Diodot II

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Diodot II
Lični podaci
Datum rođenjaRoždenie III vek do n. э.
Mesto rođenjaBaktra,
Datum smrti225. p. n. e.
Mesto smrtiBaktra,
Porodica
RoditeljiDiodot I
Grčko-baktrijski kralj
Period236/5 — oko 225. p. n. e.
PrethodnikDiodot I
NaslednikEutidem I

Diodot II (stgrč. ΔιοδοτοςΔιοδοτος), poznat kao Teos (Θεος; od starogrčkog „Božanski“; pogubljen oko 225. p. n. e., Baktrija), - drugi nezavisni helenistički kralj Grčko-baktrijske kraljevine. Sin prvog kralja, Diodota I, Diodot II je nasledio presto od njega 236/5. godine p. n. e. Napustio je očevu politiku usmerenu na konfrontaciju sa vladarom plemena Parni, Aršakom I, koji je zauzeo Partiju, i stupio sa njim u savez protiv Seleukida, pomažući Parnima u odbijanju kontraofanzive Seleuka II. Zbacio ga je njegov vazal Eutidem I, satrap Sogdijane, koji je osnovao novu dinastiju grčko-baktrijanskih kraljeva.

Izvori[uredi | uredi izvor]

Najvažniji u proučavanju Baktrijske istorije iz sačuvanih antičkih dela su oličenja filipinske istorije Pompeja Troga, koju je sastavio Justin, kao i dela geografa Strabona. Oni su kratki i fragmentarni, ali nam u isto vreme ipak omogućavaju da obnovimo sliku vladavine prvih grčko-baktrijskih kraljeva[1]. Ovi podaci su dopunjeni informacijama dobijenim arheološkim iskopavanjima, etnografskom građom, ostrakonima i papirusima. Za proučavanje nekih momenata i epizoda jedini mogući izvor su numizmatički podaci.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Diodot II je bio sin Diodota I, prvog grčko-baktrijanskog kralja i poslednjeg seleukidskog satrapa Baktrije[2]. Prema V. Tarnu, njegova majka nije bila seleukidska princeza, sa kojom se Diodot I oženio 246. p. n. e. i prethodna supruga monarha, pošto je Diodot II definitivno bio punoletan kada je nasledio presto[3]. Mogao je da ima i brata Antioha Nikatora, hipotetičkog kralja Baktrije, za čije postojanje se zna samo iz numizmatičkih podataka. Oko 250. godine p. n. e. Diodot I je proglasio nezavisnost[4]. Tokom svoje vladavine odbio je napad plemena Parni koje je predvodio Aršak I, a kada je ovaj zauzeo Partiju, ušao je u aktivnu konfrontaciju sa njima, zbog čega je mogućnost otvorenog sukoba postala veoma velika. Međutim, 236/235. godine p. n. e. Diodot I je iznenada umro, a Diodot II je nasledio svog oca na kraljevskom prestolu[5].

Došavši na vlast, Diodot II je raskinuo savez koji je njegov otac zaključio sa Seleukidima i zaključio odbrambeni pakt sa Parnima[6]. N. Overtum je naveo nekoliko mogućih razloga za tako oštru promenu spoljne politike Grčko-baktrijske kraljevine Diodota II. Prvo, u vreme dolaska na vlast, nije imao uticaj svog oca, a mirovni ugovor i savez sa Parnima dali su mu mogućnost da zadrži vlast i ojača svoju političku poziciju. Drugo, rat sa Partijom bio je opasan za samo postojanje Grčko-baktrijske kraljevine. Osim toga, obe države su bile ugrožene od Seleukida, koji su po završetku građanskog rata pripremali vojnu kampanju za obnovu vlasti u svojim nekadašnjim istočnim posedima, koji su oteli kontroli. Mir sa Grčko-Baktrijom je takođe bio od koristi Aršaku I, jer mu je dao vremena da asimiluje svoje nomadsko pleme sa Partima i stvori jaku državu. Strahovi Arsakida i Diodota II u vezi sa predstojećim ratom sa Seleukidima nisu bili neosnovani. Nakon što je sklopio mir sa svojim pobunjenim bratom Antiohom Hijeraksom, Seleuk II je započeo svoj istočni pohod[7].

Početak ove ofanzive bio je uspešan za Grke. Neki autori su pisali da je Aršaku I u odbijanju napada pomogao njegov novi baktrijski saveznik, ali je to nemoguće sa sigurnošću utvrditi iz dostupnih izvora. Seleuk II se našao između dve savezničke zemlje, i pretrpeo je poraz u ovoj kampanji – a možda je čak bio i zarobljen. Po Justinu, Dan pobede postao je zvanično proslavljeni datum nezavisnosti zemlje za Parte[8]. Međutim, Seleukidi nisu priznavali kraljevsku titulu za vladare Baktrije do opsade Baktre od Antioha III 208-206. p. n. e., kada je Seleukidski monarh priznao Eutidema I za kralja[9].

Sredinom 220-ih godina pne. (ili, prema grčkom istoričaru Polibiju, oko 225. p. n. e.[10]) satrap Sogdijane Eutidem je uzurpirao presto od Diodota II i pogubio kralja i potpuno istrebio njegovu porodicu[6]. Parti, koji su imali povoljne odnose sa Diodotom, imali su sve razloge da ne veruju njegovom nasledniku, koji je bio „ambiciozan i nepredvidiv“. Savez, koji je imao jasnu antiseleukidsku orijentaciju, je propao, a odnosi između Partije i Baktrije ponovo su postali neprijateljski. Prema J. Lerneru, u 20 godina od invazije Seleuka II do pohoda Antioha III na Istok, „političko neprijateljstvo [između Partije i Baktrije] dostiglo je isti nivo napetosti koji je bio u odnosima između Aršaksa I i Diodota I. Slično mišljenje je delio i rimski istoričar Amijan Marcelin, koji je naglasio da je ovo rivalstvo jedno od najžešćih[11].

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Shulga, Daniil; Chen, Jianwen; Golovko, Golovko (2020). „Nomadic World, the Greco-Bactrian kingdom and China: ethno-cultural situation in the South of Central Asia in the 3rd – 2nd cent. BCE.”. ΣΧΟΛΗ. Ancient Philosophy and the Classical Tradition. 14 (2): 587—608. ISSN 1995-4336. doi:10.25205/1995-4328-2020-14-2-587-608. 
  2. ^ Holt, Frank L. (1999-12-31). Thundering Zeus: The Making of Hellenistic Bactria. University of California Press. ISBN 978-0-520-92009-5. 
  3. ^ Tarn, William Woodthorpe; Holt, Frank Lee (1985). The Greeks in Bactria and India (3rd ed. with a pref. and new bibliography by Frank Lee Holt izd.). Chicago: Ares. ISBN 978-0-89005-524-3. 
  4. ^ Bolʹšaâ rossijskaâ énciklopediâ. Moskva: Bolʹšaâ Rossijskaâ ènciklopediâ. 2007. ISBN 978-5-85270-339-2. 
  5. ^ Overtoom, Nikolaus Leo (2020-06-04). „Reign of Arrows”. doi:10.1093/oso/9780190888329.001.0001. 
  6. ^ a b Popov, Artëm A. A. (2008). Greko-baktrijskoe carstvo. Res militaris. Sankt-Peterburg: Izdat. S.-Peterburgskogo Univ. ISBN 978-5-288-04618-6. 
  7. ^ Balahvancev, A.S.; Zavoйkina, N.V. (2019-12-02). „NEW ANCIENT IRANIAN NAMES FROM EARLY PHANAGORIA”. Kratkie soobщeniя Instituta arheologii (KSIA) (257). ISSN 0130-2620. doi:10.25681/iaras.0130-2620.257.146-154. 
  8. ^ PBAEFATIO, B. G. Teubner, 1985-12-31, str. iii—xvi, Pristupljeno 2024-03-06 
  9. ^ „Abaturov A.I. K voprosu o ponяtii i юridičeskih osnovaniяh ustanovleniя postpenitenciarnogo kontrolя”. NB: Voprosы prava i politiki. 9 (9): 1—13. 2013. ISSN 2305-9699. doi:10.7256/2305-9699.2013.9.9455. 
  10. ^ Shirley-Fox, John Shirley, (died 3 June 1939), Vice-President of British Numismatic Society, 1915; medal of the Royal Numismatic Society, 1920; Triennial gold medal British Numismatic Society, 1930; President of Kent Numismatic Society, 1925; Officier d’Académie, 1926; de l’Instruction Publique, 1932, Oxford University Press, 2007-12-01, Pristupljeno 2024-03-07 
  11. ^ Telepenь, Sergeй Valerьevič (2021-12-30). „Flotskaя prefektura i ee mesto v sisteme rimskogo komandovaniя (rannяя Rimskaя imperiя)”. Via in tempore. Istoriя. Politologiя. 48 (4): 755—765. ISSN 2687-0967. doi:10.52575/2687-0967-2021-48-4-755-765. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Диодот_II&oldid=27725507”