Vladimir Nabokov

Vladimir Nabokov
Vladimir Nabokov 1973.
Lični podaci
Puno ime	Vladimir Vladimirovič Nabokov
Datum rođenja	(1899-04-22)22. april 1899.
Mesto rođenja	Sankt Peterburg, Ruska Imperija
Datum smrti	2. jul 1977.(1977-07-02) (78 god.)
Mesto smrti	Montre, Švajcarska
Obrazovanje	Triniti koledž
Književni rad
Najvažnija dela	Lolita Očajanje Smeh u tami
Potpis
Zvanični veb-sajt
www.vladimir-nabokov.org

Kuća Vladimira Nabokova u Sankt Peterburgu gde je rođen i živeo do 18. godine

Vladimir Vladimirovič Nabokov (rus. Владимир Владимирович Набоков, Sankt Peterburg, 22. april 1899 — Montre, 2. jul 1977) bio je rusko-američki književnik.

Emigrirao je u Berlin 1919. gde je, nakon studija u Engleskoj, delovao kao književnik, sportski instruktor, prevodilac i novinar. U SAD odlazi 1940, gde živi pišući na engleskom jeziku. Pod uticajem klasične ruske i moderne evropske književnosti piše romane u kojima uz obilje fantazije i humora suprotstavlja tradicionalni i moderni sistem vrednosti.

Nabokovljeva Lolita (1955) zauzela je četvrto mesto na listi 100 najboljih romana moderne biblioteke u 2007. godini; Delo Bleda vatra (1962) zauzela je 53. mesto na istoj listi; a njegovi memoari, Govori, sećanje (1951), stavljeni su na osmo mesto na listi najvećih nefikcionih dela 20. veka, izdavača Random Haus. On je bio sedmostruki finalista Nacionalne nagrade za beletristiku.

Biografija

Nabokov je rođen 10. aprila 1899. godine u Sankt Peterburgu. Odrastao je u jednoj od najbogatijih aristokratskih porodica u carskoj Rusiji, gde je dobio izuzetno kućno obrazovanje. Od ranog detinjstva je putovao i učio jezike. Godine 1910. upisuje Tenjiščevsku veliku školu, jednu od najcenjenijih školskih ustanova u Peterburgu. Istovremeno se bavi šahom, sportom, entomologijom. Sa sedamnaest godina objavljuje prvu zbirku pesama, 1916. godine. Nakon Oktobarske revolucije, porodica Nabokov se sklonila na Krim, da bi 1919. zauvek napustili Rusiju. Živeli su dve godine u Velikoj Britaniji, gde je Vladimir Nabokov nastavio školovanje, izučavanje romanskih i slovenskih jezika na Triniti koledžu u Kembridžu. Od 1922. do 1937. godine živeo je u Berlinu u vrlo neizvesnim materijalnim uslovima, izdržavajući se davanjem časova, sastavljanjem šahovskih kombinacija za novine, a ponekad je glumio i u filmovima. Oženio se Verom Slonim i rodio im se sin, ali je opet bio prisiljen da beži. Napušta Hitlerovu Nemačku i živi sa porodicom u Parizu do 1940. godine kada napušta Evropu i odlazi u SAD.

Život u SAD

Nakon dolaska u SAD, zahvaljujući velikoj pomoći ruskog kompozitora Rahmanjinova, Nabokov sa porodicom prvo živi u Bostonu, postaje predavač najpre na Velsli koledžu, a kasnije i na Kornelu. Ni dolazak u Ameriku, ni stalna potraga za izgubljenim domom nisu uticale na ljubav koju je Vladimir otkrio kao dečak na porodičnom seoskom imanju u carskoj Rusiji, a to je ljubav i interesovanje za leptire koje je nastavio da lovi i izučava. Kolekcija od 4324 leptira koja mu je pripadala nalazi se u Muzeju uporedne zoologije na Univerzitetu Harvard, gde je dugo radio kao kustos lepidoptera. U znak poštovanja za tu njegovu sklonost i tekstove koje je napisao o leptirima i koji imaju naučnu vrednost, rod leptira Nabokovia nosi njegovo ime. Njegov verni životni pratilac, uprkos bračnim krizama, bila je njegova supruga, Vera Slonim Nabokov, koja ga je nesebično podsticala i pomagala u svemu što je radio. Mnogi smatraju da je presudno uticala i na njegovu literaturu, jer je bio sklon malodušnosti i odustajanju.

Bolest i smrt

Nabokov umire 2. jula 1977. godine od virusne infekcije pluća, izazvane prekomernim pušenjem.

Književni rad

Statua Vladimira Nabokova u Montreu

Jedina zvanično objavljena knjiga u Rusiji za života Vladimira Nabokova je zbirka Pesme (68 pesama). U Berlinu će 1922. godine objaviti prvo priče, a zatim uz pomoć ruske emigracije i svoj prvi roman Maša (1926). Dok je boravio u Berlinu Vladimir Nabokov je napisao osam romana na ruskom jeziku: Čovek iz SSSR, Kralj, kraljica, pub, Lužinova odbrana, Povratak Čorba, Kamera obskura, Podvig, Očajanje, Poziv na pogubljenje, Dar, Stvarni život Sebastijana Najta… Kasnije će svoje romane, zajedno sa sinom, Dmitrom Nabokovim prevesti na engleski. Prvi roman koji je Nabokov napisao na engleskom je U znaku nezakonito rođenih koji je tematski vrlo blizak romanu Poziv na pogubljenje jer u njemu se na groteskan način bavi mehanizmima nasilja u totalitarim policijskim državama.

Još odmalena Nabokov je znao engleski jezik, govorio je da ga je naučio pre ruskog, te je tako preveo na ruski Alisu u zemlji čuda, a zatim na engleski Puškinovog Jevgenija Onjegina, Ljermontovljevog Junaka našeg doba i dr. Njegova prva knjiga koja se pojavila na engleskom bio je roman Stvarni život Sebastijana Najta, ali planetarnu slavu i interesovanje ovom piscu doneće Lolita. Ovaj roman prvo je objavljen u Evropi, tačnije 1955. u Parizu, 1958. u Americi. Priča o ljubavi između zrelog muškarca i dvanaestogodišnje devojčice predstavljala je kršenje tabua čak i u književnim krugovima, i zbog provokativnosti roman je označen između ostalog i kao pornografski. Ideja za roman Lolita začeta je još u Parizu 1940. godine, Vladimir Nabokov je napisao na ruskom, čak pročitao grupi prijatelja “jedne zamračene ratne noći“, da bi nakon preseljenja u Ameriku uništio tu verziju Lolite i napisao je ponovo. Provokativna priča donela je autoru mnoštvo različitih neprilika, počev od odbijanja američkih izdavača da objave roman, pa do optužbi za plagijat koje su nastavljene i nakon autorove smrti. Trebalo je da prođe neko vreme pa da u prvi plan izbiju umetničke vrednosti ovog romana i složena slika duševnih stanja kroz koje prolazi glavni junak. Stenli Kjubrik je otkupio prava i po scenariju Vladimira Nabokova, koji je prilično izmenio, snimio 1962. godine Lolitu, kasnije, 1997. godine i Andrijan Lajn je po ovom romanu snimio film. Pored Lolite ekranizovana su i sledeća dela Vladimira Nabokova: Smeh u tami, Kralj, kraljica, pub, Razočarenje, Mašenjka, Gospođica O., Odbrana…

Dela

• Smeh u tami (1932),
• Očajanje (1934),
• Poziv na pogubljenje (1938),
• Lolita (1955),
• Pnin (1957),
• Bleda vatra (1962),
• Nebeski put
• Ada (1969)
• Bend Sinister
• Prozirne stvari
• Dar
• Pogledaj, Arlekine!
• Mašenjka
• Gospođica O.
• Razočarenje
• Odbrana
• Kralj, kraljica, pub
• Stvarni život Sebastijana Najta

Literatura

• Boyd, Brian. Vladimir Nabokov: The Russian Years. Princeton, N.J.: Princeton University Press, (1990) ISBN 0-691-06794-5 (hardback) (1997) ISBN 0-691-02470-7 (paperback). London: Chatto & Windus, (1990) ISBN 0-7011-3700-2 (hardback)
• Boyd, Brian (1991). Vladimir Nabokov: the American years. Princeton, N.J.: Princeton University Press. ISBN 069106797X. OCLC 22906836. 
• Chien, Evelyn Nien-Ming (2005). „A Shuttlecock Over the Atlantic”. Weird English. Cambridge, Massachusetts; London: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01819-8. 
• Field, Andrew (1986). VN The Life and Art of Vladimir Nabokov. New York: Crown Publishers. ISBN 0-517-56113-1. 
• Golla, Robert (2017). Conversations with Vladimir Nabokov. Jackson: University Press of Mississippi. ISBN 978-1496810953. 
• Parker, Stephen Jan. Understanding Vladimir Nabokov. Columbia: University of South Carolina Press. (1987) ISBN 978-0872494954
• Proffer, Elendea, ed. Vladimir Nabokov: A Pictorial Biography. Ann Arbor, Mich.: Ardis, (1991) ISBN 0-87501-078-4 (a collection of photographs)
• Rivers, J.E., and Nicol, Charles. Nabokov's Fifth Arc. Austin, TX: University of Texas Press, (1982) ISBN 978-0-292-75522-2.
• Schiff, Stacy. Véra (Mrs. Vladimir Nabokov). New York, NY.: Random House, (1999) ISBN 0-679-44790-3.

Kritike

• Alexandrov, Vladimir E. (1991). Nabokov's otherworld. Princeton, N.J: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-06866-4. 
• Bader, Julia (1972). Crystal land; artifice in Nabokov's English novels. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-02167-9. 
• Barabtarlo, Gennady (1989). Phantom of fact: a guide to Nabokov's Pnin. Ann Arbor: Ardis. ISBN 978-0-87501-060-1. 
• Blackwell, Stephen H. (2009). The quill and the scalpel: Nabokov's art and the worlds of science. Columbus: Ohio State University Press. ISBN 978-0-8142-1099-4. 
• Boyd, Brian (1999). Nabokov's Pale fire: the magic of artistic discovery. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00959-9. 
• Connolly, Julian W. (2009). A reader's guide to Nabokov's "Lolita". Studies in Russian and Slavic literatures, cultures and history. Boston: Academic Studies Press. ISBN 978-1-934843-65-9. 
• Foster, John Burt (1993). Nabokov's art of memory and European modernism. Princeton, N.J: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-06971-5. 
• Hardy, James D.; Martin, Ann (2011). "Light of my life": love, time and memory in Nabokov's Lolita. Jefferson, N.C. ; London: McFarland & Co. ISBN 978-0-7864-6357-2. 
• Johnson, Donald B. (1985). Worlds in regression: some novels of Vladimir Nabokov. Ann Arbor: Ardis. ISBN 978-0-88233-908-5. 
• Livry, Anatoly. «Nabokov le Nietzschéen» Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. septembar 2013), HERMANN, Paris, 2010
• Livri, Anatoliй. Fiziologiя Sverhčeloveka. Vvedenie v tretьe tыsяčeletie. SPb.: Aleteйя, 2011. – 312 s. https://web.archive.org/web/20110816062952/http://exlibris.ng.ru/non-fiction/2011-06-02/6_game.html
• Meyer, Priscilla (1988). Find what the sailor has hidden: Vladimir Nabokov's Pale fire (1st izd.). Middletown, Conn: Wesleyan University Press. ISBN 978-0-8195-5206-8. 
• Morris, Paul Duncan (2010). Vladimir Nabokov: poetry and the lyric voice. Toronto ; Buffalo: University of Toronto Press. ISBN 978-1-4426-4020-7. 
• Nicol, Charles; Barabtarlo, Gennady, ur. (1993). A Small Alpine form: studies in Nabokov's short fiction. Garland reference library of the humanities. New York: Garland. ISBN 978-0-8153-0857-7. 
• Pifer, Ellen (1980). Nabokov and the novel. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-59840-9. 
• Rutledge, David S. (2011). Nabokov's permanent mystery: the expression of metaphysics in his work. Jefferson, N.C: McFarland & Co. ISBN 978-0-7864-6076-2. 
• Schuman, Samuel (2014). Nabokov's Shakespeare. New York: Bloomsbury. ISBN 978-1-62892-426-8. 
• Shrayer, Maxim D. (1998). The World of Nabokov's Stories. Literary modernism series. Austin: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-77733-0. 
• Julian W. Connolly, ur. (1999). „Jewish Questions in Nabokov's Life and Art”. Nabokov and his fiction: new perspectives. Cambridge studies in Russian literature. Cambridge ; New York: Cambridge University Press. str. 73–91. ISBN 978-0-521-63283-6. 
• Toker, Leona (1989). Nabokov: the mystery of literary structures. Ithaca: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-2211-9. 
• Trousdale, Rachel (2010). Nabokov, Rushdie, and the transnational imagination: novels of exile and alternate worlds (1st izd.). New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-10261-3. 
• Wood, Michael (1995). The magician's doubts: Nabokov and the risks of fiction. Princeton, N.J: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00632-1. 
• Azam Zanganeh, Lila (2011). The enchanter: Nabokov and happiness (1st izd.). New York: W.W. Norton & Co. ISBN 978-0-393-07992-0. 

Bibliografija

• Juliar, Michael (1986). Vladimir Nabokov: A Descriptive Bibliography. New York: Garland Publishing. ISBN 0-8240-8590-6. 
• Montalbán, Manuel Vázquez; Glasauer, Willi. Escenas de la Literatura Universal y Retratos de Grandes Autores. Barcelona: Círculo de Lectores, 1988.
• Alexandrov, Vladimir E., ed. The Garland Companion to Vladimir Nabokov. New York: Garland Publishing, (1995) ISBN 0-8153-0354-8.
• Funke, Sarah (1999). Véra's Butterflies: First Editions by Vladimir Nabokov Inscribed to his Wife. New York: Glenn Horowitz Bookseller. ISBN 0-9654020-1-0. 

Medijske adaptacije

• Peter Medak's short television film, Nabokov on Kafka, is a dramatisation of Nabokov's lectures on Franz Kafka's The Metamorphosis. The part of Nabokov is played by Christopher Plummer.
• Nabokov makes three cameo appearances, at widely scattered points in his life, in W. G. Sebald's The Emigrants.
• See Lolita.
• In 1972 the novel King, Queen, Knave was released as a movie directed by Jerzy Skolimowski and starring Gina Lollobrigida, David Niven and John Moulder-Brown.
• In 1978 the novel Despair was adapted by Tom Stoppard for the movie directed by Rainer Werner Fassbinder.
• In 1986 his first novel Mary (in Russian Maschenka) was loosely adapted for the movie Maschenka, starring Cary Elwes.
• The novel The Defense was adapted as a feature film, The Luzhin Defence, in 2000 by director Marleen Gorris. The film starred John Turturro and Emily Watson.

Entomologija

• Johnson, Kurt, and Steve Coates. Nabokov's blues: The scientific odyssey of a literary genius. New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-137330-6 (very accessibly written)
• Sartori, Michel, ed. Les Papillons de Nabokov [The butterflies of Nabokov]. Lausanne: Musée cantonal de Zoologie, (1993) ISBN 2-9700051-0-7 (exhibition catalogue, primarily in English)
• Zimmer, Dieter E. A Guide to Nabokov's Butterflies and Moths. Privately published, (2001) ISBN 3-00-007609-3 (web page)

Drugo

• Deroy, Chloé, Vladimir Nabokov, Icare russe et Phénix américain (2010). Dijon: EUD
• Gezari, Janet K.; Wimsatt, W. K., "Vladimir Nabokov: More Chess Problems and the Novel", Yale French Studies, No. 58, In Memory of Jacques Ehrmann: Inside Play Outside Game (1979), pp. 102–115, Yale University Press.

Spoljašnje veze

• Vladimir Nabokov
• Šarmantni kosmopolita Vladimir Nabokov
• Život je bajka - Vladimir Nabokov
• Geografija Evrope u Nabokovljevim pričama („Politika”, 18. mart 2019)
• Vladimir-Nabokov.org – Site of the Vladimir Nabokov French Society, Enchanted Researchers (Société française Vladimir Nabokov : Les Chercheurs Enchantés).
• "Nabokov under Glass" – New York Public Library exhibit.
• Herbert Gold (1967). „Vladimir Nabokov, The Art of Fiction No. 40”. The Paris Review. Summer-Fall 1967 (41). 
• The Atlantic Monthly – Review of Nabokov's Butterflies
• "The Life and Works of Vladimir Nabokov". The New York Public Library, profile and lectures. 2002
• Vladimir Nabokov na sajtu WorldCat (jezik: engleski)
• Vladimir Nabokov na sajtu ISFDb (jezik: engleski)
• Vladimir Nabokov poetry
• Nabokov Online Journal Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. avgust 2013)
• "The problem with Nabokov". By Martin Amis 14 November 2009
• "Talking about Nabokov" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. avgust 2013) George Feifer, Russia Beyond the Headlines, 24 February 2010
• "The Gay Nabokov". Salon Magazine 17 May 2000
• BBC interviews 4 October 1969 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. april 2012)
• Nabokov Bibliography: All About Vladimir Nabokov in Print
• Vladimir Nabokov na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)