Visla

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ukoliko ste tražili grad u Poljskoj, pogledajte članak Visla (grad).
Visla
Visla kod Varšave
Mapa reke Visle
Opšte informacije
Dužina1.047 km
Basen194.424 km2
Pr. protok1.054 m3⁄s
Vodotok
IzvorBaranija Gora
V. izvora1.106 m
UšćeBaltičko more
Geografske karakteristike
Država/e Poljska
NaseljaKrakov, Varšava, Gdanjsk
PritokeNida, San, Visloka, Raba, Vda, Bzura, Pilica, Brda, Dunajec, Bjala, Niđica, Narev
Reka na Vikimedijinoj ostavi

Visla (polj. Wisła), je najduža poljska reka[1] i jedna od najvećih u istočnoj Evropi. Duga je 1.047 km.[2][3][4] Izvire na jugu Poljske, a utiče u Gdanjskom zalivu u Baltičko more. Sliv Visle prostire se kroz tri države i pokriva 193 960 km2, od čega se 168 868 km2 nalazi u Poljskoj.[5]

Visla izvire iz planine Baranija Gora na jugu Poljske na 1 107 metara nadmorske visine u Šleskim Beskidima (zapadni deo Karpata) iz dva odvojena izvora: Bela Vislica (Biała Wisełka) i Crna Vislica (Czarna Wisełka).[6] Visla protiče kroz najveće gradove Poljske, Krakov, Sandomjež, Varšavu, Plock, Vloclavek, Torunj, Bidgošč, Svjeće, Gruđondz, Tčev i Gdanjsk. Uliva se u Vislansku lagunu ili Vislanski zaliv (Zalew Wiślany) ili direktno u Gdanjski zaliv u Baltičkom moru s razvijenom deltom od šest glavnih ogranaka (Lenivka, Pšekop, Šmila Visla, Martva Visla, Nogat i Škarpava).

Ova reka je česti motiv u poljskoj umetnosti i narodnoj kulturi, snažno je vezana za poljsku istoriju i nacionalni identitet. Najvažniji je plovni put u Poljskoj i prirodni simbol zemlje, a naziv „zemlja Visle” (polj. kraj nad Wisłą) koristi se kao sinonim za Poljsku.[7][8][9]

Odlike[uredi | uredi izvor]

Izvire na nadmorskoj visini od 1.106 m nad morem na zapadnim padinama Baranija Gore na planinskom vencu Šleski Beskidi. Godišnji prosečni protok iznosi 1.054 m³/s. Slivno područje ima površinu od 194.424 km², od čega 168.699 km² na teritoriji Poljske, a ostatak se nalazi u susednim državama. Reka teče od juga prema severu prolazeći kroz nekoliko velikih poljskih gradova: Krakov, Varšavu, Gdanjsk i druge.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Ime Vistula prvi se put pojavljuje u pisanom zapisu Pomponija Mele (3.33) 40. godine nove ere. Plinije u svom delu Prirodoslovlja 77. godine imenuje reku Visla (4.81, 4.97, 4.100). Koren imena Vistula dolazi iz indoevropskog *u̯eis- : 'curiti, polako teći' (upo. sanskritsko अवेषन् (avēṣan) „tekli su”, staronordijski veisa „sluz”) i pojavljuje se u mnogim evropskim nazivima reka (npr. Vezer, Vješinta).[10] Deminutivni nastavci -ila, -ula, pojavljuju se u mnogim indoevropskim jezicima, uključujući i latinski (vidi Kaligula, Ursula).

U svojim pisanim delima o reci i njezinim narodima, Ptolomej koristi grčki naziv Ouistoula. Drugi antički izvori navode ime Istula. Rimski istoričar Amijan Marcelin spomenuo je Bisulu (Knjiga 22.) 380-ih godina. Istoričar Jordan u 6. veku u svojem delu Гетика (5 i 17) koristi naziv Viscla.

Anglosaksonska pesma Vidsid odnosi se na Vislu. Poljski srednjovekovni hroničar Vikenti Kadlubek iz 12. veka latinizirao je ime reke u Vandalus, oblik koji je verojatno pod uticajem litavskog vanduõ što znači „voda”. Jan Dlugoš (1415 – 1480) u svom delu Annales seu cronicae incliti regni Poloniae indirektno ukazuje na reku: „od istočnih naroda, poljskog istoka, od sjaja vode Bela voda... tako nazvana” (Alba aqua), možda se odnosi na Belu Vislicu (Biała Wisełka).[11]

Tokom istorije reka je imala slična imena na različitim jezicima: nemački: Weichsel, dononjemački: Wießel, holandski: Wijsel, jidiš: ווייסל [vajsl̩] i ruski: Visla.

Izvor[uredi | uredi izvor]

Visla izvire u južnošleskom vojvodstvu u blizini tromeđe Češke i Slovačke iz dva izvora: Czarna („Crna”) Wisełka na nadmorskoj visini od 1 107 m i Biała („Bela”) Wisełka na nadmorskoj visini od 1 080 m.[12] Oba su izvora na zapadnoj padini Beranska gora u Šleskim Beskidima u Poljskoj.[13]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Visla se može podeliti na tri dela: gornji, od izvora do Sandomježa; centar, od Sandomježa do ušća u Narev i Bug; i dno, od ušća u Narev do mora.

Sliv reke Visle pokriva 194.424 square kilometres (75.068 square miles) (u Poljskoj 168.700 square kilometres (65.135 square miles))); njegova prosečna nadmorska visina je 270 metres (886 feet) iznad nivoa mora. Pored toga, većina njenog rečnog sliva (55%) je na nadmorskoj visini od 100 do 200 m; preko 3⁄4 rečnog sliva se kreće od 100—300 m (330—980 ft) nadmorske visine. Najviša tačka rečnog sliva je 2.655 metres (8.711 feet) (vrh Gerlah u planinama Tatra). Jedna od karakteristika sliva Visle je njegova asimetrija — u velikoj meri posledica nagiba Srednjeevropske nizije ka severozapadu, pravca toka glacijalnih voda i značajne predispozicije njenog starijeg podnožja. Asimetrija rečnog sliva (desna na leva strana) iznosi 73–27%.

Najskorija glacijacija epohe pleistocena, koja se završila oko 10.000 godina pre nove ere, naziva se Vistulijanska glacijacija ili Vejčselijanska glacijacija u pogledu severno-centralne Evrope.[14]

Klimatske promene i poplave delte Visle[uredi | uredi izvor]

Široko rasprostranjene poplave duž reke Visle u jugoistočnoj Poljskoj

Prema studijama o poplavama koje je sproveo profesor Zbignjev Pružak, koji je koautor naučnog rada Implikacije SLR,[15] i daljim studijama koje su sproveli naučnici koji su učestvovali na Završnoj međunarodnoj ASTRA konferenciji u Poljskoj,[16] i predviđanjima klimatskih naučnika na pre-samitu o klimatskim promenama u Kopenhagenu,[17] vrlo je verovatno da će veći deo regiona delte Visle (koji je ispod nivoa mora[18]) biti poplavljen zbog porasta nivoa mora izazvanog klimatskim promenama do 2100. godine.

Istorijska relevantnost[uredi | uredi izvor]

Dolina Visle istočno (uzvodno) od Torunja

Veliki delovi basena Visle su u prvom milenijumu pre nove ere zauzimale lužičke i pševorske kulture gvozdenog doba. Genetska analiza ukazuje da je postojao neprekinuti genetski kontinuitet stanovnika tokom poslednjih 3.500 godina.[19] Bazen Visle zajedno sa zemljama Rajne, Dunava, Labe i Odre su rimski autori iz 1. veka nove ere nazvali Magna Germanija.[19] Ovo ne znači da su stanovnici bili „germanski narodi“ u modernom smislu te reči. Tacit je, opisujući Venede, Peucine i Fenije, pisao da nije siguran da li treba da ih nazove Germanima, pošto su imali naselja i borili su se kao pešadija, odnosno Sarmatima pošto imaju neke slične običaje sa njima.[20] Ptolomej je u 2. veku nove ere opisao Vislu kao granicu između Germanije i Sarmatije.

Smrt princeze Vande, Maksimilijan Pjotrovski, 1859

Reka Visla je nekada bila povezana sa rekom Dnjepar, a odatle sa Crnim morem preko Avgustovskog kanala, tehnološkog čuda sa brojnim pregradama koje su doprinele njenoj estetskoj privlačnosti. Bio je to prvi plovni put u Centralnoj Evropi koji je obezbedio direktnu vezu između dve velike reke, Visle i Njemene. To je omogućavalo vezu sa Crnim morem na jugu preko kanala Oginski, reke Dnjepar, kanala Berezina i reke Dvine. Ruta Baltičko more – Visla – Dnjepar – Crno more sa svojim rekama bio je jedan od najstarijih trgovačkih puteva, Ćilibarski put, kojim se ćilibarom i drugim stvarima trgovalo iz Severne Evrope u Grčku, Aziju, Egipat i drugde.[21][22]

Ovde je nekada stajalo vislansko uporište u Vislici.

Ušće Visle naselili su Sloveni u 7. i 8. veku.[23]Na osnovu arheoloških i lingvističkih nalaza, pretpostavlja se da su se ovi doseljenici kretali na sever duž reke Visle.[23] Ovo je, međutim, u suprotnosti sa drugom hipotezom koju podržavaju neki istraživači koji smatraju da su se Veleti pomerili na zapad od delte Visle.[23]

Mnoge poljske legende povezane su sa Vislom i počecima poljske državnosti. Jedna od najtrajnijih je ona o princezi Vandi co nie chciała Niemca (koja je odbacila Nemca).[24] Prema najpopularnijoj varijanti, koju je popularisao istoričar iz 15. veka Jan Dlugoš,[25] Vanda, ćerka kralja Kraka, postala je kraljica Poljaka posle očeve smrti.[24] Ona je odbila da se uda za nemačkog princa Ritigera (Rüdiger), koji se uvredio i napao Poljsku, ali je odbijen.[26] Vanda je, međutim, izvršila samoubistvo, udavivši se u reci Visli, kako bi osigurala da on ponovo ne napadne njenu zemlju.[26]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 62. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ „Hidrologija i morfologija ušća dve reke (Visle i Red Rivera)” (PDF) (na jeziku: engleski). Institut za Hidroinženjering, Gdanjsk. Pristupljeno 2. 9. 2013. 
  3. ^ „Vistula River”. pomorskie.travel. Arhivirano iz originala 13. 8. 2018. g. Pristupljeno 13. 8. 2018. „Vistula - the most important and the longest river in Poland, and the largest river in the area of the Baltic Sea. The length of Vistula is 1047 km.” 
  4. ^ „Top Ten Longest Rivers in Europe”. www.top-ten-10.com. Arhivirano iz originala 07. 08. 2018. g. Pristupljeno 13. 8. 2018. 
  5. ^ Statistical Yearbook of the Republic of Poland 2017, Statistics Poland, p. 85-86
  6. ^ Barania Góra - Tam, gdzie biją źródła Wisły at PolskaNiezwykla.pl
  7. ^ Morys-Twarowski, Michael (8. 2. 2016). Polskie Imperium. Otwarte. ISBN 9788324030743 — preko Google Books. 
  8. ^ Bartmiński, Jerzy (30. 3. 2006). Język - wartości - polityka: zmiany rozumienia nazw wartości w okresie transformacji ustrojowej w Polsce : raport z badań empirycznych. Wydawnictwo Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej. ISBN 9788322725030 — preko Google Books. 
  9. ^ Trawkowski, StanisŁaw Trawkowski (30. 3. 1966). Jak powstawaŁa Polska. Wiedza Powszechna — preko Google Books. 
  10. ^ D.Q. Adams, Encyclopedia of Indo-European Culture (London: Fitzroy–Dearborn, 1997), 207.
  11. ^ Długosz, Jan. Annales seu cronicae incliti regni Poloniae a nationibus orientalibus Polonis vicinis, ob aquae candorem Alba aqua ... nominatur
  12. ^ Żaneta Kosińska: Rzeka Wisła.
  13. ^ Nazewnictwo geograficzne Polski. T.1: Hydronimy. 2cz. w 2 vol. ISBN 978-83-239-9607-1. 
  14. ^ Wysota, W.; Molewski, P.; Sokołowski, Robert J. (2009). „Record of the Vistula ice lobe advances in the Late Weichselian glacial sequence in north-central Poland”. Quaternary International. 207 (1–2): 26—41. Bibcode:2009QuInt.207...26W. doi:10.1016/j.quaint.2008.12.015. 
  15. ^ Zbigniew Pruszaka; Elżbieta Zawadzka (2008). „Potential Implications of Sea-Level Rise for Poland”. Journal of Coastal Research. 242: 410—422. S2CID 130427456. doi:10.2112/07A-0014.1. 
  16. ^ „Final International ASTRA conference in Espoo, Finland, 10–11 December 2007”. www.astra-project.org. Arhivirano iz originala 17. 11. 2021. g. Pristupljeno 23. 10. 2009. 
  17. ^ Matt McGrath (12. 3. 2009). „Climate scenarios 'being realised'”. BBC News. Pristupljeno 23. 10. 2009. 
  18. ^ „Hydrology and morphology of two river mouth regions (temperate Vistula Delta and subtropical Red River Delta)” (PDF). www.iopan.gda.pl. Pristupljeno 23. 10. 2009. 
  19. ^ a b Jędrzej Giertych. „Tysiąc lat historii narodu polskiego” (na jeziku: poljski). www.chipublib.org. Pristupljeno 3. 4. 2009. 
  20. ^ „De Origine et Situ Germanorum Liber by Tacitus Latin Text”. 12. 11. 2007. Arhivirano iz originala 12. 11. 2007. g. 
  21. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „The Augustów Canal (Kanal Augustowski) - UNESCO World Heritage Centre”. whc.unesco.org. Pristupljeno 13. 8. 2018. 
  22. ^ „Suwalszczyzna - Suwalki Region”. www.suwalszczyzna.pl. Arhivirano iz originala 07. 07. 2014. g. Pristupljeno 13. 8. 2018. 
  23. ^ a b v Piskorski, Jan M. (1999). Pommern im Wandel der Zeit (na jeziku: nemački). str. 29. ISBN 978-83-906184-8-7. 
  24. ^ a b Paul Havers. „The Legend of Wanda”. www.kresy.co.uk. Arhivirano iz originala 2012-02-05. g. Pristupljeno 31. 3. 2009. 
  25. ^ Leszek Paweł Słupecki. „The Krakus' and Wanda's Burial Mounds of Cracow” (PDF). sms.zrc-sazu.si. str. 84. Pristupljeno 31. 3. 2009. 
  26. ^ a b „Wanda”. www.brooklynmuseum.org. Pristupljeno 31. 3. 2009. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 62. ISBN 86-331-2112-3. 
  • Cyberski, Jerzy; Grześ, Marek; Gutry-Korycka, Małgorzata; Nachlik, Elżbieta; Kundzewicz, Zbigniew W. (2006). „History of floods on the River Vistula”. Hydrological Sciences Journal. 51 (5): 799—817. S2CID 214652302. doi:10.1623/hysj.51.5.799. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Висла&oldid=27551588”