Gutanje

Glava i vrat

Gutanje (lat. deglutitio) je veoma složen lančasti refleksni akt, sa centrom u produženoj moždini, u toku koga se zalogaj premešta iz usta u želudac nizom pokreta. Ždrelo, koje se nalazi na putu zalogaja, je deo i gastrointestinalnog i respiratornog sistema, pa je potrebna koordinacija rada različitih mišića u toku procesa gutanja. Receptori ovog refleksa se nalaze u usnoj duplji, ždrelu i početnom delu jednjaka.

Kada se nakon mehaničke obrade hrane u ustima formira zalogaj (bolus) zapremine oko 3-4 ml, počinje njegovo gutanje. Centar u produženoj moždini šalje impulse i izaziva vremenski veoma precizne kontrakcije i dekontrakcije mišića. Čitav proces se sastoji od niza pojedinačnih refleksa, koji slede jedan za drugim, pri čemu je svaki refleks signal za započinjanje sledećeg.

Proces gutanja se može podeliti na tri faze: oralnu, faringealnu (ždrelnu) i ezofagealnu (jednjačku). Prva faza je voljna, a ostale dve su čisto refleksne.

Gutanje počinje zatvaranjem usta, tj. podizanjem donje vilice. Nakon toga se vrh jezika podiže i dodirne tvrdo nepce, a na gornjoj strani jezika se formira žleb preko koga zalogaj klizi ka ždrelu (on je delimično guran i kontrakcijom jezične muskulature). Kada zalogaj uđe u ždrelo dešava se niz veoma brzih promena (kontrakcija), koje imaju za cilj zatvaranje svih respiratornih komunikacija. Istovremeno se kontrahuju i faringealni mišići koji stvaraju pritisak na zalogaj od 12 KPa i on ulazi u jednjak. Nakon toga se gornji mišić sfinkter zatvara i na taj način onemogućava povratak bolusa u suprotnom smeru. Zalogaj dalje putuje kroz jednjak, guran takođe kontrakcionim (peristaltičkim) talasom ezofagealne muskulature koja stvara pritisak na bolus od 13 KPa. Nakon toga se reflesno otvara donji sfinkterski mišić i zalogaj dospeva u kardiju (gornji deo želuca).

Brzina kretanja peristaltičkog talasa je oko 0,02-0,04 m/s, a ukoliko zalogaj slučajno zastane javlja se i sekundarni talas, koji gura hranu ka želucu. Vraćanje sadržaja iz želuca nije moguće u fiziološkim uslovima kod odraslih, jer je pritisak u donjem delu jednjaka za oko 0,7 KPa veći od pritiska u lumenu želuca. Međutim, kod novorođenčeta je povraćanje sadržaja iz jednjaka normalna pojava, jer ne postoji adekvatna koordinacija sfinkterskih mehanizama.

Poremećaji u gutanju

Poteškoće u gutanju (disfagija) mogu biti uzrokovane različitim faktorima: nedovoljnim žvakanjem hrane, prebrzim jedenjem, gastroezofagusnim refluksom, moždanim udarom, neurološkim oboljenjima, tumorima neke od struktura digestivnog trakta itd.

Ove poteškoće se manifestuju bolom pri gutanju (lat. odynophagia), pritiskom ili bolom u grudima, zastajanjem zalogaja, rugurgitacijom, žgaravicom i sl. Poznati su i neki nespecifični simptomi: gubitak težine, odbijanje hrane, povišena temperatura, kašljanje tokom jela, ispadanje hrane iz usta itd.

Postoji nekoliko potencijalnih uzroka disfagije. Oštećenje V, IX ili X kranijalnog nerva, ili npr. bolesti poput encefalitisa i poliomijelitisa mogu izazvati otežano gutanje ili ga u potpunosti onemogućiti. Ahalazija predstavlja poremećaj kod koga se poslednjih nekoliko centimetara jednjaka uopšte ne relaksira. Kao rezultat može nastati otežani prolazak hrane ka želucu, a u ekstremnim slučajevima dotok hrane u kardiju je potpuno onemogućen. Gastroezofagealni refluks (vraćanje kiseline iz lumena želuca u donji deo ezofagusa) može da ošteti ćelije jednjaka i izazove malignu alteraciju.

Disfagija se javlja uglavnom u starijem životnom dobu (u težem ili lakšem obliku), kod 16% muškaraca i 25% žena. Dospevanje hrane u respiratorne puteve (kao posledica disfagije) može da izazove i pneumoniju, koja kod starijih osoba može biti letalna.

Dijagnostičke metode izbora u dokazivanju disfagije su: videofluoroskopski pregled jednjaka, nazoendoskopija, manometrija i manofluorografija.