Dejan Milojević

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dejan Milojević
Dejan Milojević, 2020. godine
Lični podaci
Puno ime Dejan Milojević
Nadimak Deki, Miloje
Datum rođenja (1977-04-15)15. april 1977.
Mesto rođenja Beograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Datum smrti 17. januar 2024.(2024-01-17) (46 god.)
Mesto smrti Solt Lejk Siti, SAD
Državljanstvo Srbija
Visina 2,01 m
Informacije o karijeri
Pro karijera 1997—2009.
Pozicija krilni centar
Seniorska karijera
Godine Klub
1997—1998.
1998—2000.
2000—2004.
2004—2006.
2006—2008.
2008—2009.
2009.		 Beovuk
FMP
Budućnost Podgorica
Partizan
Valensija
Galatasaraj
Partizan
Reprezentativna karijera
 Jugoslavija /  Srbija i Crna Gora
Trenerska karijera
2012—2020.
2019—2021.
2021.
2021—2024.		 Mega Bemaks
Srbija (pomoćnik)
Budućnost
Golden Stejt voriorsi (pomoćnik)
Medalje
Košarka
Evropsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto 2001. Turska Jugoslavija

Dejan Milojević (Beograd, 15. april 1977 — Solt Lejk Siti, 17. januar 2024) bio je srpski košarkaš i košarkaški trener.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Počeci[uredi | uredi izvor]

Svoju košarkašku karijeru započeo je u KK Beovuk iz Beograda kod trenera Miše Lakića. Dok je igrao za kadete Beovuka, postigao je 141 poen na utakmici protiv OKK Beograda.[1]

Godine 1998. je prešao u FMP iz Železnika, u čijem dresu provodi naredne dve sezone.

Budućnost[uredi | uredi izvor]

Godine 2000. je prešao u podgoričku Budućnost. U prvoj sezoni u podgoričkom klubu, osvaja duplu krunu, prvenstvo i kup SR Jugoslavije. Sa ekipom Budućnosti je tri godine igrao u Evroligi, a najbolje partije u ovom takmičenju je pružao u sezoni 2002/03, kada je beležio 11,6 poena po meču.[2]

U sezoni 2003/04, svojoj poslednjoj u Budućnosti, Milojević je bio ubedljivo najkorisniji igrač Jadranske lige, sa indeksom korisnosti od gotovo 30 poena po meču. U Superligi SCG je postizao, u proseku, 25 poena uz devet skokova po utakmici, što ga je takođe činilo najkorisnijim igračem.[3]

Trećeg dana 2004. godine postavio je rekord Jadranske lige po broju indeksnih poena na jednom meču. Na utakmici protiv Lovćena imao je 35 poena (15/19 iz igre), 18 skokova, 4 asistencija i 2 ukradene lopte, što je zbirno donelo indeks 59.[4]

Partizan[uredi | uredi izvor]

U junu 2004. godine je potpisao dvogodišnji ugovor sa Partizanom.[3] Za dve sezone u klubu, Milojević osvaja dve titule prvaka države. U sezoni 2004/05, Partizan je bio bolji od Hemofarma sa 3:1 u finalnoj seriji, a naredne godine, sa 3:0 je savladana Crvena zvezda.[5]

Pored toga, Milojević je sa Partizanom stigao do dva finala Jadranske lige, ali je oba puta poražen, prvo 2005. od Hemofarma a zatim i 2006. od FMP-a. U Evroligi, Milojević je prve sezone beležio prosečno 20,8 poena dok je druge godine imao prosek od 16,4 poena po utakmici.[2] Ipak te dve godine u Evroligi su bile neuspešne za Partizan, jer su ostvarene samo po dve pobede, u dve sezone.[5]

Na meču Evrolige, 2. decembra 2004 godine, protiv Olimpijakosa, Milojević je postigao 35 poena, uz 14 skokova, 5 ukradenih lopti i 3 asistencije, a sve uz šut iz igre 13 od 17, dok je slobodna bacanja šutirao 9 od 11. Ukupan indeks korisnosti je bio 55, što je drugi najbolji skor u istoriji Evrolige, od kada se on računa, odmah iza Tanoke Berda, bivšeg centra Žalgirisa.[6][7]

Milojević je za Partizan odigrao 113 utakmica, postigao je 2270 poena, uz prosek od 20,1 poen po meču.[8][5]

Kasnije godine[uredi | uredi izvor]

U junu 2006. potpisuje dvogodišnji ugovor sa španskom Valensijom.[9] Nakon dve sezone u Valensiji, prelazi na godinu dana u turski Galatasaraj.[10]

U julu 2009, Milojević se vratio u Partizan, potpisavši jednogodišnji ugovor sa klubom.[11] Ipak mesec i po dana kasnije je odlučio da završi igračku karijeru. Kao razlog je naveo problem sa kolenima, i to što ne bi mogao da daje 100% svojih mogućnosti.[12]

Preminuo je 17. januara 2024. godine u Solt Lejk Sitiju od posledica srčanog udara.[13][14]

Posthumno mu je dodeljen Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena (2024).[15]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Sa reprezentacijom SR Jugoslavije do 22 godine je osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu 1998. u italijanskom Trapaniju.[16]

Našao se na širem spisku selektora seniorske reprezentacije, Željka Obradovića, za Olimpijske igre 2000. u Sidneju.[17] Bio je na pripremama, ali odlukom Obradovića, nije se našao među konačnim putnicima za Olimpijski turnir.[18] Naredne godine, kod novog selektora Svetislava Pešića, se našao na konačnom spisku igrača za Evropsko prvenstvo 2001. u Turskoj.[19] Reprezentacija SR Jugoslavije je osvojila zlatnu medalju na ovom prvenstvu, a Milojević je na tri odigrane utakmice beležio prosečno 4,7 poena i 3,3 skoka po utakmici.[16]

Zbog povrede nije bio na spisku za Svetsko prvenstvo 2002. u Indijanapolisu.[1] Naredne 2003. godine se našao na spisku selektora Duška Vujoševića za Evropsko prvenstvo u Švedskoj,[20] ali ipak zbog povrede nije otputovao na EP.[21] Godine 2004. reprezentaciju ponovo preuzima Željko Obradović, koji stavlja Milojevića na širi spisak igrača za Olimpijske igre u Atini. Milojević je bio na pripremama, ali je zajedno sa Ratkom Vardom, otpao pri prvom skraćivanju spiska.[22][23] Naredne 2005. godine, Obradović je uvrstio Milojevića među konačnih 12 igrača za Evropsko prvenstvo, koje se odražavalo u Srbiji i Crnoj Gori. Reprezentacija SCG je eliminisana u osmini finala od Francuske, a Milojević je na tri odigrane utakmice beležio prosečno 5,3 poena i 2,7 skoka po utakmici.[16]

Poslednji poziv u seniorsku reprezentaciju je dobio za Svetsko prvenstvo 2006. u Japanu, kod selektora Dragana Šakote.[24] Ipak Milojević je otkazao poziv selektoru zbog povrede.[25]

Trenerska karijera[uredi | uredi izvor]

Slika sa posete ekipe Golden Stejt voriorsa Beloj kući od 17. januara 2023. Milojević se nalazi skroz gore u sredini, desno pored Zaze Pačulije

U oktobru 2012, nakon odlaska dotadašnjeg trenera Vlade Vukoičića u Crvenu zvezdu, Milojević je postavljen za prvog trenera Mega Vizure.[26] Sa Megom je osvojio Kup Radivoja Koraća 2016. godine. Pored toga još dva puta je stigao do finala Kupa (2014, 2015) a vodio je klub i do finala Jadranske lige u sezoni 2015/16. Napustio je Megu nakon završetka 2019/20. sezone.[27]

Krajem januara 2021. godine je postavljen za trenera podgoričke Budućnosti.[28] Bio je pomoćni trener Golden Stejt voriorsa kada su osvojili titulu šampiona NBA lige u sezoni 2021/22.

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Intervju - Dejan Milojević: Dva puta sam odbio Partizan!”. rtvbn.com. 8. 1. 2018. Pristupljeno 22. 8. 2020. 
  2. ^ a b „Dejan Milojevic”. Euroleague.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 8. 2020. 
  3. ^ a b „Dejan Milojević dve godine 'crno-beli'”. b92.net. 27. 6. 2004. Pristupljeno 26. 8. 2020. 
  4. ^ „Pogled iz Srbije: “Mister MVP””. kosarka.si. 13. 1. 2015. Pristupljeno 26. 8. 2020. 
  5. ^ a b v „Kada je Miloje dominirao!”. retropartizan.in.rs. 15. 4. 2020. Arhivirano iz originala 26. 08. 2020. g. Pristupljeno 26. 8. 2020. 
  6. ^ „Week 5 MVP, 2004-05: Dejan Milojevic,Partizan”. Euroleague.net (na jeziku: engleski). 3. 12. 2004. Pristupljeno 26. 8. 2020. 
  7. ^ „Dejan Milojević MVP 5. kola Evrolige”. b92.net. 3. 12. 2004. Pristupljeno 26. 8. 2020. 
  8. ^ „Najboljih 12 KK Partizan?”. b92.net. 31. 1. 2012. Pristupljeno 26. 8. 2020. 
  9. ^ „Milojević i definitivno u Pamesi”. mondo.rs. 20. 6. 2006. Pristupljeno 26. 8. 2020. 
  10. ^ „Milojević i Gurović u Galatasaraju!”. mondo.rs. 8. 8. 2008. Pristupljeno 26. 8. 2020. 
  11. ^ „Dejan Milojević ponovo u Partizanu”. kkpartizan.rs. 14. 7. 2009. Pristupljeno 26. 8. 2020. 
  12. ^ „Milojević završio karijeru”. rts.rs. 1. 9. 2009. Pristupljeno 26. 8. 2020. 
  13. ^ „Preminuo Dejan Milojević”. RTS. 17. 1. 2024. Arhivirano iz originala 17. 1. 2024. g. 
  14. ^ „In memoriam: Dejan Milojević (1977—2014)”. KK Partizan. 17. 1. 2024. Pristupljeno 17. 1. 2024. 
  15. ^ „MILOJEVIĆ, ČEN BO, PEJAKOVIĆ, ZORICA BRUNCLIK: Evo ko će sve danas dobiti odlikovanja povodom Dana državnosti, na spisku 107 imena”. kurir.rs (na jeziku: srpski). 2024-02-17. Pristupljeno 2024-02-17. 
  16. ^ a b v „Dejan MILOJEVIC (SRB) participated in 4 FIBA / FIBA Zones events”. fiba.com. Pristupljeno 22. 8. 2020. 
  17. ^ „16 kandidata za Sidnej”. arhiva.srbija.gov.rs. 13. 7. 2000. Pristupljeno 22. 8. 2020. 
  18. ^ „Jarić i Milojević ne putuju u Sidnej”. srbija.gov.rs. 27. 8. 2000. Pristupljeno 22. 8. 2020. 
  19. ^ „Plavi otputovali po medalju”. srbija.gov.rs. 29. 8. 2001. Pristupljeno 22. 8. 2020. 
  20. ^ „Selektor Dušan Vujošević odredio širi spisak kandidata za Evropsko prvenstvo”. glas-javnosti.rs. 27. 8. 2000. Pristupljeno 21. 8. 2020. 
  21. ^ „Vujošević saopštio spisak - nema Rakočevića”. b92.net. 31. 8. 2003. Pristupljeno 22. 8. 2020. 
  22. ^ „Varda i Milojević prvi „precrtani“”. sportskacentrala.com. 20. 7. 2004. Arhivirano iz originala 08. 06. 2020. g. Pristupljeno 22. 8. 2020. 
  23. ^ „Milojević i Varda "otpali"”. b92.net. 21. 7. 2004. Pristupljeno 22. 8. 2020. 
  24. ^ „Šakotin širi spisak „plavih“ za Mundobasket”. sportskacentrala.com. 20. 6. 2006. Arhivirano iz originala 22. 08. 2020. g. Pristupljeno 22. 8. 2020. 
  25. ^ „Milojević povređen, ne ide u Japan”. b92.net. 29. 6. 2006. Pristupljeno 22. 8. 2020. 
  26. ^ „Dejan Milojević trener Mega Vizure”. B92.net. Pristupljeno 11. 4. 2013. 
  27. ^ „ERA DEJANA MILOJEVIĆA U MEGI SE ZAVRŠAVA, NOVI TRENER JE VLADIMIR JOVANOVIĆ”. bcmegabasket.net. 1. 6. 2020. Pristupljeno 1. 6. 2020. 
  28. ^ „Predstavljen jedan od najboljih igrača u istoriji kluba i novi strateg Budućnost Volija”. kkbuducnost.me. 28. 1. 2021. Arhivirano iz originala 28. 01. 2021. g. Pristupljeno 28. 1. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дејан_Милојевић&oldid=27778725”