Elton Džon

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ser Elton Džon
Elton Džon na filmskom festivalu „Tribeka” (2011)
Lični podaci
Puno imeRedžinald Kenet Duajt
Druga imenaElton Herkules Džon
Datum rođenja(1947-03-25)25. mart 1947. (77 god.)
Mesto rođenjaPiner, Ujedinjeno Kraljevstvo
Religijaateista
Zanimanjemuzičar, kantautor, kompozitor
Bogatstvo175 miliona britanskih funti
Porodica
SupružniciRenat Blauel (1984−1988)
Dejvid Ferniš (od 2005)
Deca2
Muzički rad
Aktivni period1963—danas
Žanrrok, pop rok, soft rok, pijano rok, glam rok, ritam i bluz
Instrumentivokali, klavir
Ostalo
Povezani članciBerni Taupin, Erik Klepton, Tim Rajs, Džon Lenon, Kiki Di, Stivi Vonder, Bili Džoel, Džordž Majkl
Veb-sajteltonjohn.com

Ser Redžinald Kenet Dvajt (engl. Sir Reginald Kenneth Dwight), poznatiji kao Elton Džon (engl. Elton Hercules John; Piner, 25. mart 1947)[1][2][3] je engleski pevač, tekstopisac, kompozitor i pijanista. S tekstopiscem Bernijem Topinom počeo je da sarađuje 1967; zajedno su stvorili preko 30 albuma od tada do danas. Tokom svoje pedesetogodišnje karijere, Elton Džon prodao je preko 300 miliona albuma, što ga čini jednim od najuspešnijih muzičara po broju prodanih dela.[4][5] Preko 50 dela pojavilo se na jednoj ili više lestvica koje beleže 40 najboljih pesama, sedam albuma uzastopno rangirano je na prvo mesto američkih muzičkih lestvica, 58 singlova našlo se na Bilbordovoj lestvici Top 40 (četrdeset najboljih), 27 na Top 10 (deset najboljih), a četiri na drugom te devet na prvom mestu lestvica. Barem jedna pesma uvek je bila na Bilbordovoj lestvici Hot 100 (sto najboljih) u periodu od 1970. do 2000, odnosno 31 godinu uzastopno. Njegov singl „Candle in the Wind 1997”, iznova napisan u čast preminuloj princezi Dijani, prodan je u preko 33 miliona primeraka, što ga čini najprodavanijim singlom u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu.[6][7][8] Džon takođe komponuje muziku, producira albume i s vremena na vreme glumi u filmovima. Bio je vlasnik fudbalskog kluba Votford od 1976. do 1987, te ponovo od 1997. do 2002. Ima počasnu titulu doživotnog predsednika kluba, i deo stadiona Vikaridž Roud, na kojem klub igra domaće utakmice, imenovan je 2014. njemu u čast.

Odrastao je u Pineru, gradiću u severozapadnom delu Londona, gde je u ranom uzrastu naučio da svira klavir, a sa 15 godina (1962) osnovao je grupu Bluesology. Upoznao je tekstopisca Bernija Topina 1967, nakon što su se obojica odazvali na oglas u kojem se nudio posao tekstopisca. Proveli su dve godine pišući pesme za druge umetnike, poput pevačice Lulu, s tim da je Džon radio kao studijski muzičar za grupe poput The Hollies i The Scaffold. Njegov debitantski album, Empty Sky, objavljen je 1969. Godinu dana kasnije, pesma „Your Song”, s njegovog drugog albuma Elton Džon, pojavila se na lestvici deset najboljih u Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Američkim Državama i time postala njegov prvi hit-singl. Nakon decenije komercijalnog uspeha na muzičkim lestvicama, postigao je uspeh i u mjuziklima, kako na Vest Endu u Londonu tako i na Brodveju u Njujorku, te je komponovao muziku za Kralja lavova (za film i mjuzikl), Aidu i za mjuzikl Bili Eliot, napravljen po istoimenom dramskom filmu iz 2000.

Dobitnik je mnogih nagrada, od kojih se ističu sledeće: pet Gremija, pet Nagrada Brit, Oskar, Zlatni globus, Toni i nagrada „Dizni Legende”. Časopis Roling stoun svrstao ga je 2009. na spisak 100 najuticajnijih muzičara ere rokenrola, plasiravši ga na 49. mesto.[9] Časopis Bilbord proglasio ga je najuspešnijim muškim solo umetnikom na spisku Hot 100 Top All-Time Artists (sto najboljih umetnika svih vremena; sveukupno je na trećem mestu, Bitlsi su na prvom, a Madona na drugom).[10] Uvršten je u Dvoranu slavnih rokenrola 1994, te je član Tekstopisačke kuće slavnih (SHOF) i Britanske akademije tekstopisaca, kompozitora i autora (BASCA). Orden Britanskog carstva dobio je 1996, a Elizabeta II dodelila mu je titulu viteza 1998. kao nagradu za „muzičke i dobrotvorne zasluge”.[11] Džon je nastupao na raznim kraljevskim događajima, poput sprovoda princeze Dijane u Vestminsterskoj opatiji 1997, koncerta Zabava u palati 2002. i koncerta kojim se obeležavao dijamantski jubilej (60 godina vladavine) Elizabete II ispred Bakingemske palate deset godina kasnije.

Krajem 1980-ih aktivirao se oko borbe protiv side, otvorivši 1992. fondaciju „Elton Džon” za borbu protiv side.[12] Godinu dana kasnije, počeo je da vodi Academy Award Party, jednu od zabava nakon Oskara koja je s vremenom postala najpoznatija te vrste u holivudskoj filmskoj industriji. Fondacija je od svog osnivanja do danas sakupila preko 200 miliona dolara.[13] Džon, koji je za sebe prvobitno rekao da je biseksualac 1976, a od 1988. je otvoreno gej, stupio je u građansko partnerstvo s Dejvidom Fernišem 21. decembra 2005, a venčali su se 21. decembra 2014, devet meseci i osam dana nakon što su istopolni brakovi ozakonjeni u Engleskoj i Velsu.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Elton Džon je rođen kao Redžinald Kenet Dvajt 25. marta 1947, u Pineru, Midlseks, kao najstarije dete Stenlija Dvajta (1925–1991) i jedino dete Šile Ajlin (devojački Haris; 1925–2017),[14][15][16] a odgajili su ga u Pineru, u kući koja je bila državno vlasništvo, roditelji njegove majke. Njegovi roditelji su se uzeli 1945,[17] nakon čega se porodica preselila u obližnju polu-odvojenu kuću.[18][19][20] On je pohađao Pionir Vud osnovnu školu, Redifordsku školu i okružnu gimnaziju u Pineru, do svoje sedamnaeste godine, kad je napustio školu neposredno pre mature da bi započeo karijeru u muzičkoj industriji.[21][22][23]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Sastanak sa Bernijem Taupinom kasnih 1960-ih odredio je njegovu karijeru. Elton Džon je postao zaista priznat od strane svojih vršnjaka posle turneje na kojoj je promovisao svoj album Elton John u SAD 1970. godine.

Debi album Eltona Džona je izašao pod nazivom Empty Sky, ali je tek sa drugim albumom, Elton John, izdatim 1970. godine, stekao svetsku slavu. Goodbye Yellow Brick Road (1973) je njegov najprodavaniji studijski album. Najveći hitovi sa tog albuma su Candle in the Wind, Bennie and the Jets i Goodbye Yellow Brick Road. Taj album on još uvek smatra svojim najvećim dostignućem. Elton Džon i njegova grupa su potom izdali još dva albuma, Captain Fantastic and the Brown Dirt Cowboy (1975) i Blue Moves (1976).

Tokom svoje 40-godišnje karijere Elton Džon je prodao preko 300 miliona albuma i 100 miliona singlova.

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Studijski albumi:

  • Empty Sky (1969)
  • Elton John (1970)
  • Tumbleweed Connection (1970)
  • Madman across the Water (1971)
  • Honky Chateau (1972)
  • Don't shoot me, I'm only the Piano Player (1973)
  • Caribou (1974)
  • Captain Fantastic and the Brown Dirt Cowboy (1975)
  • Rock of the Westies (1975)
  • Blue Moves (1976)
  • A Single Man (1978)
  • Victim of love (1979)
  • 21 at 33 (1980)
  • The Fox (1981)
  • Jump up (1982)
  • Too low for Zero (1983)
  • Beaking Hearts (1984)
  • Ice on Fire (1985)
  • Leather Jackets (1986)
  • Reg strikes back (1988)
  • Sleeping with the Past (1989)
  • The One (1992)
  • Made in England (1995)
  • The Big Picture (1997)
  • Songs from the West Coast (2001)
  • Peachtree Road (2004)
  • The Captain and the Kid (2006)
  • The Diving Board (2013)
  • Wonderful Crazy Night (2016)
  • Regimental Sgt. Zippo (2021)

Kolaborativni albumi:

  • Duets (1993)
  • The Union with Leon Russell (2010)
  • Good Morning to the Night with Pnau (2012)

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ JOHN, Sir Elton. ukwhoswho.com. Who's Who. 2015 (Oxford University Press, mrežno izdanje). A & C Black, Bloomsbury Publishing plc.
  2. ^ „Elton John – Songwriter, Singer”. Biography.com. Приступљено 15. 11. 2015. 
  3. ^ Erlewine, Stephen Thomas. „Artist Biography [Elton John]”. AllMusic. Приступљено 31. 3. 2014. 
  4. ^ Gundersen, Edna (23. 9. 2013). „Elton still standing for gay rights, home, Tammy Faye”. USA Today. Приступљено 1. 10. 2013. 
  5. ^ Gundersen, Edna (3. 10. 2013). „Russian Imam against Elton John Concert”. The Hollywood Reporter. Приступљено 4. 10. 2013. 
  6. '^ „RIAA News Room – The American Recording Industry Announces its Artists of the Century”. Recording Industry Association of America website. RIAA. 10. 11. 1999. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. Приступљено 8. 2. 2010. „Candle in the Wind 1997' soon surpassed Bing Crosby's 'White Christmas' to become the best-selling single of all time.” 
  7. ^ „Elton John: Biography – Rolling Stone Music”. Rolling Stone. Приступљено 27. 9. 2014. 
  8. ^ Guinness World Records 2009 states that "Candle in the Wind 1997" is the "best-selling single since charts began". John's 1997 song has sold the most copies when looking at copies sold since charts began, as verified in Guinness World Records. ISBN 978-1-904994-37-4.  See also: Guinness World Records, 2009 Edition, pages 14, 15 & 169 [1] Архивирано 2013-02-26 на сајту Wayback Machine
  9. ^ „The Immortals: The First Fifty”. Rolling Stone. 2. 12. 2010. Arhivirano iz originala 25. 06. 2008. g. Pristupljeno 12. 06. 2019. 
  10. ^ „Hot 100 55th Anniversary by the Numbers: Top 100 Artists, Most No. 1s, Biggest No. 2s & More”. Billboard. 2. 8. 2013. Pristupljeno 26. 3. 2015. 
  11. ^ „About: All About Elton: Bio”. Elton John. Arhivirano iz originala 15. 7. 2010. g. Pristupljeno 6. 8. 2010. 
  12. ^ „Elton John AIDS Foundation”. Ejaf.org. Arhivirano iz originala 08. 12. 2019. g. Pristupljeno 6. 8. 2010. 
  13. ^ „Elton John on his idol, Leon Russell”. Reuters. Pristupljeno 27. 9. 2014. 
  14. ^ Barratt, Nick (22. 11. 2006). „Family Detective: Elton John”. The Daily Telegraph. London. Pristupljeno 26. 03. 2015. 
  15. ^ „Sir Elton John 'in shock' after his mother dies aged 92”. BBC News. 4. 12. 2017. Pristupljeno 12. 11. 2018. 
  16. ^ „Sir Elton John's father didn't approve of his career path”. NZ Herald. Pristupljeno 12. 11. 2018. 
  17. ^ GRO Register of Marriages: MAR 1945 3a 1257 Dwight Stanley = Harris Sheila E
  18. ^ „55 Pinner Hill Road”. On This Very Spot. 25. 03. 1947. Arhivirano iz originala 15. 01. 2009. g. Pristupljeno 25. 2. 2009. 
  19. ^ Barratt, Nick (24. 11. 2006). „Family detective: Elton John”. The Daily Telegraph. London. Arhivirano iz originala 26. 02. 2008. g. Pristupljeno 25. 2. 2009. 
  20. ^ „111 Potter Street”. On This Very Spot. 15. 7. 2007. Arhivirano iz originala 06. 04. 2009. g. Pristupljeno 25. 2. 2009. 
  21. ^ Norman, Philip (1991). Elton John. Fireside. ISBN 9780671797294. 
  22. ^ Elizabeth Rosenthal (2001). His Song: The Musical Journey of Elton John. Billboard Books. 
  23. ^ Goodall, Nigel (1993). Elton John: The Visual Documentary. Omnibus Press. ISBN 978-0-7119-3078-0. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Елтон_Џон&oldid=27556427”