Vilijam Godvin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vilijam Godvin
Porter Vilijama Godvina koji je uradio Henri Vilijam Pikersgil
Lični podaci
Puno imeVilijam Godvin
Datum rođenja(1756-03-03)3. mart 1756.
Mesto rođenjaVisbeh, Velika Britanija
Datum smrti7. april 1836.(1836-04-07) (80 god.)
Mesto smrtiLondon, Ujedinjeno Kraljevstvo
Porodica
SupružnikMeri Vulstonkraft
Filozofski rad
RegijaZapadna filozofija
Škola filozofijeHokston Akademija
InteresovanjaSocijalna filozofija, Politička filozofija, Etika
IdejeAnarhizam
Uticaji odHolbah[1], Helvecijus[1], Ruso[1]
Uticao naHerbert Rid, Persi Biš Šeli

Vilijam Godvin (engl. William Godwin; Visbeh, 3. mart 1756 — London, 7. april 1836) bio je engleski novinar, politički filozof i romanopisac. Smatra se jednim od prvih faktora utilitarizma i prvim modernim zagovornikom anarhizma.[2] Godvin je najpoznatiji po dve knjige koje je objavio u roku od godinu dana: Upitnik o političkoj pravdi, koji je bio napad na političke institucije i Stvari kakve jesu; ili, Avanture Kejleba Vilijamsa, rani misteriozni roman koji napada aristokratsku privilegiju. Na osnovu uspeha oba dela, Godvin se istaknuo u radikalnim krugovima Londona 1790-ih. Živopisno je pisao u žanrovima romana, istoriji i demografiji.

U konzervativnoj reakciji na britanski radikalizam, Godvin je napadnut, delom i zbog svog braka sa feminističkom književnicom, Meri Vulstonkraft 1797. godine i njegove otvorene biografije o njoj posle njene smrti od porođaja. Njihova ćerka, kasnije poznata kao Meri Šeli, nastavila je da piše Frankenštajna i udala se za pesnika Persi Biš Šelija. Sa drugom suprugom, Meri Džejn Klermont, Godvin je osnovao Biblioteku za maloletnike, omogućavajući porodicama da pišu sopstvena dela za decu (ponekad koristeći noms de plume ) i prevode i objavljuju mnoge druge knjige, neke od trajnog značaja. Godvin je imao značajan uticaj na britansku književnost i književnu kulturu.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Godvin je rođen u Visbehu na ostrvu Eli, Kembridžšir, od oca Džona i majke Ane Godvin. Godvinova porodica sa obe strane bila je srednja klasa. Godvinovi roditelji držali su se strogog oblika kalvinizma. Godvin je bio sedmo od trinaestoro dece njegovih roditelja.[3] Godvinova majka poticala je iz bogate porodice, ali zbog lakomislenosti njegovog ujaka, porodično bogatstvo je propadalo. Srećom za porodicu, njen otac je bio uspešan trgovac koji se bavio trgovinom Baltičkog mora. Godvinov otac, nekonformistički ministar u Gestviku u Norfolku, umro je mlad, i nikada nije dobio ljubav ili mnogo žaljenja od strane svoga sina; ali uprkos velikim razlikama u mišljenju, nežna naklonost uvek je postojala između Vilijama Godvina i njegove majke, sve do njene smrti u poodmakloj dobi.

Vilijam Godvin se školovao za očevu profesiju na Hokston Akademiji, gde je studirao pod nadzorom biografa Endrua Kipisa, i doktora Abrahama Risa iz Kiklopedije. Sa jedanaest godina postao je jedini učenik Samjuela Njutona, strogog hiper-kalviniste, koji je bio Sandemanac, učenik Roberta Sandemana. Godvin je kasnije Njutona okarakterisao kao "proslavljenog apostola na severnoj zemlji, koji je, nakon što je Kelvin prokleo devedeset devet od sto ljudi, smislio plan za prokletstvo devedeset devet od stotinu Kalvinovih sledbenika." [4]

Potom je bio ministar u Vareu, Stoumarketu i Bikensfildu. U Vareu je učenje francuskih filozofa pred njega doneo prijatelj, Džozef Foket, koji je imao snažna republikanska mišljenja. Godvin je došao u London 1782. godine, još uvek nominalno kao ministar, da bi njegovom olovkom obnovio društvo - pravi entuzijast, koji se nikada nije krio od zaključaka premisa koje je postavio. Usvojio je principe francuskih enciklopedista, a njegov sopstveni cilj bio je potpuno svrgavanje svih postojećih političkih, društvenih i verskih institucija. Verovao je, međutim, da je smirena diskusija jedino što je potrebno da podnese svaku promenu, pa je od početka do kraja karijere obmanuo svaki pristup nasilju.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Will Durant (1965). The Story of Civilization Volume 9:The Age of Voltaire. Simon&Schuster. str. 713. 
  2. ^ Philp, Mark (2006-05-20). „William Godwin”. Ur.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
  3. ^ Philp, Mark (1993). Political And Philosophical Writings Of William Godwin. London: Pickering & Chatto Limited. str. 7. ISBN 1-85196-093-7. 
  4. ^ Cedric J. Robinson (1980). The Terms of Order: Political Science and the Myth of Leadership. SUNY Press. str. 171. ISBN 978-0-87395-411-2. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vilijam Godvin na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вилијам_Годвин&oldid=25394733”