Vilhelm II od Nemačke

Vilhelm II Nemački
Car Vilhelm II 1915. godine
Lični podaci
Datum rođenja	(1859-01-27)27. januar 1859.
Mesto rođenja	Berlin, Pruska
Datum smrti	4. jun 1941.(1941-06-04) (82 god.)
Mesto smrti	Dorn, Holandija
Grob	mauzolej u Hois Dornu
Porodica
Supružnik	Augusta Viktorija od Šlezvig-Holštajna, Hermina Rojs od Grajca
Potomstvo	Wilhelm, German Crown Prince, Eitel Friedrich of Prussia, Adalbert of Prussia, August Vilhelm od Pruske, Oskar of Prussia, Joachim of Prussia, Viktorija Lujza od Pruske
Roditelji	Fridrih III Nemački Viktorija fon Saks-Koburg i Gota
Dinastija	Hoencolern
imperator Nemačke, kralj Pruske
Period	15. jun 1888 — 9. novembar 1918.
Prethodnik	Fridrih III od Nemačke
Naslednik	monarhija je ukinuta
Potpis

Vilhelm II Nemački (nem. Wilhelm II.; Berlin, 27. januar 1859 — Dorn, 4. jun 1941) je bio poslednji car (nem. Kaiser) Nemačke i poslednji kralj (nem. König) Pruske. Vladao je od 1888. do 1918.

Biografija

kajzer Vilhelm sa porodicom

Njegovo puno ime je bilo Fridrih Vilhelm Viktor Albert od Pruske (nem. Friedrich Wilhelm Viktor Albert von Preußen). Pripadao je nemačkoj kraljevskoj porodici Hoencolern (nem. Hohenzollern). Njegov otac bio je Fridrih III Nemački koji je vladao samo nekoliko meseci 1888. godine posle smrti svog oca Vilhelma I. Majka mu je bila Viktorija, najstarija ćerka britanske kraljice Viktorije, pa je bio blizak rođak ruske carice Aleksandre.

Leva ruka mu je bila delimično paralizovana usled povrede pri rođenju.

Vilhelm II oko 1890

Vodio je militarističku politiku, unapredio vojnu industriju, mornaricu i podstakao osvajanje prekomorskih teritorija (nem. Weltpolitik).

U Prvom svetskom ratu bio je glavnokomandujući nemačke vojske, u savezništvu sa Austrougarskom. Pred kraj rata odlučio se za kapitulaciju, ali je abdicirao tek pod pritiskom, 9. novembra 1918. Narednog dana otišao je u Holandiju, gde je tražio i dobio azil i tu proveo ostatak života.

Prvi svetski rat

U senci vojske

Paul fon Hindenburg, Vilhelm II i Erih Ludendorf u januaru 1917.

Vilhelmova uloga u ratu je bila sve manja, jer je sve više bavio ceremonijama dodele nagrada i počasnim dužnostima. Vrhovna komanda je nastavila sa svojom strategijom, iako je bilo jasno da je Šlifenov plan propao. Do 1916. Nemačko carstvo je faktički postala vojna diktatura na čelu sa feldmaršalom Paulom fon Hindenburgom i generalom Erihom Ludendorfom. Sve više odsečen od stvarnost i procesa donošenja političkih odluka, Vilhelm se sve više kolebao između defetizma i snova o pobedi, zavisno od uspeha njegove vojske. Ipak, Vilhelm je zadržao vrhovni autoritet u pitanjima političkih imenovanja, i to tek kada je dobijena njegova saglasnost da se mogu sprovesti velike promene u Vrhovnoj komandi. Vilhelm je podržavao smenu Helmuta fon Moltkea mlađeg u septembru 1914. i njegovo zamenjivanje Erihom fon Falkenhajnom. Hindenburg i Ludendorf su 1917. odlučili da im Betman-Holveg više nije prihvatljiv da bude kancelar i zatražili su od Vilhelma da postavi nekog drugog. Kada je pitao koga bi oni prihvatili, Ludendorf je predložio Georga Mihaelisa, koga je on jedva poznavao. Car uopšte nije poznavao Mihaelisa, ali je prihvatio predlog. Podrška caru se kompletno urušila tokom oktobra i novembra 1918. u vojsci, u civilnoj vladi i u nemačkoj javnosti, kada je američki predsenik Vudro Vilson stavio do znanja da car više ne može učestvovati u mirovnim pregovorima. Iste godine Vilhelm se razboleo tokom pandemije španske groznice, ali je preživeo.

Abdikacije i odlazak u izgnanstvo

Vilhelm je bio u štabu Carske vojske u mestu Spa, kada su ga iznenadili ustanci u Berlinu i drugim centrima krajem 1918. Pobuna u redovima njegove voljene Carske mornarice, ga je jako pogodila. Nakon izbijanja Nemačke revolucije, Vilhelm nije mogao da se premišlja da li da abdicira ili ne. U tom trenutku je prihvatio da će morati da se odrekne carske krune, ali se još uvek nadao da će moći da zadrži prusku kraljevsku krunu. Međutim, ovo je bilo nemoguće pod ustavom Nemačkom carstva. Dok je Vilhelm mislio da će moći da vlada kao car u personalnoj uniji sa Pruskom, ustav je vezivao carsku krunu sa pruskom krunom, što je značilo da se Vilhelm nije mogao odreći jedne krune, a da se ne odrekne i druge.

Vilhelmove nade da će zadržati barem jednu krunu su se pokazale nerealne, kada je, nadajući se da će sačuvati monarhiju suočen sa sve većim revolucionarnim nemirima, kancelar knez Maksimilijan Badenski, objavio Vilhelmovu abdikaciju obe krune 9. novembra 1918. Knez Maksimilijan je sutradan i sam morao da podnese ostavku, kada je postao jasno da samo Fridrih Ebert, vođa SPD, može efikasno da vrši kontrolu. Kasnije istog dana, jedan od Ebertovih ministara, socijaldemokrata Filip Šajdeman, proglasio je Nemačku republikom.

Vilhelm je pristao da abdicira tek kada ga je Ludendorfova zamena, general Vilhelm Grener, obavestio da će oficiri i vojnici nemačke vojske marširati nazad u dobrom redu pod komandom Paula fon Hindenburga, ali da se kod kuće sigurno neće boriti za Vilhelmov presto. Poslednja i najjača podrška monarhije je slomljena, i na kraju je čak i Hindenburg, koji je sam bio monarhista celog života, bio primoran da savetuje caru da se odrekne krune.

Srbija mu je dodelila Orden Takovskog krsta.

Porodično stablo

16. Fridrih Vilhelm II

8. Fridrih Vilhelm III

17. Frederika Lujza od Hesen-Darmštata

4. Vilhelm I Nemački

18. Karl II od Meklenburg-Štrelica

9. Lujza od Meklenburg-Štrelica

19. Frederika od Hesen-Darmštata

2. Fridrih III Nemački

20. Karl August od Saks-Vajmar-Ajzenaha

10. Karl Fridrih od Saks-Vajmar-Ajzenaha

21. Lujza od Hesen-Darmštata

5. Augusta od Saks-Vajmar-Ajzenaha

22. Pavle I Romanov

11. Marija Pavlovna

23. Marija Fjodorovna (supruga Pavla I)

1. Vilhelm II Nemački

24. Franc, vojvoda od Saks-Koburg-Zalfelda

12. Ernest I od Saks-Koburg i Salfelda

25. Augusta od Rojs-Ebersdorfa

6. Albert od Saks-Koburg i Gota

26. August of Saxe-Gotha-Altenburg

13. Lujza od Saks-Koburg i Altenburga

27. Louise Charlotte of Mecklenburg-Schwerin

3. Viktorija od Saks-Koburga i Gote

28. Džordž III

14. Edvard, vojvoda od Kenta i Strathorna

29. Šarlota od Meklenburg-Štrelica

7. Viktorija Hanoverska

30. Franc, vojvoda od Saks-Koburg-Zalfelda (=24)

15. Viktorija, vojvotkinja od Kenta i Strathorna

31. Augusta od Rojs-Ebersdorfa (=25)

Porodica

Prvi brak

Supružnik

ime	slika	datum rođenja	datum smrti
Augusta Viktorija od Šlezvig-Holštajna		22. oktobar 1858.	11. april 1921.

Deca

ime	slika	datum rođenja	datum smrti	supružnik
Princ prestolonaslednik Vilhelm		6. maj 1882.	20. jul 1951.	Cecilija od Meklenburg-Šverina
Ajtel Fridrih od Pruske		7. jul 1883.	8. decembar 1942.	Sofija Šarlota od Oldenburga
Adalbert od Pruske		14. jul 1884.	22. septembar 1948.	Adelaida od Saks-Majningena
Avgust Vilhelm od Pruske		29. januar 1887.	25. mart 1949.	Aleksandra Viktorija od Šlezvig-Holštajn-Sonderburg-Gliksburga
Oskar od Pruske		27. jul 1888.	27. januar 1958.	Ina-Marija fon Basevic
Joakim od Pruske		17. decembar 1890.	18. jul 1920.	Marija Avgusta od Anhalta
Viktorija Lujza od Pruske		13. septembar 1892.	11. decembar 1980.	Ernst Avgust od Braunšvajga

Drugi brak

Supružnik

ime	slika	datum rođenja	datum smrti
Hermina Rojs od Grajca		17. decembar 1887.	7. avgust 1947.

Literatura

• Craig, Gordon Alexander (1978). Germany, 1866—1945. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-822113-5. 
• Ashton, Nigel J; Hellema, Duco (2000), „Hanging the Kaiser: Anglo-Dutch Relations and the Fate of Wilhelm II, 1918–20”, Diplomacy & Statecraft, 11 (2): 53—78, ISSN 0959-2296, doi:10.1080/09592290008406157 .
• Associated Press (15. 3. 1890), The Kaiser's Conference – Trying to Solve the Workingmen's Problem. Formal Organization of the Delegates in Berlin – Seeking a New Government Combination, The New York Times, Pristupljeno 15. 2. 2012 .
• Balfour, Michael (1964), The Kaiser and his Times, Houghton Mifflin .
• Berghahn, Volker (2003). „Structure and Agency in Wilhelmine Germany: The history of the German Empire, Past, present and Future”. Ur.: Mombauer, Annika; Deist, Wilhelm. The Kaiser: New Research on Wilhelm II's Role in Imperial Germany. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-82408-8. , 299 pp.; 12 scholar essays.
• Butler, David Allen (2010). THE BURDEN OF GUILT: How Germany Shattered the Last Days of Peace, Summer 1914. Casemate Publishers. ISBN 978-1-935149-57-6. Pristupljeno 15. 7. 2012. .
• Carter, Miranda (2010), George, Nicholas and Wilhelm: Three Royal Cousins and the Road to World War I .
• Cecil, Lamar (1989). Wilhelm II: Prince and Emperor, 1859—1900. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-1828-2. Arhivirano iz originala 14. 09. 2011. g. Pristupljeno 13. 11. 2017. .
• ———————— (1996). Wilhelm II: Emperor and Exile, 1900—1941. ISBN 978-0-8078-2283-8. Arhivirano iz originala 20. 04. 2010. g. Pristupljeno 13. 11. 2017. .
• Clark, Jr (2003), The Evangelical Knights of Saint John, Dallas, TX .
• Clay, Catrine (2007), King Kaiser Tsar: Three Royal Cousins Who Led the World to War , 432 pp.; popular narrative.
• Craig, Gordon A, Germany 1866—1945 .
• Fromkin, David (2008), The King and The Cowboy: Theodore Roosevelt and Edward the Seventh, Secret Partners, The Penguin Press .
• Gauss, Christian (1915), The German Emperor as shown in his public utterances, New York: Scribner, Pristupljeno 18. 2. 2012 .
• Gilbert, Martin (1994), First World War .
• Goetz, Walter (februar 1955), „Kaiser Wilhelm II. und die Deutsche Geschichtsschreibung” [Kaiser William II and German historiography], Historische Zeitschrift (na jeziku: German), 179 (1) CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza).
• Hohenzollern, William II (28. 10. 1908), The interview of the Emperor (excerpt), London Daily Telegraph 
• Hohenzollern, William II (1922), My Memoirs: 1878—1918, Harper & bros. , Archive.org.
• Hull, Isabel V (2004), The Entourage of Kaiser Wilhelm II, 1888—1918 .
• König, Wolfgang (2004), „The Academy and the Engineering Sciences: an Unwelcome Royal Gift”, Minerva: A Review of Science, Learning and Policy, 42 (4): 359—77, ISSN 0026-4695, doi:10.1007/s11024-004-2111-x .
• Langer, William L; et al. (1968), Western Civilization 
• Ludwig, Emil (1927). Wilhelm Hohenzollern: The Last of the Kaisers. New York: GP Putnam's Sons. ISBN 978-0-404-04067-3. .
• Macdonogh, Giles (2001). The Last Kaiser: William the Impetuous. London: Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-1-84212-478-9. .
• Massie, Robert K. (1991), Dreadnought: Britain, Germany and the Coming of the Great War .
• McLean, Roderick R (2001), „Kaiser Wilhelm II and the British Royal Family: Anglo-German Dynastic Relations in Political Context, 1890—1914”, History, 86 (284): 478—502, ISSN 0018-2648, doi:10.1111/1468-229X.00202 .
• Mombauer, Annika and Wilhelm Deist, eds. The Kaiser: New Research on Wilhelm II's Role in Imperial Germany (2003) online Архивирано на сајту Wayback Machine (4. septembar 2018)
• New York Times (8. 6. 1913), KAISER, 25 YEARS A RULER, HAILED AS CHIEF PEACEMAKER; Men of Mark in and Out of His Dominions Write Exclusively for The New York Times Their High Opinion of His Work in Behalf of Peace and Progress During the Quarter Century That Has Elapsed Since He Became King of Prussia and German Emperor, The New York Times, Pristupljeno 22. 2. 2012 .
• Nipperdey, Thomas (1992), Deutsche Geschichte 1866—1918 (na jeziku: German), 2: Machtstaat vor der Demokratie CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza), translated in Evans, Richard J (1997), Rereading German History: From Unification to Reunification, 1800—1996, Routledge, str. 39 .
• Pakula, Hannah (1995), The Empress Frederick, Touchstone 
• Palmer, Alan (1976), Bismarck, Charles Scribner's Sons .
• Palmer, Alan (1978), The Kaiser: Warlord of the Second Reich, Charles Scribner's Sons .
• Petropoulos, Jonathan (2006), Royals and the Reich, Oxford University Press .
• Reinermann, Lothar (oktobar 2008), „Fleet Street and the Kaiser: British Public Opinion and Wilhelm II”, German History, 26 (4): 469—485, doi:10.1093/gerhis/ghn046 .
• Röhl, John CG; Sombart, Nicholaus, ur. (2005) [1982], Kaiser Wilhelm II: New Interpretations − the Corfu Papers, Cambridge: Cambridge University Press .
• Röhl, John CG (1998), Young Wilhelm: The Kaiser's Early Life, 1859—1888, Cambridge University Press .
• ———————— (2004). The Kaiser's Personal Monarchy, 1888—1900. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81920-6. , 1310 pp.
• ———————— (1994). The Kaiser and His Court: Wilhelm II and the Government of Germany. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-40223-1. .
• Ruggenberg, Robert 'Rob' (1998), How A German Soldier Still Loves His Dead Kaiser, NL: Greatwar, Arhivirano iz originala 03. 11. 2013. g., Pristupljeno 18. 2. 2012 
• Schwabe, Klaus (1985), Woodrow Wilson, Revolutionary Germany, and peacemaking, 1918—1919 .
• Sainty, Guy Stair (1991), The Orders of Saint John, New York: The American Society of The Most Venerable Order of the Hospital of Saint John in Jerusalem 
• Sweetman, John 'Jack' (1973), The Unforgotten Crowns: The German Monarchist Movements, 1918—1945 (dissertation), Emory University .
• Steinberg, Jonathan (2011). Bismarck: A Life. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-997539-6. 
• Taylor, AJP (1967), Bismarck: The Man and the Statesman .
• Weinert, Christoph (2007), Wilhelm II. – Die letzten Tage des Deutschen Kaiserreichs [William II – The last days of the German Monarchy] (na jeziku: German), Germany/Belgium: seelmannfilm and German Television, Arhivirano iz originala 10. 2. 2013. g. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza).
• Wilmott, HP (2003), The First World War, London: Dorling-Kindersley .
• Clark, Christopher M. Kaiser Wilhelm II. (2000) 271 pp. short biography by scholar
• Eley, Geoff. „The View From The Throne: The Personal Rule of Kaiser Wilhelm II,” Historical Journal, June 1985, Vol. 28 Issue 2, pp. 469—85.
• Kohut, Thomas A. (1991). Wilhelm II and the Germans: A Study in Leadership. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-506172-7. .
• Mommsen, Wolfgang J. „Kaiser Wilhelm II and German Politics.” Journal of Contemporary History 1990 25(2—3): 289—316. ISSN 0022-0094.
• Otte, T.G., „The Winston of Germany”: The British Elite and the Last German Emperor in Canadian Journal of History, XXXVI December 2001.
• Retallack, James. Germany in the Age of Kaiser Wilhelm II, Basingstoke: St. Martin's Press. 1996. ISBN 978-0-333-59242-7..
• Röhl, John C. G; Sombart, Nicolaus (Editors) Kaiser Wilhelm II New Interpretations: The Corfu Papers, Cambridge University Press, 1982
• Van der Kiste, John (1999). Kaiser Wilhelm II: Germany's Last Emperor. Sutton Publishing. ISBN 978-0-7509-1941-8. .
• Waite, Robert GL Kaiser and Führer: A Comparative Study of Personality and Politics (1998) 511 pp. Psychohistory comparing him to Adolf Hitler.

Spoljašnje veze

• The German Emperor as shown in his public utterances
• Hohenzollern, William II (1922), My Memoirs: 1878—1918, London: Cassell & Co , Google Books.
• The German emperor's speeches: being a selection from the speeches, edicts, letters, and telegrams of the Emperor William II
• Vilhelm II od Nemačke na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Vilhelm II od Nemačke na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• „William II. of Germany”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). 1911. 
• The Last German Emperor, Living in Exile in The Netherlands 1918—1941 na sajtu YouTube
• Historical film documents on Wilhelm II from the time of World War I at European Film Gateway
• Novinski isečci na temu Vilhelm II od Nemačke u Novinskim arhivama 20. veka Nemačke nacionalne biblioteke ekonomije (ZBW)