Gepard
| Gepard Vremenski raspon:
| |
|---|---|
| |
| Acinonyx jubatus jubatus | |
_female_2.jpg)
| |
| Ženka geparda u južnoafričkoj pokrajini Kvazulu-Natal | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Mammalia |
| Red: | Carnivora |
| Podred: | Feliformia |
| Porodica: | Felidae |
| Rod: | Acinonyx Brookes, 1828 |
| Vrsta: | A. jubatus
|
| Binomno ime | |
| Acinonyx jubatus (Schreber, 1775)
| |
| Podvrste | |
| |
| |
| Karta rasprostranjenosti geparda (najsvetlija nijansa pokazuje nekadašnju rasprostranjenost) | |
Gepard (lat. Acinonyx jubatus) je ugrožena vrsta iz porodice mačaka (Felidae) i jedini recentan predstavnik roda Acinonyx. To je najbrža kopnena životinja koja trči brzinom više od 105 km/h[2] na kraćim razdaljinama do 460 metara. Za samo tri sekunde, gepard razvije brzinu od 0 do 110 km/h.[3] Gepard naseljava veći deo afričkog kontinenta, brojnije populacije se nalaze južno od Sahare, takođe naseljava i mali deo jugozapadne Azije, tačnije Irana.
Opis[uredi | uredi izvor]
Gepard ima vitko telo sa dugim nogama i tupim kandžama koje se ne mogu uvući. Dlaka je gruba i kratka, a krzno je tamno sa malim, okruglim crnim tačkama. Tačke su prečnika od 2-3 centimetra, pogodujući gepardu prilikom lova i služeći mu kao kamuflaža. Stomak je beo bez tačaka, dok je kraj repa kitnjast sa belim pramenom i završava se sa četiri do šest crnih krugova. Gepard ima malu ovalnu glavu sa visoko postavljenim očima. Crne šare u obliku suza koje klize se protežu od uglova očiju preko bočnih strana nosa do usta.
Odrasla jedinka teži od 40 do 65 kilograma. Celokupna dužina tela je od 115 do 135 centimetara, dok je rep dužine i do 84 centimetara. Mužjaci su nešto krupniji od ženki sa malo većim glavama, ali s obzirom na to da postoje velike varijacije u veličinama geparda, teško je utvrditi ko je mužjak a ko ženka samo na osnovu spoljašnjeg izgleda životinje.
Kod nekih geparda je prisutna retka mutacija šara na krznu. Gepard sa većim i tamnijim tačkama je poznat i kao „kralj gepard”. Nekada se mislilo da je u pitanju posebna podvrsta geparda, ali je ovaj stav napušten.
Osobine[uredi | uredi izvor]
Gepard je jedna od četiri vrste mačaka koje imaju kandže koje se ne mogu uvući u šape.[4] Pored geparda, to su još i mačka ribar, ravnoglava mačka i iriomotska mačka. Ova osobina pruža ovim mačkama dodatnu prednost pri gonjenju plena. Struktura ligamenata geparda je ista kao i kod ostalih mačaka, jedino što im nedostaje je obloga od kože i krzna, tako da su kandže stalno vidljive. Takođe, kandže su mnogo kraće i ravnije nego kod drugih mačaka. Gepard je spretna mačka koja može da dostigne brzinu do 100 km na sat, što najduže može da potraje 20 sekundi. Odličan je lovac na antilope kojima se najčešće i hrani.
Adaptacije koje pomažu gepardu da tako brzo goni plen uključuju njegove velike nozdrve koje omogućuju optimalan unos kiseonika i uvećano srce i pluća koji usklađeno funkcionišu radi efikasnijeg cirkulisanja kiseonika. Tokom uobičajene trke gepard napravi od 60 do 150 udisaja u toku jednog minuta.[4] Rep gepardu služi kao kormilo prilikom trke kako bi održao ravnotežu i pravio oštra skretanja.
Gepard je smatran za najprimitivniju od svih mačaka. Za razliku od „pravih” velikih mačaka, gepard može da prede prilikom udisanja vazduha, ali ne može da riče. Suprotno od toga, velike mačke mogu da riču, dok su u stanju da predu jedino kada izdišu. Međutim, neki ipak geparda smatraju za najmanju veliku mačku.
Taksonomija[uredi | uredi izvor]
Felis jubatus je bilo naučno ime koje je koristio Johan Kristijan Danijel fon Šreber 1777. godine, koji je bazirao svoj opis vrsta na ranijim opisima Kompta de Bufona i Tomasa Penanta.[5] Generičko ime Acinonyx je predložio Džošua Bruks 1828. godine.[6]
Podvrste[uredi | uredi izvor]
Postoji četiri ili pet priznatih podvrsta geparda:[7]
- Azijski gepard (Acinonyx jubatus venaticus)
- Zapadnoafrički ili saharski gepard (Acinonyx jubatus hecki)
- Centralnoafrički ili sudanski gepard (Acinonyx jubatus soemmeringii)
- Južnoafrički ili namibijski gepard (Acinonyx jubatus jubatus)
- Istočnoafrički ili tanzanijski gepard (populacija podvrste Acinonyx jubatus jubatus, ranije smatrana za posebnu podvrstu Acinonyx jubatus raineyii)
_05.jpg)
.jpg)
.jpg)
Filogenija[uredi | uredi izvor]
| Filogenetsko stablo | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Rod puma porodice Felidae, prikazan zajedno sa rodovima Lynx i Felis[8][9] |
.jpg){kind=small}
.jpg){kind=small}
.jpg){kind=small}
_Pl-I_(white_background_%26_colourised).jpg){kind=small}
.jpg){kind=small}
.jpg){kind=small}
Najbliži srodnici geparda su puma (Puma concolor) i jaguarundi (Herpailurus yagouaroundi).[10] Ove tri vrste zajedno čine rod puma, jedan od osam rodova porodice Felidae.[8][11][12] Sestrinska grupa roda puma je klada manjih mačaka iz Starog sveta koja uključuje rodove Felis, Otocolobus i Prionailurus.[9]
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Ženke dostižu polnu zrelost sa 20 do 24 meseci života, a mužjaci sa 12 meseci (iako se ne pare sve do svoje treće godine). Parenje se odvija tokom cele godine. Nedavna studija izvršena u Serengetiju je pokazala da se ženke geparda često pare sa različitim mužjacima sa kojima imaju mlade.[13]
Ženke donose na svet do devet mačića nakon trudnoće koja traje od 90 do 98 dana, iako prosečan okot ima tri do pet mačeta. Mladunčad po rođenju teži od 150 do 300 grama. Za razliku od nekih drugih mačaka, mladunci geparda se rađaju sa prepoznatljivim tačkama. Mladi se takođe rađaju sa karakterističnim mekim, svetlim krznom koji se nalazi oko vrata protežući se do sredine leđa. Ovakvo krzno iščezava kako gepard raste.
Stopa smrtnosti je veoma visoka tokom prvih nedelja, i do 90% mladunčadi ubiju lavovi, hijene, čak i orlovi. Mladi napuštaju majku između trinaestog i dvadesetog meseca života. Iako često kratko žive, gepardi mogu da požive preko 20 godina, a sa godinama gube svoju gipkost i brzinu.
Teritorija[uredi | uredi izvor]
Mužjaci su veoma društveni. Formiraju grupe od po nekoliko usamljenih mužjaka ili ostaju sa svojom braćom iz istog legla. Veoma su teritorijalni. Površina mužjakove teritorije varira od 37 do 160 km². Ženke geparda ne oformljuju teritorije. Uvek love samostalno, a kada mladi napune pet do šest nedelja one ih vode sa sobom da bi im pokazale kako se lovi.
Ishrana i lov[uredi | uredi izvor]
Gepardi su mesojedi i hrane se sisarima mase do 40 kilograma, uključujući Tomsonovu gazelu i impalu. Gnu goveda i telad se love kada gepardi love u grupama. Takođe love morke i zečeve. Dok ostale velike mačke uglavnom love noću, gepardi love po danu. Obično love ili rano ujutro ili predveče kada nije velika vrućina. Gepardi love oslanjajući se na svoj vid, a ne na miris. Plenu se prikradaju dok ne dođu na daljinu od 10-30 metara. Potera za plenom ne traje više od jednog minuta i ako gepard ne uspe da ga uhvati na početku, često će odustati nego da troši energiju. Prosečna uspešnost u lovu je oko 50%, što znači da polovina gepardovog lova rezultuje neuspehom.
Još jedan razlog zbog čega gepard može da odustane od trke leži u naporu gepardovog tela. Prilikom ubrzavanja, telesna temperatura geparda postane toliko visoka da bi bilo smrtonosno da nastavi trku — ovo objašnjava činjenicu zašto se gepard često može videti kako odmara čak i posle ulova. Dok odmara, gepard rizikuje da izgubi plen jer tada postaje previše iscrpljen da bi ga branio od lavova, hijena i pavijana.[4] Ako je u pitanju žestoka trka, u stanju je da se od nje odmara i više od pola sata. Gepard ubija svoj plen spoticanjem i obaranjem tokom trke, zatim grizući ga sa donje strane grla kako bi ga udavio. Gepard nije dovoljno snažan da bi slomio vrat gazelama koje najčešće lovi. Kada ubije plen, gepard nastavlja što pre da ga proždire dok ga nije oduzela neka druga grabljivica.
Rasprostranjenost i status[uredi | uredi izvor]
Gepardi žive na otvorenim i prostranim staništima gde postoji obilje lovine, kao što su polupustinje i savane. U Namibiji živi trećina celokupne populacije geparda gde nastanjuju različita staništa, uključujući travnate ravnice, savane, gustu vegetaciju i planinski teren. 95% geparda nastanjuje komercijalne farme. U divljini se mogu naći u Africi, dok su u prošlosti živeli sve do Indije. Otkrivena je populacija geparda u severoistočnom Iranu, u provinciji Kopasan. Procenjuje se broj na oko 50 jedinki.[14] Postoji pet podvrsta geparda: četiri živi u Africi i jedna u Iranu. Ugrožena podvrsta Acinonyx jubatus venaticus nastanjuje Iran. 1990. godine, u indijskim dnevnim novinama izašao je članak o prisutnosti geparda u istočnoj Indiji.
Gepardi su ugrožena vrsta. Od svih ostalih velikih mačaka on je najmanje prilagodljiv na različite okoline. Oduvek se teško razmnožavao u zoološkim vrtovima, iako su skoro nekoliko zoo-vrtova u tome bili uspešni. Nekada masovno lovljen zbog svog krzna, danas više pati od gubitka prirodnog staništa i životinja koje lovi.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Durant, S.; Mitchell, N.; Ipavec, A.; Groom, R. (2015). „Acinonyx jubatus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 19. 8. 2019.
- ^ The Cheetah's fastest recorded speed was 105 kilometres per hour (65.25 mph). Cheetah, Luke Hunter and Dave Hamman, (Struik Publishers, 2003), pp. 37-38
- ^ Measuring the speed of a cheetah
- ^ a b v O'Brien, S.; D. Wildt; M. Bush (1986). „The Cheetah in Genetic Peril”. Scientific American. 254: 68—76.
- ^ Schreber, J. C. D. (1777). „Der Gepard”. Die Säugthiere in Abbildungen nach der Natur mit Beschreibungen (Dritter Theil). Erlangen: Wolfgang Walther. str. 392−393.
- ^ Brookes, J. (1828). „Section Carnivora”. A catalogue of the Anatomical and Zoological Museum of Joshua Brookes. London: Richard Taylor. str. 16.
- ^ „Acinonyx jubatus”. ITIS [1]
- ^ a b Werdelin, L.; Yamaguchi, N.; Johnson, W.E.; O'Brien, S.J. (2010). „Phylogeny and evolution of cats (Felidae)”. Ur.: Macdonald, D.W.; Loveridge, A.J. Biology and Conservation of Wild Felids (Reprinted izd.). Oxford, UK: Oxford University Press. str. 59—82. ISBN 978-0-19-923445-5.
- ^ a b Mattern, M.Y.; McLennan, D.A. (2000). „Phylogeny and speciation of felids”. Cladistics. 16 (2): 232—53. doi:10.1111/j.1096-0031.2000.tb00354.x.
- ^ Kitchener, A. C.; Breitenmoser-Würsten, C.; Eizirik, E.; Gentry, A.; Werdelin, L.; Wilting, A.; Yamaguchi, N.; Abramov, A. V.; Christiansen, P.; Driscoll, C.; Duckworth, J. W.; Johnson, W.; Luo, S.-J.; Meijaard, E.; O’Donoghue, P.; Sanderson, J.; Seymour, K.; Bruford, M.; Groves, C.; Hoffmann, M.; Nowell, K.; Timmons, Z.; Tobe, S. (2017). „A revised taxonomy of the Felidae: The final report of the Cat Classification Task Force of the IUCN Cat Specialist Group” (PDF). Cat News (Special Issue 11).
- ^ Johnson, W. E.; O'Brien, S. J. (1997). „Phylogenetic reconstruction of the Felidae using 16S rRNA and NADH-5 mitochondrial genes”. Journal of Molecular Evolution. 44 Suppl. 1 (S1): S98—S116. Bibcode:1997JMolE..44S..98J. PMID 9071018. doi:10.1007/PL00000060.
- ^ Sunquist, F.; Sunquist, M. (2002). „Cheetah Acinonx jubatus (Schreber, 1776)”. Wild Cats of the World. Chicago, USA: The University of Chicago Press. str. 19–36. ISBN 978-0-226-77999-7.
- ^ „New light has been shed on the extent of female cheetahs' unfaithfulness to their male partners.”. Arhivirano iz originala 27. 09. 2007. g. Pristupljeno 02. 06. 2007.
- ^ „Asiatic Cheetah”. Arhivirano iz originala 27. 11. 2007. g. Pristupljeno 03. 06. 2007.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
