Danijel Kaneman

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Danijel Kaneman
Lični podaci
Datum rođenja(1934-03-05)5. mart 1934.
Mesto rođenjaTel Aviv, Britanska Palestina
Datum smrti27. mart 2024.(2024-03-27) (90 god.)
ObrazovanjeHebrejski univerzitet
Univerzitet Berkli
Naučni rad
Poljepsihologija
ekonomija
Poznat po- bihejvioralnoj ekonomiji,
- kognitivnim pristrasnostima,
- teoriji izgleda
NagradePredsednička medalja slobode (2013)

APA nagrada za životno delo (2007)

Nobelova nagrada za ekonomiju (2002)
Zvanični veb-sajt
kahneman.scholar.princeton.edu

Danijel Kaneman (hebr. דניאל כהנמן; Tel Aviv, 5. mart 1934 — 27. mart 2024) bio je izraelski i američki naučnik, psiholog i ekonomista koji se svojim istraživačkim radom istakao u oblasti kognitivne psihologije, proučavajući ljudsko rasuđivanje i donošenje odluka u uslovima neizvesnosti, kao i u oblasti psihologije hedonizma i bihejvioralne ekonomije. Dobitnik je Nobelove nagrade za ekonomiju 2002. godine, koju deli sa Vernonom Smitom.[1]

Zajedno sa Amosom Tverskim razvio je pojam kognitivnih pristrasnosti (1972), a potom i teoriju izgleda (engl. Prospect theory; 1979).[2][3] Teorija izgleda uspela je da objasni uzroke zbog kojih donosioci neke odluke u neizvesnim i rizičnim okolnostima narušavaju sve pretpostavke racionalnog ponašanja, što je bila prekretnica u dotadašnjoj teoriji odlučivanja i osnova za razvoj bihejvioralne ekonomije.

Autor je knjige „Misliti, brzo i sporo” (2011) u kojoj je široj publici predstavio rezultate svog dugogodišnjeg rada, a koja je ubrzo po objavljivanju postala bestseler Njujork tajmsa.[4] Iste godine dodeljeno mu je 71. mesto na listi „100 vodećih svetskih mislilaca” časopisa Forin Polisi (engl. Foreign Policy).[5] Časopis Ekonomist ga je 2015. godine naveo kao jednog od „15 najuticajnijih ekonomista na svetu”.[6][7]

Na Univerzitetu Prinston ima status profesora emeritusa.[8]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Danijel Kaneman rođen je 5. marta 1934. godine u Tel Avivu, za vreme Britanskog mandata nad Palestinom, u današnjem Izraelu. Porodica je poreklom iz Litvanije, odakle je početkom 1920-ih godina emigrirala u Francusku.[9] Živeli su u Parizu, a Kaneman je rođen tokom posete njegove majke rođacima. U Parizu je proveo detinjstvo, ali i godine Drugog svetskog rata, o čemu je pisao u svojoj autobiografiji.[9] Njegov otac Efraim bio je uhvaćen tokom prvog talasa progona Jevreja, ali je nakon šest nedelja pušten na slobodu zahvaljujući intervenciji svog poslodavca, Judžina Šulera (franc. Eugène Schueller). Nakon toga porodica se nekoliko puta selila bežeći od Nemaca, a po okončanju rata vratili su se u Palestinu. Otac mu je, međutim, preminuo 1944. godine usled posledica dijabetesa.

Kaneman je 1954. godine diplomirao psihologiju sa matematikom na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Nakon toga je neko vreme služio u Odseku psihologije Izraelskih odbrambenih snaga, a potom 1958. godine odlazi u SAD i na Univerzitetu Berkli upisuje master, a zatim i doktorske studije. Doktorsku tezu „Analitički model semantičkog diferencijala” (engl. An analytical model of the semantic differential) odbranio je 1961. godine.[10]

Akademska karijera[uredi | uredi izvor]

Svoju karijeru započeo je kao predavač na Hebrejskom univerzitetu 1961. godine. U ovom periodu bio je i gostujući naučnik na Univerzitetu Mičigena, gde je u laboratoriji u kojoj se izučava hipnoza proveo godinu dana (1965–66). Inspirisan radom Ekharda Hesa[11] u kojem se pominje da su zenice oka pokazatelj ne samo emocionalnog uzbuđenja, već i mentalnog napora, Kaneman je zajedno sa kolegom Džeksonom Bitijem započeo svoj prvi uspešniji istraživački rad, objavljen 1966. godine.[12][9] Tokom ovog istraživanja prvi put je došao na ideju da ljudska bića većinu svog „mentalnog života” provode po principu najmanjeg potrebnog napora (napor se ulaže samo onda kada je potreban i tačno onoliko koliko je potreban), a zaključak je izveo na osnovu razlike u širini zenica prilikom obavljanja zadataka različite težine.[11]

Zajednički rad sa Amosom Tverskim[uredi | uredi izvor]

Po povratku u Jerusalim, gde je na Univerzitetu radio kao redovni profesor psihologije od 1970. do 1978. godine, otpočela je njegova dugogodišnja saradnja sa kolegom Amosom Tverskim. Od 1971. do 1979, dvojica naučnika zajedno su objavila ukupno osam studija[9][13] iz oblasti rasuđivanja i odlučivanja, među kojima su ključne dve: „Rasuđivanje u uslovima neizvesnosti: heuristika i pristrasnosti” (1974) i „Teorija izgleda: analiza odlučivanja u uslovima rizika” (1979). Obe studije bile su objavljene u prestižnom naučnom časopisu Sajens (engl. Science).

Prva pomenuta studija dovela je u pitanje dve opšteprihvaćene ideje u naučnim krugovima toga doba: ideju da su ljudska bića uglavnom racionalna i da zdravo zaključuju, kao i ideju da se postupanjem po osećanjima (mržnje, ljubavi i sl) može objasniti najveći broj odstupanja od racionalnosti.[14] Dokumentovali su „sistemske greške” u razmišljanju ljudi i uveli pojmove heuristika dostupnosti i kognitivna pristranost. Zaključci do kojih su došli uticali su na više naučnih disciplina (medicinsku dijagnostiku, prava, obaveštajni rad, filozofiju i dr), a članak je privukao više pažnje nego što su i oni sami očekivali. Kaneman u svojoj autobiografiji navodi da je jedan od mogućih razloga za zainteresovanost naučne zajednice bio taj da je objavljeni članak u Sajensu uključivao i sva pitanja koja su bila postavljena u eksperimentima, te su čitaoci mogli i sami da provere koliko se „u mišljenju sapliću na kognitivne pristrasnosti”.[9][14]

Teorija izgleda[uredi | uredi izvor]
I

Pretpostavimo da se nalazimo u sledećoj situaciji: Srbija se priprema za izbijanje epidemije za koju se očekuje da odnese 600 života. Predložena su dva plana akcije:
- Plan A garantuje da će 200 ljudi preživeti
- Plan B garantuje sa verovatnoćom od 1/3 da će preživeti svih 600 ljudi i sa verovatnoćom od 2/3 da neće preživeti niko

II

Pretpostavimo da se nalazimo u sledećoj situaciji: Srbija se priprema za izbijanje epidemije za koju se očekuje da odnese 600 života. Predložena su dva plana akcije:
- Plan C garantuje siguran gubitak 400 života
- Plan D garantuje sa verovatnoćom od 1/3 da niko neće umreti i sa verovatnoćom od 2/3 da će svih 600 ljudi umreti.

Drugu studiju započeli su sa ciljem razvijanja teorije o tome kako ljudi donose odluke o prostim kockarskim potezima, odnosno u uslovima rizika. Sproveli su niz eksperimenata u kojima su studentima postavljali zadatke odlučivanja o novcu, godišnjim odmorima, ljudskim životima i drugim sličnim pitanjima. Studija između ostalog opisuje i kako ljudski um asimetrično procenjuje situacije iz perspektive gubitka i dobitka. Za parafrazirani primer sa desne strane[15], rezultati pokazuju da u prvoj verziji 72% ispitanika bira plan A, dok u drugoj verziji 78% ispitanika bira plan D, iako su četiri mogućnosti formalno identične.[15] Teorija izgleda ukazuje na činjenicu da u velikom broju konrektnih slučajeva principi racionalnog odlučivanja bivaju sistematski narušeni.

Tverski i Kaneman sarađivali su sve do 1996. godine, kada je Tverski preminuo usled metastaziranog melanoma. Šest godina nakon toga, Kanemanu je dodeljena Nobelova nagrada za ekonomiju – „za integrisanje uvida iz psiholoških istraživanja u ekonomsku nauku, posebno onih koja se odnose na čovekovo prosuđivanje i donošenje odluka u uslovima neizvesnosti”. U intervjuu za Njujork tajms Kaneman je izjavio da oseća da je nagrada zajednička[16], a plodove rada sa Amosom nazvao je najboljim u karijeri obojice naučnika.[17]

Profesorska karijera[uredi | uredi izvor]

Danijel Kaneman (desno) na OurCrowd globalnom investicionom skupu 2019. god.

Osim istraživačkog rada, Kaneman je tokom godina paralelno radio i kao profesor psihologije na Univerzitetu u Britanskoj Kolumbiji (1978–1986), a zatim i na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju (1986–1994).[8] Od 1993. do 2007. godine bio je profesor psihologije i javnih odnosa u Školi javnih i međunarodnih odnosa „Vudro Vilson” Univerziteta Prinston, odakle odlazi u penziju kao profesor emeritus.

Lični život[uredi | uredi izvor]

Bio je oženjen Irom Kaneman, sa kojom ima dvoje dece. Od 1978. do 2018. godine bio je u braku sa Anom Trisma, kognitivnim psihologom, sa kojom je objavio nekoliko zajedničkih studija.

Dela[uredi | uredi izvor]

  • „Pažnja i napor” (engl. Attention and Effort; 1973),
  • „Rasuđivanje u uslovima neizvesnosti: heuristika i pristrasnosti” (sa A. Tverskim, P. Slovikom; 1982),
  • „Dobrostanje: Osnova psihologije hedonizma” (engl. Well-being: The Foundations of Hedonic Psychology}-; sa E. Dinerom, N. Švarcem; 1999),
  • „Heuristika pristrasnosti: Psihologija intuitivnog rasuđivanja” (engl. Heuristics and Biases: The Psychology of Intuitive Judgment; sa T. Gilovičem, D. Grifinom; 2002),
  • „Misliti, brzo i sporo” (2011).

Doprinosi[uredi | uredi izvor]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Kanemanova izjava povodom dodele Predsedničke medalje slobode 2013. god.

Za knjigu „Misliti, brzo i sporo” takođe je dobio više nagrada i priznanja:

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2002”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-10-22. 
  2. ^ Kahneman, D.; Tversky, A. (1972). "Subjective probability: A judgment of representativeness Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. decembar 2019)". Cognitive Psychology
  3. ^ Kahneman, Daniel; Tversky, Amos (1979). „Prospect Theory: An Analysis of Decision under Risk”. Econometrica. 47 (2): 263—291. ISSN 0012-9682. JSTOR 1914185. doi:10.2307/1914185. 
  4. ^ „The New York Times Best Seller List – December 25, 2011” (PDF). www.hawes.com. Pristupljeno 2020-10-22. 
  5. ^ Pavgi, Kedar. „The FP Top 100 Global Thinkers”. Foreign Policy (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-10-22. 
  6. ^ „Shifting clout”. The Economist. ISSN 0013-0613. Pristupljeno 2020-10-22. 
  7. ^ Ferro, Shane. „The Real Problem With The Economist's Most Influential Economists List”. Business Insider. Pristupljeno 2020-10-22. 
  8. ^ a b „Daniel Kahneman”. scholar.princeton.edu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-10-22. 
  9. ^ a b v g d „The Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel 2002”. NobelPrize.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-10-22. 
  10. ^ Kahneman, Daniel (1961). An analytical model of the semantic differential (Teza). 
  11. ^ a b Kaneman 2015, str. 29–34
  12. ^ Kahneman, Daniel; Beatty, Jackson (1966-12-23). „Pupil Diameter and Load on Memory”. Science (na jeziku: engleski). 154 (3756): 1583—1585. ISSN 0036-8075. PMID 5924930. doi:10.1126/science.154.3756.1583. 
  13. ^ „Publications”. scholar.princeton.edu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-10-23. 
  14. ^ a b Kaneman 2015, str. 8–10
  15. ^ a b Damjanović K., Janković I. Normativna i deskriptivna teorija donošenja odluka u uslovima rizika. BIBLID 0351–2274: (2014) : 57 : p. 25–50.
  16. ^ Goode, Erica (2002-11-05). „A CONVERSATION WITH Daniel Kahneman; On Profit, Loss and the Mysteries of the Mind (Published 2002)”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-10-22. 
  17. ^ Kaneman, Danijel (2015). Misliti, brzo i sporo. Smederevo: Heliks. str. 6. ISBN 978-86-86059-64-2. „Narednih četrnaest godina zajednički rad je bio fokus naših života i ono što smo tih godina zajedno uradili najbolje je što smo i on i ja ikada postigli”.
  18. ^ admin. „2003 – Daniel Kahneman and Amos Tversky – Grawemeyer Awards” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-10-23. 
  19. ^ Cynkar, Amy (2007). „A towering figure”. www.apa.org. Pristupljeno 2020-10-23. „Daniel Kahneman will receive APA's lifetime contributions award at convention for his work challenging human rationality and decision-making.” 
  20. ^ „Talcott Parsons Prize Ceremony and Address”. web.archive.org. 2012-10-31. Arhivirano iz originala 31. 10. 2012. g. Pristupljeno 2020-10-23. 
  21. ^ „The Presidential Medal of Freedom”. The White House (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 04. 05. 2017. g. Pristupljeno 2020-10-23. 
  22. ^ „Book Prizes – Los Angeles Times Festival of Books» 2011 Los Angeles Times Book Prizes Winners & Finalists”. web.archive.org. 2016-04-16. Arhivirano iz originala 16. 04. 2016. g. Pristupljeno 2020-10-23. 
  23. ^ „Daniel Kahneman's Thinking, Fast and Slow Wins Best Book Award From Academies”. www.nationalacademies.org. Pristupljeno 2020-10-23. 
  24. ^ „The 10 Best Books of 2011 (Published 2011)”. The New York Times (na jeziku: engleski). 2011-11-30. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-10-23. 
  25. ^ „The Economist - Books of the Year 2011 (50 books)”. www.goodreads.com. Pristupljeno 2020-10-23. 
  26. ^ „The Best Nonfiction of 2011”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). 2011-12-17. ISSN 0099-9660. Pristupljeno 2020-10-23. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Данијел_Канеман&oldid=27667244”