Edvard IV Jork

Edvard IV
Edvard IV
Lični podaci
Datum rođenja	(1442-04-28)28. april 1442.
Mesto rođenja	Ruan, Francuska
Datum smrti	9. april 1483.(1483-04-09) (40 god.)
Mesto smrti	Vestminster, Engleska
Porodica
Supružnik	Elizabeta Vudvil
Potomstvo	Elizabeta od Jorka, Marija od Jorka, Sesili od Jorka, Edvard V Jork, Margareta od Jorka, Ričard od Šruzberija, Anne of York, Džordž Plantagenet, 1. vojvoda od Bedforda, Katarina od Jorka, Bridget of York, Arthur Plantagenet, 1st Viscount Lisle
Roditelji	Ričard Plantagenet Sesili Nevil
Dinastija	Jork
Kralj Engleske
Period	4. mart 1461 – 3. oktobar 1470. 11. april 1471 – 9. april 1483.
Prethodnik	Henri VI Lankaster
Naslednik	Edvard V Jork

Edvard IV (Ruan, Francuska, 28. april 1442 — Dvorac Vindzor, Engleska, 9. april 1483), bio je prvi engleski kralj iz dinastije Jork i de jure francuski kralj do 29. avgusta 1475.

Dolazak na presto

Bio je najstariji sin Ričarda Plantageneta, vojvode od Jorka, nakon čije je smrti u bici kod Vejkfilda, jednoj od bitaka Ratova dveju ruža vođenoj sa plemićima naklonjenim dinastiji Lankaster, istakao svoje pravo na englesku krunu. Svoje pravo je temeljio na činjenici da je bio potomak Lajonela od Klarensa, drugog sina engleskog kralja Edvarda III.

Uz pomoć uticajnog Ričarda Nevila, grofa od Vorika, koji je kroz Edvarda želio ostvariti svoje ambicije, tokom 1461. porazio je u bici kod Tautona vojsku plemića naklonjenih dinastiji Lankaster, te se iste godine, nakon što su Henri VI i njegova borbena supruga Margareta Anžujska izbegli u inostranstvo, proglasio engleskim kraljem. Edvard je, za razliku od Henrija VI, bio jak, energičan, popularan, a i izvanredan vojskovođa te je u tom, spoljnopolitički (vojni porazi u Francuskoj) i unutarpolitički (Ratovi dveju ruža i potpuni haos u zemlji) nepovoljnom trenutku za Englesku, bio za mnoge bolje rešenje nego Henri VI.

Uz pomoć ritera i bogatog seljaštva na jugu Engleske Edvard je naneo odlučan poraz pristalicama Lankastera, završivši ga strašnim pokoljem pobeđenih. Krunisan je u Vestminsteru. Lankasteri su pretrpeli nov poraz, mnogi baroni-lankasterci su poginuli na gubilištu, a njihova imanja bila konfiskovana, ali Edvard nije imao poverenja ni u barone-jorkiste i nastojao je da stvori novu aristokratiju, privlačeći k sebi ljude iz redova srednjih ritera i deleći im titule i posede.

Sukob sa Ričardom Nevilom

Nakon što je, porazivši svoje protivnike iz klana Lankaster, postao kralj, Edvard je ubrzo došao u politički sukob sa svojim političkim mentorom, grofom od Vorika uz čiju je neprocenjivu pomoć i osvojio krunu, budući da se potajno oženio sa udovicom Elizabet Vudvil, protivno grofovim savetima i željama, i samim tim omogućio rođacima svoje nove supruge veliki uticaj na vlast. Edvard je takođe, protivno željama grofa od Vorika počeo samostalno da vodi politiku mimo njegove volje. Sve spomenuto oslabilo je grofovu moć, pa je postao Edvardov politički protivnik, te je izazvao pobunu i poveo vojsku na Edvarda.

Godine 1469. Edvard je vojno poražen od strane grofa od Vorika, i ubrzo je i zarobljen. Grof od Vorika je pokušao da vlada u Edvardovo ime, ali se tome protivilo ostalo uticajno plemstvo pa je grof bio prisiljen da Edvarda pusti iz zarobljeništva. Edvard je pokušao da se izmiri sa grofom, ali je grof 1470. ponovno, ali ovaj puta neuspešno, pokrenuo pobunu i nakon poraza morao da napusti Englesku izbegavši u Francusku. Grof od Vorika je u Francuskoj skovao novu zaveru, ovog puta sa svojim bivšim najljućim protivnicima koje je porazio, Henri VI i njegovom suprugom Margaretom. Oni su uz pomoć Francuske vojno napali Edvarda koji je, poražen, napustio Englesku i pobegao u Burgundiju. Henri VI je 1470. ponovo vraćen na tron, ali za kratko.

Edvard i Karlo Smeli, vojvoda burgundski, koji je na Edvardovu molbu pokrenuo vojsku, iskrcali su se u Engleskoj, te su 1471, u nekoliko bitaka porazili protivnike, ubivši grofa od Vorika, Henrijevog sina Edvarda, i zarobivši samog Henrija, kojeg je Edvard ubrzo dao i ubiti. Nakon toga je vojno porazio i smanjio politički uticaj klana Lankaster na engleskoj političkoj i dinastičkoj sceni.

Druga polovina vladavine

Druga polovina vlade Edvarda IV protekla je bez novih feudalnih meteža. Ali moć feudalaca još ni izdaleka nije bila skršena. Edvard IV nepoverljivo se odnosio prema parlamentu, jer su se izbori za parlament još nalazili pod uticajem feudalne aristokratije. On je nastojao da po mogućnosti prođe bez parlamenta, i naročito nije hteo da od njega zavisi u finansijskom pogledu. On je više voleo da pribegava dobrovoljnim poklonima, takozvanim benevolencijama. Njihova dobrovoljnost bila je vrlo sumnjiva, ali bogata buržoazija nije odbijala kralja, jer joj je čvrsta vlast garantovala da se neće vratiti feudalna anarhija. Edvard je pribegao i prinudnim zajmovima. U kraljevim rukama nalazio se važan izvor prihoda — zemlja konfiskovana od feudalaca. Sem toga, on je primorao parlament da mu izglasa doživotno pravo na ubiranje carina. Kralj se nije ustručavao ni da sam učestvuje u trgovačkim poslovima. Kraljevski brodovi vozili su kalaj, vunu i platno u luke Sredozemnog Mora. Sem toga, Edvard se bavio i kvarenjem novca, što su engleski kraljevi dotada izbegavali. Sve je to stavljalo na raspoloženje Edvardu znatna sredstva, činilo izlišnim sazivanje parlamenta i oslobađalo kralju ruke u pitanjima uprave i zakonodavstva. Vlada Edvarda IV već priprema eru engleskog apsolutizma.

Rat protiv Francuske

Edvard je 1475. objavio rat Francuskoj u kojem je uspešno porazio u više navrata francusku vojsku, i Francuskoj nametnuo plaćanje visokih novčanih kontribucija u zamenu na njegovo odustajanje od prava na francusku krunu.

Ekonomski razvitak Engleske

Bez obzira na sve političke razdore i ratne neuspehe, ekonomski razvitak Engleske za vreme Edvardove vladavine išao je brzim koracima napred. Razume se, feudalni neredi teško su se odrazili na narodnoj privredi, a ratni neuspesi nepovoljno su uticali na englesko zanatstvo i trgovinu. Ipak za vreme njegove vladavine zapažamo u Engleskoj opšti porast proizvodnih snaga i duboki društveni preobražaj.

U poljoprivredi u drugoj polovini XV veka gotovo iščezava kuluk. Kopiholder plaća novčanu rentu. Riter i seljak-kulak vode svoje gazdinstvo pomoću najamnih radnika. Diferencijacija seljaštva i odvajanje seoskog lumpenproletarijata teče brzim tempom.

U to vreme arenda u poljoprivredi počinje da igra sve veću ulogu. Likvidacija domena na zemlji krupnih feudalaca stvorila je za nju naročito povoljne uslove. Druga karakteristična pojava na engleskom selu postaje prelaženje jednog dela obogaćenih kulaka, koji su nakupovali znatne deonice zemlje, u redove plemstva. Često stiču zemlju i trgovci, zelenaši, zanatlije težeći ne samo da unosno ulože svoj novac, već da steknu i politički uticaj koji je bio vezan s posedovanjem zemlje. Istrebljenjem feudalne aristokratije u Ratu dveju ruža pojačano je sticanje zemlje od strane buržoazije. Redovi novog plemstva brzo rastu, osobito u njegovoj drugoj polovini. Prodaja i kupovina zemlje dovodi do pojave posrednika i do špekulacije zemljom. Cena zemlje skače. Potrošivši znatne sume novca da bi došli do zemlje, novi zemljoposednici nastoje da iz nje izvuku što veći profit. Jedna od prepreka tome bilo je staro feudalno seljaštvo — kopiholderi, koji su plaćali utvrđene novčane rente. Novo plemstvo nastoji da se oslobodi seljaka-kopiholdera, da bi ga zamenilo farmerom čija se arenda mogla povećavati prema unosnosti poljoprivrede. Često se seljačke deonice pretvaraju u široke pašnjake za ovce. Za vreme jorške dinastije već počinje proces ograđivanja.

Plemstvo koje je reorganizovalo svoje gazdinstvo na novim osnovama, novi zemljoposednici i gornji sloj bogatog seljaštva bili su zainteresovani za jaku kraljevsku vlast.

Do krupne promene dolazi u oblasti zanatstva. XIV i XV vek bili su doba preustrojstva gradskih esnafa. Osobito u XV veku vidimo oštro raslojavanje u esnafu, otežavanje ulaska u redove majstora, pretvaranje kalfi u stalne najamne radnike. Ujedno s tim počinju da nastaju i savezi kalfi. Niz malih esnafskih majstora faktički gubi svoju samostalnost pa je primoran da radi za krupne majstore i trgovce. U gradskom se zanatstvu sve više zaoštrava klasna borba. Gradska uprava se zatvara u uzak krug, usredsređuje u rukama esnafskih vrhova. U borbi za obuzdavanje i potčinjavanje pretproletarijata još neojačaloj gradskoj buržoaziji takođe je bila potrebna podrška jake centralne vlasti.

Ali glavna linija razvitka engleskog zanatstva tekla je mimo gradova. Nova forma zanatske organizacije — manufaktura — izgrađuje se na selu. Grad sa svojim esnafskim ograničenjima i monopolima ne predstavlja za nju povoljnu osnovicu. Masa seoskih kućnih zanatlija sve se više potčinjava bogatim trgovcima-manufakturistima. Tu se stvaraju prvobitni oblici kapitalističke eksploatacije, kojoj je bila potrebna energična državna podrška.

Smrt

Edvard se 1483. razboleo, te ubrzo umro, a nasledio ga je sin Edvard kog je ubrzo sa vlasti oborio brat pokojnog Edvarda, Ričard III.

Porodično stablo

16. Edvard III Plantagenet

8. Edmund od Langlija

17. Filipa od Enoa

4. Ričard od Konisburga

18. Pedro I od Kastilje

9. Izabela od Kastilje, vojvotkinja od Jorka

19. María de Padilla

2. Ričard Plantagenet, 3. vojvoda od Jorka

20. Edmund Mortimer, 3rd Earl of March

10. Rodžer Mortimer, 4. grof od Marča

21. Philippa Plantagenet, 5th Countess of Ulster (granddaughter of 16 and 17)

5. En de Mortimer

22. Lajonel od Antverpena, 1. vojvoda od Klarensa

11. Filipa od Klarensa

23. Elizabeth de Burgh, Countess of Ulster

1. Edvard IV Jork

24. Ralph Neville, 2nd Baron Neville de Raby

12. John Neville, 3rd Baron Neville de Raby

25. Alice Audley

6. Ralf de Nevil, 1. grof od Vestmorlanda

26. Henry de Percy, 2nd Baron Percy of Alnwick

13. Maud Percy

27. Idonea Clifford

3. Sesili Nevil

28. Edvard III Plantagenet (=16)

14. Džon od Genta

29. Filipa od Enoa (=17)

7. Džoan Bofort, grofica od Vestmorlenda

30. Payne de Roet

15. Katarina Svinford

Literatura

• Encyclopedia Britannica. 
• Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka I. Beograd.