKovačevićbiblbroKS 15:05, 6. jun 2012. (CEST)

28. protiv Ranije sam objasnio razloge.--Miut (razgovor) 22:11, 6. jun 2012. (CEST)
29. za--Walker (razgovor) 01:14, 7. jun 2012. (CEST)

---

Glasanje je završeno:

Za	Uzdržanih	Protiv	% za	Zaključak
20	0	9	69%	Članak nije izabran za sjajan.

--V i k i v i n d 17:26, 7. jun 2012. (CEST)

Komentari

Otvorite samo ako baš morate!--V i k i v i n d 17:26, 7. jun 2012. (CEST)

Glasam protiv jer se u članku iznosi ideja da je ateizam povezan sa filozofijom, odnosno sa pojedinim filozofijama, a to nije tačno, jer u samoj filozofiji koja se bavi idejama, bog u različitim pojmovima predstavlja jedan od glavnih fenomena bez koga ne bi bilo ni same filozofije. Filozofija nije nazadna nauka koja se bavi negiranjem bilo čega, a najnapredniji mislioci se ne svrstavaju u vjernike ili nevjernike, nego su otvoreni za svaku misao, uključujući i boga. Negiranje bilo kakve misli je nazadno, a misao je osnov same filozofije i osnov onoga što čovjeka razlikuje od životinje. Članak ima gomile nedostataka jer je pisan polazeći od pretpostavke da je ateizam „napredno shvatanje“, dok u suštini predstavlja samo jedan od vidova tumačenja svijeta. ps Molio bih da me zbog mog slobodoumlja ne napadaju lično i ne linčuju po komentarima. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 07:54, 31. maj 2012. (CEST) Poništavam ovaj komentar sa mojim potpisom, jer je neko čitav klomentar prebacio sa drugog mjesta ovde, tako da je izbačen iz konteksta. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 00:13, 1. jun 2012. (CEST)

Jao Bože pazi sad ovo. On poništava komentar. A ko je to duše ti tvoje prebacio tvoj komentar i kako je mogao da ga prebaci kad si upravo ti prvi napiao komentar u vezi sa ovim glasanjem. Namera ovog komentara i jeste klasična diskreditacija i u momentu kada voda više ne ide na tvoj mlin a ti se po običaju praviš naivan. Prvo si izbrisao komentar skroz da ispadne kako ja pričam sam sa sobom a kad sam ga ja vratio ti se tu praviš cvećka. Anđelak pravi --NikolaB (razgovor) 00:24, 1. jun 2012. (CEST)

E fenomen si majke mi. Ajd jednom ispadni muško pa reci "glasao sam jer organski ne podnosim predlagača i jer se tekst članka kosi sa mojim pogledima na stvarnost". Dokle više sa ovim uvijanjima. Iznosiš tu neku fantaziju zbog koje si glasao protiv, a u život smem da se kladim da nisi pročitao više od uvoda u ovom članku. I u 7 dana rasprave nisi našao za shodno da tu primedbu izneseš na stranici za razgovor samog članka, jer ko zna možda i jesi u pravu, pa da se taj nedostatak reši. Dakle i tebe očito zabole za vikipediju i tekstove na njoj, osnovna misija je "uništi neprijatelja" tako što ćeš diskreditovati sve ono što on napiše upravo na ovakav način. Koji si ti lažni moralista, strašno. Ubedljivo si najnegativnija, najosvetoljubivija i najdestruktivnija ličnost na celom ovom projektu. Svima nama se ovde dešavaju tzv "žute minute" ali ti očito večito bitišeš u tom žutilu. Strašno, jadno i žalosno i da nije tužno bilo bi smešno. --NikolaB (razgovor) 00:04, 1. jun 2012. (CEST)

Epikur, po zanimanju filozof, kaže:

Ako bog želi, a ne može da iskoreni zlo, onda nije svemoguć.

Ako može, ali ne želi, onda je zao i maliciozan Ako Bog može i želi da ukine zlo, otkuda onda zlo u svetu?

Ako bog niti može niti želi, onda zašto ga zvati bogom?

Karl Marks, po zanimanju filozof, kaže:

Religija je uzdah potlačenog stvora, osećaj okrutnog sveta, duša bezdušnih okolnosti. Ona je opijum za narod.

Mihail Bakunjin, po zanimanju filozof, kaže ovo.

Bojan pita praktično pitanje: gde je bio bog kada su te isterali iz kuće? -- Bojan  Razgovor  08:18, 31. maj 2012. (CEST)

Odgovori na pitanja koje je postavio BokicaK: Epikur nije po zanimanju filozof, on se smatra filozofom, a ono što predstavlja, to je ideja onoga doba i njegovog ličnog uvjerenja. Ljudi su odvajkada imali ideje, vođe i one koje su pratili. Mladi se često zadoje idejama pa krenu da ruše crkve koje su njihovi preci gradili. A ti se BokicaK ovde nisi predstavio kao uređivač članka, nego kao u mojim očima, radikalni pripadnik nekog pokreta koji vikipediju koristi da bi promovisao ateizam. Razlika između ateiste koji može time da se obilježi da bi jednostavno istako nevjerovanje u Boga, i onoga koji je duboko zaglibio u ateističku ideologiju, i koji se sa sličnima udružuje u organizacije koje promovišu ateizam da bi preveli i druge na njihovu ideologiju, da bi ismijavali neku crkvu, napadali popove, a možda i rušili crkve, je u tome što se svaka ideologija ako se pod političkim okolnostima zasniva na isključivoti, onda postaje radikalni politički pokret koji napada i ismijava one koji su drugačiji od njih. Ako bi ateista koji se tako deklariše samo na osnovu toga što ne ide u crkvu, stao pored onoga koji se udružio u neku organizaciju i djeluje po javnosti napadajući Srpsku pravoslavnu crkvu, onda bi i najveći laik mogao da vidi da je politički, ideološki pokret, a ne pogled na svijet. A Karl Marks se u okviru vremena u kojem je živio skoncentrisao na pisanje protiv crkve, jer je kod njega crkva bila povezana sa onima koji su prema njemu ugnjetavali proleterijat. Bakunjin je bio anrhista, koji se zalagao za ukidanje države. To su bili ljudi koji su sanjali da promijene svijet, a nisu ga promijenili. Naproptiv, moglo bi da se kaže da su pojedini ljudi sa svojim idejama doveli do ogromnih krvoprolića i bratoubilačkih ratova. Svaka ideja koja zagovara isključivost, a tu je i radikalni ateizam, u bilo kakavom obliku, je najgori opijum za narod. Evo ti i odgovor na tvoje praktično pitanje: gde je bio bog kada su te isterali iz kuće? odgovor: nije bio među onima koji su me istjerali, u to budi uvjeren! --BaŠ-ČeliK (razgovor) 08:55, 31. maj 2012. (CEST)

Epikur je filozofe. Ateizam se ne može svoditi na rušenje verskih objekata, jer to su pre izuzeci nego pravila.Postoje ljudi koji su tolerantni prema religiji i oni koji misle da je religija zlo jer iskorišćava ljude i pravi takve kao što si ti. Da li Karl Makrs i Mihail Bakunjin nisu bili u pravu kada kaže da pre francuske revoluciji više sveštenstvo bio povlaščen stalež koji nije plaćao prez, a izdržavao se od rmabanja siromašnih ljudi. njin, Marks su filozofi.Najjače oružje radikalnog ateizma su činjenice. Nego, otkud znaš da nije bio među onima koji su te isteerali? Kad je tako svemoćan i kad veruješ da postoji, što ti nije pomogao kada ti je bilo najteže? -- Bojan  Razgovor  09:03, 31. мај 2012. (CEST)

Ти овде не наступаш као уредник енциклопедије који пише о енциклопедијској теми. Бар не у мојим очима. Мени изгледа да ти овде заговараш атеизам и критикујеш вјеру у Бога. А то, колико се мени чини, није циљ википедије. --БаШ-ЧелиК (разговор) 09:12, 31. мај 2012. (CEST)

Naravno da nastupam kao urednik vikipedije. Ja ne mogu da pišem protiv svojih ubeđenja. Onaj ko piše o fudbalu, promoviše fudbal, onaj koji piše o Batočini promoviše Batočinu, onaj koji piše o aviona, promoviše avione, onaj ko piše o Srbiji, promoviše Srbiju, onaj ko piše o Republici Srpskoj, promoviše Republiku Srpsku. Ateizam je neverovanje i ja sam ga opisao. Ja zagovaram pre svega razum, a ti veruješ u bajke. Trudio sam se da bude svaobuhvatno i NPOV pa sam uzeo engleski članak koji je sjajan i kome su dlake u jajetu našle desetine urednika, i na kraju je postao sjajan. -- Bojan  Razgovor  09:19, 31. maj 2012. (CEST)

Odgovor na: „Ja zagovaram pre svega razum, a ti veruješ u bajke.“ odgovor: nemaš pojma u šta ja vjerujem, samo nagađaš. A ako si članak kako kažeš preveo, onda si ga preveo loše jer u tvom članku u samom uvodu piše ovo: Najčešće se, mada ne nužno, vezuje za filozofske škole materijalizma, agnosticizma, empirizma ili racionalizma., a na engleskoj vikipediji toga nema. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 09:27, 31. maj 2012. (CEST)

To je ostatak starog članka. Veze ateizma sa materijalizmom, epirizmom i racionalizmom su detaljno objašnjenji dole u članku. Da si pročito članak, video bi. -- Bojan  Razgovor  09:48, 31. maj 2012. (CEST)

Pročitao sam i članak, iako si ti pretpostavio da nisam, a i na fakultetu sam izučavao i materijalizam, empirizam, racionalizam itd, ali nikad u životu nisam čuo da je išta od toga povezano sa ateizmom, dok nisam pročitao uvod tvog članka. A ako pročitaš ono što sam napisao ovde [5], biće ti jasnije da to što stoji u uvodu nije tačno. ps Evo želim da se ovom prilikom opravdam zašto nisam došao na stranicu za razgvovor članka i napisao sve primjedbe koje imam, a to je zbog toga što ne postoji kultura rasprave i što se neistomišljenici proganjaju, šikaniraju, vrijeđaju, blokiraju, omalovažavaju itd. I ovde sam zažalio što sam se javio, jer svaka rasprava postaje mučna. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 09:59, 31. maj 2012. (CEST)

Slabo si ti to nešto učio, uzmi neku filozofsku enciklopediju pa ćeš se uvjeriti da je ateizam filozofska tema, pa i da je materijalizam (uzmi članak na engleskoj Vikipediji za početak) u suprotnosti sa vjerom, jer negira postojanje bilo čega što nije materija. Još su u Staroj Grčkoj filozofi rekli da ništa ne postoji osim atoma, a mi tek otkrili atom i mogućnost pravljenja atomske bombe u 20. vijeku. Racionalizam i empirizam, više emprizam nego racionalizam su prve struje misli koje zagovaraju naučni metod... Itd. --Slaven Kosanović {razgovor} 10:17, 31. maj 2012. (CEST)

Slavenov komentar: Slabo si ti to nešto učio, uzmi neku filozofsku enciklopediju pa ćeš se uvjeriti da je ateizam filozofska tema, odgovor: šta sam „slabo učio“ i što bih se uvjeravao da je ateizam filozofijska tema? Ko i gdje je rekao da postoji bilo koji pojam a da nije filozofijska tema? Slabo ti to nešto Slavene razumiješ napisano, pošto sam u uvodu napisao da je filozofija nauka (posebno obrati pažnju na ovo da ja nauka, majka svih nauka), koja se bavi svim što je predmet uma. Kako si došao na ideju da ateizam nije predmet filozofije, pa bi zbog toga trebalo da se pogleda u enciklopediji? I kakve veze tvoj komentar o atomu, atomskoj bombi i naučnom metodu imaju sa ovim? --BaŠ-ČeliK (razgovor) 10:36, 31. maj 2012. (CEST)tr

Pa ti si rekao da citiram: Glasam protiv jer se u članku iznosi ideja da je ateizam povezan sa filozofijom. Dalje si rekao, citiram: na fakultetu sam izučavao i materijalizam, empirizam, racionalizam itd, ali nikad u životu nisam čuo da je išta od toga povezano sa ateizmom. Stoga i moj komentar tako kako je sročen. Ateizam jeste radikalan, negira vjeru i to je to. Vjera jeste radikalna jer negira ateizam i to je to. I jedna i druga imaju svoje pristalice, prema tome to su filozofske i enciklopedijske teme. Materijalizam negira postojanje bilo čega što nije materija, a samim tim i postojanje duhova (svetog, ovog ili onog). Empirizam, zagovaranjem naučnog metoda odbacuje vjerovanje u bilo kakve dogme, prema tome sveta pisma kao interpretacija svijeta, otpadaju. --Slaven Kosanović {razgovor} 10:45, 31. maj 2012. (CEST)

Dobro si čuo, ateizam nije filozofija empirizma, materijalizma, racionalizma, ili bilo koja druga filozofija. Ateizam je ubjeđenje. Nemoj pogrešno da shvatiš, ali folozofije se ne nazivaju po onome što zastupaju, tako i materijalizam nije baš bukvalno materija nasuprot ideji. A vjerovanje u Boga ili nevjerovanje nisu radikalni, naprotiv, radikalni su ljudi. Možda ne shvatate šta sam napisao, ali ateizam nema nikakve veze sa naučnim metodom, niti se vjera u Boga bavi negiranjem istog. Većina naučnika su bili vjernici. Teslin otac je bio pop. Ateizam ne okuplja naučnike, a ni crkva ne okuplja budale. Ljudi se opredjeljuju na osnovu raznih stvari, ili se uopšte ne opredjeljuju. Mnoge ne zanima ni ateizam a ni religija, što bi rekli, zaboli ih mali prst. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 11:15, 31. maj 2012. (CEST)

Ateizam zasniva svoje argumente prije svega na materijalizmu (ništa ne postoji osim materije), pa onda na empirizmu (naučna metoda nasuprot dogmi). Vjera svoje argumente za postojanje Boga zasniva na Svetom pismu. Ateizam svoje argumente za njegovo nepostojanje gradi na filozofiji materijalizma, empirizma i naučnim eksperimentalnim dokazima. Da se ateizam ne zasniva na ovim argumentima ne bi bio uopšte predmet filozofije. Dakle, svaka struja misli ima neke svoje argumente i ne može biti prazna, pošto onda nema smisla nikakva diskusija na temu. Nas ovdje ne zanima nezainteresovanost nekih ljudi za bilo šta, pošto mi ovdje treba da pišemo enciklopedijske članke. Tačno je da ne moraš biti ateista za neke primjenjene nauke kao što je elektrotehnika, međutim ako si vjernik ne možeš biti skroz otvorenog uma za recimo, teorijsku fiziku koja zahtijeva potpuno slobodu uma od dogmi. Niko nikoga ne tjera da se opredjeljuje ovdje, to je stvar lične slobode, već ponavljam postoje enciklopedijske teme, a ova to svakako jeste, koje treba obraditi na osnovu dostupne literature. Ako se meni ta literatura ne sviđa, to je samo moj problem, a ne nešto što treba da uslovljava o čemu se može pisati na Vikipediji. --Slaven Kosanović {razgovor} 11:28, 31. maj 2012. (CEST)

Slaven je napisao: Ateizam zasniva svoje argumente prije svega na materijalizmu (ništa ne postoji osim materije), pa onda na empirizmu (naučna metoda nasuprot dogmi). Mislim da si ti Slavene pomješao nevjerovanje u Boga sa idejom da ateizam zastupa bilo kakve argumente. To je pogrešno. Ateizam je ubjeđenje da nama Boga, a ne nauka ili filozofija koja se zasniova na materijalizmu, empirizmu ili racionalizmu. Mislim da je tvoje shvatanje potpunio pogrešno. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 11:47, 31. maj 2012. (CEST)

A što ti ne bi lijepo napisao jednu knjigu sa svim tim svojim argumentima protiv ateizma, pa ako bude priznata u svjetskoj akademskoj javnosti, onda tebe ćemo da citiramo u člancima na temu. Ja za ovo što sam napisao koristim enciklopediju filozofije uglednog svjetskog izdavača. Nema tu nekih mojih argumenata i uvjerenja, pošto radimo na enciklopediji, što zahtijeva da se koristi literatura. --Slaven Kosanović {razgovor} 12:11, 31. maj 2012. (CEST)

A što ti Slavene ne pogledaš literaturu pa vidiš da na engleskoj vikipediji nema ovoga: Najčešće se, mada ne nužno, vezuje za filozofske škole materijalizma, agnosticizma, empirizma ili racionalizma.? Što ne pogledaš osnovnu definiciju ateizma u bilo kojoj enciklopediji i ne zaključiš da u njoj ne piše da je ateizam nauka, nego da je uvjerenje da Bog ne postoji. Zašto ne pročitaš osnovnu definiciju angnosticizma da vidiš da agnosticizam ostavlja otvoreno pitanje postojanja Boga, što se kosi sa uvodom u ovaj članak. Zašto ne pogledaš da je Džon Lok predstavnik empirizma, pisao o spoznaji Boga kroz intuiciju i razmišljanje, što se kosi sa samim uvodom a i tvojom idejom da su svi empiristi ateisti. I Slavene, ja ne iznosim bilo kakve argumente protiv ateizma, niti ovde zastupam poziciju vjernika. Ataizam je za mene samo ubjeđenje, a meni ne smeta bilo koje ubjeđenje. ps Pošto vidim da je Meduksa krenula da piše komentare dole ispod u kojima se svašta insinuira, povlačim se iz dalje rasprave. Nema ovde šanse da se na normalan način razmijene stavovi, pa makar i oprečni. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:41, 31. maj 2012. (CEST)

Ja ti opet kažem, lijepo napiši knjigu na temu, pa kad bude priznata, onda ćemo tebe citirati umjesto Hjuma, Kanta, Bertrana Rasela, Vitgenštajna, logičkih pozitivista i ostale, po tebi, buranije. Izlišno je da ti mene tu sad ubjeđuješ, kao i ja tebe, pošto ovo nije mjesto za to. Ovdje je samo bitno da li je članak o ateizmu enciklopedijska tema? Ima li svoje predstavnike i argumente u filozofiji? Ako je odgovor potvrdan, a jeste onda cijela priča treba da se opiše i predstavi misao njegovih predstavnika. Agnosticizam sad ovdje nije tema, na stranu činjenica da oni koji ga zastupaju tvrde da je diskusija vjera nasuprot ateizam i obratno izlišna, jer, po njima, nije moguće spoznati ništa na tu temu. Slično kao što nećemo strpati filozofa ateistu Bertrana Rasela u definiciju religije, u članak religija, tako isto se ne mogu trpati u definiciju o ateizmu definicije koje bi dao neki vjernik, pa makar on bio i vjernik filozof. Ako pišemo kritiku ateizma, tako što ćemo dokazivati da je neopravdan, onda takođe treba napisati istu u članku religija. Naravno, u oba slučaja zasnovanoj na literaturi. Ja sam ipak miljšljenja da ne treba pretjerivati, već se ograničiti i izložiti stavove, vjere u svom članku, ateizma u svom, bez previše kreativnih ideja Vikipedijanaca u vidu nekih kritika koje se lako mogu pretvoriti u apsurd. --Slaven Kosanović {razgovor} 13:17, 31. maj 2012. (CEST)

Odgovor Slavenu na njegov komentar: Ja ti opet kažem, lijepo napiši knjigu na temu, pa kad bude priznata, onda ćemo tebe citirati umjesto Hjuma, Kanta, Bertrana Rasela, Vitgenštajna, logičkih pozitivista i ostale, po tebi, buranije. odgovor: Hvala ti Slavene na drugoj po redu preporuci da napišem knjigu. Ne znam zašto si napisao da mene treba citirati umjesto Hjuma, Kanta, Bertrana Rasela, Vitgenštajna? Danje si Slavene napisao po „tebi, buranije“, a ja nigdje nisam pominjao nikakvu buraniju nego sam upravo pomenuo neke od njih da ti objasnim da praviš greške, jer koliko mi se čini, ti Slavene nisi izučavao filozofiju. Ti meni Slavene u svojim javljanjima svaki put šalješ poruke koje uopšte nisu vezane za ovu temu u izvrgavaš me na jedan ružan način sprdnji, tako što mi pripisuješ da se ja ne pozivam na nauku, insinuiraš kako ja filozofe smatram buranijom, što je totalno iskrivljavanje istine i vrlo ružno ponašanje sa tvoje strane. Zbog ovoga te Slavene najljepše molim, da me više lično ne pominješ i da mi više ne preporučuješ da pišem knjige. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 14:00, 31. maj 2012. (CEST)

Imao si vremena da izložiš argumente na osnovu literature u sedmodnevnoj raspravi, nisi to uradio, prema tome ja ne znam kakvu to sad diskusiju ovdje hoćeš da vodiš? Na bazi tvojih autoratitivnih tvrdnji da ateizam nema veze sa filozofijom i naukom? Gdje taj ugledni svjetski filozof ili naučnik koji je sročio takav biser i koji je citiran u uglednoj naučnoj i akademskoj literaturi? Daj nam citat, knjigu i autora. Ovako se sve svodi na neka tvoja uvjerenja koja nisu relevantna za Vikipediju. Gdje i šta si ti učio, ili bilo ko od nas, je apsolutno irelevantno za ovu temu i uopšte za bilo koju drugu na Vikipediji. --Slaven Kosanović {razgovor} 21:02, 31. maj 2012. (CEST)

Odgovor Slavenu na njegov komentar: „Imao si vremena da izložiš argumente na osnovu literature u sedmodnevnoj raspravi, nisi to uradio, prema tome ja ne znam kakvu to sad diskusiju ovdje hoćeš da vodiš?“ odgovor: Nikakvu sa tobom, zamoliio sam te da mi se ne obraćaš lično! U mom posljednjem javljanju tebi sam napisao: Zbog ovoga te Slavene najljepše molim, da me više lično ne pominješ.' Odgovor Slavenu na njegov komentar: „Na bazi tvojih autoratitivnih tvrdnji da ateizam nema veze sa filozofijom i naukom?“ odgovor: Zamolio sam te da mi se ne obraćaš lično i da me ne komentarišeš. Odgovor Slavenu na njegov komentar: „Daj nam citat, knjigu i autora.“ odgovor: dao sam, citirao sam filozofije i filozofe kao njihove predstavnike, ali ti omalovažavaš diskusiju i vršiš lične napade. Stoga te ponovo molim da me ne prozivaš jer ne želim sa tobom da nastavim ovo prepucavanje i tvoje porozivanje mene koje nema nikakve veze ni sa vikipedijom ni sa bilo čim drugim. Odgovor Slavenu na njegov komentar: „Gdje i šta si ti učio“ odgovor: Šte tebe briga, i ponovo te molim da mi se ne obraćaš lično i da prestaneš da me komentarišeš. Još jednom bih zamolio Slavena da mi se više ne obraća i da me više ne komentariše. Ne želim da vodim ličnu prepirku sa Slavenom. Hvala. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:25, 31. maj 2012. (CEST)

Pogrešan citat mog komentara. Ja rekoh: Gdje i šta si ti učio, ili bilo ko od nas, je apsolutno irelevantno za ovu temu i uopšte za bilo koju drugu na Vikipediji. Zatim ti kažeš: ...dao sam, citirao sam filozofije i filozofe kao njihove predstavnike, ali ti omalovažavaš diskusiju i vršiš lične napade. Ja kažem da nisi nigdje dao ništa. Počeo si ovako: Glasam protiv jer se u članku iznosi ideja da je ateizam povezan sa filozofijom... Ne vidim nigdje citat iz knjige ili autora koji je tako nešto rekao a da ima bilo kakav ugled u svjetskoj filozofiji. Ti si na sebe preuzeo ulogu da osporavaš vrijednost ovog članka pa čak i samog ateizma, prema tome na tebi je da daš valjane i literaturom koju možemo svi provjeriti argumente, a ne na meni. U protivnom, kako rekoh, diskusija nema nikakvog smisla. --Slaven Kosanović {razgovor} 23:36, 31. maj 2012. (CEST)

Odgovor Slavenu na njegov komentar: „Gdje i šta si ti učio, ili bilo ko od nas, je apsolutno irelevantno za ovu temu i uopšte za bilo koju drugu na Vikipediji.“ odgovor: Potpuno je irelevantno gdje i šta sam ja učio. Stoga nemoj da mene komentarišeš. Ja Slavene ne želim da sa tobom vodim ličnu prepirku. Odgovor Slavenu na njegov komentar: Ne vidim nigdje citat iz knjige ili autora koji je tako nešto rekao a da ima bilo kakav ugled u svjetskoj filozofiji. odgovor: Ili ne čitaš ili ne razumiješ. A ionako ne znam više ni o čemu govoriš pošto je ovo davno izašlo iz okvira teme. U svakom slučaju ja Slavene ne želim da sa tobom vodim prepirku. Odgovor Slavenu na njegov komentar: Ti si na sebe preuzeo ulogu da osporavaš vrijednost ovog članka pa čak i samog ateizma, prema tome na tebi je da daš valjane i literaturom koju možemo svi provjeriti argumente, a ne na meni. odgovor: Nisam ja Slavene na sebe preuzeo nikakvu ulogu, ja ne sporavam nikakve po tebi vrijednosti ateizma. To samo ti mene komentarišeš i kvalifikuješ. Naveo sam i definiciju agnosticizma i učenja empiriste Hjuma o spoznaji Boga kroz intuiciju, koja su suprotna sa uvodom u članak, a kojih nema na engleskoj vikipediji, ali ti izgleda ne shvataš o čemu govoim. Jedino u šta sam siguran je to da ne želim da me ti ovde prozivaš i da mi i dalje postavljaš čudna pitanja koja nemaju nikakve veze sa temom i u kojima najviše mene komentarišeš. Odgovor Slavenu na njegov komentar: U protivnom, kako rekoh, diskusija nema nikakvog smisla. odgovor: Apsolutno se slažem i po deseti put te molim da mi se više ne obraćaš lično jer ne želim da vodim bilo kakvu prepirku sa tobom. Molim te po deseti put Slavene da mi se više ne obraćaš jer zaista ne želim da sa tobom nastavim ovu prepirku. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 23:58, 31. maj 2012. (CEST)

Sa kojom rečenicom u uvodu je učenje empiriste Huma suprotno? -- Bojan  Razgovor  00:12, 1. jun 2012. (CEST)

Odgovor BokiciK: U samom uvodu članka stoji ovo: Najčešće se, mada ne nužno, vezuje za filozofske škole materijalizma, agnosticizma, empirizma ili racionalizma. Ja sam ti skrenuo pažnju na samom početku da ateizam nije nauka, što i ne piše ni u enciklopedijama a ni u drugim člancima, niti se konkretno tvrdi u ovom članku, ali se svuda u definiciji označava kao uvjerenje da Bog ne postoji, odnosno, odricanje vjere u Boga, dakle uvjerenje suprotno religijskom vjerovanju. Pošto se u rečenici tvrdi da se ateizam vezuje za pojedine filozofijske škole, a pošto osnovna definicija agnosticizma glasi da agnosticizam ostavlja otvoreno pitanje postojanja Boga, što dakle negira uvod koji sam podebljao, jer se agnosticizam kosi sa ateizom, ili bolje da kažem da su to dvije različite stvari, onda taj uvod nije dobar. Dalje sam napisao da je Džon Lok kao predstavnik empirizma, pisao o spoznaji Boga kroz intuiciju i razmišljanje, a bio je empirista, onda se i ovo kosi sa uvodom, jer empirizam nije ateizam, niti je sam Lok u svojoj filozofiji negirao Boga kao empirista, iako je bio empirista. Jednostavno nije moguće iznjeti takvu tvrdnju, jer ona sugeriše raznorazne stavove da su npr. agnostici zapravo ateisi, a u samoj definiciji se razlikuju. Agosticizam je korišten radi pravljenja distinkcije između uvjerenja, a ne radi prikazivanja kao da se radi o istoj stvari. Dalje sam napisao da filozofija kao nauka ne negira Boga, a ovo je jedan od najvažnijih momenata, jer treba da se napravi distinkcija između uvjerenja i nauke. Filozofija je nauka, a ona se ne bavi negiranjem bilo koje ideje, time može da se bavi možda komunizam, ali ne kao načelo, nego samo u praksi kada postaje politički pokret, koji u tom trenutku prestaje da bude načelo i postaje uvjerenje. Ne znam da li uopšte bilo ko shvata razliku između nauke i uvjerenja, pošto nisam vidio da me bilo ko shvatio, a maltretiranje i omalovažavanje je prevršilo sve mjere. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:13, 1. jun 2012. (CEST)

Ti kažeš Hjum nije odbacio spoznaju o bogu. U ovom članku nikada nije pisalo o Hjumovom (a)teizmu, a i da piše, ne menja stvar. I za Epikura piše da nije izričito odbacio postojanje Zevsa. Hjum je bio pionir u novom načinu mišljenja, koje ateizam koristi. Stojalo je i trebalo je da stoji: Ateizam se vezuje za empirizam. Empirizam ti je skepticizam. Ateizam ti je skepticizam. Empiricizam je utro put ateizmu i dolazi posle inkvizicije i verskih ratova, a pre Darvina, pre nego što su ljudi uspeli da dešifruju hijeroglife i sruše mnoge verske dogme. Inače, Džon Stjuart Mil i Bertrand Rasel, su ateisti i empiristi. Ako tebi nije jasno sta je skepticizam. Mogu da ti dam milion linkova da popuniš rupu u obrazovanju. Čak i sa kreacinističkoh sajtova koji napadaju empirizam zbog njegovih veza sa atezmom.-- Bojan  Razgovor  06:34, 1. jun 2012. (CEST)

Ne stoji to više u uvodu. Najčešće se, mada ne nužno, vezuje za filozofske škole materijalizma, agnosticizma, empirizma ili racionalizma. je zakomentirano od strane moje velike malenkosti. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 01:17, 1. jun 2012. (CEST)

Treba da stoji u uvodu. Zato što je očigledno. -- Bojan  Razgovor  06:34, 1. јун 2012. (CEST)

Nije očigledno. Zašto bi bilo? Ko ga to vezuje i to još tako često da bude najčešće? Možda jeste povezan, ali nije očigledno da se vezuje. Finese u izražavanju. --СлободанKovačevićбиблброKS 14:07, 1. јун 2012. (CEST)

Не знам шта је поента. Ако није очигледно, требало је само прочитати текст до краја. У тексту су објашњене везе. -- Bojan  Razgovor  14:31, 1. јун 2012. (CEST)

Ne, sadržaj teksta ne implicira tačnost tvrdnje da se ateizam najčešće vezuje za pomenute škole. Ona nije nigde potkrepljena daljim tekstom, već je to eventualno tvrdnja da se ateizam dovodi u vezu sa njima. On - kako je definisan u uvodu tj. i kao filozofsko stanovište i kao odnos prema teizmu - možda vodi poreklo otuda, ali nije obavezno najčešće vezan za njih. Neki bi mogli da tvrde da se najčešće vezuje uz pojam bezbožništva, amorala ili možda čak i jeresi. Pojam ateizma kao i sam ateizam može se vezati za razne stvari i teško je utvrditi za šta se najčešće vezuje. --СлободанKovačevićбиблброKS 18:07, 1. јун 2012. (CEST)

Ti izgleda ponovo otkrivaš točak. Da li je ovo sporno:

• Empirizam - donosi zakljucke na osnovu činjenica. Ateizam - ne verujemo da postoji bog jer nema činjenica u prilog tome.
• Racionalizam - čovek treba da donosi sam odluke, ne da se vodi pogledima na svet ljudi od pre 3000 godina koji su verovali da je zemlja ravna ploča oko koje kruži sunce.
• Agnosticizam je prvi korak od teiste ka ateisti.
• Materijalizam - ne postoji ništa duhovno (bogovi ili nevidljivi ružičasti jednorozi).

Tvrdiš da postoji još neke filozofske škole. Da čujemo koje su. Ovo što si naveo nema smisla.

• Ateizam jeste bezbožništvo. Mislim šta je tu sporno? Ali bezbožništvo nije filozofska škola.
• Nemoral? Kao što sam rekao, vernički moral je licemeran, on očekuje nagradu ili se boji kazne od neprirodnog bića. Ateisti ne očekuju nagradu ili kaznu od natriprodnih bića. To ne znači da oni nisu moralni. Mogu da ti dam primere da religija uopšte ne znači da će ljudi biti moralni:u SAD, najviše kriminalaca ima među vernicima (mislim da oni čine preko 95%). Najviše porno-filmova se gleda u državi Juta, koja je puna mormona. Ropstvo, a kasnije segregacije i diskriminacija crnaca (i drugih manjina) se najduže održalo u južnim državama SAD, takozvanom Biblijskom pojasu. Najveći broj maloletničkih trudnoća i ubistava je u istim tim južnim državama. Da ne zaboravimo Teda Hagarda.
• Jeres je odstupanje od zvaničnog učenja. Ateizam nije odstupanje od nekog učenja, ateizam je negiranje svih učenja. Da vidim ko su ti nadrifilozofi koji povezuju jeres sa ateizmom. -- Bojan  Razgovor  18:42, 1. јун 2012. (CEST)

Agnosticizam je prvi korak od teiste ka ateisti. - ovo je tačno ako zastupaš teoriju da ljudi postepeno evoluiraju od vernika preko agnostika ka ateistima. Ali neko može biti agnostik i iz ubeđenja. A takоđe može neko i da se preobrati, da kažem, natrag u vernika. --СлободанKovačevićбиблброKS 19:04, 1. јун 2012. (CEST)

Imam svakavih ljudi. Moj stav o agnosticima iz ubeđenja sam nekoliko puta napisao. Pošto si samo to komentarisao, držim da se slažeš sa svim ostalim što sam napisao. -- Bojan  Razgovor  19:24, 1. јун 2012. (CEST)

Ako se i saglašavam, šta onda? Nisi me ubedio da se ateizam najčešće vezuje za pomenute škole. Da se izrazim agnostički: šta i da postoje (nadri)filozofi koji povezuju jeres sa ateizmom? A bezbožništvo i ateizam su slični pojmovi, ali upotreba im nije identična, tako izjednačavanje ta dva je diskutabilno. --СлободанKovačevićбиблброKS 19:43, 1. јун 2012. (CEST)

Saglašavaš se, ali nisi ubeđen. Kako je to moguće? Sa koje pozicije ti nastupaš ovde: nekog ko žeči da bude ubeđen jer nema pojma o temi ili nekog ko zna o temi ili nešto treće. Šta hoćeš više da budeš ubeđen? Ako znaš nešto o temi, navedi još neku filozofsku školu (pošto tražiš filozofske škole) sa kojojm ateizam ima veze, ili je povezan, ili ima nešto zajedničko. Navoditi jeres je već trolovanje. -- Bojan  Razgovor  19:53, 1. јун 2012. (CEST)

Batali me izraza trolovanje. Nisam dužan da ti se ispovedam sa koje pozicije ja nastupam. Ti si krenuo sa traženjem filozofskih škola, ja sam pokušavao da ukažem na činjenicu da njihovo pominjanje nije potrebno. --СлободанKovačevićбиблброKS 20:04, 1. јун 2012. (CEST)

Nisi dužan da se ispovedaš ali pomoglo bi. Ja mislio da sam dovoljno vremena uložio da ti objasnim nešto očigedno, a ti si uzvraćaš sa jeresi kao filozofskom školom (ili ne znaš šta je jeres ili filozofija ili samo imaš puno slobodnog vremena). Sve sam čuo, i da smo zli, ali ni najcrnji fundamentalista nije nazvao ateizam jeresi. Ako nije potrebno, ne znači da nije nepotrebno. Glasao si protiv ovog članak i bez te rečenice u njoj, a pošto sam kažeš da je donekle tačno, ja ću je vratiti. A ti vidi da je preformulišeš ako hoćeš. -- Bojan  Razgovor  20:34, 1. јун 2012. (CEST)

Dakle, da budemo načisto, kad već misliš da bi pomoglo. Dakle ja nastupam sa agnostičke tačke i to otprilike Dokinsovih 6,8. Jeres sam pomenuo u kontekstu toga da se on smatrao takvim u doba inkvizicije. I to stoga što on nije negiranje učenja, jer da nije bilo proučavanja i učenja do koncepta ateizma se ne bi ni došlo. Primeti da sam ovde upotrebio učenje u dva različita značenja. Ako vraćaš rečenicu vrati je bez najčešće, u suprotnom nije tačna jer se ateizam ne vezuje samo za filozofske škole. --СлободанKovačevićбиблброKS 21:06, 1. јун 2012. (CEST)

Koristiš puno zamenica pa ne razumem. Šta je on? -- Bojan  Razgovor  21:16, 1. jun 2012. (CEST)

On je ateizam. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 21:21, 1. jun 2012. (CEST)

Potpuno se slažem sa Biblbroks, a želim da dodam da je i najvećem laiku jasno da je ateista osoba koja ne vjeruje u Boga, a ne naučnik ili predstavnik filozofske škole. Zbog toga sam se i javio ovde da skrenem pažnju da je ovo članak napisan polazeći od pretpostavke da je ateizam napredna nauka ili ne znam ni ja šta, što nije tačno. Ateizam je samo jedno od mnogobrojnih uvjerenja. Samo jedno od mnogih. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 20:15, 1. jun 2012. (CEST)

Navedi gde u članku piše da je ateizam nauka. Ja sam ateista i kažem da ateizam nije nauka. Ateizam je posledica napretka nauke. Nijedno drugo uverenje nema podršku nauke. Vi se uverajvate koristeći bajke, slobodno. -- Bojan  Razgovor  20:34, 1. jun 2012. (CEST)

Ne da se vezuje, već je racionalizam, na bazi argumenata materijalizma, logičkog empirizma, itd., pristup odnosno osnov ateističkih stavova o svijetu. Neki bi mogli da tvrde svašta, pa bi tako neki drugi mogli da upotrijebe slične epitete za vjeru rekavši da u njoj vlada nemoral, fanatizam, fundamentalizam, totalitarizam i tome slično. Međutim, kao što rekoh, u člancima Vikipedije treba da se opišu argumeti svake ideje koja to zaslužuje tj. jeste enciklopedijska tema, odnosno opisno i razložno predstave stvari na osnovu što je više moguće kvalitetne i provjerljive literature, a ne da mi sad ovdje izvodimo sučeljavanja ideja na osnovu naših ličnih ubjeđenja. Dakle, nemoj pogrešno da shvatiš, činjenica jeste da Bojan nije dao izvor za svoju tvrdnju i to jeste minus, ali to ne znači da ona nije tačna. Već smo ovdje spominjali Hjuma u diskusiji, koji odbacuje spoznaju putem intuicije, zastupa racionalni i empirijski pristup kada odbacuje dio apriori argumenta o postojanju boga ili bogova. Dakle, racionalizam, materijalizam, logički empirizam i naučni metod, su osnove, bolje rečeno filozofska oruđa iz kojih se izvlače argumenti ateizma. Međutim, kako reče Bertran Rasel jednom prilikom, takođe je moguće biti racionalista i vjernik, te iz toga razloga ne bi se moglo reći da se racionalizam isključivo vezuje za ateizam, što uostalom nije tako bilo ni rečeno u članku. --Slaven Kosanović {razgovor} 18:34, 1. jun 2012. (CEST)

Nisam tražio izvor za tvrdnju, iako sam mogao da toliko banalizujem, no to nije ni bitno s obzirom da si sam rekao da izvora nema pa taj minus možemo da zanemarimo sada. A ako se može biti racionalista i vernik, onda je moglo i to nekako da se pomene u članku, zar ne. Onako kako je stajalo delovalo je da je ateizam usko povezan sa tim filozofskim školama, što donekle jeste tačno ali ne u potpunosti. Jer ateizam "se često pojavljuje i kao odrečan stav prema zvaničnoj religiji" - kako piše u rečenici pre ove koja je bila uklonjena. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 18:56, 1. jun 2012. (CEST)

Ali, kakve ima veze racionalizam sa religijom? Hoću reći, to nije pojam niti stav religije već filozofije. Religija uopšte ne analizira da li je racionalno vjerovati u Boga, već kaže ne može se ne vjerovati u Boga. Ipak, ono što Rasel kaže je da vjernik može biti racionalna osoba isto kao i ateista, a ne da je racionalnost suštinski pojam religije. Dakle, ti filozofski pojmovi su prepuni nijansi kada se koriste u jednom filozofskom diskursu. Tako Rasel isto kaže da kada razgovara sa ljudima koji nisu filozofi deklariše se ateistom, pošto smatra da ne mogu da shvate sve moguće nijanse filozofskih pojmova diskursa filozofskog agnosticizma, isto kao što naučnik pojednostavi neku složenu naučnu teoriju za širu javnost. Međutim, mi u jednom članku na Vikipediji, koja je opšta enciklopedija, ne možemo pisati jednim filozofskim i samo za upućene jezikom, već se neke stvari pojednostavljuju kako bi bile dosptune širem krugu čitalaca, naravno na osnovu dostupne literature. U svakom slučaju, mi ne možemo očekivati da taj članak čitaju samo oni koji barataju filozofskom terminologijom. Na kraju, ja bih cijelu rečenicu sročio drugačije, a to je da ateizam bazira, ne da se najčešće vezuje, već bazira svoje argumente na racionalnom pristupu, materijalizmu, naučnom metodu i logičkom empirizmu. Mislim da bi se tako izbjegla polemika. --Slaven Kosanović {razgovor} 19:19, 1. jun 2012. (CEST)

Nisam nameravao da uvedem racionalizam u priču sa religijom i verujem da nisam nego me se pogrešno interpretiralo. No, ako se mora navesti bilo kakva rečenica u uvodu koja pominje nekakve filozofske škole, onda se i tu moramo voditi mišlju da pišemo i za prostiji puk kojem pojmovi racionalizma, empirizma i nekih drugih -izama mogu i smetati razumevanju članka, osim što bi ga prerano i zato pogrešno odveli na put razmiišljanja o filozofskim nijansama, šta je utemeljeno na čemu i čemu uopšte sve to. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 19:34, 1. jun 2012. (CEST)

Ja ne razumijem baš najbolje zašta se tačno zalažeš? To što predlažeš nema mnogo smisla iz mog ugla, štaviše bilo bi isto kao kada bi neko tražio da očistimo članak o religiji od pominjanja teologije. --Slaven Kosanović {razgovor} 19:47, 1. jun 2012. (CEST)

Osim toga pojednostavljeno ne znači svedeno na apsurd. Ipak i za čitanje opšte enciklopedije je potreban jedan intelektualni napor i poznavanje osnovnih pojmova. Što kaže Bojan ispod, postoje unutrašnje veze i članci o svakom pojedinom pojmu. Ne piše se enciklopedija, pa ni opšta, da se spusti na nivo neobrazovanih, već da im pomogne da podngnu svoj nivo obrazovanja. --Slaven Kosanović {razgovor} 19:53, 1. jun 2012. (CEST)

A čemu služe plavi linkovi? -- Bojan  Razgovor  19:37, 1. jun 2012. (CEST)

Ne čitaju svi članke tako što odmah kliću na plavetnilo, niti treba to da promovišemo. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 20:00, 1. jun 2012. (CEST)

Svašta. Upravo je prednost svake elektronske enciklopedije što možeš interaktivno da čitaš bilo šta. Ta mogućnost se koristi kao argument jedne velike prednosti novih tehnologija nad papirom, posebno u savremenom obrazovanju. Stručnjaci na temu pišu gomile eseja o tim prednostima a mi ovdje treba da obeshrabrujemo tako nešto. Na stranu ove digreesije u posljednjim komentarima, mislim da vi koji osporavate tu rečenicu treba da nađete izvore koji će to potvrditi. Ja sam dao gore izvor Rasela koji tvrdi da nastupa sa pozicije racionaliste u svom pristupu ateizmu i agnosticizmu. Dakle, molim izvore koji bi oravdali uklanjanje te rečenice iz članka (tvrdnje uglednih filozofskih tekstova gdje se kaže da racionalizam, materijalizam, itd, nemaju veze sa ateizmom.). Ukoliko ih nema onda rečenicu treba vratiti. Da ne širimo dalje diskusiju na druge teme i završimo prvo s ovom. --Slaven Kosanović {razgovor} 20:36, 1. jun 2012. (CEST)

na onome ko tvrdi je da dokaže tvrdnju. Rečenicu ako tako stoji treba u najmanju ruku referencirati, a mislim da je bolje da se preformuliše kao što si predložio a da se ne vraća. A što se tiče plavih linkova nisam rekao da treba da obeshrabrujemo, ali plavi linkovi bi se ovde koristili da bi se opravdalo navođenje složenijih pojmova u same uvodne rečenice dok sama rečenica zaista odaje utisak da je ateizam nešto što je usko povezano samo sa filozofskim školama, a on definitivno nije isključivo to. Postojao je i državni ateizam. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 20:53, 1. jun 2012. (CEST)

Ja sam gore ponudio link na Raselova razmišljanja na temu, gdje kaže da ateizmu i agnosticizmu prstupa sa pozicije racionaliste, međutim ja još nisam vidio nijedan citat gdje se kaže da racionalizam nema veze sa ateizmom, tj. da ateisti ne nastupaja sa pozicije racionalista. Na stranu činjenica što se moramo objašnjavati ovako, daj mi izvor, nemam, imam, nađi ti, dokaži ti sl., oko stvari koja je jasna. Da li treba sad da citiramo svakog filozofa ateistu i kopamo tvrdnje gdje kaže da nastupa sa pozicije racionaliste? Mislim da ne treba pretjerivati. Ateizam kao državna religija, tako se zvala u svoje vrijeme, nije ateizam, već se takođe bazira na dogmi. Ne dozvoljava raspravu, argumente na temu, jer ideš u zatvor u najmanju ruku, prema tome to nije filozofski ateizam o kom se raspravlja u članku. Možda za neki poseban članak. --Slaven Kosanović {razgovor} 21:14, 1. jun 2012. (CEST)

Upravo tu grešiš, jer priznaješ da postoji filozofski ateizam kao odvojena kategorija od nekog drugog ateizma. A članak se zove ateizam i treba da se bavi ateizmom u celini onda, a ne nekim odvojenim tzv. filozofskim ateizmom. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 21:19, 1. jun 2012. (CEST)

Za to su krivi komunisti koji su proglasili ateizam državnom religijom, ne ja. A ateizam ne može biti religija jer negira vjerovanje u dogme. Ti si ga pomenuo, a ja tvrdim da se nigdje ne pominje u literaturi, enciklopedijama filozofije, pošto je to samo jedna politička odluka nekih tamo država da nevjerovanje u Boga proglase religijom. Tako nešto nema veze sa filozofski argumentovanom diskusijom o ateizmu. --Slaven Kosanović {razgovor} 21:40, 1. jun 2012. (CEST)

Ko god kriv, takvo shvatanje ateizma kao religije izgleda postoji. Ali nije to u pitanju religija već ideologija. Filozofski argumentovana diskusija o ateizmu - ne znam zašto potenciraš ono filozofska. Ili postoji kategorizacija ateizma na filozofski i neki drugi, u kojem slučaju trebamo se baviti obema temama u članku, ili je takva kategorizacija veštačka i ne postoji, u kojem slučaju opet trebamo se u članku baviti ateizmom kao nedeljivom celinom. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 11:42, 2. jun 2012. (CEST)

O tome se ne diskutuje ni u jednom enciklopedijskom članku na temu ateizma. To je ono što je bitno. Da li u relevantnoj literaturi na osnovu koji mi treba da pišemo enciklopedijske članke na Vikipediji ima pomena na temu komunističkog, političko-ideološkog ateizma u konteksu članka ateizam? Ukoliko ga u uglednoj literaturi nema, enciklopedijskim člancima savremenih enciklopedija, a ja nisam našao, onda je diskusija o tome da li treba pominjati državni, ideološki ateizam u našem članku, izlišna. Članci na Vikipediji se pišu na osnovu provjerljive i ugledne literature a ne na osnovu naših predubjeđenja i shvatanja o stvarima koja iznose korisnici Vikipedije. Na kraju, apsurdno je dalje pričati ovdje o članku, za to postoji njegova stranica za razgovor. Ovdje smo prije svega govorili koliko su utemeljeni na provjerljivoj literaturi, pojedini glasovi, što je takođe izgubilo svaki dalji smisao u ovoj šumi od diskusije. --Slaven Kosanović {razgovor} 18:59, 2. jun 2012. (CEST)

U enciklopedijskim člancima se ne diskutuje već se izlaže, opisuje, navodi, objašnjava. A inače u ovdašnjem se članku pominje državni ateizam - u odeljku istorija. Isto tako i u Vikipediji na engleskom. U ovdašnjem članku je u drugoj rečenici navedeno i da se ateizam "kroz istoriju pojavljuje i kao odrečan stav prema zvaničnoj religiji". Ja to nisam stavio tamo. Šta to znači, ja neću da tumačim, ali čini mi se da ti smatraš da je u ovom članku tema samo "filozofski ateizam" kako si ga ti nazvao. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 18:31, 3. jun 2012. (CEST)

Slaven: Ja sam dao gore izvor Rasela koji tvrdi da nastupa sa pozicije racionaliste u svom pristupu ateizmu i agnosticizmu odgovor: To što si ti citirao Rasela, to blage veze nema sa tvojim tvrdnjama, a ja sam u više navrata citirao i filozofe i enciklopedije koje negiraju tvoje tvrdnje. To što Rasel pristupa sa pozicija racionalizma, to je Rasel, kome se može da nastupa kako god želi. Naveo sam definiciju agnosticizma koji uopšte ne negira postojanje Boga, tako da Rasel u svom pristupu istom ispada ne negira postojanje Boga. Ovakve izjave su zaista totalno laičke. Filozofija se izučava od samog početka ljudske misli pa do modernog doba, a sam agnosticizam, empirizam, materijalizam itd, pa to su stvari iz daleke prošlosti. Sama tvrdnja Ja sam dao gore izvor Rasela koji tvrdi da nastupa sa pozicije racionaliste je potpuno banalna i dogmatska. Rasel je samo jedan od mnogih ljudi u oblasti filozofije, a sama filozofija nije nauka u kojoj se pojavi neko ko „smisli“ „otkriće“ pa otkrije „nepobitnu istinu“, a onda ko biva njega proglase za „najpametnijeg“. Pa nije ovo članak koji treba da se piše na osnovu Rasela ili Spinoze, ili da zagovara stavove samo jedne škole. Ateizam nije uopšte filozofijska grana, nego samo jedan mali stav koji se u potpunosti zasniva i vrti oko pojma Boga, i apsolutno ništa više. Svaka filozofska škola zasniva učenje koje se odnosni na poimanje svijeta u svega smislenog, a ne samo na Boga ili božanstva. Stoga je na engleskoj vikipediji napisano da je ateizam uvjerenje, a nema onoga što vi ovde gurate i unosite. U Enciklopediji Britanici se pominje agnosticizam, empirizam itd. samo kao distinkcija za objašnjenje pojma u kontekstu toka ljudske misli. Ne može sada ovde da se pojavi neko ko je komunista pa da kaže kako je komunizam napredan i zasniva se na nauci, tako da su svi naprednjaci po opredjeljenju koministi, stoga što se komunizam zasniva na agnosticizmu, emprizmu, materijalizmu, racionalizmu itd. I onda citira Leljina. :) ps Meni ovaj članak sve više liči na Etopiju. :) --BaŠ-ČeliK (razgovor) 21:23, 1. jun 2012. (CEST)

Citat: Ateizam nije uopšte filozofijska grana, nego samo jedan mali stav koji se u potpunosti zasniva i vrti oko pojma Boga, i apsolutno ništa više. Nisu ateisti krivi što su vjerski filozofi proveli čitav srednji vijek pišući svoje arguemtne o postojanju Boga. Sada, treba sve te argumente razmontirati i pokazati koliko su logički i na svaki drugi način neutemeljeni. Otuda i tolika količina filozofskih tekstova koji dolaze od filozofa ateista. Ako su vjerski filozofi mogli hiljadu godina da kontaminiraju filozofsku misao, onda i filozofi ateisti imaju pravu da je dekonatminiraju, mada njima nije bilo potrebno toliko vremena, jer je u prvoj polovini 20. vijeka definitvno završeno sa tim, nazovi "argumentima". Uzgred, meni se čini da si me zamolio da više ne razgovaramo, a sad mi se opet obraćaš. Ajde, na stranu sve ovo, što se opet može nazvati digresijom s tvoje strane koja ne doprinosi poboljšanju člnaka, imaš li ti kavih primjedbi na članak ili nemaš? Ovdje ne mislim na tvoja ubjeđenja o ateizmu, koja bi te zamolio da držiš podalje od diskusije. --Slaven Kosanović {razgovor} 21:51, 1. jun 2012. (CEST)

Mi ateisti znamo šta je teret dokazivanja... Zato smo i ateisti. To su nas naučili Karl Sejgan i Betrand Rasel. Samo ne volimo kada nas se nekone može da objasni suportono i donekle se slaže, pa traži izvore. Ali uradićemo to, tako su nas naučili Karl Sejgan i Betrand Rasel. -- Bojan  Razgovor  21:04, 1. јун 2012. (CEST)

Свака вам част. То је за похвалу. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:23, 1. јун 2012. (CEST)

Ja ne vidim kontradiktornost između te dve rečenice, niti da vernici ne mogu biti racionalni - samo nisu racionalni do kraja. Mislim, yakomentario sa si rečenicu i toliko vremena smo izgubili i ti onda kažeš donekle jeste tačno. Mogao si je preformulisati. I ja ne vidim nikakvu kontradiktonost između ter dve rečenice. Hajde sada da ispišemo još 50 komentara na to. -- Bojan  Razgovor  19:24, 1. jun 2012. (CEST)

Nije isto racionalan i racionalista. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 19:37, 1. jun 2012. (CEST)

---

Čeliče, Čeliče, agnosticizam en ostavlja prostor za postojanje Boga, nemoj sad opet da citiramo filozofske enciklopedije. Agnosticizam negira da je moguće spoznati da li Bog uopšte postoji. Još su stari Grci rekli, ništa ne postoji osim atoma. Dakle, ja te opet pozivim da nam tačno citiraš filozofsku uglednu literaturu koja tvrdi da agnosticizam ostavlja prostor za postojanje Boga, pošto da bi tako nešto ušlo u članak i bilo iole validan argumet u diskusiji, mora imati debele i ugledne izvore. Ko?, Kada?, Gdje?, od uglednih filozofa reče tako nešto? --Slaven Kosanović {razgovor} 01:27, 1. jun 2012. (CEST)

Atheism is also distinguished from agnosticism, which leaves open the question whether there is a god or not, professing to find the questions unanswered or unanswerable. Encyclopædia Britannica --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:31, 1. jun 2012. (CEST)

Ko je rekao da je agnosticizam isto što i ateizam, ovdje agnosticizam nije tema, već smo o tome na početku diskusije. Reći da ne postoji mogućnost da se na nešto da odgovor nije isto što i reći da postoji mogućnost da se na to nešto da odgovor. To je prosto logička fallacia. Kako ćeš dobiti odogovor na nešto zašta onaj od koga tražiš odgovor kaže: I am professing to find the questions unanswered or unanswerable. --Slaven Kosanović {razgovor} 01:57, 1. jun 2012. (CEST)

Agnostik može biti i onaj koji ne zna da li postoji bog a da ne negira mogućnost da se na pitanje "da li bog postoji" može dati odgovor. Tako da ste obojica u pravu ali i u krivu što cepidlačite a namerno ili slučajne se ne razumete. Kao što rekoše već neki gore, dajte, nije tema agnosticizam. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 02:14, 1. jun 2012. (CEST)

Može, Slobodane, sve može ako je tema ove diskusije šta mi međusobno mislimo o tim stvarima. Međutim, to nije tema. Tema je enciklopedijski članak o ateizmu koji treba da koristi najrelavntnije moguće izvore. Čelikovo, tvoje, moje mišljenje nije relevantno ukoliko se ne slaže sa, opet ponavljam, najrelevantnijim izvorima na temu. Mi smo ovdje počeli diskusiju sa Čelikovim argumentom da ateizam uopšte nema veze sa filozofijom. Sad smo tek na početku, kod Hjuma, sa diskusijom, međutim ja opet ne vidim kakve sve ovo preganjanje ima veze sa člankom? To je ono što ja ne shvatam. Da li je Hjum bio vjernik, a po svoj prilic nije, makar ne u standardnom smisli je irelevantno za činjenicu da postoje filozofski argumenti koji opravdavaju ateizam, da su oni uglavnom objašnjeni i potkrijepljeni izvorima u članku, itd. Prbolem sa Čelikom ovdje je što želi diskusiju o tome da li Bog postoji ili ne, međutim ja opet kažem irelevantno je šta Čelik o tome misli, kao i šta misli bilo ko od nas. Članak je napisan i samo se dalje može diskutovati da li su argumenti koji su u njemu izloženi, izloženi tako što su potkrijepljeni odgovarjućom literaturom. Miješati ovdje agnosticizam je sasvim bezveze, pošto članak o toj temi nije na glasanju. Kada bude, ako bude, onda ćemo o tome da li je napisan na najbolji mogući način i sa odgovarajućom literaturom. --Slaven Kosanović {razgovor} 02:33, 1. jun 2012. (CEST)

Slavenove tvrdnje: Mi smo ovdje počeli diskusiju sa Čelikovim argumentom da ateizam uopšte nema veze sa filozofijom, Prbolem sa Čelikom ovdje je što želi diskusiju o tome da li Bog postoji ili ne, međutim ja opet kažem irelevantno je šta Čelik o tome misli, kao i šta misli bilo ko od nas. su najobičnije laži. Sve što Slaven piše o meni nije istina, nego on mene lično napada i izmišlja neke čudne stvari. Ja sam se Slavenu mnogo puta obraćao i zamolio ga da me ne komentariše lično i da ne širi laži o meni, ali koliko vidim on konstantano meni pripisuje ono što nije istina i u svakom komentaru samo mene pominje i govori o meni. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 03:05, 1. jun 2012. (CEST)

Može li još neka konkretna primedba na članak osim ove koja je, nadam se, razrešena? --SlobodanKovačevićbiblbroKS 03:10, 1. jun 2012. (CEST)

Ako mene pitaš, može, ima gomila primjedbi koje su čini mi se tiču toga da autori nisu dobro preveli ili ne razumiju razlike između nauke i uvjerenja, o čemu sam ovde naširoko pisao, ali niko nije čitao ili ne shvata o čemu pišem. Samo ja sam skoro 24 sata proveo ubjeđivajući se sa osobama koje nisu iz struke, samo da bi se ta jedna nereferencirana i netačna rečenica uklonila, pa sam sada jako umoran da nastavim. Isto tako neću se više javljati zbog Slavenovih i još nekih napada na mene, jer mene čitav dan vrijeđaju i omalovažavaju ostrašćeni urednici kojima u interesu nije enciklopedija. Tako da se ovde sigurno neću više javljati, osim ako me Slaven ili neko iz te ekipe ne bude blatio i pripisivao mi neistine, pa da čisto odgovorim da širi neistine protiv mene. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 03:21, 1. jun 2012. (CEST)

Dobro, onda da nastavimo sutra kad se odmoriš? --SlobodanKovačevićbiblbroKS 03:41, 1. jun 2012. (CEST)

Je si li se odmorio, možemo li da nastavimo sa primedbama na članak? --SlobodanKovačevićbiblbroKS 11:44, 2. jun 2012. (CEST)

Sporna tvrdnja je uklonjena iz članka kao što rekoh. Ako postoje još neki problemi u vezi sa člankom nek` se navedu, jer vajde od ovakve diskusije nema mnogo. Bilo da je BaŠ-ČeliK dao još neke argumente za glas protiv ili ne, ja ih nisam video. Pa osim ako se ta situacija ne promeni, ti mu Slavene samo daješ šlagvort. No, možda vam je to i gušt. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 02:51, 1. jun 2012. (CEST)

Može biti da si u pravu i da je diskusija nepotrbena, međutim, kada sam se u nju uključio moja ideja je bila da pokažem da svi, bez obzira na različita lična opredjeljenja, možemo diskutovati argumentima. Ipak, najvjerovatnije nisam uspio u tome, pošto (1) o problemima sa člankom, ako ih ima, je trebalo diskutovati kroz sedmodnevnu raspravu, i (2) ovdašnja diskusija takođe uglavnom nije bila o problemima sa člankom, već o tome da li je opravdano da postoje ateisti. Tako da se slažem s tobom da je pogrešno dalje diskutovati na temu, izuzev ako se ne daju neke konkretne primjedbe članku, a ne činjenici da ateisti postoje. --Slaven Kosanović {razgovor} 03:00, 1. jun 2012. (CEST)

Da ne dužimo ovu raspravu o agnosticizmu i šta o njemu tvrde filozofi ili neki drugi, evo rečenice iz samog članka: Zbog toga neki ateistički pisci, kao što je Ričard Dokins više vole da razlikuju teističke, agnostičke i ateističke stavove po verovatnoći koji svaki daju tvrdnji „bog postoji“.[41] --SlobodanKovačevićbiblbroKS 01:35, 1. jun 2012. (CEST)

Odgovor Baš Čeliku. In denying that one has intuitive or demonstrative knowledge of the truth of the general causal maxim, Hume at the same time affirmed that one has another kind of certainty that everything must have a cause of its existence, arising from observation and experience and consisting in the great vivacity of one’s idea of the relation of any beginning of existence (thing, action, or state) to something precedent from which its existence follows by necessity. (Hume, David - MacMillan Encyclopedia of Philosophy) (Prevod, neko će ti već bolje prevesti, ako treba: Odbacujući da čovjek posjeduje intiuitivno ili demonstrativno znanje istine u vezi opštih uzroka, Hjum je u isto vrijeme tvrdio da čovjek ima drugu vrstu sigurnosti da sve mora imati uzrok svog postojanja, što proizlazi iz opservacija i iskustva a što se u velikoj mjeri sastoji od čovjekove ideje da postoji veza između počela (stvari, akcije, ili države), sa nečim što kao egzistencija slijedi po potrebi. - Ovdje je jasno da Hjum odbacuje bilo kakvu intuitivnu spoznaju, još manje Boga, već insistira na znanju koje se može demonstrirati opservacijom i iskustvom.) Njega su kritikovali mnogi filozofi vjernici iz njegove i kasnijih epoha, šta da se radi; ima dosta članaka o tome u citiranoj enciklopediji, međutim za Kanta je bio kao svjetlost svjetionika za brod na pučini. Tako da je ovdje očigledno da se ne možemo osloniti na tvoje znanje na ovu temu, koje je koliko vidim slično ekspres kafi, odnosno sada si odjednom uzeo da čupaš citate iz članaka po Vikipediji, i to opet pogrešno, pošto ja ne vidim da igdje piše da je Hjum zagovarao intuiciju kao izvor znanja, i ako negdje piše treba ispraviti u svijetlu činjenica citata iz uglednog izvora koji navodim. --Slaven Kosanović {razgovor} 00:22, 1. jun 2012. (CEST)

Veza izmeđi empirizma i ateizma: empirizam kaže da znanje dolazi od iskustva, činjenica. Ateizam kaže: mi ne verujemo u boga/bogove jer nema činjenica, tj. dokaza. Tačka. -- Bojan  Razgovor  00:26, 1. jun 2012. (CEST)

O'Connor (2001, p19) writes that Hume "did not believe in the God of standard theism. ... but he did not rule out all concepts of deity". Also, "ambiguity suited his purposes, and this creates difficulty in definitively pinning down his final position on religion". When asked if he was an atheist, Hume would say he did not have enough faith to believe there was no god. The perception of Hume as an atheist with an axe to grind is an oversimplification and contrasts his views on extremist positioning. Hanvelt dubs Hume as an Aristotelian in his view that rhetoric is a form of ethical studies, which ultimately make it political. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:27, 1. jun 2012. (CEST)

Međutim, Hjum negira bilo kakvu spoznaju putem intuicije, a ko je još upoznao Boga, iskusio ga čulima, vidio ga, čuo ga? Zatim Hjum odbacuje prvi dio a priori argumenta o postojanju Boga, što je u to vrijeme bila velika hrabrost, jer je lako mogla da odleti glava: (Hume argued against the first part of the thesis -A PRIORI ARGUMENTS FOR THE EXISTENCE OF GOD- by denying that existence can ever be conceived of as a property, be it of God or any other being. Hume, David - MacMillan Encyclopedia of Philosophy © 2006 Thomson Gale, a part of the Thomson Corporation.) Drugo, ja nisam nigdje izričito rekao da je Hjum ateista u savremnom smislu riječi, štaviše, on je samo začetnik savremenih ateističkih argumenata. Prvi otvoreni filozof ateista je Bertran Rasel. Zatim logički pozitivisti koji skroz odbacuju metafiziku, itd. Kod tebe smo mi još daleko od razjašnjavanja mnogih pojmova, pa tako i savremenog shvatanja pojma empirizam u filozofiji nauke, koji su savremeni mislioci s početka prošlog vijeka, počev od logičkih empirista, očistili od metafizike. --Slaven Kosanović {razgovor} 01:44, 1. jun 2012. (CEST)

Slaven je napisao: „Hjum je samo začetnik savremenih ateističkih argumenata“ a O'Konor mu odgovara: O'Connor (2001, p19) writes that Hume "did not believe in the God of standard theism. ... but he did not rule out all concepts of deity". Also, "ambiguity suited his purposes, and this creates difficulty in definitively pinning down his final position on religion". When asked if he was an atheist, Hume would say he did not have enough faith to believe there was no god. The perception of Hume as an atheist with an axe to grind is an oversimplification and contrasts his views on extremist positioning. Hanvelt dubs Hume as an Aristotelian in his view that rhetoric is a form of ethical studies, which ultimately make it political --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:57, 1. jun 2012. (CEST)

O'Konor će opet Čeliku: O'Connor (2001, p19) writes that Hume "did not believe in the God of standard theism. ... but he did not rule out all concepts of deity". (Hjum nije vjerovao u Boga standardnog teizma, ali nije odbacivao u potpunost koncept božanstva). Koja je to božanstvo, ako nije vjerovao u Boga kog promoviše standardni teizam, odnosno hrišćanstvo i druge monoteističke vjere? Grčki Zeus, Posejdon, ili ko zna šta je u pitanju. Hjum nije smio u potpunosti da odbaci koncept, pa ga je sveo na apsurd, jer je u to vrijeme letjela glava za te stvari; Kant je na primjer, dobio preporuku od svog cara da se okane teme, ukoliko želi da doživi duboku starost. Toliko su bili tolerantni ti tadašnji zagovarači bogova. U svakom slučaju to ne mijenja činjenicu da je Hjum zaslužan za razvoj nauke i naučnih metoda koje danas podrazumijevamo. --Slaven Kosanović {razgovor} 02:08, 1. jun 2012. (CEST)

Ovdje je problem pogrešnog pristupa stvarima. Gdje smo mi i šta radimo? Nalazimo se i radimo na enciklopediji. Kako se radi na enciklopediji? Prije sveg,a ne može se navijati ni za koga, ni za bilo čije ideje već ih treba razložno i objetivno izložiti kao i kompetentnom literaturom potkrijepiti. To je osnov. Dalje imamo principe rada opisane u pravilima i smjernicma. Ako neki filozof u svom djelu ima kritiku Hjuma, a ima ih takvih, onda će se u članku o tom filozofu opisati ta kritika vodeći se principima Vikipedije, a ne u članku u Hjumu. I to je to. Mi ovdje nismo da navijamo za bilo koga, već da ljudima na što je više moguće objektivan način predstavimo korpus ljudskih znanja. Neka su pogrešna u svijetlu novih naučnih otkrića, međutim nije naše da ih vrednujemo, već neka ih vrednuje kompetentna literatura na temu. Problem, na ovoj Vikipediji je što se svi ponekad zaboravimo, što reče gore NikolaB imamo žutu minutu, što opet nije problem ako se što prije vratimo na zadatak onako kao priliči projektu na kom se nalazimo. Međutim, ako ta žuta minuta bilo kome traje vječno, onda je to problem i korisnik koji je u tokm fazonu treba tražiti načina da se sam koriguje. --Slaven Kosanović {razgovor} 01:17, 1. jun 2012. (CEST)

Zato što se ateizam ne uči na fakultetima. To što ti nisi učio šta je empirizam, racionalizam to je tvoj problem. Postoje izvori. Ovde se ne šikaniraju ljudi koji znaju o temi, već oni ideološki motivisane samodeklarisane neznalice. -- Bojan  Razgovor  10:04, 31. maj 2012. (CEST)

Svaka čast, dobro si me uvrijedio. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 10:07, 31. maj 2012. (CEST)

Meni nije cilj da te vredjam. Tebi ide na cast sve ovo sto si napisao. -- Bojan  Razgovor  10:09, 31. мај 2012. (CEST)

Dalje, još jedna neistina je da se kaže da je ateizam napredan. Obrazlaže se zašto neki misle da je napredan. Da li nije napredan jer zagovara oprez prema čudima i bajkama? -- Bojan  Razgovor  08:33, 31. мај 2012. (CEST)

Зар не схваташ да заговарање да је нешто напредно тако што кажеш „jer zagovara oprez prema čudima i bajkama“, није енциклопедијског карактера? То је искључив став! Ако нешто сматраш да је напредно, онда је оно што је супротно од тога назадно, а ту се већ одлази у искључивост. Зар не мислиш да многи који у нешто вјерују то раде из моралних разлога? Да ли схваташ да су Божије заповјести основ моралности? --БаШ-ЧелиК (разговор) 09:12, 31. мај 2012. (CEST)

Neki rade iz moralnih osobina, neki iz koristoljublja. Taj religiozni moral je licemeran, jer ljudi su moralni samo zato što očekuju nagradu (raj) ili se plaše kazne (pakao, nesreće). Ateisti, ako su moralni, moralni su jer misle da je to ispravno, oni ne razmišljaju da li će ih navodno natrpirodno biće kazniti ili nagradit. Od tih 10 zapovesti (koje je stvorio čovek), šta je moralno u nemoj imati drugog boga i ne pravi sebi idole i ikone. Ne ubij, ne kradi je tek na kraju. Usput, u toj istoj knjizi u kojoj se kaže ne ubij, na drugom mestu Gpospod beše sa čovekom koji pobi, kao prokleto, oštrim mačem sve što beše u gradu, i žene i ljude, i decu, i starce i volove i ovce i magarce. Imaš li nešto protiv prema oprezu prema čudima i bajkama. -- Bojan  Razgovor  09:48, 31. maj 2012. (CEST)

Manite se komentara o ateizmu, komentarišite članak. --V. Burgić (reci...) 09:25, 31. maj 2012. (CEST)

Sukob izmjena... Ja mislim da neki ovdje maše i to debelo, poentu ovog projekta. Ovdje treba da se diskutuje i glasa o tome da li ovaj članak zaslužuje da bude sjajni ili ne, a ne o ideološkim uvjerenjima korisnika. Svako ima pravo na svoja uvjerenja i ona se ne tiču projekta, odnosno ne mogu i ne treba da služe kao argument u diskusijama oko sadržaja u člancima. Takođe. ničija ideološka uvjerenja nikoga ne diskvalifikuju per se da piše o bilo kojoj temi na ovoj Vikipediji. Kada bi to bio slučaj, a nije, onda bi unaprijed tražili informacije o ideološkim uvjerenjima svakog korisniku kako bi odlučili koje članke može a koje ne može da uređuje. Tako bilo koji vjernik, kad smo već na temi, ne bi mogao da uređuje bilo koji članak o vjeri, jer je pristrasan. Međutim, opet ponavljam, to nije slučaj, i ja predlažem da se kritike, ukoliko ih ima, usmjere na članak, a ne na ideološka uvjerenja bilo kog korisnika. Takođe, nema svrhe kritikovati neke mislioce zato što su ateisti, to nije naš zadatak ovdje, niti je naš zadatak da radimo originalna istraživanja i sučeljavamo različite struje po člancima onako kako nama odgovara. Postoji literatura i argumetni iz literature i ukoliko je nešto utemeljeno u uglednim akademskim i naučnim istraživanjima onda ima smisla da uđe u članke, ukoliko ne, onda nema. --Slaven Kosanović {razgovor} 09:32, 31. maj 2012. (CEST)

Ja mislim da neki ovdje maše i to debelo, poentu ovog projekta.

Ja to sve vreme govorim, a niko mi ne veruje. Cek ne vredi ni citirati im pravila i definicije Vikipedije, oni teraju po svome. Fala bogu da su u manjini. Da je obrnuto, odavno bih napustila ovaj projekat... --Jagoda ispeci pa reci 12:13, 31. maj 2012. (CEST)

Odavno je jasno da pojedinci ovde glasaju na osnovu ideoloških uverenja i (ne)simpatija prema korisnicima koji pišu te članke. Dakle neki ljudi na ovom projektu ne da su promašili grad već ceo kontinent (a vala u pojedinim momentima imam osećaj i planetu). Nažalost ovo je bilo potpuno očekivano, a ubeđen sam biće tog spektakla još. Nema ovde niko od nas pravo da ocenjuje nečije stavove niti da svoje lične ideale prenosi na projekat. Ljudi, žene.... babe, dede pobogu komentarišete KVALITET napisanog članka a ne vaše stavove u vezi sa njegovim sadržajem. Šta ovde ima toliko nejasno za boga miloga? --NikolaB (razgovor) 13:03, 31. maj 2012. (CEST)

POlako, sve to ide u rok službe. Ja se sećam glasanja za KKK koji sam bila prevela sa engl. vikipedije. Bilo je vrlo sličnih argumenata -- oni su gadni, nije u redu da imamo sjajan članak o njima. Kao i glasanja za skidanje sa spiska tadašnjeg članka o Mihajlu Pupinu -- on je naš veliki naučnik, treba da imamo sjajan članak o njemu. O sadržaju bilo kog od ova dva, niko ni reč nije prozborio... So, the history is repeating... Mada, ne moramo ići toliko daleko u prošlost, relativno skoro smo imali neke članke sa LGBT temama i naravno, desilo se potpuno isto što se sad dešava... --Jagoda ispeci pa reci 19:56, 31. maj 2012. (CEST)

Nije se desilo potpuno isto, jer ja nisam glasao protiv homoseksualnih članaka. Da ih je Bokica predložio, veovatno bih. Sećam se vrlo kad je glasao protiv odličnih članaka, samo zato što mu se predlagač nije sviđao. A tek ono brisanje nerelavantnih političkih stranaka...glasao je za brisanje svih, osim neke komunističke. --Zrno (razgovor) 20:10, 31. maj 2012. (CEST)

Lažeš. -- Bojan  Razgovor  23:02, 31. maj 2012. (CEST)

Dakle zabole tebe (s'oproštenjem) za projekat, za čitaoce, za sam članak, najvažnije je da se lična sujeta nahrani. Ja to zaista (ALI ZAISTA) ne mogu da shvatim, i verovatno nikada i neću. Da su u pitanju klinci od 15-16 godina pa hajde i da razumem, ali matori ljudi (matori = urednici sa životnim i radnim iskustvom, čisto da se neko ne uvredi) da se spuštaju na rang pubertetlija. Razumem i da postoje sukobi i nesuglasice među pojedinim korisnicima, ali zbog nekog svog ličnog sukoba sa popom mrzeti celu crkvu je stvarno, pa u najmanju ruku jadno. Svima koji su bilo kada prilikom ovakvih glasanja glasali uz ovakav razlog koji si ti Zrno naveo mogu samo da poručim Ovo vam služi na čast i najbolje govori o tome kakvi ste kao osobe. Možete biti "ponosni" na sebe. --NikolaB (razgovor) 21:24, 31. maj 2012. (CEST)

Zamolio bih Nikolu da smanji malo dozivljaj. Glasao sam stalno za dobre clanke, pa i za Bokicine. Sve se to promenilo kad sam shvatio da ovde nema nikakve pravde. Samo neki guraju svoje interese, kao sto je ova promocija ateizma. A ti malo razmisli o svojoj casti kad glasas protiv nekih samovoljnih administratora, a podrzavas pojedinca koji je klasican primer toga.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Zrno (razgovor • doprinosi)

Vidim da si naoružan nepobitnim argumentima koji su u skladu sa pravilima i principima ovog projekta.--Slaven Kosanović {razgovor} 21:02, 31. maj 2012. (CEST)

Ovo je prvi put da sam glasao protiv izbora sjajnog clanka, zato me se otresite. Takvo ponasanje sam pokupio od vaseg administratora. Iskreno, Vas Zrno ! P.s. Inace, Bokica je moj idol...mozda sam to vec nekad spomenuo.

I da, ono je bio Pinki, a ne Bokica. Bokica se umesao u nasu raspravu braneci Pinkija, pa mi je ostao u secanju. Pogresio sam, priznajem, ali ne lazem tako brutalno kako je Bokica predstavio. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Zrno (razgovor • doprinosi)

Od kog administratora si pokupio da neko otvoreno kaže neću da glasam zbog predlagača? Možda si i to izmislio/utripovao? Btw. Nije ni Pinki to glasao za brisanje svih nerelevatnih, niti je bio za opstanak svih komunistickih partija vec samo jedne - koja jeste bila relevantna, osim nas dvojice i Peri Kojotu, Plamenu i Mihajlu Anđelkoviću. -- Bojan  Razgovor  06:39, 1. jun 2012. (CEST)

Od koga god pokupljeno, kopirano, inspirisano ili prouzrokovano ne znači da je u redu. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 00:57, 1. jun 2012. (CEST)

 Komentar: Rasprava je na momente komična, malim delom i konstruktivna, ali uglavnom prilično konfuzna i neprimerena ovom projektu - nekom forumu možda, ali Vikipediji definitivno ne. Inače, nija prva te vrste. Članak sam pročitao, nemam većih zamerki i zbog toga ću ponoviti ono što sam više puta rekao na prethodnim glasanjima. Vikipedija i njeni čitaoci su na dobitku zbog same činjenice da je članak napisan i svima dostupan. Da li će na njemu stajati još i neka nalepnica je, stvarno, od minornog značaja. Kao da kupiš dobar automobil i nerviraš se zato što isti nema nalepnicu sa podignutim palcem na zadnjem staklu :) Otprilike tako doživljavam ova glasanja. Pišem ovo zbog činjenice da mi je žao što se tolika energija rasipa, a bez obzira na konačni ishod projekat neće puno ni dobiti ni izgubiti. Zato samo opušteno. U raspravi je bilo neprimerenih komentara i, kao po običaju, dolazili su sa svih strana. Nemam nameru da posvetim čitav dan ili dva analiziranju svakog od njih, te vaganju krivice svakog pojedinca itd. Međutim, mogu da zamolim sve učesnike da spuste loptu i da upozorim da neprimereni komentari mogu da dovedu do zabrane uređivanja na kraći ili duži period. Ako se očekuje upozorenje pre bloka, smatrajte onda ovo tim upozorenjem. Hvala. micki 14:17, 1. jun 2012. (CEST)

 Komentar: Nadam se da mi autor članka neće uzeti za zlo što sam glasao protiv. Mislim da članak ipak treba još preraditi pre nego što ga izglasamo za „sjajan“. Da je kojim slučajem predložen za „dobar“ imao bi i moj glas. Međutim, smatram da je članak u delovima pristrasan zato što su navedena samo ona (sociološka i druga) istraživanja koja idu u prilog ateizmu, a sam ateizam se pokušava povezati sa naučnim metodom i razvojem nauke uopšte. U članku preovlađuje stav da je ateizam suprotstavljen religiji u opštem slučaju, iako je to zapravo pozicija militantnog antiteizma, a ne opšteg ateizma. Na pojedinim mestima su napravljene grube činjenične greške (npr. islam se naziva zapadnjačkom religijom), koje nisu delo autora članka, već potiču iz članka na engleskoj vikipediji. Na više mesta u tekstu stoji bogovi umesto božanstva. Nisam siguran da bi panteizam trebalo povezivati sa ateizmom, kako sa teološke, tako i sa filozofske strane. Verujem da će moje primedbe biti shvaćene kao konstruktivna kritika i da će članak biti uravnotežen dodavanjem više pogleda iz drugih grana ateizma, a ne samo iz najmilitantnije. --Perunova straža (razgovor) 11:02, 4. jun 2012. (CEST)

Koja su socioloska istrazivanja koja ne idu u prilog ateizmu? Kazes da postoje i ne navedes nijedno. I meki ateizam jeste suprostavljen verovanju u bogove, militatni su oni koji ne mogu da trpe nametanje svima bajki bez dokaza i iskorišćavanju ljudi. Šta ateizam i naučni metod nemaju zajedno pa da se ne mogu povezivati? Ako si ikada pričao sa ateistom, prvo će ti reći ne verujem jer nema dokaza, verovaću kad bude dokaza. Islam jeste zapadnjacka religija bez obzira sto su geografski njegova najvaznija svetilista istocno od nas (uostalom isto kao i jevrejska i hrišćanska), a nastao je par stotina kilometara juzno od judaizma i hriscanstva.Da ne pominjemo da je nastao iz hrišćanstva i judaizma i da su Avram/Abraham, Ismail, Mojsije/Musa, Solomon/Sulejman odnosno Isus/Isa važne baje i u islamu. Bogovi, božanstva, isto. Ne povezuje se ceo ateizam sa panteizmom, već jedna struja. Koliko ima rečenica od celog eksta koje se mogu nazvati militantnim? -- Bojan  Razgovor  14:23, 4. јун 2012. (CEST)

Mene zanima na osnovu čega se smatra da u članku stav, da je ateizam u opštem slučaju suprotstavljen religiji, preovlađuje. Pominju se argumenti ateista za svoja ubeđenja, ali postoji li neki konkretan deo ili delovi gde se takav stav zaista odražava. Za njega je pomenuto u uvodu da se kroz istoriju pojavljuje "и као одречан став према званичној религији" no za moderni "antiteizam" postoji posebna sekcija o Novom ateizmu. Inače opaska o zapadnjačkim religijama i islamu kao jednom od takvih nije neosnovana. Religije bi se uistinu mogle deliti prema mestu nastanka i svojoj "orijentaciji", ali i prema tome sa koje strane ekvatora su više rasprostranjene, pa možda i prema još i nekim istorijskim kriterijumima. No, svaka takva podela je vrlo upitna jer je poprilično proizvoljna, makar zbog opravdanosti zašto neki kriterijum za podelu religija uzeti kao važniji od ostalih. Čini mi se da makar s dve od "evropskih tačaka gledišta" islam bi zaista mogao da se smatra religijom koja nije zapadnjačka. --СлободанKovačevićбиблброKS 17:13, 4. јун 2012. (CEST)

Ateizam je neverovanje u bogove, a suprostavljanje religiji je kada ista pocne da se namece pravdajuci se bajkama. Evo juce je papa odvalio da zamislja raj kao svoju detinjstvo. Detinjstvo u kom je ucen nacionalsocijalmu. Koliko je hriscanstvo zapadno, toliko je i islam. U isto bajke i svemoguceg boga-tvoraca veruju. Vernici nikad nece pomisliti da, iako danas ljudi oko njih lazu i izmisljaju, da su ljudi od pre par hiljada godina nisu radili isto. Pri tom vecina njih se nikad nije makla iz svog sela, pa su verovali da je zemlja ravna... -- Bojan  Razgovor  22:10, 4. jun 2012. (CEST)

Bojane ovakvim tvrdnjama ti sada radiš istu stvar kao i Baš Čelik. Ne prilaziš problemu i članku kao njegov urednik već kao pristalica onoga o čemu si pisao. BČ na osnovu tamo nekih svojih ideja osporava članak (naravno apsolutno bez ikakvog valjanog osnova) ali i ti jednako na osnovu vlastitih ubeđenja tvrdiš suprotno --NikolaB (razgovor) 22:20, 4. jun 2012. (CEST)

Da li je bilo sta sto sam napisao - neistina? -- Bojan  Razgovor  22:32, 4. jun 2012. (CEST)

Ja smatram da nije, ali to nije važno. Stvar je u tome da si i ti suviše ideološki prišao pojašnjenjima ovde. Za članak i dalje tvrdim da je napisan nepristrasno, detaljno i bazirano na validnoj literaturi. --NikolaB (razgovor) 22:40, 4. jun 2012. (CEST)

Mozda. Ali svakako nisam slagao nista. -- Bojan  Razgovor  05:07, 5. jun 2012. (CEST)

Umesto zapadnjačke religije stavljeno je abrahamske religije. Sad ne bi trebalo da postoji neka činjenička greška - navedeno je da postoje nekolike, ali pomenuta je samo ova. --SlobodanKovačevićbiblbroKS 09:58, 5. jun 2012. (CEST)

@ BokicaK - U članku je na primer, navedena izvesna tvrdnja u vezi ateizma i broja ubistava, međutim prema Uniform Crime Reports stopa ubistava je upravo najmanja u gradovima države Teksas, koja se upravo nalazi u biblijskom pojasu, a među najvećima je na Aljaski koja spada u najmanje religiozne države. Očigledno su u članku navedena istraživanja koja u najmanju ruku na veoma sumnjiv način tumače kriminalističke statistike. Zaista prvi put čujem da je meki ateizam suprotstavljen veri u božanstva i iskreno sumnjam u to, s obzirom na to kako se definipe meki ateizam. Ateizam, po samoj definiciji predstavlja neverovanje u božanstva. Gde se tu pominje naučni metod?! Ja sam stekao utisak da članak suprotstavlja ateizam i religiju, i da se kroz tekst kredibilitet ateizmu pokušava pribaviti povezujući ateizam i naučni progres. Sa tog stanovišta članak pre deluje kao apologija ateizma, nego kao objektivan članak o ateizmu. Prosto bode oči da su navedeni brojni istaknuti mislioci, koji su dali svoj nesumnjiv doprinos razvoju ljudske misli, a koji govore u korist ateizma, a da se pri tome skoro uopšte ne navode svi oni brojni mislioci, čiji su doprinosi jednako važni, a koji su govorili protiv ateizma. Stoga članak nije nepristrasan, niti objektivan. Tvrdnja da je islam jednako zapadnjačka religija koliko i hrišćanstvo je neodbranjiva i ne bih ulazio u razmatranje zbog čega je sve pogrešna. Nije isto bogovi i božanstva, jer je bogovi množina muškog roda, dok božanstva obuhvataju i bogove i boginje. Na osnovu odgovora na moj komentar mi je postalo jasno da moje primedbe neće biti shvaćene kao konstruktivna kritika, pa se povlačim iz dalje rasprave, jer je fundamentalističke ateističke vernike jednako teško uveriti razumnim argumentima koliko i fundamentalističke teističke vernike, a ja nemam vremena da ga bacam uludo. --Perunova straža (razgovor) 11:16, 5. jun 2012. (CEST)

Prvo ću od kraja. Ateistički fundamentalistički vernik i apologija ateizmu? To je kao da si rekao pametan mentalno zaostali. Ja imam stav koji je rezltat odmeravanja argumenata dve strane. A ti veruješ, a ne znaš ni sam zašto. Nešto što je zasnovano na skepticizmu, nije zasnovan na prodavanju magle i iskorišćavanju sledbenika, ne treba apologija. Drugo, iako nisi odgovorio na sva pitanja, dozvolio si sebi da me nazoveš ateistom-fundamentalistom, a članak apologijom. Necemu sto ne tvrdi nista ne treba apologija, burden of proof je na onima koji veruju u nesto. Sto se tice ubistava, ne mogu da pronadjem na sajt to sto tvrdis. A po ovoj statistici proseka ubistava na 100.000 ljudi, na vrhu su te juznjacke drzave i nijedna nije ispod proseka, a neke ga čak šišaju nekoliko puta. Od tih 16 država (Alabama, Arkansas, Florida - Georgia Kansas - Kentucky - Louisiana - Mississippi - Missouri - North Carolina - Oklahoma - South Carolina - Tennessee - Texas - Virginia - West Virginia), a samo ova poslednja nema smrtnu kaznu. Od tih 16, 13 je u gornjoj polovini. Sto se tice država sa najvecim populacijon neregilioznih, a to su Vermont i Nju Hepmšir, one su na samom dnu. Najjateističkija država sa najvišom stopom ubistava, Aljaska, je tek na polovini tabele.

Osim geografskog, nema razloga ne nazivati islam zapadnjačkim. Ali dobro, promenjeno je u abrahamske.

Sto se tice mekog ateizma, samo nepraćenje vere je suprostavljanje. Od agnostika religija nema vajde.

Valjda znaš šta je naučni metod i zašto je neprimenljiv na svaku religiju sa natprirodnim objašnjenima. Da li je tebi blisko umu da ljudi u praistorji ili u bronzanom dobu nisu razumeli zasto grmi, pa su izmisljali bogove neba ili kasnije samo jednog boga koji upravlja svime.

Koji su to brojni mislioci druge strane zasluzni da se pomenu u ovom clanku. Mogao sam i duze da napisem odgovor, no mislim da je i ovo previse. -- Bojan  Razgovor  15:00, 5. јун 2012. (CEST)

Meki ateizam nije suprotstavljen religiji, on je ni ne odbacuje niti prihvata, čak poneki i ne razmatra. Ali ne razumem zašto je ovo uopšte postavljeno kao ikakav argument. Pa u članku je jasno objašnjeno da meki ateizam ako je u pitanju eksplicitni najčešće jeste agnosticizam. A za njega je rečeno da ga izvesni filozofi u ateizam samo svrstavaju. To ne znači da meki ateizam mora obavezno biti ateizam - mislim, ako se ateizam shvata kako u širem smislu tako i u užem smislu. Ovde govorim o definiciji ateizma iz uvodne rečenice članka. Dal` se negde u tekstu pominje da je meki ateizam suprotstavljen religiji? Inače, Bojane, kad bi samo malo se opustio i ne ocrnjivao toliko religiju, tvoji bi se komentari definitivno drugačije i shvatali. Kao što vidiš, samo daješ kritizerima opravdanje da prekinu diskusiju. --СлободанKovačevićбиблброKS 18:30, 5. јун 2012. (CEST)

Samim time sto je ateizam, i meki ateizam jeste suporstavljen religiji. Moj stav prema svakog religiji (obicna prevara) je isti kao prema astrologiji, proricanju sudbine, nadrilekarasrtvu... ali ti (moji) stavovi ne stoje u clanku, cak ni indirektni. Sto se tice prekidanja diskusije, kako da diskutujem sa ljudima koji ne znaju kako radi nauka i koje su sve to naucno prihvacene terorije koje daju razumno objasnjenje o zivotu bez uplitanja natprirodnog. Ja i dalje cekam da vidim izvor da je Teksas mirna zemlja. -- Bojan  Razgovor  05:54, 6. јун 2012. (CEST)

Mekim ateizmom je nazvan, ali nije obavezno ateizam, ako ga (ateizam) shvataš isključivo kao nešto suprotstavljeno religiji. To što ga tamo neki nazivaju ateizmom, a pod tim podrazumevaju nešto, to je njihova stvar. Ako bismo meke ateiste svrstavali u osobe suprotstavljene religiji, time bi svrstali agnostike, pa i decu ili sve one nesvesne koncepta boga, u ateiste koji su suprotstavljeni religiji. Kako mogu biti suprotstavljeni religiji ako ne znaju ni šta je to? Dete, koje nije čulo za pojam boga/božanstva, ne može "odbijati da postoji božanstvo", a kamoli imati "stav da ona ne postoje". Inače, tvoji stavovi o religiji stoje ovde na ovoj stranici, i ne da nisu potrebni nego i smetaju. Smetaju diskusiji i glasanju pogotovo, posebno ako uzmeš u obzir da neki ovo nazivaju propagandom i time još opravdavaju svoje glasove. To govori o njima, a ti ne daj da tvoji komentari nekome daju šlagvort. --СлободанKovačevićбиблброKS 09:41, 6. јун 2012. (CEST)

Primeti da sam pominjao samo agnostike. Deca nemaju predstavu o postojanju i nepostojanju. Propaganda je sirenje neistina, ne pisanje činjenica koje se nekome ne sviđaju. Meni nije cilj širenje neistina. Ako se ne može jasno dokazati da širim neistine, to je kleveta. Moji radikalni stavovi nisu u ovom članku, a u diskusiji ih izvuku ljudi koji ne vide vezu između naučnog napretka i padanja nekadašnjih verskih dogmi u vodu. -- Bojan  Razgovor  10:34, 6. јун 2012. (CEST)

Koliko ja shvatam u članku su i deca obuhvaćena kao meki ateisti, i to kao implicitni ateisti - na osnovu one slike barem. A reći da je religija prodavanje magle ne može da se podvede pod činjenicu... nikako. To je metafora, koja ima i svoje pežorativno značenje, a kao metafora ne može biti činjenica. I da ne bude nesporazuma, ja sam mislio na tvoje stavove iskazane na ovoj stranici. Nipošto nisam mislio na članak, jer da sam mislio da si te svoje stavove iskazao u članku, ja ne bih ni glasao za članak, pošto bi sudeći po tvojim frazama ovde da si ih tamo upotrebio, članak vrlo verovatno bio pristrasan. --СлободанKovačevićбиблброKS 10:52, 6. јун 2012. (CEST)

Znam šta piše u članku, ja na decu nisam mislio. To je mišljenje jednog filozofa od nekolicine citiranih. Pa kad ti neko govori sta treba da radis, sta treba da jedes, kako treba da se oblacis, sta treba da mislis, obecavajuci ti neku fantasticnu nagradu ili tesku kaznu posle smrti (a cesto su tokom istorije i bili uzrok tvoje smrti, ako ne verujes ispravno bez dokaza)... da, to je samo metafora, u pravu si. Takav clanak moydase ne bi svideo vecem procentu ljudi, ali ne bi znacilo da ne bi bio istinit. A ja sam zadovoljan sa clankom gde je 3/5 teksta posveceno filozofranju, a argumentima protiv religija je posveceno tek par recenia. -- Bojan  Razgovor  11:56, 6. jun 2012. (CEST)

 

Estetika

Otvaram glasanje pošto se period predviđen za raspravu završio. U članku su predstavljene najrelevantnije ideje estetike koje sam pronašao u relevanntoj literaturi. Istorija hronološkog razvoja estetske misli je izostavljena u cilju da se bolje obradi u zasebnom članku. Vrednujte, glasajte, rešetajte. Hvala učesnicima protekle rasprave na sugestijama. --Slaven Kosanović {razgovor} 20:49, 1. jun 2012. (CEST)

Glasovi

1. protiv Nejasan tekst za nas obične seljake koji se ne bave umjetnošću. --Zrno (razgovor) 21:01, 1. jun 2012. (CEST)
2. za Odličan tekst. Krajnje je vreme da počnemo da dobijamo kvalitetne tekstove iz oblasti umetnosti jer smo više nego siromašni što se tih tema tiče. Svaka čast, komšo! --Jagoda ispeci pa reci 21:22, 1. jun 2012. (CEST)
3. za Svaka čast na trudu, trebalo je sve to napisat. Članak je odličan i sa zvezdicom i bez nje, iako iskreno smorio sam se čitajući ga k'o nikad . Inače baš me zanima koju "nelogičnost" će ekspert za filozofska pitanja sada da pronađe u ovome --NikolaB (razgovor) 21:29, 1. jun 2012. (CEST)
4. za Bravo vredelo je truda. --Mile MD (razgovor) 22:24, 1. jun 2012. (CEST)
5. protiv Glasam protiv jer je članak laički napisan. U samom uvodu stoji pogrešna definicija: „Estetika se bavi posebnim oblikom ljudskog stvaralaštva — umjetnošću“, a čak i u običnom Vujakliji, piše da je estetika: nauka o čulnom opažanju, nauka o ljepoti. A tako piše i na en vikipediji, što znači da je kod nas pogrešno. ps Ovaj „umetnik“ ispod mene komentariše mene i pretpostavlja da li sam pročitao drugu rečenicu, a ja citiram en viki i Vujakliju koji kažu da je estetika nauka o lijepom. A onaj ispod „umetnika“ koji nije filozof i koji za sebe kaže da nije seljak , on citira Vujakliju, koga sam ja već citirao, da bi prikazao kako je sama definicija pogrešna. Povuci potegni, onaj što je prvi glasao mi izgleda kao najveći gospodin. :) --BaŠ-ČeliK (razgovor) 22:31, 1. jun 2012. (CEST)

   Taj gospodin bar iskreno kaže zašto glasa protiv. Inače, kod mene ti ne trebaju navodnici. --Pavlica pričaj 00:13, 2. jun 2012. (CEST)

6. za Ovaj „umetnik“ koji je glasao pre mene, verovatno nije ni pročitao drugu rečenicu, a verovatno se nije ni potrudio na napiše neki članak koji je dostojan da se nazove sjajnim. No, da zanemarimo nebitne, koji ne znaju da se komentari takvog tipa iznose na raspravi. Svaka čast na članku, pravo osveženje. --Pavlica pričaj 22:49, 1. jun 2012. (CEST)
7. za Nisam filozof, ni „običan seljak“ pa mi je sve jasno. Tekst je odličan. Bravo zemljače. Inače u Vujakliji piše: „Estetika je nauka o lepom, naročito u umetnosti, kao najpotpunijem izražaju onog što je lepo, nauka o smislu za umetnost i o umetnikom ukusu“.--Drazetad (razgovor) 23:01, 1. jun 2012. (CEST)
8. za Da se ne raspravljamo previše. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 10:53, 2. jun 2012. (CEST)
9. za Dražeta je to bolje objasnio nego što bih ja mogao. --V i k i v i n d 11:22, 2. jun 2012. (CEST)
10. za sjajan članak na prilično nezgodnu temu. I da dodam, mada nemam ništa ni za ni protiv ijednog narečja, drago mi je što ćemo (nadam se) dobiti jedan sjajan ijekavski članak. --V. Burgić (reci...) 21:32, 3. jun 2012. (CEST)
11. zaBez razmišljanja, ulazi u red sjajnih članaka--László (talk) 00:06, 4. jun 2012. (CEST)
12. za Glasam „za“ isključivo zbog uloženog truda i hrabrosti da se obradi veoma problematična tema. Međutim, smatram da bi članak trebalo znatno doraditi: tako što će biti dodan, tj. znatno proširen deo o shvatanju estetike i pre XVIII veka; relativizacija estetike u odnosu na kulturu, region i vreme; ubačene dodatne reference. Kako sada stvari stoje, neko bi mogao steći (kritično pogrešan) utisak da estetika postoji samo od XVIII veka do danas i to samo u zapadnoj Evropi. --Perunova straža (razgovor) 10:33, 4. jun 2012. (CEST)
13. za --Soundwaweserb (razgovor) 13:07, 4. jun 2012. (CEST)
14. za --MikyM|Write me 14:36, 4. jun 2012. (CEST)
15. protiv Nejasno, i napisano esejističkim stilom u kojem autor raspravlja sam sa sobom. Neprilagođeno „narodnim masama“. Primjer rečenice koju mislim da ni sam autor ne razumije: Nakon Hjuma, Kant[6] je takođe dao jednako poznat apriori argument po kojem su sudovi o ukusu, iako bazirani na subjektivnim osjećanjima užitka, univerzalne prirode, pošto užitak nije obično opažajno zadovoljenje niti ima upotrebnu vrijednost, nego se radi o neinteresnom uživanju koje je proizvod harmonije slobodne igre mašte i razumjevanja, što su kognitivne osobine koje su zajedničke svim ljudskim bićima. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:37, 4. jun 2012. (CEST)

    Pa dogovorite se tvoj drugar BČ i ti, jel članak na kraju laički napisan, kako on tvrdi, ili hermetički pa ga ne mogu razumeti ŠNM, kako ti tvrdiš? I još jedno pitanje: da li znaš koja je razlika između eseja i enciklopedijskog članka? --Jagoda ispeci pa reci 15:46, 4. jun 2012. (CEST)

    Kant, Immanuel. Critique of the Power of Judgment, priredio P. Guyer. Prevod na engleski P. Guyer and E. Matthews. Cambridge, U.K.: Cambridge University Press, 2000. Dakle, to nisam rekao ja već ništa manje i ništa više sam Imanuel Kant, otac moderne filozofije. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:52, 4. jun 2012. (CEST)

    Znači Kant je pisao na srpskom? Ili je to samo tvoj rogobatni prevod sa engleskog? Razloži to na više rečenica, ovako je potpuno nejasno. I takvih rečenica ima dosta. --Miroslav Ćika (razgovor) 21:55, 5. jun 2012. (CEST)

    Ne može se razlagati na više rečenica zato što je to jedna misao filozofa koji nije pisao za široke narodne mase. Da jeste, pisao bi za tadašnju verziju Kurira i ne bi danas bio smatran jednim od najvećih, ako ne i najvećim filozofom u čitavoj istoriji. Meni je žao što ne razumiješ tu i mnoge druge rečenice u članku, ali ja tu ne mogu ništa. Misli i ideje velikih mislioca se ne mogu sakatiti tako što će se pojednostaviti do besmisla. --Slaven Kosanović {razgovor} 06:24, 6. jun 2012. (CEST)

    Prevedeno sa njemačkog na engleski, pa sa engleskog na srpski. Hm ... Siguran sam da ništa nije izgubljeno u tim prebacivanjima. Ahem. --Miroslav Ćika (razgovor) 15:55, 6. jun 2012. (CEST)

    Vuk karadžić je Bibliju na srpski jezik preveo sa nemačkog, na nemački je preveo sa grčkog tamo već neko, a neko je pre toga preveo na grčki sa latinskog it d itd. Ko zna koliko li je tu stvari pogubljeno u tim prebacivanjima. Objašnjenja su vam vrhunska. Svaka čast. --NikolaB (razgovor) 23:13, 6. jun 2012. (CEST)

    Uprošćeno samo za tebe, Ćiko, Kant, koji će mi nadam se oprostiti ovo uprošćavanje, tu veli da se u umjetnosti uživa bez nekog konkretnog interesa kao i da umjetnost nema neku upotrebnu vrijednost, za razliku od, uzmimo, noža i viljuške ili stola i stolice. Kako Kanta i filozofiju estetike prevode široke narodne mase u svoj žargon? Tako što otac iz širokih narodnih masa veli sinu koji želi da postane umjetnik: „Sine moj, od umjetnosti se ne može živjeti“ ili „Od umjetnika niko ljeba vidio nije“. Naravno, vrlo je vjerovatno da će slične argumente upotrijebiti ako mu sin izrazi želju da postane filozof. Možda je sad malo jasnije. Da si ti uopšte čitao ovaj članak od početka do kraja sigurno bi ti bila jasna ta a i mnoge druge rečenice. Da ne govorim o tome da imaš navedenu literaturu koju najvjerovatnije nećeš ni otvoriti. Ipak, ja bih volio da nisam u pravu i da ćeš nam predstaviti tu komparativnu analizu prevoda na različite jezike. Kakav god argument da bude na osnovu nje to bi u svakom slučaju bio značajan pomak. --Slaven Kosanović {razgovor} 00:32, 7. jun 2012. (CEST)

16. protiv--Miut (razgovor) 22:11, 6. jun 2012. (CEST)
17. za--Marko Stanojević (razgovor) 11:16, 8. jun 2012. (CEST)
18. protiv Nejasan tekst --Teodor (razgovor) 13:05, 8. jun 2012. (CEST)

    Konkretno nejasno je šta? --NikolaB (razgovor) 20:29, 8. jun 2012. (CEST)

---

Glasanje je završeno:

Za	Uzdržanih	Protiv	% za	Zaključak
13	0	5	72,2%	Članak nije izabran za sjajan.

--Slaven Kosanović {razgovor} 22:48, 8. jun 2012. (CEST)

Komentari

hehhe.. Moram da prokomentarišem komentar. Kaže, "laički napisan". Aman, čoveče, ovo je LAIČKA enciklopedija, a nešto čisto sumnjam da je „kritičar“ stručnjak u umetnosti i estetici (dokazao više puta, štaviše, čini mi se da je prvi put za iste čuo sada, na ovom glasanju), tako da je komentar totalno van mesta i naravno, samo pokazuje motive za glas koji je „kritičar“ dao. --Jagoda ispeci pa reci 23:50, 1. jun 2012. (CEST)

Posebno je zanimljiva konstatacija da ako na en vikipeidji piše različito od onog što piše na sr, onda je sigurno kod nas pogrešno. Nije nego. Tako idolopoklonstvo en vikipediji još nije viđeno. And FYI, Vujaklija je odavno prevaziđen i zaostao, i može da posluži samo kao cigla za pod sto koji se klima. Ni za šta više. --Jagoda ispeci pa reci 23:53, 1. jun 2012. (CEST)

Plus ne ume da čita. A možda i neće. Ne ume da pročita izgleda, reč "umetnost". Možda zato što je u kosom padežu, a ne u nominativu. „Umetnošću“. To je instumental. S kim ili čim. Čime se bavi. Umetnošću. Od „umetnost“. E, ova Vikipedija je urnebesno mesto. Ovde se vidi ono što se nigde drugde ne može videti. --Jagoda ispeci pa reci 23:57, 1. jun 2012. (CEST)

Zar nisam vidovit? Zanima me samo šta li će u Miletovoj Sićevačkoj klisuri da pronađe? Ili u mom jermenskom svetitelju koji će takođe uskoro na glasanje (mada kad bolje razmislim na tom članku neće smeti da glasa protiv). E moj čoveče od čelika jel ti ikad iko rekao da ličiš na Jelenu Karleušu. Da podsetim dotična je uvek spremna da komentariše sve i svja a i-kju na nivou glavice kupusa (i to kiselog). --NikolaB (razgovor) 00:14, 2. jun 2012. (CEST)

Imala je Jagoda pravo. Sad mi je jasno ovo za instrumental. JK zna samo 6 padeža. --Pavlica pričaj 00:16, 2. jun 2012. (CEST)

Tako je. Nominativ, genitiv, damti, dašmi, lokativ (taj joj je omiljeni) i lajativ. Postoji samo jedan način da se okonča ovaj trol fest u režiji njegovog veličanstva BČ. Kad je dosta dosta je. Ajmo malo na admin tablu da se družimo --NikolaB (razgovor) 00:23, 2. jun 2012. (CEST)

:Estetika je nauka. Filozofija je nauka. Tačka. Dubina i širina argumenata je nauka. Lijepo je nauka Tačka. Umjetnost je nauka. Tačka. Gdje to piše? Na engleskoj Vikipediji. Tačka. Gdje to piše? Vujaklija je nauka. Da nisi možda pogrešno citirao Vujakliju? Nauka je umjetnost? Tačka? --Slaven Kosanović {razgovor} 00:21, 2. jun 2012. (CEST)

Nema smisla komentarisati pojedine glasove. Oni su tu da ovjekovječe argumente svojih autora i zabave buduće naraštaje koji budu uređivali ovu Vikipediju. Uzgred, definisanje estetike je najviši zadatak moderne filozofije estetike, pošto slično kao i sama filozofija nema defincije koko koje bi se složili svi ili barem većina velikih filozofa, tako da je se po mnogim filozofskim žurnalima estetike definiše jednom opštom definicijom koja glasi: „Estetika je filozofska disciplina koja se bavi konceptualnim problemima koji proizlaze iz kritičkog ispitivanja umjetnosti i estetičkog.“ (The philosophical discipline of aesthetics deals with conceptual problems arising out of the critical examination of art and the aesthetic.) Međutim, mislim da je ovakva defincija suviše kriptična za jedan članak na Vikipediji i da je mnogo bolja ona koja već stoji, koju uzgred nisam napisao ja, već neko ko je ranije uređivao članak. Ja sam je samo ostavio pošto smatram da nije pogrešna. --Slaven Kosanović {razgovor} 00:46, 2. jun 2012. (CEST)

@Perunova straža: Ideja je bila da se predstave najrelevantniji problemi estetike, a da se istorijski pregled obradi u posebnom članku, tj. istorija estetike, koji tek treba napisati. Inače, slažem se da bi bila dobra ideja ubaciti shvatanja koja dolaze iz Indije, Japana i Kine, a možda i neki kraći istorijski pregled kada stignem da razvijem pomenuti članak. Poradiću na tome u skorije vrijeme. Na našim prostorima kao i Rusiji, estetika je zapadna kako kažeš (počinje sa Platonom i Aristotelom), tj. ni mi ni Rusi, kao ni ostali slovenski narodi nismo razvili neka posebna shvatanja u vezi filozofskih problema estetike a koja bi se našla u relevantnoj literaturi. Drugim riječima, ja nisam našao a ukoliko neko ima drugačije informacije, biće mi drago da čujem. Kada su u pitanju ostali prostori svijeta, takođe nisam našao informacije o posebnoj filozofiji o problemima estetike. Posebno sam tražio nešto što dolazi iz Afrike, međutim savremena filozofija koja dolazi s tog kontinenta se najviše bavi etnofilozofskim i rasnim problemima, uprkos činjenici da je afrička umjetnost imala ogroman utjecaj na modernu umjetnost s početka 20. vijeka. --Slaven Kosanović {razgovor} 14:31, 4. jun 2012. (CEST)

A da, takođe, estetika je kao posebna filozofska disciplina nastala u 18. vijeku, Aleksander Baumgarten joj je dao ime 1735. godine po većini literature, tako da je njen sistematski razvoj počeo upravo tada. Naravno i ranije su postojale filozofske ideje o pojedinim problemima (ljepota, predstavljanje, imitacija, veze sa moralom i obrazovanjem, odnosno umjetnost u ulozi promovitelja nekih moralnih vrijednosti (Platon i srednji vijek) kao i u ulozi širenja znanja o svijetu (Aristotel). --Slaven Kosanović {razgovor} 14:41, 4. jun 2012. (CEST)

@ Slaven Kosanović - Potpuno se slažem sa pristupom koji si naveo. Nisam znao da je u planu još jedan članak. Možda bi bilo bolje da su oba članka napisana, pa da su onda oba istovremeno data na glasanje, formirajući svojevrsnu celinu? Što se shvatanja filozofskog problema estetike, mislim da je isto vrlo slabo razvijeno kako kod Slovena, tako i kod drugih naroda, međutim, veoma je razvijeno shvatanje estetike same i to se vrlo jasno ilustruje narodnim predanjem slovenskih naroda. U svakom slučaju, podržavam tvoj trud i hrabrost da se uhvatiš u koštac sa ovom temom. --Perunova straža (razgovor) 11:22, 5. jun 2012. (CEST)

Bez sumnje da svi narodi svijeta imaju estetske ideje i umjetnost, međutim ovaj članak je o filozofiji, odnosno o filozofskoj disciplini estetika. U istoriji umjetnosti se predstavljaju i analiziraju umjetnička djela i ideje svih podneblja svijeta, dok se estetika, onako kako se ona definiše u savremenoj literaturi, bavi konceptualnim, odnosno filozofskim problemima koji nastaju kao posljedica filozofiranja o umjetnosti. Na primjer, nemamo filozofskih spisa iz filozofije o umjetnosti iz Starog Egipta, međutim svakome ko pogleda egipatsku umjetnost jasno je da su Stari Egipćani imali svoj sistem estetskih ideja i vrijednosti koje su bile u funkciji njihovog načina života i shvatanja svijeta. Tako isto i Sloveni i mnogi drugi. Dakle, stvar je u tome da ja ne mogu izmišljati neku filozofiju o umjetnosti, ukoliko se ona kao takva ne javlja u nekoj tradiciji. U Kini, na primjer, Konfučije, slično kao Platon, filozofski razmišlja o konceptu ljepota, postoje njegovi spisi o tome, i ja ću da predstavim njegove filozofske ideje o tome. Kad stignem, a nadam se uskoro, da razvijem članak istorija estetike, onda ću gledati da usvojim tvoje sugestije i u članak estetika ubacim jedan sažetak istorije, kao i da ga dopunim filozofijom koja dolazi sa podneblja (Indija, Kina, Japan, i sl.), gdje se javljaju određeni oblici filozofije o umjetnosti. Mogao sam još sačekati za kandidaturu članka, nije sporno, međutim mislim da je dovoljno dobar i informativan da može da bude sjajan. U komentaru kandidature sam napomenuo da se bavi problemima estetike, i da sam detaljniju istoriju predvidio za drugi članak. Na vama, koji glasate, je da kažete svoje mišljenje. Smatram da treba da imamo i članaka koji nisu samo na temu tehnike, tehnologije, geografije i sl. u ovoj kategoriji, kako bi se stimulisalo i druge korisnike da se potrude da pišu na ove teme, pošto su nam prilično zapostavljene na našoj Vikipediji. --Slaven Kosanović {razgovor} 12:00, 5. jun 2012. (CEST)

Niz se nastavlja povratkom "najkonstruktivnijeg vikipedijanca u istoriji ovog projekta" --NikolaB (razgovor) 23:15, 6. jun 2012. (CEST)

Sićevačka klisura

Nakon konstruktivne i sveobuhvatne rasprave i ličnog učešća većeg broja korisnika, otklonjeni su svi uočeni i predočeni nedostaci, što je dalo novi kvalitet članku. Glasanje traje 7 danaod vremena navedenog u mom potpisu.--Mile MD (razgovor) 09:46, 8. jun 2012. (CEST)

Glasovi

1. za Izuzetan članak! Primedbe, koje su su zaista sitne sam postavio na stranici za razgovor. --Perunova straža (razgovor) 10:36, 8. jun 2012. (CEST)
2. za Odlično. Sitne greškice koje su normalne u ovako detaljnom članku a koje ćemo svi zajedno ispraviti tokom glasanja, zaista ne umanjuju njegov kvalitet. --Slaven Kosanović {razgovor} 10:54, 8. jun 2012. (CEST)
3. za--Drazetad (razgovor) 11:12, 8. jun 2012. (CEST)
4. za Pročitao sam članak, nisam pronašao veće greške.--V i k i v i n d 11:25, 8. jun 2012. (CEST)
5. za-- Sahararazgovor 11:44, 8. jun 2012. (CEST)
6. za --Miut (razgovor) 12:13, 8. jun 2012. (CEST)
7. za Glasam da ovaj članak bude izabran za sjajan iz sljedećih razloga: Članak je u toku dužeg perioda pisan stručno. Članak je pisan ovde na ovom projektu, dakle stručni autorski rad u koji je uloženo dosta truda te zaslužuje da bude sjajan. Nije laički kopiran i nabrzinu preveden uz masovno kopiranje izvora i literature na drugim jezicima, tokom čega se i sam smisao gubi ili iskrivljuje u odnosu na prevodiočeva lična poimanja. Za pisanje su korišteni izvori na srpskom jeziku, što lično vrednujem a i dokaz mi je da je autor zaista koristio tu literaturu za pisanje. Članak je sveobuhvatan. Članak ne sadrži političke poruke kojima autor propagira svoja lična politička opredjeljenja i koji je pisan da bi odrazio političko stanje autora. U svakom slučaju ovo je za mene nivo sjajnog članka koji treba održavati. Svaka čast sjajnom uredniku sjajnog članka. ps Molio bih da me zbog mog slobodoumlja ne komentarišu i napadaju lično i ne linčuju po komentarima. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 12:29, 8. jun 2012. (CEST)

   Opet se trudiš da stvaraš polemiku i to na glasanju sasvim drugog članka koje nema veze sa prethodnim. --Slaven Kosanović {razgovor} 13:12, 8. jun 2012. (CEST)

   Evo njega opet. Kakve političke poruke treba da sadrži članak o jednoj klisuri? Logično da je koristio literaturu na srpskom jeziku kad piše o jednoj klisuri u Srbiji, neće valjda koristiti kinesku. Šta reći. Obećavam neću nastavljati diskusiju dalje --NikolaB (razgovor) 20:27, 8. jun 2012. (CEST)

8. za --V. Burgić (reci...) 12:39, 8. jun 2012. (CEST)
9. za Odličan članak! -- Teodor (razgovor) 13:05, 8. jun 2012. (CEST)
10. za Svaka čast. --Miroslav Ćika (razgovor) 16:11, 8. jun 2012. (CEST)
11. za --Soundwaweserb (razgovor) 17:05, 8. jun 2012. (CEST)
12. za Da se ne ponavljam, videti raspravu članka. Svaka čast --NikolaB (razgovor) 20:27, 8. jun 2012. (CEST)
13. za Molim da me zbog mog slobodoumlja ne komentarišu i napadaju lično i ne linčuju po komentarima. --Pavlica pričaj 20:39, 8. jun 2012. (CEST)
14. za --Marko235 (razgovor) 20:55, 8. jun 2012. (CEST)
15. za Lep, obiman i vrlo informativan članak zasnovan na stručnoj literaturi. Uložen je veliki trud, a autor je rado prihvatio sve primedbe i pomoć koju su mu ponudili drugi korisnici, i sarađivao s njima na "peglanju" teksta. Kamo sreće da su svi takvi kao Mile, život na ovom projektu bio bi mnogo lakši. Slavene, Pavlice, Nikola, dont fid d trols, pliz. --Jagoda ispeci pa reci 22:02, 8. jun 2012. (CEST)
16. za Još jedan lep članak. Bravo.--Marko Stanojević (razgovor) 22:58, 8. jun 2012. (CEST)
17. za--László (talk) 23:23, 8. jun 2012. (CEST)
18. za --Ana piši mi 23:43, 8. jun 2012. (CEST)
19. za --Aleks (razgovor) 00:27, 9. jun 2012. (CEST)
20. za Danas mi je rodjendan. A što se tiče klisure, članak je sjajan i delom zbog toga što autor prihvata sugestije.--Zrno (razgovor) 14:40, 9. jun 2012. (CEST)
21. za --Vladimir Nimčević (razgovor) 19:53, 9. jun 2012. (CEST)
22. za --Izuzetan članak! Šteta što, kad se jednom izgradi autoput ka Bugarskoj, neće ići kroz ovo prelepo delo prirode. Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 10:25, 10. jun 2012. (CEST)
23. za -- Dcirovic (razgovor) 14:06, 10. jun 2012. (CEST)

Komentar

Zahvaljujem svim korisnicima Vikipedije koji su ne samo svojim glasanjem, već i korektnim predlozima i ličnim učešćem doprineli sređivanju članka do najvišeg nivoa. Zahvaljujući kolektivom radu na članaku on je postao ono što su glasači zaključili u toku glasanja.--Mile MD (razgovor) 12:33, 15. jun 2012. (CEST)

---

Glasanje je završeno:

Za	Uzdržanih	Protiv	% za	Zaključak
23	0	0	100%	Članak je izabran za sjajan.

Uklanjanje sa spiska

Rat za Nagorno-Karabah

Nakon višenedeljne rasprave ostale su zamerke vezane za članak pa ga zbog toga stavljam na glasanje.--Aleks (razgovor) 01:22, 5. decembar 2011. (CET)

Glasovi

1. : za--Aleks (razgovor) 01:22, 5. decembar 2011. (CET) menjam zbog komentara  Komentar:--Aleks (razgovor) 14:38, 5. decembar 2011. (CET)
2. protiv zaEvo da pomognem. Valjda je to bio cilj. Nadam se da sam doprineo ostvarivanju tog cilja. Posle razgovora sa Nikolom menjam glas--Sima90 (razgovor) 01:56, 5. decembar 2011. (CET)
3. protiv za-- Sahararazgovor 12:08, 5. decembar 2011. (CET)Tako je predlog postavljen da sam mislio da sam glasao za ostanak. U principu sam protiv naknadne „pameti“, posle izbora, već uočeno da se ispravi u hodu.-- Sahararazgovor 16:37, 5. decembar 2011. (CET)
4. protiv Dosta zamjerki je već otklonjeno tako da ne mogu podržati skidanje sa liste sjajnih.--V i k i v i n dR 12:10, 5. decembar 2011. (CET)
5. protiv Najveći deo zamerki je otklonjen, što se jasno može videti i na stranici za razgovor, pa prema tome ne mogu podržati skidanje statusa za ovaj članak. --NikolaB (razgovor) 20:28, 5. decembar 2011. (CET)
6. protiv --Bolen (r) 00:49, 6. decembar 2011. (CET)
7. protiv --Drazetad (razgovor) 00:58, 6. decembar 2011. (CET)
8. za --XZ (razgovor) 23:47, 6. decembar 2011. (CET)
9. protiv Mislim da su zamjerke koje su iznijeli Epaminonda i XZ otklonjene. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 01:09, 7. decembar 2011. (CET)
10. protiv --Jovan Vuković (r) 00:12, 8. decembar 2011. (CET)
11. protiv --SmirnofLeary (razgovor) 19:37, 8. decembar 2011. (CET)
12. protiv --Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 08:39, 9. decembar 2011. (CET)

---

Glasanje je završeno:

Za	Uzdržanih	Protiv	% za	Zaključak
1	0	11	8,3%	Članak ostaje sjajan.

--SmirnofLeary (razgovor) 00:06, 13. decembar 2011. (CET)

Komentari

 Komentar: Moram da izrazim svoje nezadovoljstvo u vezi s ovim. Da ne kažem da mi se gadi ovaj postupak. Ne toliko davno članak o našem Likoti kandidovan je za sjajni sa obrazloženjem da bi taj članak trebao da bude sjajan, jelte. U stvari, toliko je malo uloženo u njemu da je smešno o tome govoriti. Štaviše, morali smo da damo upute šta se treba ispraviti, a nepisano je pravilo da predlagač to treba da ima u vidu prilikom kandidovanja članka. No, predlagač je vapio za pomoć, izgovarao se da ne može više da doprinese, neprestano nagovarao zajednicu da je vrlo bitno da članak bude sjajan, jer, jelte, to je vrlo posećana stranica. Vrhunac svega toga je bila izjava da je korišćena obimna literatura (gnusna laž) kako domaća tako i strana, a zapravo se radi o spisku literature koji je Bog te pitaj odakle kopiran. Na samom članku se radilo vrlo površno. To se vidi otuda što predlagač nije bio načisto s tim šta sve one silne skraćenice od referenci u stvari znače. Međutim, pošto uvek nadvlada ta sujeta, jelte, članak je uspešno prošao kroz izglasavanje. Da sam se onomad glasao za protiv navukao bih na sebe samo mržnju, jer, jelte, niko ne voli skorojeviće koji se razumeju u ponešto. I na kraju krajeva, ko sam ja naspram nekog ko ima više površnih izmena od mene?! Toliko o kriterijumima. No, kada je reč o člancima o homoseksualnosti i o ratovima vođenim Bog te pitaj gde, onda smo oštriji, zar ne?--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 13:26, 5. decembar 2011. (CET)

Interesantno. Ako ti taj članak smeta onda ga predloži za brisanje, ne vidim da iko ima nešto protiv toga. Ja sam ovaj predložio za brisanje jer postoji korisnik, koga sada nema ni za lek, a koji već duže vreme stavlja primedbe ali sve to mora da se pogleda na stranici za razgovor gde može da se vidi da je u jednom trenutku rasprava došla do ivice sukoba. Što se tiče našeg "Likote" stranica je tada bila doterana i dodat je veći broj literaturnih izvora koju sam pronašao i članak koji nije bio loš je malo unapređen. Da podsetim, stranica o "Likoti" je jednom skinuta sa liste sjajnih jer je imala veoma mali broj izvora - samo 4. Inače, za izbor sjajnih članaka na početku se nije toliko gledalo na broj referenci pa su sada svi ti sjajni članci po toj osnovi podložni skidanju. Ali dobro, kriterijum za izbor sjajnih je porastao i to je dobro. Izvori koje sam dodao a ima ih preko 50, nisu kopirani "Bog te pitaj odakle" već su jedan po jedan ubacivani kako bi potkrepili članak. Najveći broj tih je dat sa interenet vezama tako da u to možeš da se uveriš. Moj vapaj je bio u pravcu da se još neko potrudi kako bi ga još poboljšali.--Aleks (razgovor) 14:35, 5. decembar 2011. (CET)

Pa sad, toliki retard nisam ako si mislio da ću otvoriti novi slučaj. Uostalom, nije li logično da čovek polazi od svog vlastitog mišljenja? Ne mora jednom Novaku Đokoviću niko reći da je sjajan, jer je ON a ne neko drugi svestan toga koliko njegovi uspesi ZAISTA vrede. Laiku bi se učinilo da je savršen, ali ON je uveren da može bolje i ja sam siguran u to. Jer, inače, najbolji si onda kad si bolji od sebe. Ja možda ne pišem savršene članke, ali svakako srljam ka tome i u skladu s tim delam: nema šanse da ću podvaliti zajednici neki tekst a da ga nisam radio na njemu onoliko koliko JA (a ne neko drugi) smatram da treba. A što se tiče tih referenci za koje ti držiš da je to kakva validna literatura, moraću da te razočaram. Ovo izgleda katastrofalno. Na engleskoj vikipediji na koju si se pozivao povodom članka o homoseksualnosti u Vizantiji članak sa ovakvim sročenim referencama nikad ne bi bio izglasan. Štaviše, oni brišu članke i zbog najveće sitnice: ukoliko vide da se poziva na neadekvatnu literaturu u pravom smislu te reči, oni članku već skidaju zvezdice.

^Milić Stojić: 150th Birth Anniversary of Nikola Tesla, page 117

^Vladimir Baltić: Nikola Tesla discovered „very special radiation“ or X-radiation, page 101

^Tesla, Nikola. Encyclopedia Britannica. neuronet.pitt.edu. Pristupljeno na dan 1. 1. 2011.

^Obrad Mićov Samardžić (1992). Porijeklo Samardžića i ostalih bratstava roda Orlovića. Mostar. ISBN 86-82271-53-2.

^Seifer 2001, str. 7

^a b c Tesla, Nikola (2006). My Inventions. Filiquarian Publishing. 1599869942.

^O'Neill 2007, str. 32

^O'Neill 2007, str. 33

^D. Mrkich: Tesla - The European Years, Part 2 - The Family, Childhood and Youth

^http://www.teslauniverse.com/nikola-tesla-timeline-1880-tesla-arrives-in-prague

^http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/988958/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD-%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B0+%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B8+%D1%83+%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83.html

^D. Mrkich: Tesla - The European Years, Part 3, page 2

^Felix T. Hong: Tesla Composed Like Mozart, 5.10.2006

^D. Mrkich: Tesla - The European Years, Part 3, page 10

^D. Mrkich: Tesla - The European Years, Part 3, page 19

^Coming to America. Public Broadcasting Service. Приступљено на дан 14 November 2010

^Carey, Charles W. (2002). American inventors, entrepreneurs & business visionaries. Infobase Publishing. ISBN 0-8160-4559-3. Datum preuzimanja 27 November 2010.

^Adjusting the reported given amount of money for inflation, the US$50,000 in 1885 would equal US$1,140,112.60 in 2007. Westegg.com. Pristupljeno na dan 1. 8. 2010.

^Pickover, Clifford A. (1999). Strange brains and genius: the secret lives of eccentric scientists and madmen. Harper Perennial. ISBN 0-688-16894-9. Datum preuzimanja 17 November 2010.

^O'Neill 2007, str. 64

^Jonnes 2004, str. 110

^"Bad elephant killed. Topsy meets quick and painless death at Coney Island," The Commercial Advertiser, New York, Jan. 5, 1903. retrieved Oct. 27, 2006

^"Stock certificate for the Tesla Electric Light and Manufacturing Company" Tesla: Life and legacy: Coming to America, PBS.

^[http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0354-7310/2007/0354-73100704100B.pdf Vladimir Baltić: Nikola Tesla discovered „very special radiation“ or X-radiation, страна 101Nikola Tesla discovered „very special radiation“ or X-radiation

^[>http://www.serbnatlfed.org/Archives/Tesla/tesla-theeuropeanyears.htm D. Mrkich: Tesla - The European Years, Part 2 - The Family, Childhood and Youth]

^Драган Симеуновић: Родољубље Николе Тесле, страна 166

^Теслин један дан у Београду („Политика“, 16.3.2009.)

^Биографија на сајту САНУ

^The Life of Nikola Tesla by John J. O'Neill (1944) - Комплетна верзија књиге на Пројекту Растко

^Aleksandar Marinčić: Nikola Tesla’s Contributions to Radio Developments page 139

^Norrie, H. S., "Induction Coils: How to make, use, and repair them".Norman H. Schneider, 1907, New York. 4th edition.

^Cheney 2001, стр. 174

^Miomir Vukobratović: Nikola Tesla and Robotics, page 166

^Tesla, Nikola, "A New System of Alternating Current Motors and Transformers". American Institute of Electrical Engineers, May 1888.

^"Tesla's invention of the AND logic gate". Twenty First Century Books, Breckenridge, CO. (ed., this pertains to the САД патент 723188 and САД патент 725605)

^. „Nikola Tesla Dies. Prolific Inventor. Alternating Power Current's Developer Found Dead in Hotel Suite Here. Claimed a 'Death Beam'. He Insisted the Invention Could Annihilate an Army of 1,000,000 at Once.“, New York Times, 8. 1. 1943., Friday Приступљено дана 21. 7. 2007.

^Јелена Калдерон: Никола Тесла од Смиљана до Америке

^Патент 645.576

^O'Neill, John J (2007). Prodigal Genius: The Life of Nikola Tesla. Book Tree. pp. 336. ISBN 1-60206-743-0. Retrieved 14 November 2010. page 282

^Press: Srbi u Hrvatskoj od Nikole Tesle do Dada Prša 11.oktobar 2009

^Nikola Tesla: The European Years, copyright 2002 D. Mrkich, strane 44. i 45.

^Patent 0645576: "System of Transmission of Electrical Energy"

^Rencontre d'un génie inconnu

^Tesla Memorial Society of New York

^Gordana Spaić: The Greatest Recognition to the Scientist Nikola Tesla – Award of the Unit for Magnetic Induction (T) in the International System of Units (SI)

^B92: Tesla - izumitelj modernog točka, 10.07.2011

^Institut Nikola Tesla - Istorija instituta

^Univerzitetska biblioteka Nikola Tesla

^ETŠ Nikola Tesla - Beograd

^ETŠ Nikola Tesla - Niš

^Belgrade Nikola Tesla Airport. airport-desk.com. Pristupljeno na dan 29 November 2010

^Milojko Budimir, viši kustos: Kulturne aktivnosti u Republici Srpskoj Krajini u vrijeme građanskog rata

^Seifer 2001, str. 468

^a b Schmadel, Lutz D. (2003). Dictionary of minor planet names. Springer. ISBN 3-540-00238-3. Datum preuzimanja 28 November 2010.

^International vegeterian Union

^Why the Name "Tesla"?. Tesla Motors. Dobavljeno iz originala na dan 16. 10. 2007. Pristupljeno na dan 10. 6. 2008.

^Google Doodles: 2009 July - September. Google. Pristupljeno na dan 9. 1. 2011.

^Wardrop, Murray. „Nikola Tesla: Google commemorates birthday of pioneering electrical engineer“, 10. 7. 2009. Pristupljeno dana 28 November 2010

Jednom rečju izgleda očajno. Osim toga, ne možeš mi podvaliti nešto s čim ni sam nisi načisto. Daleko od toga da je sve uniformisano, ka čemu se cilja, ako se ne varam. Trebali smo da ti skrenemo pažnju da su neke reference toliko pogrešno sročene da bi se uopšte nešto izmenilo. A jedva da je nešto izmenjeno. Kao stariji vikipedista očekivao sam od tebe više. Takođe, niko nije dužan da oseća neku patriotsku portebu da učini išta čime bi ovaj članak bio pospešen. To što se tebi u jednom trenutku učinilo da bi ovo trebalo da bude sjajan članak ne znači da i ostali trebaju biti dužni da dele tvoje mišljenje, ma sve i da se radi o članku osobe koja nas je učinila takoreći dužnim.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 17:31, 5. децембар 2011. (CET)

Следећи пут, ако мислиш да нешто није сјајно онда немој да гласаш за то. Такође, следећи пут дај коментар, ја се никада не љутим, јер бих ја то дорадио. Мој вапај тада је био и на критике, а не само на гласање. --Алекс (разговор) 18:03, 5. децембар 2011. (CET)

Nemam ja šta da mislim. Moje mišljenje je tu da nailazi na odobravanje i neodobravanje, a glasovi su puka formalnost. Samo podvlačim paralelu između dva članka obrađena manje-više na isti način. Da budem zažet, onaj ko predlaže članak za sjajan trebalo bi da ima svoje mišljenje na koje ne utiče mišljenje većine. Još sažetije, zahtevam od svih da budu samokritičniji prema sebi u cilju unapređenja projekta.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 02:48, 6. децембар 2011. (CET)

Епаминонда је тоталнио промашио тему. Овде треба да се дају коментари о чланку „Рат за Нагорно-Карабах“. --БаШ-ЧелиК (разговор) 18:08, 5. децембар 2011. (CET)

Komentarišem to Bač-Čeliče koliko ste vi što uvek stvarate problem bili dosledni kada se radilo o jednom slabom članku koji odgovara vama (Nikola Tesla) i jednom koji je bio sjajno urađen ali vam nije bio po volji (Spasite našu decu). Ovaj put se ponovila priča o člancima koji vam nisu po volji. E, vidiš, to mi se ne sviđa. Umesto da se lepo obratite Simi i kao stariji i iskusniji ga posavetujete (pozovete ga na samokritičnost), vi farbate roletne sa svojom etikom. To izgleda odveć odvratno. Distancirati se toliko u odnosu na nekog ko je ovde tek godinu dana nimalo nije lepo s vaše strane. I stoga ni ne čudi što nema volje da izlazi na kraj s nekim od kog kože očekivati samo kritiku. Na kraju krajeva, koliko samo propusta ima s vaše strane da ih ne navodim iz kulture.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 02:48, 6. decembar 2011. (CET)

Zaista ne znam ko smo to mi i vi? To što sam se ja možda negdje izjasnio kao Srbin a ti kao Bunjevac, ne daje ti za pravo da pokrećeš nekakve napada na „nas“. Zapravo, ne znam šta ti to znači „vi“, i kakve veze ima Nikola Tesla?! Potpuno su mu nejasni ovi ispadi, posebno s obzirom da uopšte nisam glasao. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 16:50, 6. decembar 2011. (CET)

Ovo je zloupotreba ove stranice.-- Sahararazgovor 20:19, 5. decembar 2011. (CET)

Možda jeste, ali to me podseti na to kako ste se vi Sahara ophodili prilikom izglasavanja članka Spasite našu decu. To je plač majke Božje. I sad mi kao nešto prebacujete. Dajte primer koji ću slediti, ne teoretišite.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 02:52, 6. decembar 2011. (CET)

Moj glas je moje ubeđenje i moje pravo, a ne tvoje, sa mojim potpisom. Niko ti ne zamera za glas, već za ovo nekorektno naknadno ponašanje. Pomešao si babe i žabe. Sa druge strane napadaš pogrešnog čoveka koji hoće da uredi članke, a mimoilaziš onog što stavlja šablon na sjajan članak, a neće da uđe u članak i poboljša ga. Sve si promašio, dali slučajno ili namerno, ali je očigledno. Te nema šanse da si u pravu.-- Sahararazgovor 08:24, 6. decembar 2011. (CET)

Ljudi džabe glasate protiv. Jedan korisnik će opet činiti sve da članak izgubi status (pogledaj razgovor članka), tako već kad je ovde da ga skinemo sa liste i da završimo posao. Ja i onako više neću da učestvujem u radu na ovoj vikipediji. Ta odluka je već donesena (pogledaj moj profil).--Sima90 (razgovor) 20:36, 5. decembar 2011. (CET)

Nekorektno naknadno ponašanje?! Ajde molim te nemojte me zasmejavati. Vi ni niste učestvovali u raspravi o ovom članku tako da nemate ništa da mi prigovarate po tom pitanju. Da mi je rekao Aleksa, to je druga stvar. Čujte, problem će se najbolje rešiti onda pošto se lepo dogovorite s onim ko je doprineo najviše ovom članku i ko ga je kandidovao za sjajnog, ali ovakvim distanciranim ispadima s vaše strane koji su i više nego očigledni samo činite neke od korisnika nervoznim. Mene baš briga da li vi mislite da sam ja u pravu ili nisam. Na kraju krajeva nisam ja tu da se pravdam pre nikim. Ja samo podsećam na ono što bi svi trebali da znaju, a to je da se, opet, samo lepim ohođenjem a ne spuštanjem može izdejstvovati išta. Simo je korisnik koji je relativno mlad, naspram nekih neiskusan i kao takav mora da se shvati. Uzgred, ako je iko ovde nekompromitovan, to je on. A to što je neko distanciran, to stvarno otežava problem. Uostalom, radite kako hoćete, meni je baš svejedno. Kao što rekoh, govorim stvari koje bi trebale da se imaju u vidu. Nema tu ikakve psihologije.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 14:45, 6. decembar 2011. (CET)

Znaš kako, sve primedbe što se tiče Nikole Tesle molim te napiši tamo, a ja ću se potruditi da popravim. Nije kasno da ga dodatno poboljšamo. Ovo sa Ratom za Nagorko-Karabah bojim se da se nismo razumeli. Korisnik XZ smatra da je članak daleko od sjajnog i najavio je da će nakon glasanja da nastavi sa postavljanjem šablona. Moja želja je da to samo isteramo na čistac i da zajednica da svoje mišljenje.--Aleks (razgovor) 16:40, 6. decembar 2011. (CET)

Nemoj se sekirati sad zbog toga, uostalom to je samo moje mišljenje. Istina, bio bih srećniji da kod svih nas uvek dobiji na prevazi samokričnost, ali, priznajem, čovek ne može uvek da dogura do savršenstva. No, niko mu ne brani da gura do njega. Bože moj, ako ne stigne do meseca, stiće među zvezde. To je i naivni Julijan još konstantovao. Znam da ima onih koji sad misle „šta se ovaj gubi“, ali jednostavno to je tako i time se treba tešiti. Takođe, iz iskustva znam da bi na tako nešto (ako bih ga i stavio na skidanje) neki reagovali s neodobravanjem, kao npr. onomad kada je predloženo Bijelo dugme za skidanje sa liste sjajnih. To je samo primer, jer je bio doskorašnji. Sećam se i da je skidanje članka o Novaku Đokoviću naišlo na slab odaziv, a ja se baš pitam zbog čega. :) U svakom slučaju ima nečeg u tome da članci koji su fokusirani na našu istoriju, književnosti, nauku, geografiju itd. i tako bliže relativno lakše prođu kroz sve ove formalnosti za razliku od članaka koji se baziraju na temama slabo poznatim našoj javnosti. Eto, baš pre neki dan sam dobio komentar u vezi okupacije Luksemburga. Dotičnom nije bilo jasno da i članci koji se ne tiču naše istorije mogu biti sjajni. To mu je bila jedina zamerka. No, to ne bi trebalo da se ove uzima u obzir, jer svaki članak je dobar ukoliko je dobro odrađen bez obzira na to da li se radi o Stepi Stepanoviću ili o Montezumi za kog zna uski krug entuzijazista u Asteke. A što se tiče Sime, ja tu ne mogu išta učiniti, jer, veruj mi, i da hoću, bilo bi neprimerno s moje strane da ga molim za nešto na šta bi sam trebao da se odazove. Ako ništa drugo, tu je savest. Ali u svakom slučaju se slažem s tim da je van svakog smisla koristiti se metodama prisile. Pusti vreme da učini svoje, a ti radi nešto drugo: to bi ti bio kao neki savet od svakog drugog kolege kome su te stvari odveć poznate.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 17:18, 6. decembar 2011. (CET)

Epi članak je već potpuno promenjen. Ja ne znam šta još treba da se promeni?!--Sima90 (razgovor) 19:53, 6. decembar 2011. (CET)

Epi je apsolutno u pravu, a ti Simo nemo' da si nakraj srca! Samo iskuliraš na nekoliko dana, niti pišeš članke niti se javljaš povodom bilo čega, i videćeš kako prođe, hm. --Bolen (r) 01:41, 6. decembar 2011. (CET)

Zamolio bih korisnike koji ovo posećuju da se izjasne i o tome da li je članak Rar za Nagorno-Karabah nesređen? Da li može da mu se postavi šablon za sređivanje? Jer ako može onda nije sjajan. --Aleks (razgovor) 16:42, 6. decembar 2011. (CET)

Članak se bira po kriteriju kvalitete, a ne simpatičnosti autora.

U članku je samo zadnji odlomak na razini kriterija za izbor izabranih tekstova.

Članak je kontradiktoran, graniči s POV, ima problema s pravopisom, a sintaksa rečenica je daleko ispod prosječnog članka. Zanimljivo mi je da to moram reći ja, kome srpski nije maternji, a drugi govornici koji bi o tome trebali voditi računa, to uopće ne primjećuju ili im je to sitnica. (Da budem zločest, po svojim stranicama imaju svu silinu kutijica ovakvih i onakvih, a o svom jeziku ne vode računa, što je malo kontradiktorno.)

Sima, molim te ne izjavljuj ovakve neistine: "Epi članak je već potpuno promenjen." Od kada je mijenjanje nekoliko slova u riječima i zamjena Azerbajdžanci u Azeri potpuna promjena teksta? Nisi se udostojio na tom članku ništa značajno popraviti, kao što nije bilo ni tvojih doprinosa raspravi, ne zato što o toj temi nema literature (ima je i previše), nego da se ne izgubi paunovo perje. Moj cilj je bio da se ti uključiš u raspravu, a ne Aleksa (da, to je legitimno) sa stavom idemo čim prije skinuti šablon (to je kontraproduktivno za tebe kao autora). Sve primjedbe samo mogao i sam popraviti, ali sam ti kroz raspravu namjeravao pokazati gdje i kako trebaš ispravljati i što bi ti kasnije pomoglo u pisanju drugih članaka. To je Epi primjetio i na to dobro poentira — ako ti se kao novom korisniku pomogne sada, kasnije ti to neće biti potrebno i na kraju bi profitirala sr.wiki s mladim entuzijastičnim korisnikom koji ima volju i zna kako pisati ili barem na što obratiti pažnju prilikom pisanja novih, što da ne, sjajnih, članka. No iako sam imao volju, imam ja i pametnijeg posla nego dozivati nekoga kojemu je svejedno što će biti s člankom.

Wikiwindu ti si otklonio zamjerke u zadnjem odlomku, no stanje teksta u ostatku članka je daleko od kvalifikacije u tvom i Nikolinom komentaru. --XZ (razgovor) 00:28, 7. decembar 2011. (CET)

Drago mi je da se Korisnik XZ pojavio. Više puta je izneo teške optužbe na kvaliltet članka. Molio bih zajednicu da se izjasni. --Aleks (razgovor) 00:57, 7. decembar 2011. (CET)

Vidim da sam ti nedostajao. Ajde smanji malo doživljaj — te optužbe, te izjašnjavanje. Što je to? Neki proces? Kažem, smanji doživljaj. :-) --XZ (razgovor) 01:07, 7. decembar 2011. (CET)

Samo pokušavam da motivišem zajednicu. Ako je kvalitet članka nizak onda članak ne treba da bude sjajan. Ne vodim nikakav proces protiv tebe. --Aleks (razgovor) 01:59, 7. decembar 2011. (CET)

Članak je 7 dana bio na raspravi pre glasanja za sjajan i niko nije postavljao nikakve veće zamerke na njega. HZ uz dužno poštovanje ti si istog dana kada je članak izabran stavio članak na reizbor št je krajnje nekolegijalno i u najmanju ruku nepošteno prema autoru istog. Ako tebi lično smetaju greške tipa tačka, zarez, zagrada i bla bla na pogrešnom mestu ja to poštujem, ali red bi bio da i ti poštuješ one kojima takve sitnice ne zapadaju za oči. To da članak može da bude i bolji niko ne spori, jer i od savršenog postoji savršenije. Na Manitobi tebi je glavna zamerka bila zagrada koja sprečava transkripciju referenci? OK, samo shvati da ovo nije Akademija lepih umetnosti i da je mnogo važnije ono šta piše u članku od onoga kako on vizuelno izgleda (bar je kod mene tako). Pozdrav. --NikolaB (razgovor) 17:59, 7. decembar 2011. (CET)

Što me briga ako je članak bio na raspravi sedam dana prije glasovanja i što nitko tada nije ima velike zamjerke na tekst. Što bih sada radi toga trebao prešutjeti evidentne manjkavosti članka, po principu izabran je i više ga nitko ne smije dirati ili jučer smo ga izabrali pa ga sada ne smijemo kritizirati x dana. Okani se šupljih argumenata. Jesi ti uopće pročitao kriterije koje članak mora zadovoljiti da bi se kandidirao za sjajan? Oni su jedini mjerodavni, a ne tvoja osobna poimanja što je to Akademija lepih umetnosti ili (ne)simpatičnost autora. Znaš li ti što su sjajni tekstovi? Oni nisu (samo) ukrasi za korisničku stranicu (Vidite me, to sam ja napisao. I to! I to! A to sam preveo, ali sam za to ja dobio zvijezdu.), nego flagships ovog projekta. Tu sam malo duže od tebe pa znam kako su kriteriji za izbor proteklih godina bili sve viši i viši i to je rezultiralo sve kvalitetnijim i kvalitetnijim člancima. Rat za N-K je lako mogao postati sjajan članak prije par godina, ali po današnjim kriterijima on to ne može biti. Naveo sam razloge. Smeta me što su izborom ovog članka ti kriteriji srušeni. Sam si negdje rekao da se, iako si upoznat s tom temom, ne usudiš proširiti taj članak. Da ga barem jesi, jer prema onome kako si napisao članke o Manitobi i Armeniji, sigurno bi bio na razini drugih sjajnih članaka. Ignorancija kojom autor zaobilazi članak, a služi se njime kao ukrasom dovoljno govori. Kada Sima bude napisao novi članak i ako ponovi iste greške, a vjerujem da hoće, jer na ovom primjeru nije naučio što i kako treba mijenjati, pa mu se opet daju prigovori, hoće li opet biti demonstrativnog napuštanja sr.wiki? Sada tvoje, a prije toga i Aleksovo držanje strane autoru sa stavom pa to su sitnice, pa greške su ispravljene (a nisu) kontraproduktivno je za njega samog. O tome je i Epi govorio, ali očito je da se to ne shvaća. Što se tiče zagrada za sprječavanje transliteracije na članku o Manitobi, ako voliš traljavost pa da ti je dobar dio literature ispisan ćiriliziranim engleskim jezikom, i ako je tebi kao autoru teksta teško ispraviti te greške (i to na izboru za sjajni tekst — opet pročitaj kriterije) i uz to daješ nazovi ironične komentare, onda se poštedi toga napora i smaranja korisnika koji su pročitali članak i ukazali ti na greške pa nemoj ni kandidirati članak. Kad čujem takve komentare, sve mi je žao što je ukinut stari sistem verifikacije. Tek tamo bi se proveo. Pozdrav. --XZ (razgovor) 19:08, 7. decembar 2011. (CET)

Nismo se razumeli. Rekao sam da meni smeta ako je nekome jedina zamerka na članak nešto poput tih sitnica (jer jesu sitnice). Istina rekao sam da ne bi želeo da se prihvatim posla oko rada na ratnim sukobima jer su to veoma osetljive stvari (barem meni jesu) i na oko nebitna greška često može da izazove ogromne probleme i da nekog povredi. I kao što vidiš većina smatra da članak i nije tako loš kako ti tvrdiš. Evo da ti bude srce na mestu, iako sam rekao da neću srediću članak da zadovoljava tvoje kriterije! OK? I nemoj da mi govoriš da držim nečiju stranu u bilo čemu jer niti poznajem lično bilo koga ovde niti sam nekome nešto dužan da bih mu držao stranu. --NikolaB (razgovor) 19:53, 7. decembar 2011. (CET)

Idemo onda ukinuti sve kriterije za izbor sjajnih, jer su sve to sitnice. To se ni ne može nazvati argumentom u raspravi, a može se nazvati držanjem strane autoru koji tvrdi da je članak toliko izmjenjen da više ne zna što mijenjat. Ovdje govorimo o sjajnim člancima, a ne o nekim drugima u kojima bi se one mogle oprostiti. Uostalom, je li ovo wikipedija na srpskom jeziku ili na nekom hibridu srpskih riječi i sintakse engleskog jezika? Opet kažem, ne sumnjam da će članak biti OK ako ga se ti primiš, ali moj ti je savjet da je korisnije potaknuti Simu da ga sredi — tako da ponovno ne pravi iste greške. --XZ (razgovor) 20:42, 7. decembar 2011. (CET)

Ja smatram da je članak dobar, a na svim vikepdijancima je da odluče da li treba da se skine sa liste ili ne. Ponavljam što se mene tiče članak je ok, a takođe vidim da se i jedan određen broj ljudi slaže samnom. Svako ima pravo na svoje mišljenje!!!!--Sima90 (razgovor) 21:00, 7. decembar 2011. (CET)

Hm, ja u poslednje vreme radim na prevodima smernica i pravila Vikipedije, i što ih više čitam, to više uviđam koliko svi mi, kao zajednica, grešimo, i koliko bi nam svima bilo mnogo lakše da se razumemo i sporazumemo kad bismo pre početka bilo kog rada ovde pročitali te smernice i pravila. Pročitala sam sve komentare ovde, i mogu reći da su neki omašili temu iako generalno imaju pravo i slažem se s njima (ali ovo NIJE mesto za takve diskusije, nažalost), neki su imali više nego dobre namere ali izgleda nisu bili bapš najspretniji da ih ostvare, pa su bili malo previše grubi i malo previše zahtevni prema autoru članka (jer, ja već rekoh tamo na razgovoru, ni Sima, niti bilo ko drugi, nije obavezan niti ima i trunku više odgovornosti ili obaveze da učestvuje u korekciji članka, ukoliko iz BILO kog razloga neće/ne može, niti je obavezan da bilo kome objašnjava i da se pravda zbog toga), neki su ovde opet, previše obzirni i prema članku i prema Simi, jer, u pravilima za sjajne članke jasno stoji šta je potrebno da bi članak bio sjajan, a tu spadaju i stvari kao što su tehnička strana (zagradice zha transliteraciju) ili pravopis, koji opet neki možda smatraju minorinim stvarima, ali tr stvari JESU uslov za sjajan članak te je sasvim legitimno zameriti to ukoliko nedostaje, a neki su se ovde javili samo da bi nešto dokazali i da bi se prepirali. Da su neki manje svadljivi, neki manje uvredljivi, a neki manje osetaljivi, ništa od ovoga ne bi bilo. Uostalom, ako članak nije bio za sjajan od samog početka, ukoliko su mu na samom glasanju postavljene ozbiljne primedbe kao što su neispunjenje bilo kojih od uslova za sjajan članak precizno navedenih na stranici gde stoje Pravila za sjajne članke, glasanje je trebalo prekinuti i pristupiti popravci članka, ali ne ovako, kritikom i očekivanjem da drugi smerno ćuti i trpi pljuckanja i popravlja greške, nego ako je već stalo da se članak popravi, onda pristupiti združenim snagama i popraviti ga, možda potražiti pomoć od stručnijih u oblastima u kojima manjka (goegrafa, pravopisaca)... Zajednica nam je previše puna neke gorčine i mnogo je zlopamtilo. E, sad, da ne bi bilo da sam se javila samo da bih pridikovala, evo i jednog praktičnog predloga: ako ima zainteresovanih da se članak zaista dovede na nivo sjajnog članka, onda prekinite ovo glasanje, i radite na popravci, zajedno. Pređite još jednom sve zamerke koje je dao XZ, popravite materijalne, pravopisne i druge greške, nemojte samo kritikovati, nego se i sami uključite u popravak. Ako nema zainteresovanosti za rad na ovom članku, onda izglasajte do kraja njegovo skidanje s liste, i ostavite sređivanje za neka druga vremena kada budete svi malo bolje volje. --Jagoda ispeci pa reci 00:53, 8. decembar 2011. (CET)

 Komentar: Pohvale autoru na kvalitetnom članku i Aleksi koji je utrošio vremena, napravio dosta izmena (vid. istoriju izmena) i potrudio se da članak dodatno sredi. Mislim da nema potrebe da se članak uklanja sa spiska. --SmirnofLeary (razgovor) 19:49, 8. decembar 2011. (CET)

---

 Komentar: Komentari su arhivirani na u arhivi strane za razgovor članka (ovde) --SmirnofLeary (razgovor) 00:11, 13. decembar 2011. (CET)

Gde piše da se komentari sa ove stranice arhiviraju na stranice za razgovor članaka? --Jagoda ispeci pa reci 23:39, 17. decembar 2011. (CET)

Komentari su vraćeni na mesto, tamo gde su dati i ne treba da se odatle sklanjaju. --Jagoda ispeci pa reci 14:07, 13. mart 2012. (CET)