Danijele de Rosi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Danijele de Rosi
De Rosi u dresu reprezentacije 2012
Lični podaci
Puno ime Danijele de Rosi[1]
Datum rođenja (1983-07-24)24. jul 1983. (40 god.)[1]
Mesto rođenja Rim, Italija Italija
Visina 1,84 m[2]
Pozicija zadnji vezni
Juniorska karijera
1997—2000
2000—2001		 Ostia Mare
Roma
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
2001—2019
2019—2020		 Roma
Boka juniors		 616
7		 (63)
(1)
Reprezentativna karijera
2004—2017  Italija 117 (21)
Trenerska karijera
2022—2023
2024—		 SPAL
Roma
Nagrade
Fudbal
Olimpijske igre
Bronzana medalja — treće mesto 2004. Atina Italija
Svetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto 2006. Nemačka Italija
Evropsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto 2012. Poljska/Ukrajina Italija
Kup konfederacija
Bronzana medalja — treće mesto 2013. Brazil Italija

Danijele de Rosi (ital. Daniele De Rossi; 24. jul 1983, Rim, Italija) je bivši profesionalni italijanski fudbaler sredine terena. Najpoznatiji je po tome što je većinu svoje karijere proveo u Romi i što je bio italijanski reprezentativac, a danas je šef stručnog štaba Rome.

De Rosi je debitovao za Romu u sezoni 2001/02, a u Seriji A godinu dana kasnije. Sa klubom osvojio je dva kupa (2007. i 2008. godine), kao i Superkup Italije 2007. godine. Bio je proglašen za najboljeg mladog igrača Serije A 2006. godine i za italijanskog fudbalera godine 2009. godine. Počev od sezone 2017/18 postao je kapiten tima, nakon povlačenja Frančeska Totija. Na kraju sezone 2018/19, nakon 18 godina u Romi, napustio je klub.[3] Sa 616 utakmica zauzima drugo mesto na listi igrača sa najviše nastupa za Romu, odmah posle Totija. U leto 2019. godine potpisao je ugovor sa Bokom Juniors, za koju je nastupao do januara 2020. godine, kada je objavio da završava igračku karijeru.

De Rosi je bio član omladinskih selekcija Italije, kao i reprezentacije Italije. Sa reprezentacijom do 21 godine osvojio je Evropsko prvenstvo u fudbalu 2004. godine,[3][4] a kao član reprezentacije i bronzanu medalju na Olimpijskim igrama.[3][4][5] Od debija za nacionalnu selekciju 2004. godine do povlačenja 2017. godine odigrao je 117 utakmica[6] i on je četvrti igrač po broju nastupa za reprezentaciju.[6] Bio je član reprezentacije na 3 svetska prvenstva (2006., 2010. i 2014), 3 evropska prvenstva (2008., 2012. i 2016) i 2 kupa konfederacija (2009. i 2013). Kao član nacionalne selekcije postao je šampion sveta 2006. godine.[6] Uvršten je u Najbolji tim prvenstva po izboru Uefe, na evropskom prvenstvu 2012. godine.[7]

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Roma[uredi | uredi izvor]

Počeci karijere i uspon[uredi | uredi izvor]

De Rosi je prve fudbalske korake napravio u lokalnom klubu Ostia Mare, sve do 2000. godine kada se priključio mlađim kategorijama Rome.[3][8] Debi za prvi tim Rome imao je 30. oktobra 2001. kada ga je tadašnji trener ekipe Fabio Kapelo poslao na teren u 71. minutu, u meču grupne faze Lige šampiona protiv Anderlehta,[3] kada je zamenio Ivana Tomića.[9] Iste sezone de Rosi je imao i tri nastupa u Kupu Italije.[10][11][12] Prva utakmica u Seriji A, došla je posle više od godinu dana od debija za prvi tim, 25. januara 2003. godine, gde je Roma poražena od ekipe Komoa.[3][13][14] Iste sezone postigao je i svoj prvi gol za Romu, 10. maja protiv Torina, u utakmici koja je okončana pobedom Rome od 3:1.[3][15][16]

Danijele je se brzo nametnuo kao nezamenjiv deo srednjeg reda Rome i doprineo je osvajanju drugog mesta u Seriji A u sezoni 2003/04.,[17] kao i plasmanu u dva vezana finala kupa 2005.[18] i 2006.[19] godine. 2004. godine potpisao je prvi profesionalni ugovor sa klubom, do 2009. godine.[20]

Zahvaljujući svojoj zrelosti, izdržljivosti i komandovanju na terenu, 15. marta 2006. godine po prvi put je poneo kapitensku traku, u meču kupa UEFA sa Midlzbroom.[3] 4 dana kasnije de Rosi se našao u centru pažnje zbog svog postupka na utakmici protiv Mesine. Naime, pri vođstvu Rome od 1:0, de Rosi je, u 35. minutu postigao gol rukom, što je promaklo sudiji. Iako su igrači Mesine protestvovali, sudija je poništio gol tek kada je de Rosi priznao šta se desilo, što je kasnije izazvalo pozitivne reakcije u fudbalskoj javnosti.[21][22] 30. aprila 2006. godine u remiju Rome sa Kjevom, de Rosi je prvi put u karijeri postigao dva gola za Romu na istoj utakmici.[23] Na kraju sezone osvojio je nagradu za najboljeg mladog igrača Serije A za 2006. godinu.[24]

Uspesi na domaćoj sceni i prepoznatljivost[uredi | uredi izvor]

I u sezoni 2006/07 de Rosi je bio jedan od najvažnijih igrača u timu. Od postignutih golova te sezone ističu se onaj koji je dao Mančester Junajtedu u revanšu četvrtfinala Lige šampiona[25] i gol koji je postigao protiv Intera, u prvoj utakmici finala kupa,[26] koji je Roma na kraju i osvojila.

Danijele de Rosi u dresu Rome 2008. godine

Sledeće sezone, i dalje predvođena Lučanom Spaletijem, Roma je osvojila Superkup Italije, pobedom nad šampionom Interom, a de Rosi je postigao odlučujući pogodak iz penala, u pobedi od 1:0.[27] De Rosi je igrao važnu ulogu u timu Rome koji je te sezone odbranio kup, pobedom nad Interom od 2:1 24. maja 2008. godine.[28] Na kraju sezone, de Rosi je produžio ugovor sa Romom za još tri godine, do 2012. godine.[29]

Roma nije uspela da odbrani trofej Superkupa sledeće sezone, pošto je izgubila od Intera na penale 6:5 (utakmica je u regularnom delu, nakon produžetaka okončana rezultatom 2:2).[30] De Rosi je na ovoj utakmici postigao jedan gol, a bio je uspešan i u penal seriji. U ovoj sezoni de Rosi je postigao i prvi gol u Rimskom derbiju, 11. aprila 2009. godine, u porazu od 4:2 na „gostovanju“ rivalskom Laciju.[31] 2009. godine de Rosi je izabran za italijanskog fudbalera godine.[24]

U revanšu u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope, protiv Genta, de Rosi je pogodio protivničku mrežu dva puta, u pobedi Rimljana od 7:1.[32] 6. decembra 2009. godine de Rosi je odigrao svoju dvestotu utakmicu u Seriji A, u Rimskom derbiju protiv Lacija. Bio je ključni igrač u veznom redu kod Klaudija Ranijerija, a postigao je i bitan gol protiv Intera na utakmici 27. marta 2010. godine, kojim je Roma napravila niz od 24 utakmice bez poraza i zamalo osvojila titulu. Roma je stigla do finala kupa, ali je izgubila od Intera.[33]

Sezona 2010/11 je bila manje uspešna, kako je Roma izgubila od Intera u utakmici Superkupa, sezonu u Seriji A je završila na 6. mestu, a u kupu u polufinalu.

Promenjiv uspeh pod upravom DiBenedeta i Palote[uredi | uredi izvor]

De Rosi je u februaru 2012. godine potpisao petogodišnji produžetak ugovora sa Romom i time je postao najplaćeniji italijanski igrač u Seriji A.[34][35] Sezona 2011/12, u kojoj je Romu predvodio Luis Enrike, je bila manje uspešna od prethodnih, jer se Roma plasmanom na 7. mesto nije kvalifikovala za evropska takmičenja.[36]

Sledeća sezona bila je još teža za de Rosija. Novi trener Zdenjek Zeman je često kritikovao igru i zalaganje de Rosija,[37][38][39] što se odrazilo i na njegovu minutažu.[40][41] Iako se situacija popravila nakon smene Zemana, kada je klub preuzeo Aurelio Andreacoli,[42] De Rosi do kraja sezone nije postigao nijedan gol za Romu, što mu se nije desilo još od debitantske sezone. Sezona u kojoj se Roma ponovo nije kvalifikovala za evropska takmičenja, završena je porazom od Lacija u finalu kupa.[43][44]

De Rosi je prekinuo golgeterski post već u prvoj utakmici sezone 2013/14, kada je postigao prvi gol na utakmici protiv Livorna (koju je Roma dobila sa 0:2).[45] De Rosi je, uživajući poverenje novog trenera Rudija Garsije,[46][47] doprineo fantastičnoj seriji Rome od 10 pobeda na startu sezone.[48] Roma se zauzimanjem drugog mesta na kraju sezone kvalifikovala za nastup u evropskim takmičenjima,[49] a takmičenje u kupu završila porazom od Napolija u polufinalu.[50]

17. oktobra 2015. de Rosi je golom protiv Empolija (u pobedi Rome od 3:1) obeležio svoju petstotu utakmicu za klub.[51] Tri dana kasnije de Rosi je bio dvostruki strelac na utakmici Lige šampiona protiv Leverkuzena (koja je završena remijem 4:4).[52]

2017. je produžio ugovor sa Romom za još dve godine.[53][54] Nakon što je Frančesko Toti okončao karijeru, Danijele je imenovan za novog kapitena Rome.[3] 10. aprila 2018. godine, u revanšu četvrtfinala Lige šampiona protiv Barselone, de Rosi je postigao gol iz penala, drugi na utakmici, kada se Roma senzacionalnom pobedom od 3:0 plasirala u polufinale.[55][56]

26. septembra 2018. godine, nastupom na utakmici protiv Frozinonea, de Rosi je ušao u istoriju Rome, kao drugi igrač sa šeststo odigranih utakmica za klub.[57]

27. maja 2019. Roma je pobedom nad Parmom od 2:1 okončala sezonu 2018/19 na šestom mestu, a de Rosi je odigrao poslednju utakmicu u dresu Rome.[58]

Boka juniors i kraj karijere[uredi | uredi izvor]

26. jula 2019. godine, nakon mnogobrojnih spekulacija o nastavku profesionalne karijere, de Rosi je postao novi član Boka juniorsa, potpisavši jednogodišnji ugovor.[59] De Rosi je postigao gol na debitantskoj utakmici za novi klub, protiv Almagra u kupu, koja je okončana porazom nakon jedanaesteraca od 3:1, dok je regularni deo utakmice završen nerešeno 1:1.[60]

Nakon nepunih šest meseci i samo sedam odigranih utakmica u novom klubu, 6. januara 2020. godine de Rosi je objavio da se, zbog porodičnih razloga, povlači iz profesionalnog fudbala.[61][62][63]

Reprezentativna karijera[uredi | uredi izvor]

Za reprezentaciju Italije debitovao je 2004. godine.[4] Do povlačenja iz reprezentacije sakupio je 117 nastupa (četvrti igrač po broju nastupa za reprezentaciju), postigao je 21 gol učestvovao je na 8 turnira (3 svetska prvenstva, 3 evropska prvenstva i 2 kupa konfederacija) i bio je šampion sveta 2006. godine.[6]

Početak karijere[uredi | uredi izvor]

De Rosi je 16 puta nastupao za Italijansku reprezentaciju do 21 godine,[5] a kao standardni član reprezentacije osvojio je Evropsko prvenstvo u fudbalu do 21 godine 2004. godine[3][4] i postigao je prvi gol u pobedi od 3:0 u finalu protiv Srbije i Crne Gore.[3][64] Dva meseca kasnije, doprineo je osvajanju bronzane medalje na Olimpijskim igrama.[3][4][5]

Već nakon par nedelja nakon Olimpijade, de Rosi je debitovao za reprezentaciju 4. septembra i to pogotkom nakon samo 4 minuta igre, u pobedi protiv Norveške od 2:1.[4][65]

Svetsko prvenstvo 2006[uredi | uredi izvor]

De Rosi u dresu reprezentacije 2011. godine, na utakmici protiv Slovenije u kvalifikacijama za evropsko prvenstvo

De Rosi je bio najmlađi fudbaler na konačnom spisku selektora Lipija za Svetsko prvenstvo 2006. godine.[3][66] Dobar utisak koji je ostavio u pobedi nad Ganom od 2:0, na prvoj utakmici na prvenstvu,[67] De Rosi je pokvario u sledećoj utakmici protiv SAD, kada je u 28. minutu zaradio crveni karton jer je laktom udario MekBrajda.[68][69] Pored kazne od 10.000 švajcarskih franaka, de Rosi je bio suspendovan na 4 utakmice, što je značilo da je eventualno mogao da zaigra u finalu, što se na kraju i desilo.[69] Zamenivši Totija u 61. minutu i nakon što je utakmica sa Francuskom, posle produžetaka okončana sa rezultatom 1:1, de Rosi je trećim golom za Italiju u penal seriji doprineo osvajanju četvrte titule prvaka sveta.[3][70]

Evropsko prvenstvo 2008[uredi | uredi izvor]

Nakon što je presedeo na klupi prvi meč na otvaranju (poraz od Holandije od 3:0),[71] de Rosi je odigrao sve preostale mečeve Italije na prvenstvu. Nakon remija protiv Rumunije (1:1),[72] u odlučujućoj utakmici protiv Francuske, de Rosi je postigao drugi gol u pobedi od 2:0, kojom se Italija kvalifikovala za sledeću fazu takmičenja.[73] U četvrtfinalnom porazu protiv Španije, de Rosijev pokušaj sa bele tačke u penal seriji odbranio je Iker Kasiljas, pošto je utakmica i nakon produžetaka završena sa 0:0.[74]

10. septembra 2008. de Rosi je protiv Gruzije, prvi put postigao dva gola za reprezentaciju na jednoj utakmici.[75]

Kup konfederacija 2009[uredi | uredi izvor]

Nakon što ga je selektor Lipi uvrstio na spisak reprezentativaca za Kup konfederacija 2009. godine,[76] de Rosi je nastupio na svim utakmicama Italije na takmičenju. Nakon uvodne pobede na SAD od 3:1, u kojoj je de Rosi postigao drugi gol za Italiju,[77] Italija je pretrpela poraze od Egipta (1:0)[78] i Brazila (3:0)[79] i ispala sa takmičenja.

Svetsko prvenstvo 2010[uredi | uredi izvor]

Na prvenstvu na kome je Italija branila trofej svetskog prvaka, na spisku reprezentativaca ponovo se našlo ime Danijelea de Rosija.[80] Već u prvoj utakmici de Rosi je opravdao poverenja selektora postigavši gol protiv Paragvaja za konačnih 1:1,[81] a bio je zapažen i u drugoj utakmici, jer je nakon prekršaja na njemu sviran jedanaesterac, koji je Jakvinta pretvorio u konačnih 1:1 protiv Novog Zelanda.[82] U trećoj odlučujućoj utakmici, upravo je loše dodavanje de Rosija omogućilo Kucki da asistira Viteku za prvi gol za Slovačku u porazu od 3:2, kojom je Italija ispala sa takmičenja.[83]

Evropsko prvenstvo 2012[uredi | uredi izvor]

Danijele de Rosi (gornji red, drugi zdesna) u sastavu Italije, pred početak finalne utakmice evropskog prvenstva 2012. godine

Promena selektora nije uticala na reprezentativni status de Rosija, koji se našao na spisku putnika za prvenstvo u Poljskoj i Ukrajini.[84] Selektor Prandeli, koji je forsirao formaciju 3-5-2, problem koji je nastao kada mu se pred sam početak prvenstva povredio standardni štoper Barzalji, rešio je tako što je na njegovo mesto u zadnjoj liniji odbrane stavio de Rosija,[85][86] u prve dve utakmice prvenstva (remiji protiv Španije i Hrvatske).[87][88] Na trećoj utakmici prvenstva, u pobedi nad Irskom od 2:0, kojom se Italija kvalifikovala dalje, de Rosi je igrao na sredini terena.[89] Nakon što je zamenjen posle 80 minuta utakmice sa Engleskom (koju je Italija dobila posle jedanaesteraca 4:2),[90] de Rosi je odigrao svih 90 minuta i u polufinalnoj pobedi protiv Njemačke (2:1)[91] i u porazu od Španije u finalu.[92] Zahvaljujući svojim nastupima de Rosi je uvršten u Najbolji tim prvenstva po izboru Uefe.[7]

Kup konfederacija 2013[uredi | uredi izvor]

Niz velikih takmičenja na kojima je nosio dres reprezentacije de Rosi je nastavio i sledeće godine na kupu konfederacija.[93] Nakon što je odigrao prvu utakmicu protiv Meksika (pobeda 2:1)[94] i postigao prvi gol u pobedi nad Japanom od 4:3,[95] de Rosi, zbog suspenzije, nije bio u sastavu u porazu od Brazila od 4:2.[96] De Rosi je bio siguran izvođač sa bele tačke u penal seriji, u polufinalnom porazu od Španije od 7:6,[97] a nastupio je i u utakmici za treće mesto protiv Urugvaja.[98]

Svetsko prvenstvo 2014[uredi | uredi izvor]

Na spisku za svetsko prvenstvo jedini igrač Rome bio je de Rosi.[99] Nakon odličnog izdanja na otvaranju prvenstva protiv Engleske (pobeda 2:1),[100] de Rosi se uklopio u sivilo ekipe u porazu od Kostarike od 1:0,[101] a zbog povrede nije bio u sastavu protiv Urugvaja,[102] koji je pobedio 1:0[103] i tako doprineo da Italija drugo svetsko prvenstvo zaredom završi već nakon prvog kruga.

Evropsko prvenstvo 2016[uredi | uredi izvor]

Iako nije igrao mnogo u kvalifikacijama, de Rosi se ipak našao na konačnom spisku selektora Kontea, gde je bio jedan od najiskusnijih igrača.[104][105] De Rosi se, nakon nastupa u pobedama nad Belgijom (2:0)[106] i Švedskom (1:0),[107] povredio na utakmici sa Španijom[106][108][109] i zato nije igrao u četvrtfinalu, gde je Italija porazom od Nemačke nakon jedanaesteraca, završila takmičenje na prvenstvu.[110]

Kvalifikacije za svetsko prvenstvo 2018 i kraj reprezentativne karijere[uredi | uredi izvor]

10. novembra 2017. godine de Rosi je nastupom protiv Švedske (u kojoj je Italija poražena sa 1:0), u prvoj utakmici baraža za odlazak na svetsko prvenstvo, odigrao 117, a ispostaviće se kasnije i poslednju utakmicu za reprezentaciju.[111] Tri dana kasnije, Italija je u revanšu odigrala 0:0, što je značilo da će propustiti svetsko prvenstvo prvi put od 1958. godine.[112] Odmah nakon utakmice de Rosi je objavio da završava reprezentativnu karijeru.[6] Iako je revanš presedeo na klupi, de Rosi se našao u centru kontroverzne situacije, kada je traženo od njega da se u drugom poluvremenu zagreje pre ulaska u igru. De Rosi je protestvovao zbog takve odluke i pokazivao je na Napolijevog napadača Insinjea.[113][114] Kasnije je de Rosi objasnio da je tako reagovao jer se utakmica bližila kraju, bila im je potrebna pobeda, pa je bilo bolje da se napadači zagrevaju, kao i da je zato pokazao na Insinjea.[113][114]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

De Rosi je rođen u Rimu i sin je Alberta de Rosija, nekadašnjeg fudbalera i sadašnjeg trenera omladinskog pogona Rome.[3]

De Rosi je od 2006. do 2009. godine bio u braku sa Tamarom Pisnoli, sa kojom je 2005. godine dobio kćerku Gaju.[115]

Kada je debitovao za Romu, de Rosi je nosio broj 27, od sezone 2003/04 nosio je 4, a kada je postao otac, 16. juna 2005. godine, počeo je da nosi broj 16, koji je ujedno i broj koji je nosio jedan od njegovih idola Roj Kin.[3]

De Rosi se našao na omotu italijanskog izdanja video igre FIFA 09.[116]

De Rosi, kao zaljubljenik u tetovaže, ima ih mnogo na telu, a najupečatljivija je ona na listu desne noge, znak upozorenja na kome se nalazi igrač koji „uklizava”.[3]

26. decembra 2015. godine de Rosi se oženio sa Sarom Felberbaum, italijanskom glumicom, majkom njegove druge kćerke Olivije Rouz (rođene 2014. godine),[117] a sa kojom je godinu dana kasnije dobio i sina Nou.[118]

U martu 2016. godine, de Rosi je svoju medalju svetskog prvaka stavio u kovčeg Pjetra Lombardija, koji je bio ekonom reprezentacije na prvenstvu 2006. godine.[3][119]

Statistika karijere[uredi | uredi izvor]

Klub[uredi | uredi izvor]

Podaci od 21. maja 2020. godine

Sezona Klub Liga Nacionalni kup Evropa Ostalo Ukupno
Takm. Nastupa Golova Takm. Nastupa Golova Takm. Nastupa Golova Takm. Nastupa Golova Nastupa Golova
2001/02 Roma A 0 0 KI 3 0 LŠ 1 0 SI 0 0 4 0
2002/03 A 4 2 KI 3 0 LŠ 0 0 - - - 7 2
2003/04 A 17 0 KI 4 0 KU 6 1 - - - 27 1
2004/05 A 30 2 KI 5 1 LŠ 3 1 - - - 38 4
2005/06 A 34 6 KI 4 0 KU 7 0 - - - 45 6
2006/07 A 36 2 KI 8 2 LŠ 10 2 SI 1 0 55 6
2007/08 A 34 5 KI 6 0 LŠ 10 0 SI 1 1 51 6
2008/09 A 33 3 KI 2 0 LŠ 7 0 SI 1 1 43 4
2009/10 A 33 7 KI 4 1 LE 12 3 - - - 49 11
2010/11 A 28 2 KI 4 0 LŠ 7 1 SI 1 0 40 3
2011/12 A 32 4 KI 0 0 LE 0 0 - - - 32 4
2012/13 A 25 0 KI 4 0 - - - - - - 29 0
2013/14 A 32 1 KI 4 0 - - - - - - 36 1
2014/15 A 26 2 KI 1 1 LŠ +LE 3+4 0 - - - 34 3
2015/16 A 24 1 KI 1 0 LŠ 6 2 - - - 31 3
2016/17 A 31 4 KI 1 0 LŠ + LE 2+6 0+1 - - - 40 5
2017/18 A 22 1 KI 0 0 LŠ 10 1 - - - 32 2
2018/19 A 18 1 KI 1 0 LŠ 4 1 - - - 23 2
Ukupno Roma 459 43 55 5 98 13 4 2 616 63
2019/20 Boka Juniors SA 5 0 KA 1 1 KL 1 0 - - - 7 1
Ukupno u karijeri 464 43 56 6 99 13 4 2 623 64

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Podaci od 21. maja 2020. godine

Reprezentacija Godina Nastupa Ukupno
Italija 2004 4 2
2005 10 0
2006 11 2
2007 6 0
2008 11 3
2009 9 1
2010 11 2
2011 8 0
2012 12 3
2013 11 2
2014 7 1
2015 1 1
2016 9 2
2017 7 2
Ukupno 117 21

Trofeji[uredi | uredi izvor]

Roma[uredi | uredi izvor]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Mlada reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Individualna[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „FIFA World Cup South Africa 2010: List of Players” (PDF). FIFA. 4. 6. 2010. str. 15. Arhivirano iz originala (PDF) 17. 05. 2020. g. Pristupljeno 18. 7. 2019. 
  2. ^ „Daniele De Rossi”. asroma.com. Pristupljeno 18. 7. 2019. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o „Daniele De Rossi”. www.asroma.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-08-27. 
  4. ^ a b v g d đ „De Rossi”. Eurosport. 2006-06-08. Pristupljeno 2020-05-15. 
  5. ^ a b v „FIGC”. www.figc.it. Pristupljeno 2020-05-15. 
  6. ^ a b v g d „De Rossi calls time on incredible international career”. www.asroma.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-20. 
  7. ^ a b UEFA.com (2012-07-02). „UEFA EURO 2012 Team of the Tournament | Inside UEFA”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-19. 
  8. ^ uefa.com (2013-09-06), The official website for European football – UEFA.com (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2018-08-27 
  9. ^ UEFA.com. „Roma-Anderlecht 2001 History | UEFA Champions League”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-23. 
  10. ^ „RaiSport - 11 Novembre 2001 - Coppa Italia: Gli ottavi di finale”. www2.raisport.rai.it. Arhivirano iz originala 06. 05. 2007. g. Pristupljeno 2018-08-27. 
  11. ^ „RaiSport - 27 Novembre 2001 - Coppa Italia: Roma - Piacenza 3-0”. www2.raisport.rai.it. Arhivirano iz originala 12. 11. 2004. g. Pristupljeno 2018-08-27. 
  12. ^ „la Repubblica/calcio: La Roma s'inceppa e il Brescia la punisce”. www.repubblica.it. Pristupljeno 2018-08-27. 
  13. ^ „On This Day: Daniele De Rossi makes his Serie A debut”. www.asroma.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-08-27. 
  14. ^ „Fixtures and Results | Season 2002-03 | 18^ Match Day | Lega Serie A”. www.legaseriea.it. Arhivirano iz originala 27. 08. 2018. g. Pristupljeno 2018-08-27. 
  15. ^ „Fixtures and Results | Season 2002-03 | 32^ Match Day | Lega Serie A”. www.legaseriea.it. Arhivirano iz originala 27. 08. 2018. g. Pristupljeno 2018-08-27. 
  16. ^ AS Roma (2018-02-09), My First AS Roma goal: De Rossi v Torino, Pristupljeno 2018-08-27 
  17. ^ „League Table | Lega Serie A”. www.legaseriea.it. Pristupljeno 2018-08-27. [mrtva veza]
  18. ^ „Repubblica.it » sport/calcio » La Roma risorge a Udine, vale la finale la prima vittoria di Bruno Conti”. www.repubblica.it (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-08-29. 
  19. ^ „Coppa Italia: Roma in finale-Gazzetta dello Sport”. www.gazzetta.it. Pristupljeno 2018-08-29. 
  20. ^ UEFA.com (2004-10-14). „De Rossi continues rapid rise”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-03-18. 
  21. ^ „Repubblica.it » sport/calcio/serie_a » La Roma soffre ma batte il Messina De Rossi vince il match del fairplay”. www.repubblica.it. Pristupljeno 2020-05-25. 
  22. ^ „Posticipo serie A: Roma-Messina 2-1 - Gazzetta dello Sport”. www.gazzetta.it. Pristupljeno 2020-05-25. 
  23. ^ „Archivio | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (na jeziku: italijanski). Arhivirano iz originala 25. 01. 2022. g. Pristupljeno 2020-05-14. 
  24. ^ a b „Albo d'Oro”. 2013-05-15. Arhivirano iz originala 15. 05. 2013. g. Pristupljeno 2018-08-27. 
  25. ^ UEFA.com. „UEFA Champions League - Man. United-Roma”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-08-29. 
  26. ^ „Roma spettacolo, l'Inter travolta Finisce 6-2 la finale di andata - Calcio - Sport - Repubblica.it”. www.repubblica.it (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-08-29. 
  27. ^ „Roma, un colpo di qualità L'Inter le passa la Supercoppa - Calcio - Sport - Repubblica.it”. www.repubblica.it (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-08-29. 
  28. ^ „La Coppa Italia è giallorossa "Rivincita" della Roma sull'Inter - Calcio - Sport - Repubblica.it”. www.repubblica.it (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-08-29. 
  29. ^ „De Rossi Extends With Roma | Goal.com”. www.goal.com. Pristupljeno 2020-03-23. 
  30. ^ „Inter win Super Cup”. Eurosport. 2008-08-24. Pristupljeno 2018-08-29. 
  31. ^ „Lazio super, travolta la Roma - Sport - Calcio - Repubblica.it”. www.repubblica.it (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-08-29. 
  32. ^ UEFA.com. „Gent-Roma 2010 History | UEFA Europa League”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-14. 
  33. ^ Sport, Sky. „Coppa Italia, finale con rissa. Vince l'Inter, Totti espulso” (na jeziku: italijanski). Arhivirano iz originala 19. 09. 2018. g. Pristupljeno 2018-09-19. 
  34. ^ „Report: Daniele De Rossi becomes highest paid Italian after Roma extension | Goal.com”. www.goal.com. Pristupljeno 2020-03-06. 
  35. ^ Sportsmail (2012-02-05). „De Rossi ignores Man United and Chelsea interest to sign new Roma deal”. Mail Online. Pristupljeno 2020-03-13. 
  36. ^ „Zeman thrilled with Roma return: 'I knew I'd return one day' | Goal.com”. www.goal.com. Pristupljeno 2020-03-06. 
  37. ^ „Zeman hopes for improvement from De Rossi”. ESPN.com (na jeziku: engleski). 2012-12-06. Arhivirano iz originala 02. 03. 2022. g. Pristupljeno 2020-03-13. 
  38. ^ Bandini, Nicky (2012-12-24). „Daniele De Rossi comes in from the cold to help Roma thrash Milan | Paolo Bandini”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2020-03-13. 
  39. ^ „Zeman: 'Juventus? The system decides who win. De Rossi made me out from AS Roma'”. Calciomercato.com | Tutte le news sul calcio in tempo reale (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-03-13. 
  40. ^ October 2012, FourFourTwo Staff 15. „Dropped duo get revenge for Roma rule-out”. fourfourtwo.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-04. 
  41. ^ November 2012, app 01. „Roma struggle to adapt to Zeman rollercoaster”. fourfourtwo.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-04. 
  42. ^ „Andreazzoli: 'Not Zeman's Roma now' | Football Italia”. www.football-italia.net. Pristupljeno 2020-03-13. 
  43. ^ Sargeant, Jack (2013-05-26). „Lulić scores to see Lazio lift the Coppa”. SBNation.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-03-13. 
  44. ^ „European football: Lazio beat rivals Roma in Coppa Italia final”. BBC Sport (na jeziku: engleski). 2013-05-26. Pristupljeno 2020-03-13. 
  45. ^ „Livorno-Roma 0-2, De Rossi fa felice Garcia”. la Repubblica (na jeziku: italijanski). 2013-08-25. Pristupljeno 2020-03-18. 
  46. ^ „Transfer news: Roma coach Rudi Garcia wants Daniele De Rossi to stay”. Sky Sports (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-03-18. 
  47. ^ „Rudi Garcia: 'Francesco Totti and Daniele de Rossi are vital'”. Sports Mole (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-03-18. 
  48. ^ uefa.com (2013-10-31). „Member associations - Italy - News”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-03-18. 
  49. ^ „League Table | Lega Serie A”. www.legaseriea.it (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 17. 05. 2020. g. Pristupljeno 2020-05-14. 
  50. ^ „Roma to blame for cup exit - Garcia | Goal.com”. www.goal.com. Pristupljeno 2020-05-14. 
  51. ^ „Daniele De Rossi scores as Roma go second in Serie A”. Sky Sports (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-11. 
  52. ^ „Roma concede late as Leverkusen draw Champions League thriller”. BBC Sport (na jeziku: engleski). 2015-10-20. Pristupljeno 2020-05-14. 
  53. ^ „Serie A: Daniele De Rossi signs Roma renewal | Goal.com”. www.goal.com. Pristupljeno 2020-03-18. 
  54. ^ „De Rossi extends Roma contract until 2019”. ESPN (na jeziku: engleski). 2017-05-31. Pristupljeno 2020-03-18. 
  55. ^ „Roma 3-0 Barcelona (agg: 4-4)”. BBC Sport (na jeziku: engleski). 2018-04-10. Pristupljeno 2020-05-20. 
  56. ^ „Roma 3-0 Barcelona (Aggregate: 4-4): Italian side reach semi-finals with stunning comeback”. Sky Sports. Pristupljeno 2020-05-20. 
  57. ^ AS, Diario (2018-09-27). „Serie A | De Rossi marks 600th Roma appearance with victory”. AS.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 30. 10. 2020. g. Pristupljeno 2020-05-11. 
  58. ^ „Claudio Ranieri and Daniele de Rossi bid farewell to Roma”. BBC Sport (na jeziku: engleski). 2019-05-27. Pristupljeno 2020-03-06. 
  59. ^ „Daniele de Rossi signs with Boca Juniors: Former Roma midfielder joins Argentine giants | Goal.com”. www.goal.com. Pristupljeno 2020-03-06. 
  60. ^ „Daniele De Rossi scores on bittersweet Boca Juniors debut”. AS.com (na jeziku: engleski). 2019-08-14. Arhivirano iz originala 25. 10. 2020. g. Pristupljeno 2020-05-14. 
  61. ^ „De Rossi: 'I am retiring' | Football Italia”. www.football-italia.net. Pristupljeno 2020-03-06. 
  62. ^ „Daniele de Rossi: Italy World Cup winner and Roma legend retires aged 36”. BBC Sport (na jeziku: engleski). 2020-01-06. Pristupljeno 2020-03-06. 
  63. ^ „De Rossi leaves Boca Juniors and set to retire”. AS.com (na jeziku: engleski). 2020-01-06. Arhivirano iz originala 27. 02. 2020. g. Pristupljeno 2020-05-11. 
  64. ^ UEFA.com (2004-06-01). „2004 Under-21 EURO: Italy save best for last | Under-21”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-15. 
  65. ^ „FIGC”. www.figc.it. Pristupljeno 2020-05-15. 
  66. ^ „Lippi names Italy 23 for Germany” (na jeziku: engleski). 2006-05-15. 
  67. ^ „Italy 2-0 Ghana” (na jeziku: engleski). 2006-06-12. Pristupljeno 2020-05-15. 
  68. ^ „Italy 1-1 USA” (na jeziku: engleski). 2006-06-17. Pristupljeno 2020-05-15. 
  69. ^ a b „Four-game ban means De Rossi is free for final”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2006-06-24. Pristupljeno 2020-05-15. 
  70. ^ „Zidane off as Italy win World Cup” (na jeziku: engleski). 2006-07-09. Pristupljeno 2020-05-15. 
  71. ^ „Netherlands 3-0 Italy” (na jeziku: engleski). 2008-06-09. Pristupljeno 2020-05-19. 
  72. ^ „Italy 1-1 Romania” (na jeziku: engleski). 2008-06-13. Pristupljeno 2020-05-19. 
  73. ^ UEFA.com (2008-06-18). „De Rossi helps Italy deliver”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-19. 
  74. ^ „Spain 0-0 Italy (4-2 pens)” (na jeziku: engleski). 2008-06-22. Pristupljeno 2020-05-19. 
  75. ^ „Italy v Georgia Live Commentary & Result, 10/09/2008, WC Qualification Europe | Goal.com”. www.goal.com. Pristupljeno 2020-05-19. 
  76. ^ „Santon in Sud Africa Pazzini resta fuori - Risultati e ultime notizie calcio e calciomercato - La Gazzetta dello Sport”. www.gazzetta.it. Pristupljeno 2020-05-19. 
  77. ^ „USA 1-3 Italy” (na jeziku: engleski). 2009-06-15. Pristupljeno 2020-05-19. 
  78. ^ „Egypt 1-0 Italy” (na jeziku: engleski). 2009-06-18. Pristupljeno 2020-05-19. 
  79. ^ „Italy 0-3 Brazil” (na jeziku: engleski). 2009-06-21. Pristupljeno 2020-05-19. 
  80. ^ „BREAKING NEWS World Cup 2010: Official Italy Squad - Giuseppe Rossi Left Out | Goal.com”. www.goal.com. Pristupljeno 2020-05-19. 
  81. ^ „Italy 1-1 Paraguay”. news.bbc.co.uk. Pristupljeno 2020-05-19. 
  82. ^ „Italy 1-1 New Zealand”. news.bbc.co.uk. Pristupljeno 2020-05-19. 
  83. ^ „Slovakia 3-2 Italy”. news.bbc.co.uk. Pristupljeno 2020-05-19. 
  84. ^ „Destro & Ranocchia cut from Italy squad for Euro 2012 | Goal.com”. www.goal.com. Pristupljeno 2020-05-19. 
  85. ^ „Barzagli stays with Italy”. Eurosport. 2012-06-08. Pristupljeno 2020-05-19. 
  86. ^ „Barzagli hopes to return for Ireland clash | Goal.com”. www.goal.com. Pristupljeno 2020-05-19. 
  87. ^ „Euro 2012: Spain 1-1 Italy”. BBC Sport (na jeziku: engleski). 2012-06-10. Pristupljeno 2020-05-19. 
  88. ^ Smyth, Rob (2012-06-14). „Euro 2012: Italy v Croatia – as it happened | Rob Smyth”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2020-05-19. 
  89. ^ Ashdown, John (2012-06-18). „Euro 2012: Italy v Republic of Ireland – as it happened”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-19. 
  90. ^ Lawton, Matt (2012-06-24). „England 0 Italy 0 (2-4 on pens): Cole and Young miss as Three Lions crash out on penalties AGAIN”. Mail Online. Pristupljeno 2020-05-19. 
  91. ^ Lawton, Matt (2012-06-28). „Germany 1 Italy 2: Magic Mario makes his mark as Azzurri extend tournament hoodoo”. Mail Online. Pristupljeno 2020-05-19. 
  92. ^ Lawton, Matt (2012-07-01). „Spain 4 Italy 0: Silva, Alba, Torres and Mata the heroes as La Roja create history in Kiev”. Mail Online. Pristupljeno 2020-05-19. 
  93. ^ „Confederations Cup 2013: Italy team profile”. BBC Sport (na jeziku: engleski). 2013-06-10. Pristupljeno 2020-05-19. 
  94. ^ Burnton, Simon (2013-06-16). „Mexico v Italy - as it happened! | Simon Burnton”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2020-05-19. 
  95. ^ „Italy 4-3 Japan”. BBC Sport (na jeziku: engleski). 2013-06-20. Pristupljeno 2020-05-19. 
  96. ^ „Balotelli and Montolivo injury concerns”. Eurosport. 2013-06-23. Pristupljeno 2020-05-19. 
  97. ^ Doyle, Paul (2013-06-27). „Spain v Italy: Confederations Cup – as it happened! | Paul Doyle”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2020-05-19. 
  98. ^ „Uruguay 2-2 Italy (Italy win 3-2 on pens)”. BBC Sport (na jeziku: engleski). 2013-06-30. Pristupljeno 2020-05-19. 
  99. ^ Staff, Guardian (2014-06-05). „Italy squad for 2014 World Cup: the 23 chosen by Cesare Prandelli”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2020-05-19. 
  100. ^ Glendenning, Barry (2014-06-15). „England 1-2 Italy: World Cup 2014 – as it happened”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2020-05-19. 
  101. ^ Doyle, Paul (2014-06-20). „Italy v Costa Rica: World Cup 2014 – as it happened”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2020-05-19. 
  102. ^ staff, ESPN (2014-06-24). „Daniele De Rossi injury blow for Italy”. ABC7 New York (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-19. 
  103. ^ Dunas, David Hytner at the Estádio das (2014-06-24). „Italy 0-1 Uruguay | World Cup 2014 Group D match report”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2020-05-19. 
  104. ^ „Euro 2016 - Daniele De Rossi ruled out of Italy v Germany quarter-final”. Eurosport. 2016-06-29. Pristupljeno 2020-05-19. 
  105. ^ „Italy Confirm Final 23-Man Squad for Euro 2016 Featuring Mix of Experience and Relative Youth”. 90min.com (na jeziku: engleski). 2016-05-31. Arhivirano iz originala 17. 01. 2022. g. Pristupljeno 2020-05-19. 
  106. ^ a b Marsden, Rory. „Daniele De Rossi Injury: Updates on Italy Midfielder's Calf and Return”. Bleacher Report (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-19. 
  107. ^ Smyth, Rob (2016-06-17). „Italy 1-0 Sweden: Euro 2016 – as it happened”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2020-05-19. 
  108. ^ „Italy 2-0 Spain”. BBC Sport (na jeziku: engleski). 2016-06-27. Pristupljeno 2020-05-19. 
  109. ^ „Euro 2016: Italy sweating on De Rossi injury as Thiago Motta suspension adds to Conte's headache”. Firstpost. Pristupljeno 2020-05-19. 
  110. ^ Bordeaux, Daniel Taylor at the Stade de (2016-07-02). „Germany beat Italy to reach Euro 2016 semi-finals after epic penalty shootout”. The Observer (na jeziku: engleski). ISSN 0029-7712. Pristupljeno 2020-05-19. 
  111. ^ „Sweden 1-0 Italy”. BBC Sport (na jeziku: engleski). 2017-11-10. Pristupljeno 2020-05-20. 
  112. ^ „Italy 0-0 Sweden (agg: 0-1)”. BBC Sport (na jeziku: engleski). 2017-11-13. Pristupljeno 2020-05-20. 
  113. ^ a b „Italy World Cup reaction: Daniele De Rossi blows up, coach quits, Buffon, Barzagli retires”. Fox Sports (na jeziku: engleski). 2017-11-14. Pristupljeno 2020-05-20. 
  114. ^ a b „'I thought it was better to send on Insigne' - De Rossi explains dugout spat | Goal.com”. www.goal.com. Pristupljeno 2020-05-20. 
  115. ^ „Tamara Pisnoli, ex-wife of Roma's Daniele De Rossi, arrested in Italy on kidnapping charge | 101 Great Goals”. Football (soccer) greatest goals and highlights | 101 Great Goals (na jeziku: engleski). 2014-12-02. Pristupljeno 2020-05-20. [mrtva veza]
  116. ^ Global Icons Ribery, De Rossi, Kuranyi, Cech and Others Adorn FIFA Soccer 09 Covers Around World - IGN (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2020-05-20 
  117. ^ „Roma, De Rossi sposa la sua Sarah: matrimonio alle Maldive”. La Gazzetta dello Sport - Tutto il rosa della vita (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 2020-05-20. 
  118. ^ „Roma, è nato Noah, il terzo figlio di Daniele De Rossi”. www.ilmessaggero.it (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 2020-05-20. 
  119. ^ Innes, Richard (2016-03-18). „Daniele De Rossi proves he's football's classiest human being”. mirror. Pristupljeno 2020-05-20. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Danijele de Rosi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Данијеле_де_Роси&oldid=27722125”